SRBIJA

SARADNjA VIŠEGRADSKE GRUPE I Z.BALKANA

BEOGRAD, 31.10.2013 (Beta) - Ministri spoljnih poslova Višegradske grupe i Zapadnog Balkana dogovorili su danas u Budimpešti saradnju u cilju ubrzanja evropske integracije zemalja regiona, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Na sastanku je učestvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić.
Politika Srbije je, kako se kaže u saopštenju, "dobila brojna priznanja naročito od strane visoke zvaničnice SAD Viktorije Nuland, komesara EU Štefana Filea, predsedavajućeg EU, ministra spoljnih poslova Litvanije Linasa Linkivicijusa i svih učesnika pri čemu je prednjačila Poljska". "Postignuti su dogovori o zajedničkoj saradnji Višegradske grupe i Zapadnog balkana kako bi sve zemlje našeg područja ubrzale svoj hod ka punopravnom članstvu u EU", piše dalje u saopštenju.
Na sastanku je, dodaje se, "velika važnost data lokalnim izborima na Kosovu uz naglašavanje odgovornosti Prištine da izbori budu ocenjeni od svih strana kao fer i u skladu sa demokratskim standardima".

MRKIĆ VRLO ZADOVOLjAN REZULTATIMA SA SASTANAKA U BUDIMPEŠTI

BUDIMPEŠTA, 31.10.2013 (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić danas je, po završetku sastanka zemalja Centralno evropske inicijative (CEI) u Budimpešti, izrazio veliko zadovoljstvo rezultatima saradnje koju Srbija ostvaruje u okviru te organizacije, kao i rezultatima saradnje Srbije sa Višegradskom grupom.
Mrkić je u izjavi agenciji Beta i mađarskom nedeljniku Srpske nedeljne novine, naveo da su svi razgovori obavljeni tokom današnjih sastanaka sa CEI i Višegradskom grupom bili vrlo korisni za Srbiju, ocenivši da su sve vrste ovakvih okupljanja, u stvari, neka vrsta uvežbavanja Srbije za Evropsku uniju (EU). "Mi se u ovakvim kompozicijama nalazimo, saradujemo i kroz to uvežbavate ono što ćete inače raditi onda kada postanete punopravni član EU", naveo je ministar, podsetivši da je danas pre podne održan sastanak zemalja Višegradske grupe i zapadnog Balkana, na kojem su bili i gosti iz Austrije i Turske.
Kako je istakao, sve o čemu je razgovarano na sastancima i sve teme koje su pokretane već su u fazi realizacije, tako da je sada razmatrano šta je učinjeno i šta se planira u narednom periodu. "Ono što je radila Višegradska grupa mi ne želimo da oponašamo, već da nešto slično radimo na zapadnom Balkanu i onda, normalno, preuzimamo iskustva, a Višegradska grupa je spremna da nam u tome pomaže, i to da pomaže i finansijski. Moguće da ćemo osnovati jedan fond za zapadni Balkan, tu su vec odmakle priče, možda se čak desi da sedište tog fonda bude u Beogradu", naveo je Mrkić.
Ministar je dodao da je tokom dana, tokom njegovog neformalnog sastanka sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom i pomoćnicom državne sekretarke za evropske i evroazijske poslove u američkom Stejt departmentu Viktorijom Nuland, Srbija dobila priznanja za to ono što radi u regionu i na zapadnom Balkanu i za to kako vodi svoju spoljnu i unutrašnju politiku.
Govoreći o ideji Crne Gore o formiranju grupe zemalja "zapadnobalkanske šestorke", Mrkić je naveo da Srbija u načelu podržava tu ideju. "Mi podržavamo sve ono što vodi nekoj saradnji, s tim što ne volimo dupliranja i tu smo sasvim jasni. Ne volimo dupliranja u smislu da se jednom istom temom ili istim idejama bavimo na više mesta", naveo je Mrkić. On je dodao da očekuje da će Crna Gora, koja je glavni promoter te ideje, uskoro, verovatno zajedno sa komesarom Fileom izaći s nekim konkretnijim idejama i predlozima zajedničkih projekata "koji bi očigledno bili finansirani od EU, pa cemo se onda po tome izjašnjavati". To znači da će Srbija ''generalno podržati to što Crna Gora ima u vidu, ali ćemo pogledati konkretne projekte i onda se o tome izjašnjavati. Mislim da ćemo imati te dopise vrlo brzo, u narednim nedeljama", zaključio je Mrkić.

NIKOLIĆ I DODIK: VELIKI NAPREDAK U PROTEKLIH GODINU DANA

BEOGRAD, 31.10.2013 (Tanjug) - Saradnja Srbije i Republike Srpske znatno je unapređena u proteklih godinu dana, složili su se u Beogradu predsednici Srbije i RS Tomislav Nikolić i Milorad Dodik. "U budućnosti vidim da ćemo imati mnogo toga što ćemo zajednički da realizujemo, mnogo zajedničkih ciljeva. Vidim apsolutno zajedničku budućnost Srbije i RS", rekao je Nikolić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Dodikom posle sednice Veća za saradnju Srbije i RS. "Mi ćemo nastaviti dalje sve čvršće i sve jače. Nas na to nije obavezao Dejtonski sporazum, nama je to samo legalno omogućio Dejtonski sporazum", dodao je on.
Dvojica predsednika su istakla i značaj regionalne stabilnosti, pri čemu je Dodik rekao da je Srbija svojim zalaganjem na tom polju doprinela i stabilnosti unutar Bosne i Hercegovine. Ističući da je mnogo učinjeno u proteklih godinu dana da odnosi budu što intenzivniji, predsednik Srbije je rekao da je posebna pažnja posvećena tome da se i Srbija i RS učine što privlačnijim za investicije. "Konstatovali smo da je unapređenje odnosa u regionu jedini način da se omogući ekonomski napredak i bolji životni standard građana Srbije i Republike Srpske", rekao je Nikolić. Bolja budućnost Srbije i RS temelji se, prema njegovim rečima, između ostalog i na čvrstoj regionalnoj saradnji, posebno u oblasti energetike, pravosuđa, privrede, saobraćaja, regionalne i prekogranične saradnje i kulture. Kako je rekao, Beograd i Banjaluka rade na stvaranju preduslova za zajednički nastup na trećim tržištima i zajedničku proizvodnju i saglasni su da treba pojačati saradnju na realizaciji projekata Srednja Drina i Južni tok.
Predsednik Nikolić je najavio i da će Srbija i RS uskladiti delovanje i nastupe povodom obeležavanja 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata. "Svedoci smo da pojedinci u poslednje vreme pokušavaju iznova da pišu istoriju kako bi srpski narod predstavili odgovornim za tragediju Prvog svetskog rata", rekao je on. "Mi ćemo učiniti sve da ne dozvolimo falsifikovanje istorije i stigmatizovanje srpskog naroda za nesreću koja je tih godina, 1914. do 1918, zadesila celokupan kontinent, a naš narod platio jezivu cenu i kada je stradao svaki četvrti stanovnik Srbije."
Dodik je istakao da postoji potpuno razumevanje kada je reč o pitanjima od zajedničkog interesa i da je to srž zajedničkih aktivnosti Srbije i RS. Podržavamo državnu politiku Srbije prema Dejtonskom sporazumu, rekao je Dodik, dodavši da je očigledno da su političke aktivnosti Srbije u uspostavljanju regionalne stabilnosti doprinele da se situacija u regionu, ali i u BiH, znatno stabilizuje. "Apsolutno podržavamo i razumemo državnu politiku Srbije prema Dejtonskom sporazumu, odnosno prema BiH i RS. Mislimo da je to pažljivo iznijansirano... i da Srbija ima zaista konstruktivan pristup, koji pomaže nama u RS da afirmišemo svoja prava", rekao je Dodik.
Ocenivši da situacija u BiH "uopšte nije dobra", Dodik je primetio da RS podržava devet ovlašćenja koja BiH ima na osnovu Dejtonskog sporazuma, ali da želi reviziju 83 nova ovlašćenja koja je međunarodna zajednica "arogantno" pribavila 83 Sarajevu.
Sednici Veća prisutvovali su i premijeri Srbije i RS Ivica Dačić i Željka Cvijanović, ministri dveju vlada, kao i savetnici predsednika.

DODIK: TURSKA NEMA PRAVO DA SE MEŠA

Dodik je ocenio - povodom nedavne izjave turskog premijera Redzepa Tajipa Erdogana da je Kosovo Turska - da Ankara nema pravo da se meša i stvara probleme u regionu. Dodik je ponovio podršku RS stavovima srpskog rukovodstva u vezi sa Erdoganovom izjavom. "Nama su poznate te reči. On godinama govori na isti način, samo je promenio loklaciju. U ovom slučaju to se dešavalo na prostoru Srbije, a ranije se govorilo da je Sarajevo Turska i Turska Sarajevo", kazao je Dodik na zajedničkoj konferenciji sa Nikolićem.
Turska je, prema njegovim rečima, velika i ekonomski moćna zemlja, ali to ne znači da ima neograničneo pravo da se meša ili stvara probleme u regionu. "Nama politika Turske pravo ogromne probleme", rekao je Dodik navodeći da Ankara u BiH podržava bošnjačku politiku i stavove, neobjektivno.

NIKOLIĆ: POVOLjNA POLITIČKA KLIMA PODSTICAJ ZA PRIVREDNIKE

MOSKVA, 31.10.2013 (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je danas da je povoljna politička klima u odnosima između Srbije i Rusije doprinela da i poslovni ljudi steknu poverenje i dodao da su mogućnosti za saradnju neiscrpne.
Ističući u intervjuu za moskovski dnevnik "Rosijskaja gazeta" da postoji velika zainteresovanost ruskih partnera za projekte i investicije predstavljene na juče održanoj Investicionoj konferenciji, i to posebno u energetiku, Nikolić kaže: "Očigledno je da ruska i srpska privreda pokušavaju da nađu proizvode koji im odgovaraju i da to više nije samo međudržavna saradnja, kao i da smo verovatno uspeli da povežemo privrednike na najbolji mogući način. Ovo je veoma ozbiljno predstavljanje, sa katalogom projekata kakav do sada još nikome nije ponuđen osim privrednicima u Rusiji." Prema njegovim rečima, Investiciona konferencija je pripremljena ozbiljno, a projekti predstavljaju "veći deo, ali ne sve mogućnosti za investiranje u Srbiji".
Nikolić smatra da su mogućnosti za saradnju neiscrpne, a da sporazumi garantuju da će investicije biti uložene na sigurno i da će proizvod biti jevtin ne samo za rusko i sprsko tržište, već i za treća tržišta na kojima dve zemlje žele da se pojave. "Uveren sam da je povoljna politička klima u odnosima između dve zemlje doprinela da privrednici, koji su mnogo oprezniji od političara, konačno steknu poverenje u odnose između Srbije i Rusije", rekao je Nikolić.
Kada je reč o ruskim ulaganjima u srpsku železnicu, Nikolić je rekao da je Beograd konačno ispunio uslov Ministarstva finansija Rusije i bezbedio učešće srpske strane. "Očekujem da rekonstrukcija pruga počne u najskorije moguće vreme", rekao je on, dodavši da bi bila dragocena ruska pomoć na renovinarnju posebno pruga koje prate Koridore 10 i 11.
Na pitanje o Carinskoj uniji koju čine, Rusija, Belorusija i Kazahstan, i mogućem pridruživanju Srbije, Nikolić kaže: "Na vaše pitanje odgovaram apsolutno potvrdno. Politika koju Srbija trenutno sprovodi jeste - "istok, zapad, sever, jug", članstvo u svim organizacijama u kojima postoji način da se obezbedi bolji život u Srbiji." Kako je rekao, Srbija ne odbacuje nijednu organizaciju, ali postoji put koji mora da se pređe da bi se do neke organizacije stiglo, postoje uslovi koje Srbija treba da ispuni.

KIM

LjAJIĆ: NIJE VREME ZA BOJKOT IZBORA NA KOSOVU

LEPOSAVIĆ, 31.10.2013 (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas u Leposaviću da nije vreme za bojkot lokalnih izbora na Kosovu i da građani u nedelju 3. novembra treba da izađu na birališta i glasaju.
Ljajić, koji je i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, poručio je da za bojkot nikada nije kasno, ali da ovo nije vreme za bojkot, jer bojkotom, kako je objasnio, "sami sebi oduzimate pravo da se na demokratski način borite za svoja prava". Bojkotom pristajete da budete na tribinama, a ne na terenu gde možete realno da odlučujete ne samo o sebi, već o zajednici gde živite, istakao je Ljajić dodajući da bojkot izbora u ovom trenutku znači da pristajete na jedan potpuno neravnopravan položaj u koji se dovodi cela zajednica na Kosovu i Metohiji. "Zato je važno da imamo legitimne institucije sa punim kapacitetom posle trećeg novembra, da se te institucije takođe na legitiman način bore za što veći stepen političkih, socijalnih i ekonomskih prava i zato su ovi izbori važni", rekao je on i naglasio da kada se uđe u institucije uvek postoji mogućnost da se te institucije bojkotuju, da na različite demokratske načine izrazite neslaganje i da je bojkot kao da unapred predajete borbu, kao da lišavate sebe prava i mogućnosti da se za ta prava borite.
Ljajić je ocenio da je najvažnije da u nedelju protekne sve mirno, naglasivši da svako ima pravo da izrazi svoj politički stav ali da ne razume one koji nasiljem pokušavaju da taj stav nametnu bilo kome. Prema njegovim rečima, ljudima treba omogućiti da se na miran način u jednoj demokratskoj atmosferi izjasne "i onima koji su za bojkot, i onima koji su za izlazak na izbore". "Prosto ne želim da verujem da bi moglo da bude bilo kakvih oblika većih incidenata na dan izbora uprkos tenziji koja je permanentno kreirana tokom predizborne kampanje", kazao je Ljajić, dodajući da bi "bili najsrećini da Euleks i kosovska policija nemaju posla u nedelju, da sve protekne mirno, da pokažemo zavidan stepen političke zrelosti".
Potpredsednik vlade Srbije je ponovio da se 3. novembra ne stavlja tačka na ono što nas očekuje posle toga a to je, kako je kazao, nastavak političke, demokratske borbe iza koje će stati država Srbija, posle koje će i srpska zajednica dobiti institucije koje će biti međunarodno priznate i prihvaćene i koje mogu da ostvare ono što je u interesu cele zajednice na Kosovu i Metohiji.
Osvrćući se na činjenicu da je EU iz svojih fondova za sever pokrajine obezbedila 15 miliona evra, Ljajić je kazao da su upravo zbog toga važne demokratske institucije i da imamo što veći broj projekata koji bi se finansirale ne samo iz EU, već i novcem države Srbije.
"Mi imamo legitimno pravo da finansiramo sve ono što je od interesa za ljude koji ovde žive. Nema razloga da bilo šta krijemo, na trransparentan način ćemo koristiti sve te projekte a svakako koristiti mogućnost da iz evropskih fondova dođemo do što većeg obima sredstava kako bi popravili život ljudi u oblasti infrastrukture", rekao je Ljajić. I privreda i ekonomija biće teme koje će dominirati i na Kosovu i Metohiji i moramo videti od čega ljudi žive i početi da se bavimo tim problemima, naglasio je on.

SRBIJA – EU

MIŠČEVIĆ: MEDIJSKI ZAKONI NISU USLOV ZA OTVARANjE PREGOVORA

SUBOTICA, 31.10.2013 (Tanjug) - Donošenje medijskih zakona neće biti uslov za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom, ali će biti važno merilo u toku reformi, izjavila je šefica tima Vlade Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević. Ona je za Radio Suboticu izjavila da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije traži donošenje medijskih zakona u skladu sa evropskim standardima "na čemu je ministar (kulture Ivan) Tasovac odmah krenuo da radi... Kada budemo razgovarali o medijskim slobodama, sigurno će i to biti merilo za stanje ljudskih prava", rekla je Miščević.
Kada je reč o lažnim azilantima iz Srbije koji se prijavljuju u zemljama Evropske Unije, ona je konstatovala da je Srbija uspela da broj takvih lica bude manji u većini evropskih zemalja nego protekle godine, osim u slučaju Nemačke, gde je do septembra zabeleženo oko 1.600 zahteva za azil. „To je ozbiljan problem koji moramo rešavati sa nemačkom stranom i mi uporno predlažemo da Srbiju proglase sigurnom zemljom, što bi demotivisalo tražioce azila", istakla je Miščević. Ona je navela da će se pitanja lažnih azilanata, nelegalnih migracija i trgovine ljudima „stalno nadvijati nad našim pregovorima sa EU" i da će Srbija biti ocenjivana kako budemo rešavali probleme.