SRBIJA

SAMIT KINE I ZEMALjA ISTOČNE I CENTRALNE EVROPE

BUKUREŠT, 26.11.2013 (Tanjug) - U Bukureštu je danas počeo samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, na kojem Srbiju predstavlja premijer Ivica Dačić. Na skupu, pored domaćina rumunskog premijera Viktora Ponte i kineskog premijera Li Kećijanga, učestvuju i predsednici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Hrvatske, Estonije, Litvanije, Letonije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske. Prvi ovakav sastanak održan je prošle godine u Varšavi.
Pozdravljajući učesnike, Ponta je istakao da su predstavnici Kine prevalili veliki put do Evrope, ali da je ta udaljenost samo geografska, imajući u vidu postojeće prijateljstvo i nivo saradnje. "Svi znamo kakve su prošlost i sadašnjost naše saradnje. Siguran sam da je današnji skup jasna poruka o viziji zajedničke budućnosti", rekao je Ponta i istakao da Kina, zahvaljujući privredi koja se u svetu najdinamičnije razvija, predstavlja jednog od najznačajnijih partnera za saradnju mnogim zemljama, uključujući i centralne i istočne Evrope. Ponta je, takođe, naveo da na skupu učestvuju predstavnici više od 300 kineskih kompanija, kao i 400 kompanija iz centrale i istočne Evrope.

DOGOVOR SRBIJE, KINE I MADjARSKE O MODERNIZACIJI ŽELEZNICE

Premijeri Srbije, Kine i Mađarske postigli su u Bukureštu na Samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope dogovor o zajedničkom projektu modernizacije železnice između Budimpešte i Beograda, a Ivica Dačić je poručio da je to prilika da se postave visoki tehnološki ciljevi u regionu i da ono što je donedavno predstavljalo naučnu fantastiku postane realnost. "Za Srbiju nema dileme - Kina je naš prijatelj i sa Kinom imamo strateško partnerstvo. Srbija je otvorena za kineske investicije i već imamo u Srbiji nekoliko infrastrukturnih projekata koji se realizuju", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Li Kećijangom i Viktorom Orbanom.
Dačić je naglasio da je taj pravac od Budimpešte do Beograda za Srbiju izuzetno važan. "Od modernizacije železnice i izgradnje autoputeva zavisi tranzit kroz Srbiju", rekao je Dačić. On je istakao da je, najavljujući modernizaciju ove železnice i brzine kojima će se vozovi na ovom pravcu kretati, "dosta politički rizikovao u Srbiji" jer mu nisu verovali, s obzirom na to da je sada prosečna brzina vozova u Srbiji 42 kilometra na sat. "Našao sam se na naslovnoj strani jednih novina u svemirskom odelu kao da pričam o naučnoj fantastici", rekao je on. Dačić je , međutim, dodao da bi voleo da, iako možda neće biti moguće ostvariti brzine kao u Šangaju, region zahvaljujući ovom projektu "postavi visoke tehnloške ciljeve i da naučna fantastika postane realnost".
Predsednik kineske vlade Li Kećijang saopštio je novinarima da je sa Viktorom Orbanom i Dačićem postignut dogovor o projektu, kao i da se odmah pristupi formiranju Radne grupe kako bi što pre počela njegova realizacija. "Ovaj projekat je prekretnica", poručio je Li, naglasivši da su proizvodi "made in Ćina" poznati širom sveta, a da je to sada slučaj i sa kineskom tehnologijom i opremom.
Prema Orbanovim rečima, radi se o projektu kakvog do sada nije bilo - između Kine, članice EU i evropske zemlje koja još nije u Uniji, a koji sve strane stavlja u "pobedničku poziciju". "Ono što sigurno znamo jeste da će Kina biti izuzetno jaka u budućnosti, a da će centralna i istočna Evropa biti motor razvoja u Evropi", rekao je Orban, izrazivši zahvalnost Kini na sredstvima koje, kako je rekao, evrozona nije u stanju da obezbedi. Kako je dodao, nada se da će ovo služiti kao "primer za budućnost". Premijeri nisu na konferenciji za novinare naveli kolika je vrednost ovog projekta.
Dačić je objasnio da će Radna grupa razraditi sve detalje, uključujući i brzinu kojom će se kretati vozovi i okvir za finansiranje projekta. Kina će za projekte u zemljama centralne i istočne Evrope izdvojiti deset milijardi dolara. On je ranije danas izjavio da će Srbija na samitu kineskog premijera i šefova vlada 16 država centralne i istočne Evrope kandidovati tri projekta koji se pre svega tiču energetike i infratrukture. "Kina je za finansiranje projekata iz 16 evropskih država izdvojila 10 milijardi dolara. Jedan projekat je vezan za revitalizaciju i izgradnju novog bloka termoelektrane Kostolac, vrednosti preko 700 miliona dolara, a drugi se tiče izgradnje jednog dela autoputa na tzv. Koridoru 11 - od Obrenovca do Ljiga", rekao je Dačić srpskim novinarima u Bukureštu. Na pitanje da li će spor koji se u Srbiji vodi sa jednim kineskim investitorom biti tema razgovora sa kineskim premijerom i da li će to uticati na međusobne odnose, Dačić je rekao da je to isuviše sitno pitanje za ovako veliki događaj. "Srbija ima veoma velike simpatije prema Kini i kineskim investitorima. Ako je bilo nekih nepravilnosti one treba da se isprave, ali to ne bi trebalo da ima bilo kakve posledice po naše ekonomske i političke odnose", rekao je on.
Dačić je ranije danas u Bukureštu imao i bilateralni susret sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. "Veoma smo otvoreno i prijateljski razgovarali, a Orban je jasno istakao da Mađarska kada je reč o evropskim integracijama podržava Srbiju i smatra da je Vlada Srbije mnogo uradila u proteklom periodu i da shodno tome treba što pre da budu otvoreni pregovori o članstvu", rekao je on. Dačić je podsetio da je već ranije bilo dogovoreno da bude održana zajednička sednica dveju vlada i to u Beogradu, a kako je rekao, obe strane se nadaju da će ona biti održana u prvim mesecima sledeće godine jer Mađarsku u aprilu očekuju parlamentarni izbori.

RAZVIJATI ODNOSE SRBIJE I KINE

BUKUREŠT, 25.11.2013. (FoNet) - Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, tokom susreta sa premijerom Kine Li Kecijangom, da su Kina i Srbija prijateljske zemlje, prijateljski narodi, i poželeo da se odnosi dve države što uspešnije razvijaju, u skladu sa potpisanim sporazumom o strateškom partnerstvu. "Srbija se veoma raduje vašoj inicijativi koja je vezana za razvoj saradnje izmedu Kine i zemalja Centrale i Istocne Evrope, ali se isto tako radujemo i napretku Narodne Republike Kine i uspešnom razvoju bilateralnih odnosa izmedu naše dve zemlje", rekao je Dačić I pozvao Kecijanga da poseti Srbiju sledece godine kada bude završen i pušten u saobracaj veliki infrastrukturni projekat koji se u Srbiji radi most preko Dunava.

STEFANOVIĆ U BUNDESTAGU

BERLIN, 25.11.2013 (FoNet) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović sastao se danas u Berlinu sa međunarodnim sekretarom Hrišćanskodemokratske unije Bertelom Vagnerom i sa poslanicima u Bundestagu Roderikom Kizeveterom iz CDU i Ditmarom Nitanom iz Socijalističke partije Nemačke.
Kako je saopštila Skupština Srbije, tokom susreta sa predstavnicima Bundetsaga Stefanović je domaćinima pojasnio sve korake koje Srbija čini na evropskom putu, posebno kada su u pitanju reformski procesi i sprovođenje evropskog sporazuma i za to zatražio podršku i ohrabrenje Nemačke. Predsednik Skupštine je izrazio očekivanje da idemo u susret Međuvladinoj konferenciji 20. decembra, čime bi zapoceo proces pridruživanja EU, naglasivši da nam je u tom smislu veoma značajna podrška Nemačke.
Govoreći o parlamentarnoj saradnji, Stefanović i predstvnici Bundetsaga su se složili da ne bi trebalo unaprediti samo bilateralnu saradnju, već i parlamentarne odnose, a pokrenuta je i inicijativa za osnivanje Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u nemačkom Parlamentu, navodi se u saopštenju.

SRBIJA–EU

MIŠČEVIĆ: SPREMNI SMO ZA PREGOVORE

BRISEL, 25.11.2013 (Tanjug) - Glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je večeras u Briselu da je Srbija spremna da uđe u pregovore o pridruživanju i pored svesti da se zbog Kosova nalazi u posebnom položaju u odnosu na druge kandidate. "Ne čekamo da nam se potvrdi datum da bismo se organizovali, već uveliko spremamo strukture za pregovaranje i za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekla je Miščevićeva na večerašnjoj tribini posvećenoj proširenju EU u Briselu.
Ona je naglasila da su u Srbiji svesni da su u potpuno različitoj situaciji u odnosu na ranije kandidate, zbog negativnih iskustava iz prošlosti ali i zbog Kosova. "Moramo da se dokazujemo", rekla je ona i dodala da je jasno da će proces normalizacije odnosa sa Prištinom biti usko vezan za pristupne pregovore, samo je pitanje na koji način će ta veza funkcionisati. "Naša logika je da proces pristupanja EU i proces normalizacije treba da se međusobno podstiču, a ne da se ugrožavaju", ukazala je Mišcevićeva. Ona je izrazila bojazan da bi, ukoliko kosovsko pitanje, osim kroz poglavlje 35, bude horizontalno vezano za sva ostala poglavlja pregovaračkog procesa, to imalo negativne efekte. "Onda bismo, osim sa Briselom, o svakom poglavlju, od transporta do ekologije, morali da pregovaramo i sa Prištinom, a ne verujem da EU to želi", istakla je ona.
Kristof Reclaf, funkcioner nemačkog ministarstva spoljnih poslova zadužen za proširenje EU, je učestvujući na istoj tribini rekao da će Nemačka politika prema proširenju ostati "stroga ali fer". "Normalizacija odnosa (Beograda i Prištine) će, osim kroz poglavlje 35, sigurno biti vezana i za neka druga poglavlja, ali samo kada je reč o ključnim stvarima", rekao je on. On je, odgovarajući na pitanje iz publike, izjavio da Nemačka smatra da pregovori ne mogu da počnu ove godine jer na to obavezuje stav Bundestaga. "Evropski savet je rekao da pregovore treba otvoriti najkasnije u januaru, dok Bundestag smatra da oni treba da počnu najranije u januaru, pa vi sami izvucite zaključak koliko je realno da počnu u decembru", rekao je on.
Tribinu pod naslovom "Zapadni Balkan i proširenje EU nakon prijema Hrvatske" organizovao je ugledni briselski tink-tenk Centar za evropsku politiku (EPC).

SRPSKI VOJNICI PUTUJU U MISIJU EU U SOMALIJI

PANČEVO, 26.11.2013 (Tanjug) - Tim od 12 pripadnika Specijalne brigade Vojske Srbije danas putuje u Džibuti gde će za nekoliko dana zvanično otpočeti učešće u misiji EU u Somaliji.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković rekao je juče, na svečanom ispraćaju tima u Kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu, da učesnici tima prvo putuju avionom do Istanbula, a potom do Džibutija na obali Adenskog zaliva, odakle će na brodu "Karolina skan" krenuti u misiju. On je izrazio uverenje da će pripadnici naših oružanih snaga odgovorno i časno izvršiti sve zadatke i podvukao da je strateški cilj Srbije da postane članica EU i da Vojska Srbije, izvršavajući svoje zadatke, doprinosi realizaciji tog cilja.
Tim Vojske Srbije, koji je pre desetak dana uspešno završio proveru obučenosti, priključiće se partnerskim snagama na brodu "Karolina skan", čija je misija zaštita brodova organizacije "Svetski program za hranu" i trgovačkih brodova u zoni operacije. Njihov zadatak će biti i sprovođenje preventivnih i represivnih akcija, koje sprečavaju oružane pljačke i održavaju plovne puteva otvorenim za bezbedan saobraćaj.
Operacija "Atalanta" predstavlja deo globalne inicijative EU za rešavanje krize u Somaliji, koju karakterišu unutrašnje političke podele i eskalacije nasilja, i česte talačke krize zbog delovanja pirata.

POČETAK PREGOVORA U DECEMBRU

BRISEL, 25.11.2013 (FoNet) - Održavanje lokalnih izbora na Kosovu bilo je ključno za obezbeđivanje uslova za održavanje međuvladine konferencije, kojom simbolički počinju pregovori o članstvu Srbije u EU, i smatram da ona može i treba da se održi vec u decembru ove godine, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin na raspravi o nacrtu izveštaja EP o napretku Srbije.
Obraćajući se poslanicima Odbora za spoljnu politiku EP, Kacin je istakao da je u Srbiji reforma pravosuđa u toku, ali ona ostaje suočena sa brojnim izazovima. Pravosnažne presude u slučajevima visoke korupcije su i dalje retke, a vladavina prava u Srbiji neće biti osigurana dok god se u potpunosti ne istraži i rasvetli politička pozadina atentata na Zorana Djindica i svi odgovorni ne budu privedeni pravdi, rekao je Kacin i dodao da isto važi i za ubistva novinara tokom vladavine Slobodana Miloševica.
Kacin je ocenio da Srbija ispunjava politički deo Kopenhaških kriterijuma, ali je potrebno više uraditi na odnosima vladajuće koalicije i opozicije, jer, kako je naglasio, efikasna vlast teško može da postoji bez konstruktivne i proaktivne opozicije. Podsetivši na put koji je Srbija prešla tokom ovog sastava Evropskog parlamenta, Kacin je zaključio da ona sada sigurno korača ka punopravnom članstvu u EU.
Usvajanje nacrta izveštaja o Srbiji u Odboru EP za spoljnu politiku je zakazano za 5. decembar, a konačan tekst izveštaja biće usvojen na plenarnoj sednici EP u Strazburu u januaru 2014, navodi se u saopštenju iz Kacinovog kabineta.

DEVENPORT: DUNAVSKA STRATEGIJA ODLIČNA PRILIKA ZA RAZVOJ

NOVI SAD, 25.11.2013. (Beta) - Šef Delegacije Misije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas u Novom Sadu da je Dunavska strategija odličan preduslov za socijalnoekonomski razvoj podunavskog regiona.
On je, na otvaranju Dunavskog biznis foruma, rekao da postoji dugačka tradicija saradnje u podunavskom regionu i podsetio da je EU napravila Dunavsku strategiju, koja predstavlja okvir koji podrazumeva finansiranje socijalnoekonomskih projekata. "Zajednički se možete suočiti sa prirodnim katastrofama, ali i sa pitanjima bezbednosti, razvijanju transportnih koridora, energetskih mreža, turističkih potencijala. Ovo je jedinstvena prilika da unapredimo stabilnost, bezbednost i prosperitet za ovaj region u 11 prioritetnih oblasti koje definiše Dunavska strategija", poručio je Devenport. Prema njegovim rečima, Srbija je važan deo procesa Dunavske strategije i veoma je aktivna u tom procesu.

EKONOMIJA

NA JAVNOM SLUŠANjU DISKUTOVANO O ZNAČAJU EEU ZA SRBIJU

BEOGRAD, 25.11.2013 (Beta) – Učesnici javnog slušanja "Integracioni procesi na evoazijskom prostoru i perspektive za saradnju sa Srbijom", među kojima i ambasadori Rusije i Belorusije, ukazali su danas u Beogradu na značaj koji bi za Srbiju mogla imati saradnja sa zemljama uključenim u projekat Evroazijske ekonomske unije (EEU).
Otvarajuci skup koji je u Skupštini Srbije organizovao Odbor za spoljne poslove srpskog parlamenta, predsednik tog odbora Miloš Aligrudić ukazao je na potencijalne koristi koju Srbija može ostvariti kroz saradnju sa zemljama EEU. On je naveo da evroazijske integracije nisu politički projekat, premda je, po njegovim rečima, kod tog projekta politička dimenzija najmanje izražena, vec da se on zasniva na ekonomskom pragmatizmu i da ekonomska saradnja sa članicama tih integracija ne povlači za sobom nikakve specijalne političke zahteve.
Potpredsednik Skupštine Srbije i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom Nenad Popović naveo je da je EEU "geografski najveća i energetski najmoćnija ekonomska integracija u 21. veku". Kako je rekao, Rusija, Belorusija i Kazahstan zajedno čine najvećeg svetskog proizvodača gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe, drugog najvećeg svetskog proizvođača krompira, a trećeg najvećeg proizvodača pšenice, mesa i cementa. "Kada ove zemlje 2015. godine formiraju organe EEU, Srbija mora da bude spremna da iskoristi sve potencijale ove saradnje", istakao je Popović, dodajući da su to zemlje sa kojima Srbija ima "izvanredne političke odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta". Srbiji su potrebne spoljnopoliticke alternative i spoljnotrgovinska diversifikacija, pre svega u saradnji sa Istokom, objasnio je Popović i dodao da to ne znači da će se Srbija okrenuti Istoku i izolovati od Zapada jer to nije ni moguće ni poželjno.