SRBIJA

PREDSEDAVANjE SRBIJE GS UN DOPRINELO AFIRMACIJI NAŠE ZEMLjE

BEOGRAD, 23.12.2013 (Tanjug) - Predsedavajući 67. zasedanja Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, Vuk Jeremić predao je danas ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću Izveštaj o predsedavanju GS UN. Tom prilikom je konstatovano da je predsedavanje Srbije GS UN doprinelo međunarodnoj afirmaciji naše zemlje, unapređenju odnosa sa UN i podizanju kapaciteta za bavljenje najvažnijim globalnim pitanjima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Najveći deo napora tokom predsedavanja Srbije GS UN, bio je posvećen pripremi izrade nove globalne razvojne strategije UN, koja bi trebala da stupi na snagu 2015. godine. Zasedanje je obeležio veliki broj tematskih sastanaka, odnosno debata o najbitnijim pitanjima današnjeg sveta. Od marta do septembra 2013. godine održano je 18 ovakvih skupova na kojima su učešće uzeli visoki zvaničnici država-članica UN i brojne istaknute ličnosti iz akademskih, poslovnih, kulturnih i verskih krugova u svetu, podseća se u saopštenju. Debate su bile posvećene ulozi međunarodnog krivičnog pravosuđa u procesu pomirenja, globalnom ekonomskom upravljanju, mirnom rešavanju sporova u Africi, održivom razvoju i klimatskim promenama, kulturi u kontekstu održivog razvoja i preduzetništvu. Tokom 67. zasedanja GS UN ostvarena su još dva posebno značajna rezultata: održan je prvi sastanak GS na visokom nivou posvećen vladavini prava i usvojen Sporazum o trgovini oružjem.

UNAPREDITI SARADNjU SA ALŽIROM

BEOGRAD, 24.12.2013. (FoNet) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović i predsednik Skupštine Alžira Mohamed Larbi Ould Kalif saglasili su se danas u Alžiru da je potrebno unaprediti ekonomsku saradnju dve zemlje i povećati trgovinsku razmenu i ocenili da postoji obostrana volja da se nastavi s produbljivanjem saradnje dva parlamenta.
Stefanović, koji boravi u zvanicnoj poseti Alžiru, ocenio da su bilateralni odnosi dve zemlje tradicionalno dobri, ali da ima prostora za unapređenje ekonomske saradnje i saradnje u oblasti kulture, vodoprivrede, namenske industrije, poljoprivrede i turizma. On je zahvalio predsedniku alžirskog parlamenta na principijelnom stavu Alžira da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Kalifa je podsetio na prijateljske odnose Srbije i Alžira, koji datiraju još od perioda Jugoslavije, saopštila je Skupština Srbije. On je naveo da se nada budućem produbljivanju ekonomske saradnje dve zemlje, pre svega zbog veoma dobrih stručnjaka koji dolaze iz Srbije. Kalifa je istakao da je neophodno da Srbija i Alžir i u budućnosti rade na razvijanju što boljih odnosa u svim oblastima.

KONGRESMENI: DAČIĆ, TAČI I EŠTON ZA NOBELOVU NAGRADU ZA MIR

VAŠINGTON, 23.12.2013 (Tanjug) - Predstavnici srpskog i albanskog Kokusa u Kongresu SAD uputili su pismo Nobelovom komitetu u kojem nominuju premijera Srbije Ivicu Dačića, kosovskog premijera Hašima Tačija i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton za Nobelovu nagradu za mir za 2014. godinu, zbog njihove ključne uloge u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, potvrdeno je danas Tanjugu u srpskom Kokusu. "Aprilski sporazum postignut uz posredovanje Ketrin Ešton predstavlja ključnu i istorijsku prekretnicu i za Srbiju i za Kosovo, kao i za turbulentni region Balkana u celini", kaže se u pismu koje su uputili kopredsedavajući srpskog Kokusa Ted Po i Emanuel Klever zajedno s liderima albanskog Kokusa u Kongresu Eliotom Engelom i Robertom Aderholtom.
Dvojica premijera su, kako se navodi u obrazloženju, jasnim raskidom sa prošlošcu i pronalaženjem puta ka svetlijoj budućnosti pokazali značajnu posvećenost, hrabrost i viziju. Oni zaslužuju veliko priznanje zbog toga što su preuzeli na sebe rizik da pronadu rešenje, kažu kongresmeni.
Ketrin Ešton je takode demonstrirala izvanredno liderstvo, posvećenost i istrajnost u posredovanju radi pronalaženja konsenzusa između dve strane, navode kongresmeni. "Iako predstoji težak posao na implemenTačiji sporazuma, Briselski sporazum predstavlja neporeciv pokazatelj istinskog istorijskog dostignuća", ocenjuju oni i dodaju da dogovor takođe šalje snažnu poruku nade i inspiracije drugima u regionu i širom sveta. Sporazum takode dokazuje da se etnička mržnja može prevazići i da posvećeni i odvažni pojedinci mogu da se dogovore ako iskažu dobru volju i kompromis i da reše naizgled nerešive probleme. Prema rečima kongresmena, Briselski sporazum kojim su "nekada ogorčeni protivnici ostavili svoje razlike po strani zarad mira i bolje budućnosti svojih zemalja, odražava viziju Alfreda Nobela". "Zbog toga pozivamo Nobelov komitet da Nobelovom nagradom za mir 2014. nagradi izuzetnu hrabrost, dalekovidu viziju i neumorne napore visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija", kaže se u pismu koje su četiri kongresmena danas uputila Nobelovom komitetu.

KiM

NIKOLIĆ: ODREDITI DOKLE IDE PREDAVANjE INGERENCIJA PRIŠTINI

BEOGRAD, 23.12.2013 (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija treba da odredi dokle može da se ide u prenošenju ingerencija na Prištinu. Srbija je danas pred nekoliko dilema koje mora da reši, a pre svega one koje se tiču odnosa sa Evropskom unijom i prištinskom administracijom, rekao je Nikolić u intervjuu za TV B92. "Mi nemamo zahtev da priznamo nezavisnost KiM, ali diplomate govore da će to biti uslov bez koga se ne može. Mene pomalo vređa ta "statusna neutralnost" EU, jer osnivač UN Srbija i samostalno proglašeno Kosovo nisu isto i ne možemo da budemo u istom položaju", kaže Nikolić.
Za njega je treća dilema odnos sa Rusijom. On je istakao da evrointegracije ne isključuju saradnju sa Rusijom, naprotiv: "Naša želja za ulaskom u EU je iskrena i prvi put se vidi da svi radimo na tome, ali onaj ko misli da može da zapostavi odnose sa Ruskom Federacijom se grdno vara. Ni Evropska unija ne želi da zapostavi odnose sa Rusijom"

SRBIJA–EU

DAČIĆ: UČINITI SVE DA SE NE UVEDU VIZE

UŽICE, 23.12.2013 (Tanjug) - Predsednik Vlade Ivica Dačić izjavio je danas u Užicu da Srbija mora da učini sve da ne dođe do suspenzije vizne liberalizacije. "Mi ćemo pojačati kontrole na graničnim prelazima, ali je problem što se borimo protiv nepoznatog protivnika, jer ne dobijamo informacije iz stranih zemalja koji su ljudi u pitanju, jer to spada u domen ljudskih prava", rekao je Dačić.
Premijer je istakao da postoje određene organizacije koje se bave transportom ilegalnih migranata ka Zapadnoj Evropi. One, prema njegovim rečima, nisu istovetne sa kriminalnim grupama, koje se bave mnogo ozbiljnijim kriminalom nego što su ilegalni migranti. "Mi smo tražili od Evropola da nam dostavi podatke o svemu tome, međutim nikad nismo dobili ni jednu informaciju", tvrdi Dačić.
Premijer je istakao da je za Srbiju problem azilanata drvostuk. S jedne strane su azilanti iz Srbije, uglavnom Romi i Albanci, koji odlaze u Zapadnu Evropu. "Ja sam upozorio da od 9.januara stupa na snagu nova suspenzivna klauzula o tome da se može suspendovati vizna liberalizacija za neke zemlje ukoliko to zatraži dve trećine članica EU", naglasio je Dačić. "Zato svi moraju biti svesni težine onoga što mi radimo na svoju štetu. Uporno radimo da nam suspenduju viznu liberalizaciju. Ukoliko se to desi to bi bila katastrofalna, autodestrukcija Srbije, posle svega što smo uradili", poručuje Dačić. Drugi problem je povećan broj azilanata koji se zadržavaju u Srbiji na putu ka Zapadnoj Evropi. "Od 100 azilanata godišnje 2008.godine, došli smo danas do njih 5.000. Mi nemamo objekte za smeštaj tolikog broja ljudi", rekao je Dačić i najavio rešavanje ovog problema kroz sredstva iz evropskih fondova.

RUŽIĆ: 2020. NIJE PREVIŠE OPTIMISTIČNA PROGNOZA VEĆ REALNA MOGUĆNOST

BEOGRAD, 23.12.2013 (Tanjug) - Ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije Branko Ružić izjavio je danas da plan da Srbija 2020. postane članica EU nije previše optimističan, već da ta prognoza proističe iz naših realnih mogućnosti.
Ružić je, na otvaranju okruglog stola "Pravda i bezbednost – dokle je stigla Srbija", rekao da će Srbiji na tom putu biti neophodna mudrost, hrabrost i pragmatičnost, koju je ova vlada već dokazala. Pregovaračka poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost, biće, prema Ružićevim rečima, test na kojem će Srbija pokazati sposobnost i opremljenost da krene dalje u procesu evrointegracija.
"Specfičan put Srbije se sastoji se u tome što ćemo imati dva paralelna procesa koji će se povremeno preplitati, ali to ne sme da deluje demotivišuće na naše državne organe, jer prvi put sve države EU uvažavaju kredibilitet ove vlade, a imamo i jasnu političku opredeljenost za ovaj proces budući da više od 85 odsto poslanika podržavaju ovakvu politiku", rekao je Ružić. Prema njegovim rečima, poglavlja 23 i 24 su u vrhu prioriteta EU, ali su od najvišeg interesa i za svakog građanina Srbije koji želi društvo vladavine prava, kao i za investitore koji žele da posluju u normiranom ambijentu sa jasnom projekcijom budućnosti.
Ružić smatra da je Srbija već sada sposobna da u nastavku evropskih integracija uspešno odgovori na širok spektar pitanja iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost. Ružić je rekao Tanjugu i da pitanja iz ta dva poglavlja ne želi da sagledava u kategoriji problema istakavši i da je njihova realizacija "naša obaveza zbog nas samih". "Imamo svest o tome da želimo da reformišemo društvo, afirmišemo vladavinu prava, omogućimo dostupnost prava svim građanima, da stvorimo ambijent u kome će biti mnogo lakše investitorima da ulažu i da podignemo standard građana", rekao je on i istakao da je "to sve ono što je naša obaveza zbog nas samih" tako da, u realizaciji poglavlja 23 i 24 iz pregovaračkog procesa "problem ne vidim".
Prema njegovim rečima, evidentno je da većina naših poslanika upravo teže procesu evropskih integracija, dok se građani Srbije "izjašnjavaju u 66 odsto da žele da se društvo reformiše". "Ono što će biti izazovi biće, naravno cena koštanja tih reformi i tranzicije ali ta cena ima višestruke koristi koje ćemo dugoročno osetiti", istakao je Ružić. On je naglasio i da je "pored izazova koji će biti i na polju realizacije širkog spektra pitanja iz poglavlja 23 i 24 uveren da smo "već sada" sasvim dovoljno osposobljeni da možemo da pristupimo realizaciji svih ciljeva koji su vezani za ta dva poglavlja.
Osvrćući se na problem lažnih azilanata, koji se često apostrofira kao jedan od neuralgičnih problema srpske administracije, Ružić je rekao da je Srbija sprovela jasne mere kako bi drastično smanjila broj onih koji neosnovano u zemljama EU traže azil. "Važno bi bilo da i u slučaju Nemačke pokušamo da broj svedemo na održivo stanje, jer tu su motivi lažnih tražilaca azila ekonomske prirode, budući da liberalno i socijalno utemeljena zakonska regulativa Nemačke omogućuje da svaki lažni azilant dobije tri meseca stan hranu i osamsto evra mesečno", rekao je Ružić. Na ovom pitanju, kako je objasnio, rade veoma iskusni timovi Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, što Srbiju, kada je reč o administrativnim kapacitetima, stavlja u vrh među državama koje su se nalazile u ovoj fazi evrointegracija.

DEVENPORT: MOGUĆE JE DA SRBIJA UDjE U EU 2020. GODINE

BEOGRAD, 23.12.2013 (Tanjug) - Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport ocenio je danas na Tviteru da je moguće da Srbija uđe u EU 2020. godine, a da brzina kojom će se pregovori završiti zavisi od političke volje i tehničkih kapaciteta pregovaračkih timova.
Odgovarajući na pitanje kada vidi Srbiju u EU i da li misli da će Nemačka nastaviti da blokira ulazak Srbije u Uniju kao što je dosad činila, Devenport je istakao: "Datum za Srbiju je jedinstven stav svih zemalja članica, a od Srbije zavisi kada će konkretno to biti". Na pitanje da li najavljeni parlamentarni izbori u Srbiji mogu usporiti pregovore sa EU, Devenport je odgovorio: "Na Srbiji je da donese ovu odluku, a EU se u to neće mešati". Upitan da li ćemo, posle poraza u Ukrajini, videti promenu taktike Brisela u pregovorima sa Srbijom, on je na svom Tviter nalogu napisao: "Srbija je dobila datum i daleko je ispred Ukrajine u odnosima sa EU".
Devenport je, odgovarajući na pitanje "šta će jednoj tako moćnoj tvorevini zvanoj EU jedna mala, siromašna zemlja Srbija", istakao da EU nije kompletna bez Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, koje "geografski, ekonomski i kulturološki pripadaju porodici EU".
Na poruku - "Nemojte opet da nam uvedete vize" i upitan za komentar o glasinama iz Brisela da će bezvizni režim u januaru biti ukinut za Albaniju, a možda i za Srbiju, Devenport je odgovorio: "U stalnim smo kontaktima sa srpskom vladom da se takav scenario ne dogodi". U odgovoru na pitanje da li smatra da je samo Srbija kriva zbog lažnih azilanata ili ima krivice i odgovornosti i u zemljama EU, Devenport je poručio da svi zajedno treba da rade na rešavanju tog problema. Upitan za komentar na najavu o mogućem vetu Velike Britanije na buduća proširenja EU ako se ne reguliše veliki priliv migranata, Devenport je odgovorio da je njegova zemlja podržala odluku Evropskog saveta i dodao: "Radimo na regulaciji slobode kretanja radnika kroz EU".
Na pitanje o situaciji u medijima u Srbiji i neusvajanje medijske strategije, on je odgovorio da će eksperti EU sarađivati sa timom ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca na pripremama za usvajanje tri zakona za sprovođenje te strategije. "Već smo reagovali na pritiske u ovogodišnjem izveštaju o napretku i nastavićemo da ukazujemo na ove probleme u medijima", istakao je Devenport.
U odgovoru na pitanje da li će se EU umešati u dogovor oko Južnog toka, ili je ostavljeno isključivo Srbiji da ponovo ispregovara sporne tačke, on je upozorio da Srbija ima obaveze prema Evropskoj energetskoj zajednici i EU, a da Južni tok mora da bude u skladu sa ovim pravilima.
Ambasador EU je, upitan kako vlada Hrvatske može da pomogne srpskoj vladi na putu ka članstvu u EU, ocenio da hrvatska vlada već sada pomaže vladi Srbije i podsetio da su hrvatski eksperti u Beogradu i pomažu kolegama da brže savladaju izazove. Na pitanje da li će jedan od uslova za ulazak u EU biti i proizvodnja ili korišćenje GMO hrane, Devenport je odgovorio negativno, ali je napomenuo da je potrebno uskladiti sve zakone Srbije sa onima u EU, koji regulišu proizvodnju i upotrebu ove vrste hrane.
Odgovarajući na pitanje u kojoj oblasti će primena standarda EU najviše koštati lokalne samouprave, Devenport je ocenio da životna sredina i poljoprivreda zahtevaju najveća izdvajanja, ali i donose najveće konkretne pogodnosti za građane. On je istakao i da lokalne samouprave imaju presudnu ulogu u sprovođenju EU standarda na lokalnom nivou, a poručio je i da će EU nastaviti da podržava programe jačanja organizacija civilnog društva u Srbiji.