SRBIJA – KiM - EU

DAČIĆ: ISTORIJSKA GODINA ZA SRBIJU

LUKSEMBURG, 21. oktobra (Fonet) - Ovo je istorijska godina za Srbiju u procesu evropskih integracija i želimo da se ona istorijski završi i da počnu pregovori o članstvu, izjavio je večeras u Luksemburgu premijer Srbije Ivica Dačić, posle prvog sastanka Saveta za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To znači da se do kraja godine, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta iz juna, ili eventualno da se taj istorijski period produži za još jedan mesec dana do kraja januara, održi prva međuvladina konferencija i u tehničkom smislu počnu pregovori, rekao je Dačić. On je objasnio da Srbija želi da što pre postane članica EU, ali ne želi da bude samo 29. zvezdica EU, vec želi da sija punim sjajem. Prema rečima Dačića, to znači da je potrebno da Srbija zasluži da bude članica EU time što ce graditi demokratsko društvo "u koje će Evropa doći pre našeg ulaska u EU". Pozivamo EU da veruje u Srbiju, jer ovo što radimo ne radimo zbog želje da prevarimo bilo koga, rekao je Dačić. Vremena su se promenila, mi želimo odgovoran i ozbiljan odnos. Mi smo ozbiljan parner, istakao je on. Naglasio je da je cilj Vlade Srbije puna primena svih kriterijuma za članstvo u EU, primena briselskog sporazuma i što brža konsolidacija ekonomskog sistema. Dačić je zahvalio visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton koja je predsedavala sastankom, iako to, kako je rekao, nije uobičajeno.
Ešton je naglasila da današnji sastanak oznacava novu fazu u odnosima EU i Srbije posle istorijskog sporazuma Beograda i Prištine i napretka koji je Srbija ostvarila. Prema njenim rečima, istorijski sporazum je omogućio da Evropski savet u junu donese odluku o otvaranju pregovora o članstvu sa Srbijom. Čestitam ponovo Dačiću na njegovoj ličnoj posvećenosti ovom procesu, naglasila je Ešton i zakljucila da EU želi da se prva pristupna konferencija održi najkasnije u januaru. Ešton je istakla da želi da se lokalni izbori na Kosovu 3. novembra održe uspešno, da ljudi izađu, glasaju i tako kreiraju svoju budućnost. "Nadam se da ce ljudi izaći i glasati i učiniti da se njihov glas čuje", izjavila je Ešton.
U delegaciji Srbije, koju je predvodio premijer Srbije Ivica Dačić, bili su i ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Tanja Miščević. Sastanku je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Štefan File.

VUČIĆ: VAŽAN IZLAZAK SRBA NA IZBORE

BEOGRAD, 21. oktobra (Fonet) - Ako Srbi ne budu izašli na izbore 3. novembra na Kosovu i Metohiji, u dobroj meri može da nam se dogodi da gradonačelnik Kosovske Mitrovice bude Albanac, rekao je večeras prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je rekao da je istakao da je važno da Srbi na Kosovu i Metohiji izađu na izbore i dodao da postoji jedinstvo državnog vrha o tome. "Ukoliko više ljudi izađe na izbore imaćemo više moći, više snage, više poluga", rekao Vučić u emisiji Radio televizije Srbije "Srbija. Čekajuci buducnost".
"Ako Srbi ne budu izašli u dobroj meri može da nam se dogodi da gradonačelnik Kosovske Mitrovice bude Albanac i zato je važno da ljudi izađu na izbore", rekao je Vučić. Upitan da li će nam se to dogoditi, Vučić je odgovorio "neće".

VILHELM: OD SRBIJE SE NE TRAŽI DA SADA PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 21. oktobra (Beta) - Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm (Heinz Wilhelm) izjavio je danas da se od Srbije ne traži da sada prizna Kosovo, ali da će odnos Beograda i Prištine biti značajan tokom pregovora o prijemu Srbije u Evropsku uniju (EU). "Mi ne tražimo da Srbija danas prizna Kosovo, a da li će to nekada biti traženo, sada se ne može reći", rekao je Vilhelm na debati "Srbija u Evropi Evropa u Srbiji" koji je na Beogradskom sajmu knjiga organizovao nemački Radio Dojče Vele. Ambasador je rekao da je Vlada Srbije započinjanjem dijaloga sa Prištinom, uz posredovanje EU, napravila značajan preokret u politici prema Kosovu i da se "sada ne treba baviti spekulisanjem šta će biti na kraju pregovora o pristupanju".
"Prihvatamo da Srbija trenutno nije spremna da prizna Kosovo, ali cenimo napore i uloženi trud u normalizaciju odnosa. To će sasvim sigurno dovesti do otpočinjanja pregovora u januaru", rekao je Vilhelm. Dodao je da se ne može prognozirati koliko bi pristupni pregovori mogli da traju i naveo da su s Hrvatskom trajali devet godina, ali da bi Srbija "mogla da bude brža". Vilhelm je rekao da ponovo raste broj azilanata iz Srbije u Zapadnoj Evropi, ali je mala mogućnost ponovnog uvođenja viza za putovanja državljana Srbije u zemlje "šengenskog prostora" jer je ukidanje viza jedan od najvećih napredaka u odnosima Srbije sa EU.

SRBIJA

NIKOLIĆ: SRBIJA PODSTIČE SVAKOG DA SE IZJAŠNjAVA KAKO ŽELI

BEOGRAD, 22. oktobra (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas da državni organi u Srbiji imaju otvorenu komunikaciju i saradnju sa predstavnicima svih nacionalnih i drugih manjina i dodao da smatra da je to kljucni preduslov da bi se svi građani osećali slobodno i uživali sva prava koja im pripadaju. "Mi podstičemo pravo svakog pojedinca da se izjašnjava onako kako želi, a naše različitosti su u stvari naše veliko bogatstvo i velika prednost", rekao je Nikolić tokom susreta s visokom komesarkom OEBS-a za nacionalne manjine Astrid Tors. Nikolić je, kako se navodi u saopštenju pres službe predsednika Srbije, kazao da je uspostavljanje trajne stabilnosti u regionu i dobrih odnosa sa svim našim susedima veoma važno za Srbiju, jer "samo tako možemo da stvaramo osnove za prosperitet i bolji život za sve naše građane".
Tors je navela da je Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju jasno pokazala da je prepoznala ogroman napredak koji je Srbija ostvarila u proteklom periodu i izrazila podršku politici koju naša zemlja vodi. Ona je čestitala predsedniku Srbije na njegovoj ulozi u uspostavljanju trajne stabilnosti na Balkanu, pogotovo kroz napore da se reše mnoga sporna pitanja tamo gde još postoje.

TORS O POLOŽAJU MANjINA

BEOGRAD, 21. oktobra (Fonet) - Državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave Gordana Stamenić razgovarala je danas sa visokom komesarkom OEBS za nacionalne manjine Astrid Tors o dosadašnjem radu ministarstva i budućim koracima koje se preduzimaju oko izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Stamenić i Tors su razgovarali o merama koje je Srbija preduzela da unapredi položaj rumunske nacionalne manjine u istočnoj Srbiji. One su izrazile nadu da će Srbija nastaviti sa svojim naporima u obezbeđivanju visokog nivoa zaštite prava nacionalnih manjina, saopštilo je Ministarstvo pravde i državne uprave.
Tors je sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislavom Jovanovićem sa saradnicima je danas razgovarala o važnosti obrazovanja na jezicima manjina u visokoškolskim ustanovama. Jovanović je istakao je da školovanje ne sme da bude izolacija već spremnost da se svi ravnopravno uključe u društvenu zajednicu, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On je naglasio da svi građani imaju jednake šanse za obrazovanje i zaposlenje, da je potrebno da se neguje tradicija i verska osećanja i da svi treba da ulože napore da zajedno postanemo deo Evrope.

MEMORANDUM SA KINEZIMA O OBILAZNICI OKO NOVOG SADA

NOVI SAD, 21. oktobra (Tanjug) - Posredstvom Društva za ekonomsko-trgovinsku saradnju i prijateljstvo Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević danas je u ime Grada Novog Sada potpisao Memorandum o razumevanju sa predstavnikom provincije Šandong u NR Kini, Meng Janom. Potpisivanjem Memoranduma iskazane su obostrane namere da se u narednom periodu konkretizuje saradnja na izgradnji obilaznice autoputa oko Novog Sada koja predstavlja investiciju od velikog značaja, odnosno da se stvore uslovi povoljni za projektovanje, finansiranje, izgradnju i korišćenje obilaznice autoputa oko Novog Sada.
"Sporazum je potpisan kao rezultat nekoliko sastanaka u Zavodu za izgradnju grada i u Gradskoj kući, a radi se o strateški važnoj saobraćajnici za Novi Sad, ali i za celu pokrajinu i Srbiju, jer bi se izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina, koja bi išla do Žeželjevog mosta i otvarala priključenja za potencijalni novi most koji bi prelazio Dunav u pravcu naselja Šangaj ostvarilo povezivanje dva autoputa E75 i E70", rekao je Vučević. On je istakao da potpisnike memoranduma u budućosti očekuju ozbiljni zadaci, pre svega, u pripremi i realizaciji projektne dokumentacije. "U Memorandumu je jasno naglašeno da će svi dalji koraci u saradnji Grada Novog Sada i Šandong provincije biti u skladu sa važećim propisima Republike Srbije koji definišu sve procedure izvođenja i investiranja", istakao je Vučević, dodajući da su vođeni razgovori i oko dovođenja investitora iz Kine u Slobodnu zonu.
"Grad Novi Sad je na nas ostavio dobar utisak i nadam se da ćemo posle potpisivanja Memoradnuma što pre zajedno krenuti u realizaciju ovog projekta i još jače učvrstiti prijateljstvo naših naroda i zemalja" rekao je Meng Jan. Grad Novi Sad ima nameru da izgradi obilaznicu autoputa oko Novog Sada, a Šandong provincija poseduje bogato iskustvo u oblasti izgradnje autoputeva i voljna je da preduzme aktivnosti na zajedničkoj realizaciji izgradnje obilaznice.
Procenjena ukupna dužina obilaznice autoputa oko Novog Sada je oko 6,5 kilometara, a precizna dužina biće utvrđena na osnovu konačnih planova. U narednom periodu biće konkretizovan model projektne investicije i model finansiranja, uz nameru da se kroz pregovore traže najbolja rešenja za umanjenje troškova projekta.

OKO 50 BH FIRMI POTRAŽUJE IMOVINU U SRBIJI, 38 SRPSKIH U BIH

SARAJEVO, 21. oktobra (Beta) - Veliki broj objekata u Srbiji koji je u vlasništvu bosanskohercegovačkih firmi nezakonito je prodat, napušten je i propada, a ni firme iz Srbije još uvek nisu povratile svoju imovinu koja je u BiH, jer dve zemlje godinama ne primenjuju u potpunosti Sporazum o sukcesiji. Tim dokumentom, koji je 2001. godine potpisan u Beču, države su se obavezale da će svu imovinu vratiti vlasnicima. Sporazumom se predviđa da će imovina drugih država biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje u kojem je bila 31. decembra 1990, bez obzira na nacionalnost, državljanstvo i boravište vlasnika. Ipak, za vreme važenja Sporazuma imovina pojedinih firmi je preprodavana, nezakonito prisvojena i skrivana od stvarnih vlasnika, piše Centar za istraživačko novinarstvo iz Beograda (CINS) i Sarajeva (CIN).
CIN navodi da više od 50 bosanskohercegovačkih firmi potražuje imovinu koja se nalazi u Srbiji, dok 38 srpskih preduzeća traži imovinu koja je u BiH. Oko 200 objekata koji se nalaze u Srbiji i čija je vrednost preko 50 miliona evra još nije vraćeno vlasnicima iz BiH. Među njima su i poslovni prostori Agrokomerca iz Velike Kladuše i Hepoka iz Mostara. Prema popisu koji je 2009. godine uradilo tadašnje Ministarstvo finansija i privrede Srbije, 38 preduzeća je prijavilo da ima imovinu na teritoriji BiH. Novinari su došli do informacija da su neka od njih svoju imovinu u BiH vratila i prodala. To su učinile firme poput Jugoslovenskog rečnog brodarstva koje je prodalo svih 11 nekretnina u Brčkom. Firma Jugorendgen iz Niša je takođe prodala 25 objekata koje je imala u Sarajevu, Tuzli, Gračanici i drugim mestima. Isto je i sa firmama Pionir i ATB Sever iz Subotice. Ipak, među njima se nalaze i one koje još uvek ne znaju kada će im imovina biti vraćena.
Kako bi se uspešno sproveo Sporazum o sukcesiji, bivše članice Savezne federativne republike Jugoslavije (SFRJ) formirale su Stalni mešoviti komitet. On se poslednji put, međutim, sastao u Beogradu 2009. godine.

EKONOMIJA

PODRŠKA KREDITIRANjU MIKRO I MALIH PREDUZEĆA

FRANKFURT, BEOGRAD, 22. oktobra (Tanjug) - Komercijalna banka i Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) pojačali su saradnju kroz kredit od 20 miliona evra namenjen podršci mikro i malim preduzećima u Srbiji. Kreditna linija EFSE fonda je namenjena kreditiranju privatnih mikro i malih preduzeća i preduzetnika (MMP) uključujući i registrovana poljoprivredna gazdinstva, saopštila je Komercijalna banka. Krediti se odobravaju za finansiranje obrtnih sredstava i investicije (osnovna sredstva, sirovine...) u svim sektorima privrede. Poslovanje sa mikro i malim preduzećima je, kako je navedeno, jedna od osnovnih delatnosti Komercijalne banke i predstavlja veliki potencijal za njen dalji rast. Uspešna saradnja između Komercijalne banke i EFSE-a u ovoj oblasti traje od 2009. godine. Komercijalna banka sa više od 220 ekspozitura, koja opslužuje preko 900.000 klijenata, omogućiće da sredstva iz ove kreditne linije budu dostupna malim preduzećima u svakom delu zemlje.
"Zbog svoje široke mreže Komercijalna banka je jedna od naših najznačajnijih partnera u Srbiji u ostvarivanju misije EFSE, usmerene ka mikro i malim preduzećima. Očekujemo da novi kredit omogući pristup finansiranju za više od 3.000 mikro i malih preduzeća i poljoprivrednika", izjavila je predsedavajuća Odbora direktora EFSE Monika Beck.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke Dragan Santovac je rekao da je ta banka započela pregovore oko realizacije te kreditne linije.
EFSE ima za cilj podsticanje ekonomskog razvoja i prosperiteta u Albaniji, Jermeniji, Azerbejdzanu,Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu, Gruziji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji, Ukrajini i Turskoj. EFSE je fokusiran na podršku lokalnim finansijskim sektorima u jačanju njihovih kapaciteta, kako bi se osiguralo odgovarajuće i održivo finansiranje.