SRBIJA

MRKIĆ O ZNAČAJU STRATEGIJE EU ZA DUNAVSKI REGION

BEOGRAD/BUKUREŠT, 28.10.2013 (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić učestvovao je danas, na poziv rumunskog kolege Titusa Korlaceana, na ministarskom sastanku u Bukureštu, uoči Drugog godišnjeg foruma strategije EU za dunavski region.
Mrkić je u svom istupanju istakao značaj koji Srbija pridaje Strategiji EU za dunavski region i sinergiji između regionalnih inicijativa EU i postojećih mehanizama saradnje u regionu. Ukazao je na potrebu boljeg pristupa zemalja koje nisu članice EU transnacionalnim i prekograničnim projektima koji se finansiraju iz fondova EU, pre svega u oblasti transporta, zaštite životne sredine, energije i informacionih i telekomunikacionih tehnologija, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.
Na ministarskom sastanku razmenjena su mišljenja o produbljivanju saradnje u dunavskom regionu, koji je sve značajniji i sve više poprima obeležje i unutrašnjeg razvojnog pitanja Evropske unije. Sastanak je završen usvajanjem Zajedničke deklaracije ministara inostranih poslova, sa ciljem da se do sledećeg sastanka, 2014. godine u Beču, preduzmu konkretne aktivnosti ka implemenTačiji ciljeva Strategije EU za dunavski region.
Na sastanku su, između ostalih, učestvovali i komesar EU za regionalnu politiku Johanes Han, ministar inostranih poslova Bugarske Kristijan Vigenin, zamenik ministra inostranih poslova Litvanije u svojstvu predsedavajuće zemlje EU Vitautas Leskevicius, ambasador Nemačke u Rumuniji, visoki predstavnici ministarstava inostranih poslova Češke, Mađarske, Slovačke, Ukrajine, Moldavije, Hrvatske, BiH i drugih zemalja regiona.
Godišnji forum Strategije EU za dunavski organizuje Evropska komisija, sa ciljem uključenja ciljeva Strategije u postojeće projekte EU, a očekuje se da ovogodišnji forum okupi preko 700 učesnika.

DAČIĆ: LONDON I BERLIN NE ŽELE DA POSTAVLjAJU NOVE USLOVE

LONDON, 29.10.2013 (Tanjug) - Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je posle sastanka sa britanskim šefom diplomatije Vilijamom Hejgom u Londonu, da Velika Britanija podržava evropski put Srbije i da London i Berlin ne žele da postavljaju nove uslove Srbiji. Dačić će danas u Londonu govoriti na otvaranju Londonske berze, a potom otvoriti prvi "Investicioni dan Srbije". "Hejg mi je rekao da Velika Britanija naravno podržava evropski put Srbije, da on smatra da je to tehničko pitanje verifikacije odluke Evropskog saveta koji u decembru treba da usledi, vezano za datum održavanja prve međuvladine konferencije", rekao je Dačić novinarima posle razgovora sa Hejgom. Hejg je kazao da "Nemačka i Velika Britanija ne žele da postavljaju neke nove uslove, već žele da jednostavno budu sigurni da će Srbija implementirati sve ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom", naveo je Dačić i ukazao da bi bilo kontraproduktivno ako bi se dodatno komplikovala pozicija oko pregovaračkog okvira i da bi zvanično otvaranje tehničkih pregovora najkasnije do kraja januara bilo veliki podstrek i za sprovođenje Briselskog sporazuma, ali i za sveukupno sprovođenje reformi u Srbiji.
Prema rečima premijera, zajednička ocena današnjeg sastanka je konstaTačija ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije da su odnosi između Srbije i Velike Britanije ušli u jednu novu fazu. "Bio je ovo veoma koristan sastanak i Hejg je veoma zadovoljan načinom na koji Srbija vodi svoju unutrašnju i spoljnu politiku i mislim da je ovo pokazatelj da Srbija ima danas veoma drugačiji tretman nego što je to bilo pre nekoliko godina", rekao je srpski premijer."Oni žele što intenzivnije bilateralne kontakte, razvoj političkih, ekonomskih, kulturnih odnosa, kao i da nivo naših komunikacija bude i viši i češći", podvukao je Dačić, ističući da bi za takav nivo strateškog partnerstva bilo veoma važno da britanski premijer dođe u Srbiju, podsetivši da je poslednji britanski premijer koji je bio u poseti Srbiji bila Margaret Tačer pre 30 godina.
Odgovarajući na pitanje novinara o pregovaračkom okviru, Dačić je kazao da mi na to ne možemo da utičemo i da se o tome vode rasprave. "Većina zemalja EU smatra da ne treba menjati ništa u odnosu na ono što je već predloženo", rekao je srpski premijer i dodao da će mnogo toga zavisiti od lokalnih izbora na Kosovu nakon čega će se, kako je najavio, sastati visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton. "Ja sam ukazao na sve probleme koji postoje, i sa Prištinom i veoma je važno da EU insistira na jasnoj implemenTačiji Briselskog sporazuma onako kao što smo se dogovorili", rekao je on.
"Mislim da u ovom trenutku Velika Britanija shvata da Srbija ima jedan novi pristup, ali da i dalje postoje osTači nekog pogleda na Srbiju iz vremena kada Srbija nije u potpunosti ispunjavala ono što je obećavala i to je sve posledica onoga što je bilo u prošlosti. Zato je važno da što više izgradimo naše međusobno poverenje", poručio je Dačić.
Hejg je posle sastanka sa Dačićem izrazio nadu da će Srbija započeti pregovore sa EU u januaru 2014. godine, ocenivši da je ostvarila napredak u implemenaciji Briselskog sporazuma. On je pozdravio napredak koji je Srbija ostvarila u implemenTačiji sporazuma postignutog u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i ohrabrio dalji pozitivan angažman u predstojećim mesecima, uključujući podršku lokalnim izborima na Kosovu i dalju implemenTačiju sporazuma postignutog u dijalogu. "Na osnovu ovog daljeg napretka, nadam se da će Srbija u januaru 2014. godine započeti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji", rekao je Hejg, navodi se u saopštenju britanskog Ministarstva spoljnih poslova.
Šef britanske diplomatije je poručio da je "normalizacija dugoročan proces" i da je važno je da se ona nastavi i tokom pristupnih pregovora Srbije. Hejg je, kako piše, premijeru Dačiću poželeo uspeh na sutrašnjoj konferenciji "Investiconi dan Srbije", prvi u Londonu, u organizaciji Britansko-srpske privredne komore čiji je domaćin Vlada Srbija. "To je važan događaj i siguran sam da će biti uspešan", naveo je Hejg u saopštenju.

SRBIJA ŽELI I MORA DA SE PROMENI

Dačić je dvodnevnu posetu Londonu počeo sastankom sa Hejgom, posle čega je na skupu u Četam hausu naglasio da je glavni prioritet Vlade na čijem je čelu da Srbija počne da živi "kao sav normalni svet" i da je za to nužno da se i sami Srbi promene. "Govoriću vam o Srbiji u Evropi, i to u sadašnjem vremenu, bez obzira na činjenicu da nas do formalnog članstva u EU čeka izuzetno dug i isto toliko težak put", rekao je Dačić u debati na temu "Budućnost Srbije u Evropi", održanoj u Četam hausu, britanskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose, jednom od vodećih u svetu.
Premijer je rekao da građani Srbije moraju da se promene, da ne čekaju da im neko pomogne već da sami nešto urade. "Verujem da mi, građani Srbije, možemo mnogo. I hajde da u to verujemo zajedno, i da na tome zajedno radimo. Da se, zajedno, menjamo i da, zajedno, rastemo", rekao je on.
Dačić je priznao da Evropa ima svoje muke i svoje prioritete, kao i jasna pravila, koja ne dozvoljavaju nedorađenim državama, sistemima i privredama da budu njen deo, dodavši da ko to ne razume, ne razume ni šta treba da radi da bi bio deo te velike porodice. "I baš zato, ovoj vladi Srbije, njen osnovni prioritet, njen cilj svih ciljeva, nije to kada će Srbija ući u Evropu, nego, upravo suprotno, kada će Evropa ući u Srbiju. Kada ćemo mi, sami, moći da kažemo da živimo, radimo, i ponašamo se onako kao žive, rade i ponašaju se i svi evropski narodi. Ili, kako to imam običaj da kažem svojim sunarodnicima, kada ćemo "da živimo kao sav normalni svet"", rekao je Dačić.
Premijer Srbije je naglasio da Srbija želi i mora da se promeni, u čemu će morati da joj pomogne i Evropa, i dodao da početak pristupnih pregovora znači da je Srbija krenula evropskim putem. "Svaka institucija koju na tom putu izgradimo, svaki evropski šraf koji ugradimo u naš sistem, svaki korak koji napravimo ka tom zapadu, biće dokaz da više nismo samo, kako su nas u Engleskoj, tokom Velikog rata zvali, 'čuvari vrata', već da smo ponosan i uspešan narod za koji su svaka vrata otvorena", poručio je on, navodeći da je to njegov san. Kako je rekao, ukoliko Srbija ne shvati da jeste deo Evrope, ukoliko u Srbiji ne počne da se živi, radi i ponaša kao u Evropi, i to odmah, teško da "ćemo ikada moći da pređemo tu nevidljivu granicu, da izađemo iz te senke koja postoji još od Berlinskog kongresa, a koja nas stavlja u onaj tamni deo kontinenta, deo zaklonjen od sunca, u turoban, tužan i zaboravljeni istok."
Dačić je, u okviru debate na temu "Budućnost Srbije u Evropi" u vodećem međunarodnom institutu, podsetio da je Srbija pre stotinak godina već bila deo Evrope, "evropski heroj, pobednik u Velikom ratu, poštovana i čak i slavljena", da je potom iščezla i da ju je zamenila Jugoslavija, koja se i sama raspala 1990-ih godina, posle čega se Srbija ponovo pojavila. "Za neke to, sa strane, izgleda kao mađioničarski trik - čas te ima, čas te nema, pa te ponovo ima... a za one koji su živote proveli u tom triku... verujte mi, ne znam šta za njih da kažem. Još mi je teže kada njima, čiji su životi u svemu tome propali, lično moram da se obratim. A moram, pošto Srbija ponovo postoji, i pošto sam joj ja premijer", rekao je on, napominjući da mu je dužnost da ne laže. "I zato priznajem, evo i vama, da nam je Srbija, u najmanju ruku, čudna država. Država u kojoj ni granice nisu do kraja definisane, država opterećena prošlošću, koliko onom slavnom, toliko i onom osuđenom, država nesigurna, do kraja, u svoje nasledstvo, i u svoj identitet. I uz sve to, država osiromašena ratovima, sankcijama, pljačkaškom tranzicijom i zaista kriminalnom privatizacijom. To je danas Srbija", kazao je Dačić.
Premijer je dalje istakao da je i on lično, zbog dužnosti koju obavlja i vizije Srbije koju ima, pokazao da su promene neophodne i moguće kada je postao prvi srpski političar koji je stegao ruku kosovskom premijeru Hašimu Tačiju. "U nekim drugim okolnostima, to ne bi bila vest... U našim okolnostima, to je nešto sasvim drugo. Nešto na nivou senzacije. Hašim Tači i ja smo, dame i gospodo, ratovali", rekao je predsednik Vlade podsetivši da je Tači u Srbiji doživljavan kao zločinac, da mu je nadimak bio "Zmija" i da je za njim bila izdata poternica, dok su njega na Kosovu zvali "Slobin sin" i doživljavali kao deo režima u kojem su kosovski Albanci prepoznavali agresiju i zločin. "I nas dvojica, sa takvom istorijom, i još više, sa takvim okruženjem, uspeli smo da se rukujemo, sednemo i razgovaramo... Mislim da je, za oba naroda, koja nas dvojica predstavljamo, to bio jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija, njena vlada, njeni ljudi, njene institucije i njen sistem moraju smesta da postanu evropski, a ta promena mora da se dogodi i na čitavom Balkanu. "Zato što, ako se ne dogodi, mi ćemo, čitavo poluostrvo, zauvek ostati u toj istočnoj senci. U Evropi će da se razgovara, na Balkanu će se ratovati. U Evropi će da se radi, na Balkanu će se umirati od siromaštva. U Evropi će narodi da se poštuju, na Balkanu će se istrebljivati", kazao je Dačić.

INVESTICIONI DAN SRBIJE U LONDONU

Dačić će danas u Londonu govoriti na otvaranju Londonske berze, a potom otvoriti prvi "Investicioni dan Srbije" koji organizuje Britansko-srpska privredna komora, gde će predstaviti povoljnosti koje Srbija nudi stranim investitorima. Na skupu, čiji je domaćin Vlada Srbije, govoriće i ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović, savetnik u Vladi Srbije Alfred Guzenbauer i zamenik generalnog sekretara Evropske banke za obnovu i razvoj Milica Delević, najavila je vladina Kancelariaj za saradnju s medijima.
Krstić će govoriti o mogućnostima ulaganja i podsticajima za strane kompanije, a o konkretnim razlozima zašto investirati u Srbiju, prisutne će upoznati prvi čovek nove srpske aviokompanije "Er Srbija" Dane Kondić.
Na Investicionom danu u Londonu govoriće i direktor Agencije za promociju investicija i izvoza Srbije (SIEPA) Božidar Laganin, predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Mateo Patrone, predsedavajući Britansko-srpske privredne komore ser Pol Džadz, predstavnik Evropske investicione banke (EIB) Andreas Beikon i mnogi drugi.
Skup treba da predstavi Srbiju kao poželjnu investicionu destinaciju i biće prilika da se pruži uvid u mogucnosti ulaganja u ključne sektore u Srbiji, kao što su automobilska, energetska, poljoprivredna i industrija telekomunikacija. Tokom boravka u Londonu, premijer Dačić će se sastati i sa direktorom kompanije "Tata Limited" Dejvidom Lindsmanom i generalnim direktorom "Telenora" Oveom Fredhajmom, navela je kancelarija.

KIM

BAN: ZNAČAJNO DA PREDSTOJEĆI IZBORI USPEJU

NjUJORK, 29.10.2013 (Tanjug) - Uspeh predstojećih izbora, naročito na severu Kosova, imaće značaja za buduću konsolidaciju mira i stabilnosti na Kosovu, ocenio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun u redovnom tromesečnom izveštaju. Bezbednosna situacija na Kosovu je suštinski mirna, sa povremenim etničkim incidentima, pri čemu obe strane pokazuju pojačanu posvećenost sprečavanju tenzija na terenu, da bi omogućile da dijalog Beograda i Prištine i implemenTačija dogovorenog idu dalje, navodi se izveštaju dostavljenom Tanjugu.
Prvi čovek Ujedinjenih nacija ističe da se nastavlja implemenTačija Briselskog sporazuma, ali i upozorava da, iako je rukovodsvo Srbije privrženo učešću kosovskih Srba na lokalnim izborima u čemu im pruža snažnu podršku, i dalje postoji snažna kampanja na severu Kosova protiv izlaska na izbore.
Ban je pohvalio Beograd i Prištinu zbog njihovog kontinuiranog zalaganja u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, rekavši da su njihovi lideri na brojne izazove koji su se pojavili u tom procesu odgovorili sa "vizijom i istrajnošću". On se zahvalo i visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton, čiju je ulogu u pregovorima ocenio kao ključnu. "Napredak na terenu ka miru i stabilnosti biće od ključne važnosti za težnje Srbije i Kosova ka evropskim integracijama. Obe strane su preduzele impresivne korake da bi se približile tom cilju i dalji napredak u normalizaciji odnosa, pod kriterijumima EU, biće od najvećeg značaja", zaključio je generalni sekretar UN. On je takođe ukazao da su pripreme za izbore nosile mnoštvo političkih i proceduralnih izazova, od registracije birača van Kosova, izgleda izbornog materijala, kao i zastupljenosti Srba u Centralnoj izbornoj komisiji, i dodao da su ta pitanja rešena kroz stalni dijalog dve strane. "Rukovodstvo Srbije je pružilo snažnu podršku kosovskim Srbima da učestvuju na izborima, i do kraja perioda za registraciju ukupno 103 politička subjekta, uključujući i 19 na severu Kosova, podnelo je zahtev Centralnoj izbornoj komisiji Kosova", naveo je Ban.
Izveštaj, koji će biti pročitan na sednici Saveta bezbednosti UN, koja bi prema saznanjima Tanjuga trebalo da se održi u drugoj polovini novembra, govori i o ubistvu pripadnika Euleksa 19. septembra, i ukazuje da Euleks u istrazi ima pomoć kosovske policije i kancelarije Specijalnog tužioca, kao i da je svoju punu pomoć obećala i Vlada Srbije.
U odeljku koji se bavi pitanjima policije i pravosuđa, takođe se kaže da je, i pored problema, postignut napredak, pa je tako 25. jula petoro Srba i jedan kosovski Albanac postavljeno u Regionalnu komandu za sever Kosova. "Transfer pravosudnog osoblja i buduća struktura suda na severu je još uvek u pregovorima, i obavlja se sporije, ali je srpsko Ministarstvo pravde 1. septembra produžilo raniju odluku da suspenduje svoje aktivnosti na severu Kosova čekajući dogovor o nerešenim pitanjima", navodi se u izveštaju. Prema navodima UNMIK-a, koji se odnose na period od 16. jula do 15. oktobra ove godine, na Kosovu je zabeleženo 76 incidenata koji se tiču manjinskih zajednica, dok je u tri meseca pre toga zabeleženo 90 takvih incidenata.
Kada su u pitanju nestala lica, Ban u izveštaju navodi da je od dolaska Euleksa pre pet godine, izvedeno 407 terenskih operacija i da je 355 pronađenih posmrtnih ostataka vraćeno porodicama žrtava. Međutim, još uvek se 1720 ljudi vodi kao nestalo od sukoba 1998-1999. godine. Podaci UNHCR-a pokazuju da je u poslednja tri meseca 569 Srba koji su raseljeni pokazalo želju da se vrate na Kosovo, kao i 112 kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana iz Crne Gore, i 45 njihovih sunarodnika iz Makedonije.
Generalni sekretar UN je u izveštaju naveo i da kancelarija UNMIK-a u Mitrovici i dalje funkcioniše i da podržava institucionalni i politički napredak regiona, trudeći se da olakša kontakte između kompanija od javnog značaja sa dve strane Ibra. "Dodatno, moj specijalni izvestilac Farid Zarif održava redovne sastanke sa relevantnim predstavnicima svih strana u cilju održanja konstruktivni dijalog", naveo je Ban.

GUZENBAUER: O KOSOVU LAKŠE NA KRAJU PREGOVORA

BEOGRAD, 29.10.2013 (Tanjug) - U EU postoje različita gledišta o tome treba li Srbija da prizna Kosovo pre ulaska u Uniju, ali ne treba sada da pokušavamo da predvidimo rezultat pregovora koji će sigurno trajati godinama, kaže savetnik vicepremijera Aleksandra Vučića, Alfred Guzenbauer. "Ne treba počinjati s preprekama, već je najpre potrebno izgraditi poverenje i zajednički dobar osećaj da stvari idu nabolje", poručuje Guzenbauer u intervjuu za Blic. Na pitanje da li će se pitanje Kosova lakše rešiti ako se prvo srede svi drugi problemi Guzenbauer odgovara: "Mislim da je to pitanje lakše rešavati na kraju nego na početku."
Savetnik vicepremijera ističe takođe da su preduzeti dobri koraci ka popravljanju imidza Srbije i navodi Briselski sporazum i borbu protiv korupcije, ali napominje da sada mora da se radi na jačanju institucija. "U Evropi još postoje predrasude o Srbijie, a to može da se popravi ako se govori istina", kaže Guzenbauer. Prema njegovim rečima, velika je greška pričati drugim zemljama da je poslovna klima bolja nego što jeste, jer stranci to brzo provere. "Slike u glavi političara ne mogu da se promene preko noći, ali ako radite dobar posao i sprovedete reforme uspeh neće izostati", kaže savetnik vicepremijera zadužen za popravljanje imidza Srbije. Kako dodaje, jasno je da ako EU želi da ispuni svoju ulogu i donese mir i stabilnost u zemljama bivše Jugoslavije, ključ je da Srbija postane članica.
Na pitanje kako rešiti problem s Nemačkom, budući da kancelarka Angela Merkel "baš i ne želi Srbiju u EU", Guzenbauer odgovara da "možda ne želi još, ali teško je prognozirati šta će biti kroz nekoliko godina. "Niko ne kaže ni da će Srbija sutra ući u EU. S druge strane, i sledeći izbori u Nemačkoj su 2020. Ako pogledamo druge zemlje koje su postale članice, i za njih su evropski lideri imali primedbe koje nisu bile ohrabrujuće, pa su promenili mišljenje", objašnjava austrijski političar.