KiM

NASTAVAK DIJALOGA, GLAVNA TEMA FORMIRANjE ZSO

BRISEL, 5.12.2013 (Tanjug) - U Briselu će danas biti održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine na visokom političkom nivou kod visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a jedna od glavnih tema biće formiranje Zajednice srpskih opština i pravosuđe. Današnji sastanak održava se uoči izveštaja Eštonove o dijalogu i ključnog sastanka Ministarskog saveta EU zakazanog za 17. decembar, na kome će šefovi diplomatija zemalja članica dati konačno mišljenje o datumu prve međuvladine konferencije, koja označava formalni početak pregovora.
Kako je predviđeno, prvi bilateralni sastanka Eštonova bi trebalo da ima sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem oko 12 sati, a posle toga i sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem. Potom bi trebalo da usledi trilateralni sastanak. Kako je Eštonova juče rekla, predsednik vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači razgovaraće o daljim koracima u sprovođenju sporazuma o normalizaciji iz aprila ove godine. "Ovo je posebno važno u svetlu predstavljanja mog novog izveštaja o dijalogu na Savetu (ministara EU) u decembru", naglasila je ona.
Dačić je juče rekao da očekuje najviše problema s uspostavaljnjem Osnovnog suda u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer se tome protivi prištinska strana. Dačić probleme očekuje zbog protivljenja prištinske strane da sedište tog suda bude u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer ""misle Srbija tako želi da stvori neku posebnu državu u državi". Dačih je negirao taj stav prištinske strane, istakavši da Srbija jednostavno želi da ""etnička struklura zaposlenih (u sudu) prati etničku strukturu stanovništva u tom delu Kosova i Metohije".
Srpski premijer je ponovio da će tema razgovora biti i sagledavanje situacije nakon lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji i nastavak primene onog što je predviđeno Briselskim sporazumom kada je reč o policiji i pravosuđu. "Biće reči i o sledećim koracima u pravcu konstituisanja Zajednice srpskih opština i definisanju nekih budućih tema", najavio je Dačić. On je naveo i da postoji orijentacioni dogovor da posle sutrašnjeg sastanka, ako bude potrebno, "a verovatno će biti", bude održan još jedan - najverovatnije 13. decembra. Dačić je objasnio i da je to dogovoreno da bi pre podnošenja izveštaja Ketrin Ešton "što više stvari bilo urađeno, odnosno započeta njihova implementacija" po Briselskom sporazumu.

SRBIJA

DjUKANOVIĆ EMIRATIMA PREPORUČIO ULAGANjA U SRBIJU

PODGORICA, 5.12.2013 (Tanjug) - Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da između Beograda i Podgorice sledi period dobrih odnosa i istakao da je crnogorski premijer Milo Djukanović preporučio Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UEA) da ulažu u Srbiju.
Vučić je kazao da će 9. decembra, kada Djukanović dolazi u zvaničnu posetu Beogradu nakon decenijske pause, zvaničnici dve države pokrenuti pitanja platnog prometa, revitalizacije pruge, ali i drugih infrastrukturnih projekata. "Za nas je bilo jako važno što je Djukanović rekao UEA nekoliko lepih reči o Srbiji. On je bio vrlo korektan i preporučio je nas za njihova ulaganja u namensku industriju Srbije", rekao je Vučić Televiziji Crne Gore.
On je napomenuo da su Crna Gora i Srbija opredeljene da u brojnim projektima zajedno nastupaju. "Mislim da ćemo 9. decembra razgovarati o tome i da će se Djukanović u Podgoricu vratiti sa konkretnim rezultatima i dogovorima", istakao je Vučić. Prema njegovim rečima, iako mnogima smeta što je Crna Gora izabrala Kinu za partnera za izgradnju autoputa, Srbiji to ne smeta. "Mi ne mislimo da su kineske pare loše pare. Nama su potrebne jeftine pare, jer ne možemo da plaćamo i vraćamo preskupe kredite", kazao je Vučić.

SRBIJA – EU

EP: KOMITET TRAŽI PREGOVORE U DECEMBRU

BRISEL, 5.12.2013 (Tanjug) - Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je jutros predlog rezolucije o Srbiji u kome se traži da pregovori o pridruživanju počnu već u decembru. Predlog, koji se zasniva na izveštaju izvestioca za Srbiju Jelka Kacina o napretku Srbije u evropskim integracijama, usvojen je jednoglasno bez diskusije. "Nikada nismo imali ovakav konsenzus", rekao je Kacin tokom sednice, ističući da je neophodno da se Srbiji da pozitivan signal zbog dosad uloženih napora.
Ovaj dokument, čija je prva verzija predložena Komitetu u oktobru ove godine, u međuvremenu je prošao dva kruga diskusije, a danas je uz manje izmene usvojen u obliku u kome će Parlament o njemu glasati početkom sledeće godine. "Smatramo da međuvladina konferencija EU i Srbije treba da se održi u decembru 2013, ako se ispune uslovi koje je u junu zacrtao Evropski savet", kaže se u predlogu rezolucije. U predloženoj rezoluciji, vlasti Srbije se pozivaju da istraju u normalizaciji odnosa sa Prištinom, unutrašnjim reformama i borbi protiv korupcije.
Današnja sednica Spoljnopolitičkog komiteta održana je manje od dve nedelje pre ključnog sastanka Ministarskog saveta EU zakazanog za 17. decembar, na kome će šefovi diplomatija zemalja članica dati konačno mišljenje o datumu prve međuvladine konferencije, koja označava formalni početak pregovora. Savet EU je u junu ove godine zaključio da pregovori EU sa Srbijom treba da počnu najkasnije u januaru 2014. Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu, među zemljama članicama još traje diskusija da li međuvladinu koferenciju treba održati u decembru, ili sačekati januar.

KOSOVO U JEDNOM ILI VIŠE POGLAVLjA, JOŠ NEIZVESNO

BEOGRAD, 5.12.2013 (Tanjug) - Članicama Evropske unije preostalo je dve sedmice da usaglase Pregovarački okvir za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom, a dilema koja i dalje postoji jeste da li će pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine biti sadržano u jednom poglavlju, što je ishod koji Srbija priželjkuje, ili će biti horizontalno postavljeno u više poglavlja, na čemu insistiraju neke članice EU.
Rešenje ovog pitanja, kako naglašavaju u Beogradu, nije samo formalnog karaktera, već će imati suštinski uticaj na način i dinamiku pregovaranja sa EU. Šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević objasnila je u izjavi Tanjugu da je osnovna logika koja stoji iza stava Srbije uverenje da proces evrointegracija i proces normalizacije odnosa sa Prištinom treba međusobno da se osnažuju, a ne da se blokiraju. "Države koje smatraju da je bolje da pitanje Kosova bude horizontalno postavljeno imaju zazor da bi, ako sve što je vezano za normalizaciju stavimo u poglavlje 35, to blokiralo normalizaciju, odnosno da bi proces normalizacije teže tekao. Mi, naprotiv, smatramo da, ako se ovo pitanje nalazi u svakom od poglavlja, onda imate još jednu adresu za razgovore, a to je Priština, u svakom od poglavlja", rekla je Miščević. "Šanse su na strani dobre argumentacije, a mi imamo jako dobru argumentaciju i to niko ne spori. To mi daje nadu da će pregovarački okvir biti takav da nam omogući nesmetano vođenje oba procesa", rekla je Miščević.
Na osnovu poruka koje je evropski komesar za proširenje Štefan File uputio prilikom posete Beogradu u julu ove godine, neposredno pošto je formulisan nacrt Pregovaračkog okvira, može se zaključiti da taj dokument neće biti bitno drugačiji od Pregovaračkog okvira za Crnu Goru, i da će jedina suštinska razlika biti upravo pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom.
Predstavnici vlasti u Beogradu su proteklih sedmica bili u diplomatskoj ofanzivi kako bi uticajne države EU pridobile za svoje stanovište, pa su tako krajem prošlog meseca Miščević i ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije Branko Ružić razgovarali sa administracijama u Berlinu, Londonu, Parizu i Rimu, a prošle sedmice je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, između ostalog i ovim povodom, bio i savetnik predsednika Srbije Marko Djurić koji je Tanjugu tom prilikom izjavio da EU nema razloga da u Pregovaračkom okviru fokus previše stavlja na pitanje odnosa Beograda i Prištine, zato što bi to značilo prebacivanje značaja sa pitanja reformi koje naša zemlja treba da sprovede na pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom. "Proces evrointegracija Srbije ne treba da bude talac rešavanja pitanja naših odnosa sa Prištinom", istakao je Djurić, objasnivši da cilj u evrointegracijama mora biti fokusiranje na reformske procese u Srbiji, a ne da one budu opterećene političkim pitanjima ili potrebom da zadovolje pojedinačne interese nekih članica EU. "Spore evrointegracije na Zapadnom Balkanu nisu u interesu EU i uveren sam da nisu ni u interesu nijedne od pojedinačnih zemalja koje utiču na kreiranje politike EU. Očekujem da se to odrazi i na odluke koje će EU donositi vezano za početak pregovora naše zemlje", naglasio je Djurić.
Prema njegovim rečima, srpska diplomatija, kada je reč o Pregovaračkom okviru, vodi tešku i ozbiljnu borba oko velikog broja detalja, kako bi se iznašlo rešenje koje je najbolje i za Beograd i za Brisel. "Za nas je veoma važno kako će da izgleda Pregovarački okvir, jer on će umnogome da utiče na unutrašnje društvene odnose u našoj zemlji, a uvođenje poglavlja 35 koje se tiče odluka Beograda i Prištine može da utiče i na našu pregovaračku poziciju u tim odnosima. Zbog toga je naše nastojanje da što više proširimo manevarski prostor", zaključio je Djurić.
O Pregovaračkom okviru će države članice, prema preliminarnom rasporedu, finalne razgovore imati 16. i 17. decembra, kada će o tom dokumentu diskutovati ministri za evropske poslove i ministri spoljnih poslova na sednicama Saveta za spoljne poslove i Saveta za opšte poslove, a dokument bi 20. decembra trebalo da usvoji Evropski savet. Njegovim usvajanjem stiču se pretpostavke za sazivanje prve međuvladine konferencije Srbije i EU, odnosno za formalno otpočinjanje pristupnih pregovora, što bi se teorijski moglo dogoditi istoga dana.

EKONOMIJA

NE MOŽE SE OD SRBIJE OČEKIVATI DA MENjA UGOVORE SA GASPROMOM

BRISEL, 4.12.2013 (Tanjug) - Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas u Briselu, na konferenciji o Južnom toku , da će izgradnja ovog gasovoda zaposliti desetine hiljada ljudi, a da se Srbija sprema da bude glavno skladište energenata u regionu. Mihajlović je kazala da se ne može od Srbije očekivati da revidira ugovore sa Gaspromom, s obzirom na to da EU ima primedbe na poslovanje te kompanije. "Očekujem da se tokom izgradnje Južnog toka, što direktno što indirektno, zaposli oko 150.000 ljudi", rekla je Mihajlovićeva učesnicima skupa "Južni tok - evolucija jednog gasovoda", koji je održan u Evropskom parlamentu. Ministarka je navela da će oko 3.500 ljudi ostati stalno zaposleno na održavanju gasovoda nakon izgradnje.
Ona je učesnicima, među kojima je bio i direktor izvoza ruskog gasnog giganta Gasprom Aleksandar Medvedev, rekla da Srbija trenutno plaća veoma visoku cenu za tranzit gasa kroz Ukrajinu i Mađarsku i da će se to nakon završetka izgradnje Južnog toka promeniti.
"Srbija planira da postane glavni centar za tranzit i skladištenje energenata u region, ne samo za gas već i za naftne derivate", poručcila je Mhajlovićeva.
Medvedev je na skupu precizirao da će izgradnja Južnog toka koštati oko 15 milijardi evra, od čega, kako je naglasio, ni jedan cent neće biti uzet od evropskih poreznih obveznika. "Reč je o čisto privatnom i komercijalnom poduhvatu", poručio je on i ocenio da će izgradnja ovog gasovoda omogućiti fleksibilnije i bezbednije i čistije snabdevanje EU energijom.
S druge strane, zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart, upozorio je u govoru da sporazumi koje Gasprom ima sa pojedinim članicama EU nisu u skladu sa evropskim propisima i da će morati da se promene. "Proizvodnja i distribucija gasa se moraju razdvojiti, a nije dozvoljeno ni da jedna firma bude ekskluzivni snabdevač", rekao je Borhart. On je istakao da će ovi ugovori tokom sledeće dve godine morati da budu revidirani, inače Gasprom neće moća da posluje na teritoriji EU.
U izjavi novinarima posle konferencije, ministarka Mihajlović je naglasila da je Srbija je spremna za početak radova na Južnom toku i da je naša namera da formiramo konzorcijum srpskih kompanija koje mogu da učestvuju u svemu, od izgradnje do monitoringa. Upitana da prokomentariše stavove predstavnika EK Klausa Ditera Borharta da poslovanje Gasproma u nekim aspektima nije u skladu sa propisima EU, Mihajlovićeva je rekla da je to stvar koju Rusija i EU treba da rasprave među sobom. "Energetski sporazum koji je potpisan sa Rusijom 2008. je drugačiji od sporazuma koje su potpisale zemlje članice EU, jer obuhvata i NIS i skladišta gasa", ukazala je ministarka i napomenula da je reč o sporu između ruskog ministarstva energetike i nadležnog direktorata EK. "Ne može se od male Srbije očekivati da revidira ugovore (sa Gaspromom), a da to nije uradila ni jedna od drugih država, pa ni članica EU kao što je Bugarska", istakla je ona, naglašavajući da bi revizija energetskog sporazuma značila pad srpske vlade.
Mihajlovićeva je istakla da je njeno ministarstvo u potpunosti spremno za predstojeće pregovore o pridruživanju sa EU. "Potpuno smo spremni za otvaranje poglavlja 15 (energetika) i 27 (životna sredina)", rekla je ona.