SRBIJA – REGION

NIKOLIĆ, JOSIPOVIĆ: OD DANAS STALNI DIJALOG, REŠAVAMO PROBLEME

BEOGRAD, 16.10.2013 (Tanjug) - Od danas su odnosi Srbije i Hrvatske dobili novu dimenziju - dimenziju stanog dijaloga i rešavanja otvorenih pitanja, poruka je nakon sastanka dvojice predsednika, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića, na kome je najviše bilo reči upravo o problemima koji opterećuju odnose dve države.
Nikolić je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da i on i njegov hrvatski kolega daju punu podršku vladama u rešavanju otvoreni pitanja, unapređenju biletralne i ekonomske saradnje ističući da je Srbiji stalo do otopljavanja odnosa pre svega zbog srpske manjine u Hrvatskoj. Predsednik Srbije je kao najveće probleme u odnosima dve zemlje naveo pre svega nemogućnost uživanja prava na upotrebu srpskog jezika i pisma, česte slucajeve ugrožavanja bezbednosti,tretiranje Srba kao okupatora i četnika u udzbenicima. On je takođe rekao da postoji izražena pojava etnički motivisanih sukoba i govora mržnje protiv Srba, da u pojedinim županijama nema škola srpske nacionalne manjine, nego samo na srpskom jeziku, kao i da ne postoji redakcija programa na srpskom, a da problemi opterećuju problemi povratka imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi. "Želimo otvoreni i konstruktivni dijalog...Uveren sam da smo napraili iskorak ka poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske", poručio je Nikolić i dodao da je važno što Hrvatska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija i unapređenju regionalne saradnje precizirajući da je potrebno definisati vremenski okvir za rešavanje otvorenih pitanja i da međudržvane komisije i radne grupe, koje rade na konkretnim pitanjima treba ubrzano da nastave posao.
Hrvatski predsednik je istakao da je napravljen napredak u brojnim segmentima i da to pokazuje da Srbija i Hrvatska mogu bolje, ali je takođe naveo niz problema u odnosima dve zemlje, naglasivši da je ipak najvažnije da se raši pitanje nestalih. "To je vrhunski problem, moralni i pravni", rekao je Josipović navodeći da je rešavanje tog pitanja pretpostavka konačnog i punog sređivanja odnosa dve države. Josipović je naveo da Hrvatska traži 1689 osoba, 953 nestalih u periodu 1991. i 1992. godine, pretežno Hrvata, i 736 nestalih 1995. godine, pretežno Srba i dodao da se podaci o nestalima mogu naći i iz izvora u Srbiji i ponovio da je to pitanje suštinsko.
Hrvatski predsednik je konstatovao da su dve vlade zastale kod rešavanja pitanja granica, pomenuvši da ukoliko taj problem ne bude mogao da se reši treba koristiti iskustvo koje je Hrvatska imala sa Slovenijom gde je upotrebljen mehanizam međunarodnog prava. "Pitanje granica ne može ostati zauvek otvoreno", poručio je Josipović dodavši da Hrvatska nije zadovoljna ni načinom na koji se razrešava pitanje sukcesije. Pomenuo je i da slične probleme kakve ima srpska manjina u Hrvatskoj, a o čemu je govorio Nikolić, ima i hrvatska manjina u Srbiji, ali je posebno ukazao da je problem izbeglica zajednički. Navodeći da je mali broj izbeglih iz Hrvatske u Srbiji, ali i da ima 40.000 Hrvata koji su izbegli iz Srbije i većinom se nisu vratili, Josipović je istakao da, osim što su se on i Nikolić "potužili jedan drugom za ono što nas tišti, možemo biti zadovoljni jer je napravljen napredak u brojnim segmentima, što je znak optimizma da i Sribja i Hrvatska mogu bolje".
Josipović, koji se danas prvi put zvanično sastao sa Nikolićem, naveo je kao dobre pripereme saradnju u oblasti pravosuđa, u progonu ratnih zločinaca, borbi protiv organizovanog i prekograničnog kriminala. Hrvatski predsednik konstatovao je i da život trenutno ide ispred politike jer su odnosi privrednika, naučnika, umetnika i sportista dve zemlje na višem nivou. "Oni šalju poruku da naše dve zemlje mogu više i bolje, siguran sam da ćemo i mi kao predsednici, ali i vlade naše dve države razumeti tu poruku i iskorisiti naboj za unapređenje odnosa", zaključio je Josipović.

O TUŽBAMA - NIKOLIĆ: POVLAČENjE VAŽNO ZA MIR
JOSIPOVIĆ: MOŽDA KOMPROMIS

Josipović je izjavio da hrvatska vlada još nije donela definitivnu odluku o tome da neće povući tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio da bi povlačenje tužbi uspostavilo potpuni mir između dve države. "S hrvatske strane se očekuju još neke stvari pre konačne odluke", rekao je Josipović, odgovarajući na pitanja novinara. Predsednik Hrvatske je istakao da, u okviru pomirenja, treba učiniti još mnogo toga, pre sveg kad je reč o pitanju nestalih osoba.
Nikolić je prethodno u obraćanju novinarima tokom konferencije u jednom trenutku rekao da je Hrvatska odustala od povlačenja tužbe za genocid, mada je Srbija pokazala spremnost da povuče svoju kontratužbu, i izrazio je nadu da će u bliskoj budućnosti biti nađeno obostrano prihvatljivo rešenje za ova problem, koji opterećuje odnose dveju zemalja. "Ako tužbe ostanu, moramo reći da smo imali i težih događaja među našim državama i narodima i moramo s time živeti", rekao je Josipović, priznajući da tužbe za genocid mogu opterećivati odnose dveju zemalja ali je napomenuo da će pred sudom biti izneto mnogo istorijskih istina koje "neće biti dobro za čuti i za jednu i za drugu zemlju". Prema njegovim rečima kada bi se rešili neki problemi, na primer problemi nestalih, bilo bi više prostora za razmišljanje o mogućem dogovoru i možda postupku koji bi, s jedne strane, rezultirao prestankom tog postupka, a s druge bi neminovno morao pokazati odnos dve strane prema žrtvama rata. "Ostavimo zato vremena vladama da možda ipak nađu kompromis o tom pitanju", rekao je Josipović.
Predsednik Nikolić je izjavio da se on zalaže za povlačenje tužbi jer gleda u budućnost i smatra da je važno da Srbija i Hrvatska uspostave mir po mogućstvu za sva vremena. "I predsednik Josipović i ja i vlade i građani, svi žele da žive mirno i bolje", rekao je Nikolić podsetivši da, kada se u Srbiji komšije posvađaju oko međe često prestaju da govore, ali da dobri prijatelji ne idu pred sud, već sporove rešavaju dogovorom. Povlačenje tužbi, prema njegovim rečima, ustanovilo bi potpuni mir između dve drzave, a suprotnom, ako tužbe dospeju pred sud, kakva god bila presuda, uveren je da neko time neće biti zadovoljan. "Srbija želi mir i projateljstvo sa svim državama u svetu, a posebno sa prvim komšijama", poručio je Nikolić i dodao da treba zatvoriti gvozdena vrata prošlosti i izvući ono dobro što je zajedničko, poput zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

JOSIPOVIĆ POSLANICIMA: OBNOVIMO POVERENjE I ZATVORIMO STRANICE SUKOBA

Josipović je, obraćajući se poslanicima Skupštine Srbije, poručio da dve države i naroda moraju da, u ime bolje budućnosti, obnove međusobno poverenje i zatvore istorijske stranice sukoba. Istakao je da je i činjenica da je prvi predsednik Hrvatske koji govori pred Skupštinom Srbije dokaz da su dve države došle do tačke političkog sazrevanja i da su spremne da zatvore stranice sukoba i otvore eru prijateljstva. "Stalno se vraćajući na otvorena pitanja, bez da ih zatvaramo, gubimo osećaj za realnost", upozorio je Josipović, poručujući da je, uz svo poštovanje prema prošlosti, obostrana obaveza dve države da se bave današnjicom i budućnošću svojih građana. Prema njegovim rečima odnosi Srbije i Hrvatske su bitni za celo jugoistočnu Evropu i obećao pomoć Srbiji i drugim zemljama u regionu na putu ka Evropskoj uniji. "Hrvatska će Srbiji i svim svojim susedima pomoći koliko budu tražili i koliko budemo mogli", rekao je Josipović obraćajući se poslanicima u Skupštini Srbije.
Hrvatski predsednik je naglasio da ne misli da je odnos Srbije i Hrvatske presudan ili sudbinski, kako ga neki tumače, ali da je posebno važan u stvaranju osećaja saradnje i da obe zemlje imaju odgovornost prema susedima i Evropi. Poručio je da Srbiju čeka veliki napor pri ostvarenju evropskih ambicija, da su standardi jasni, ali i da mora postojati posvećenost Evropske unije procesu proširenja na pošten i transparentan način. Rekao je da je Hrvatska nakon godina napornog i zahtevnog pregovaranja postala članica EU, da je bilo teško, ali da se isplatilo. "Uprkos sadašnjim ekonomskim teškoćama, siguran sam da je Hrvatska kroz proces pregovara postala bolje društvo", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik je kazao da nema drugog izbora osim saradnje, kojoj obe zemlje moraju biti posvećene. Smatra da su obe države izgubile "dve generacije napretka", napominjući da se, kad je on bio mlad, vozom iz Zagreba do Beograda putovalo četiti sata, a da sad to putovanje traje sedam sati. "U Evropi se takve razdaljine prelaze za sat i po. Izgubili smo dve generacije napretka i sad to moramo da nadoknadimo", kazao je Josipović.
Prema njegovim rečima, države se moraju boriti za svoje interese, ali da moraju poštovati jedna drugu, jer su to dužne partnerima u Evropi, svetu, ali i generacijama koje dolaze, sebi, svojim narodima i državama. Josipović je rekao da region zaslužuje više samosvesti, vere u svoje kapacitete i znanja, ali da zahteva i puno više discipline, fokusa i strateškog razmišljanja i planiranja.
Delegacija predstavnika udruženja Izbeglih i raseljenih lica predala je večeras hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću dokument sa 14 zahteva za pronalaženje pravičnih i trajnih rešenja za probleme izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i srpskih povratnika u tu zemlju. U dokumentu, koji je odštampan na ćirilici, a koji je potpisao predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, među zahtevima je i vraćanje oduzetih stanarskih prava, oduzete nepokretne i pokretne imovine, pravična naknada za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, i uopššte, ubrzano rešavanje pitanja izbeglih Srba. .

NIKOLIĆ: BOLjI ODNOSI U REGIONU

BEOGRAD, 17.10.2013 (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je večeras da odnosi u regionu idu uzlaznim tokom, navodeći u prilog tome i posetu predsednika Hrvatske Ive Josipovića Srbiji, ali i dodao da Evropa menja stav prema Srbiji i ne odbacuje apriori njene stavove.
Nikolić je gostujući na RTS rekao da je sa predsednikom Hrvatske razgovarao o svemu, da je bilo reči i o tužbama za genocid i da smatra da je besmisleno na njima insistirati. Rekao je da ima i problema između dve zemlje i da mu pojedine stvari ne liče na dobre odnose, kao što je pitanje hrvatskih penzija, uživanja svoje imovine, ćirilice.
Predsednik Srbije je rekao da je Hrvatska usvojila mnogo zakona kako bi ispunila uslove za članstvo u EU, ali da još nije u stanju da ih sprovede. "Mi nemamo šta da krijemo od Hrvatske. Rekao sam da Srbija sudi samo Srbima, a tamo se sudi i Srbima i Hrvatima, i treba da se ima isti aršin za sve. Dogovorili smo se da iniciramo kod vlada da se kazna odsluži tamo odakle je državljanin", rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je naglasio da je bio iznenađen time da je Hrvatska u CEFTI, što omogućava da carine na cigarete iz te zemlje ostanu iste, iako je u EU, kao i da će tražiti da ga o tome izveste uz ocenu da je prošlo vreme da Srbija samo daje a ne dobija nešto zauzvrat. Prema njegovim rečima, taj odnos prema Srbiji se vidi i u razgovorima u Briselu gde Evropa više nije apriori protiv srpskog stava.

DAČIĆ: ODLUČNIJE REŠAVATI OTVORENA PITANjA

BEOGRAD, 16.10.2013 (Tanjug) - U rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske treba preduzimati odlučnije korake, jer je to u interesu naših naroda i država i stabilnosti u regionu, istakao je danas predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić u razgovoru sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem.
U razgovoru je ocenjeno da Srbija i Hrvatska treba da unapređuju političke odnose i podstiču ekonomsku saradnju i kroz zajedničke nastupe na trećim tržištima, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.
Josipović se u Domu Narodne skupštine sastao i sa predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem. Obostrano je istaknut značaj bilateralne saradnje za ukupnu regionalnu stabilnost, posebno kroz razvoj ekonomskih odnosa. Josipović je ocenio da su upućenost i interes dve države, "posebno u ekonomskoj sferi, najbolja garancija uspešnog razvoja odnosa u budućnosti" i posebno je naglasio regionalni okvir ekonomske saradnje, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
U saopstenju se navodi da se predsednik Hrvatske "saglasio sa stavom okretanja prema budućnosti, primetivši da nam je istorija zajednička, u kojoj je bilo teških, ali i lepih trenutaka".
Josipović je istakao da deli zabrinutost u pogledu položaja srpske zajednice u Hrvatskoj, zbog poštovanja ljudskih i manjinskih prava, ali i zbog hrvatskog društva koje je otvoreno i demokratsko, kaže se u saospstenju. On je ocenio "da je incident izazvala glasna ali mala grupa sa specifičnim položajem u hrvatskom društvu, te da većina građana Hrvatske poštuje ljudska prava, kao i da vlada Hrvatske bezrezervno stoji na stavu njihovog poštovanja.
U rešavanju otvorenih pritanja Josipović je konstatovao da su neka od njih već rešena, ali i da je potrebno više političke hrabrosti da bi se čitav proces ubrzao", dodaje se u saopštenju. Predsednik Hrvatske je konstatovao da je od izuzetnog značaja borba protiv međunarodnog organizovanog kriminala, a da u ukupnim odnosima Srbije i Hrvatske prednjači kulturna saradnja.
Stefanović je ocenio da se ukupni odnosi dve države kreću u boljem pravcu i naglasio je potrebu produbljenja parlamentarne saradnje. On je posebno pomenuo poslaničke grupe prijateljstva, "ali i saradnju odbora, posebno kada je u pitanju prenošenje iskustava u procesima evrointegracija". Istakao je značaj bilateralne saradnje za ukupnu regionalnu stabilnost, posebno kroz razvoj ekonomskih odnosa, i izrazio nadu "u veći obim srpskih investicija u Hrvatsku, pri čemu je naglasio ulogu političkih odnosa u stvaranju okvira za preduzetništvo".
On je pozdravio spremnost na otvoren dijalog oko spornih pitanja i izrazio zabrinutost povodom nedavnih incidenata u pogledu položaja srpske nacionalne manjine. Zamolio je predsednika Josipovića za lični uticaj u cilju poštovanja prava nacionalnih manjina, u skladu sa ustavom Hrvatske i njenim važećim zakonima, i, u tom kontekstu, ukazao na široka prava koja nacionalne manjine uživaju u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

SRBIJA – EU

EK: ISTORIJSKI NAPREDAK ZA SRBIJU, SLEDE IZAZOVI

BRISEL 16.10.2013 (Tanjug) - Srbija je ostvarila "vidljiv i održiv" napredak u odnosima sa Prištinom, ojačala je reforme i u dovoljnoj meri je ispunila političke uslove i očekuje da prva međuvladina konferencija počne najkasnije u januaru 2014, u skladu sa junskim zaključcima Saveta, navodi se u Izveštaju Evropske komisije o napretku. "Ovo je bila istorijska godina na putu Srbije ka EU", kaže se u sažetku izveštaja EK koji je komesar za proširenje Štefan File danas zavanično predstavio poslanicima na sednici Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport danas je posle sastanka u Palati "Srbija" predao premijeru Ivici Dačiću Izveštaj o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji koji je poručio da je ovo najpovoljniji izveštaj do sada i naglasio da će Srbija nastaviti da radi na ispunjavanju kriterijuma i neophodnim unutrašnjim reformama. "Bez obzira što se Izveštaj tek danas zvanično predstavlja mogu da dam prvu ocenu - da je i pored određenih zamerki, ovo jedan od najpovoljnijiih Izveštaja Evropske komisije i da smo zadovoljni ocenama", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, suštinski je važna ocena u Izveštaju da su odnosi Srbije i EU ušli u jednu novu fazu, da je došlo do kvalitativnog napretka u reformama u Srbiji, kao i po pitanju stabilnosti i saradnje u regionu i dijaloga sa Prištinom. "Naravno da će Srbija u narednom periodu obratiti pažnju na primedbe koje postoje. Nama je cilj ne samo da Srbija uđe u EU, nego da Evropa dođe ovde", poručio je premijer i dodao da će Srbija nastaviti putem unutrašnjih reformi i dijaloga sa Prištinom kao i sa naporima za stabilizacju prilika u regionu.
Devenport je kasnije danas na konferenciji za novinare ocenio da su odnosi Srbije i EU "ušli u novu orbitu", i da je dinamika saradnje ove godine "prebačena za dve brzine naviše", što je, kako je konstatovao, osnovna poruka ovogodišnjeg izveštaja EK. Izveštaj EK je, kako je istakao na konferenciji za novinare, deo opšte slike kojom se konstatuje ostvareni napredak i polja u kojima se mora najviše raditi u narednom periodu. Prema njegovim rečima, 2013. godina je za Srbiju bila godina ispunjena postignućima i rezultatima, pre svega na planu "istorijskog napretka" u dijalogu BEograda i Prištine, ali i zahvaljujući činjenici da je konačno na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. "Ubacili smo, ne u jednu brzinu više, već u dve brzine više, počeli smo skrining. Srpski stručnjaci koji se bave poglavljima 23 i 24 već su bili u Briselu i imali priliku da postavljaju pitanja zvaničnicima u Evropskoj komisiji. Sledeća faza je u decembru kada će srpski zvaničnici i stručnjaci predstaviti planove za usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama", objasnio je Devenport.

FILE: EK ZA MEDjUVLADINU KONFERENCIJU NAJKASNIJE U JANUARU

File je prilikom predstavljanja Izveštaja o napretku zemalja kandidata za članstvo u EU istakao da Evropska komisija podržava održavanje prve međuvladine konferencije sa Srbijom najkasnije u januaru 2014. godine. "Srbija je dostigla velika očekivanja", poručio je File pred EP I naveo istorijski sporazum Beograda i Prištine kao primer kako EU pomaže da se prevaziđu i najteži konflikti. "Taj dogovor pokazuje šta se može postići i sada na tome treba graditi", rekao je File i pozvao vlasti u Beogradu da nastave da reformama naročito u pravosuđu ali da ulože više napora na zaštiti manjina i obezbeđivanju slobode govora.
Kosovo je, prema Fileovim rečimna, ušlo u značaju fazu odnosa sa EU, ukazujući na rezultat napora Prištine na normalizaciji odnosa sa Beogradom. On je, međutim, naglasio da Kosovo mora još mnogo toga da uradi kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
File je rekao da će pregovori o S SP sa Kosovom početi 28. oktobra i da očekuje da do leta sledeće godine bude potpisan, čime će Kosovo dobiti mogućnost da crpi sredstava i iz IPA fondova. Jedan deo tih fondova biće namenjen opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, dodao je on.
Kasnije danas na konferenciji za novinare, FIle je rekao da je Srbija ove godine imala veoma dobar start u evropskim integracijama i da ne sumnja da će pregovori o pridruživanju početi najkasnije u januaru 2014. "Ostvaren je ogroman napredak, naročito u normalizaciji odnosa sa Prištinom", rekao je File na konferenciji za štampu u sedištu Evropske komisije u Briselu. "Zemlje članice već uveliko diskutuju o pregovaračkom okviru, i nećete biti iznenađeni ako kažem da ne sumnjam da će međuvladina konferencija biti održana najkasnije u januaru, a da se prva poglavlja otvore već tokom prve polovine sledeće godine", rekao je File novinarima.
U programskom govoru o politici proširenja File je istakao važnost da se ovaj proces nastavi uprkos otporima nekih članica i naveo sporazum između Beograda i Prištine kao jedan od dokaza u prilog tome. "Pogledajte primer Hrvatske, pogledajte Briselski sporazum i biće vam jasna transformativna moć procesa prosirenja", ukazao je komesar i dodao da proširenje treba nastaviti zbog kredibiliteta samog procesa, i kredibiliteta kako zemalja članica, tako i kandidata.
Upitan da prokomentariše da je Beograd danas demantovao sinoćnu izjavu njegovog portparola Petera Stana da je Srbija pristala da nastvi da uvozi hrvatske cigarete po sniženim trifama, File je rekao da o tom demantu nije obavešten. "Ovde nije reč samo o prilagođavanju S SP-a, nego o tome da Srbija treba da sledi metodologiju EU", rekao je File i dodao da se nada da će taj problem uskoro biti rešen tako da Hrvatska ne pretrpi nepotrebnu štetu.

ŠTA PIŠE U IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE

U izveštaju, čiji je nacrt Tanjug objavio dva dana pre zvanične prezentacije, konstatuje se da je kao rezultat napretka u nizu oblasti "Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom".
U pet stranica dugačkom dokumentu piše da je u odnosima sa Kosovom ostvaren "vidljiv i održiv napredak", te da primena Briselskog sporazuma već daje "brojne nepovratne efekte na terenu", a posebno se ističe da je važno da Srbija nastavi da ohrabruje što veću izlaznost na lokalnim izborima na Kosovu, koji su zakazani za 3. novembar. Istovremeno, kaže se da je veoma značajno što su se obe strane dogovorile da ne ometaju jedna drugu na putu evropskih integracija. "Izveštaj je načelno pozitivan", ne samo zbog Kosova, već i zbog onoga što je u proteklih godinu dana učinjeno na polju unutrašnjih reformi, rekao je Tanjugu jedan funkcioner EK dan uoči predstavljanja izveštaja.
U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija smatra da je Srbija u dovoljnoj meri ispunila političke uslove i očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračke platforme i da je usvoji, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014, u skladu sa junskim zaključcima Saveta. "U ovoj novoj, zahtevnoj fazi odnosa sa EU, Srbija će morati da intenzivira napore da u potpunosti ispuni kriterijume za članstvo", kaže se u izveštaju, uz napomenu da je od kljucne važnosti da svi građani budu upoznati sa koristima i prilikama koje im se otvaraju tokom celog procesa pridruživanja.
Kao glavne izazove koji se pred Srbiju postavljaju u neposrednoj budućnosti Komisija uočava vladavinu prava (a naročito reformu pravosuđa), borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija, suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina.
U izveštaju se kaže da su usvojene sveobuhvatni strateški dokumenti u oblasti pravosuđa i suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, kao i da vlasti imaju proaktivni pristup istragama o korupciji, koje sada obuhvataju i slučajeve na visokom nivo. "Zahvaljujući regionalnoj saradnji pokrenute su istrage o organizovanom kriminalu, mada su pravosnažne presude još retke", uočila je EK. Takođe se konstatuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim Tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Kada je reč o zaštiti manjina, EK smatra da zakonski okvir za to postoji, ali da se još ne primenjuje u potpunosti na celoj teritoriji Srbije. Sem toga, vlasti su zabranom Parade ponosa u Beogradu ispoljile nedostatak političke podrške zaštiti prava LGBT populacije, te su tako propustile priliku da pokažu da se u Srbiji poštuju temeljna ljudska prava, konstatuje Komisija.
Srbija će ubuduće morati da posveti znatno više pažnje nezavisnosti institucija, pogotovo pravosudnih. "Postojeći ustavni i zakonski okviri još ostavljaju prostora za neprihvatljive političke uticaje, naročito kad he reč o ulozi Skupštine u imenovanju i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija", upozorava se u izveštaju EK. "Dalje reforme iziskuju sveoubuhvatnu analizu troškova, efikasnosti i dostupnosti u pravosuđu", piše u izveštaju, u kome se takođe kaže da se očekuju konkretni rezultati u procesuiranju slučajeva korupcije i organizovanog kriminala i da je neophodno ustanoviti zakonski okvir za zaštitu "zvizdača".

SLOBODA MEDIJA, EKONOMIJA...

Evropska komisija traži da se posveti već pažnja slobodi medija. "Srbija sada treba da počne sa primenom Medijske strategije, počevši od usvajanja zakona o javnom informisanju i medijima, javnim servisima i elektronskim komunikacijama", stoji u zaključcima Komisije. "Ključni problemi su drzavno finansiranje i kontrola nad medijima, kao i finansijska održivost javnih servisa", navodi se u izveštaju, i dodaje da je novinare, borce za ljudska prava i druge ranjive grupe, uključujući LGBT populaciju, neophodno zaštititi od napada "radikalnih grupa".
Kada je reč o ekonomiji, konstatuje se da je Srbija ostvarila "izvestan napredak" u stvaranju funkcionalne tržisne privrede, ali da je neophodno učiniti značajne napore kako bi se na srednji rok sačuvala konkurentnost sa tržisnim silama unutar EU. Komisija je uočila da se Srbija u 2012. suočila sa recesijom i da se privreda suzila za 1,7 odsto, te da je u prvoj polovini ove godine rast izvoza donekle ublažio posledice opadanja domaće potražnje i doveo do "blagog i neravnomernog oporavka".
Izvestan napredak je uočen i na polju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi državnih preduzeća, ali Komisija konstatuje da se skromni rast i prvi znaci oporavka nisu prelili na tržiste rada, pa su budzetski deficit i stopa nezaposlenost još izuzetno visoki. "Državno učesće u privredi je značajno, a državna preduzeća nastavljaju da gomilaju dugove", kaže se u izveštaju. "Srbija treba da nastavi da poboljšava poslovno okruženje i uloži značajan napor da kreira konkurentnan privatni sektor. Pravna nesigurnost i korupcija blokiraju tržisne mehanizme, a jedan od važnih problema je neformalni sektor", tvrdi Komisija.
Od Srbije se dalje zahteva da ubuduće udvostruči napore kako bi uskladila svoje zakone sa evropskim standardima u nizu oblasti, od revizorskih službi javnih nabavki, poljoprivrede i ekologije.
Na samom kraju ovog dokumenta u nacrtu je stajala kritika na račun odbijanja Beograda da dozvoli nastavak uvoza cigareta iz Hrvatske po povoljnim tarifama nakon učlanjenja Hrvatske u EU, pa je Komisija pozvala Srbiju da "hitno revidira svoj stav kako bi se izvršilo prilagođavanje zasnovano na tradicionalnom protoku dobara".

RAD PARLAMENTA

Rad Skupštine Srbije ocenjen je kao pozitivan i proaktivan u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, a poboljšan je i parlamentarni nadzor nad izvršnom vlasti.
Evropska komisija je ocenila da se parlamentarni nadzor nad izvršnom vlasti poboljšao i naglasila da je veoma pozitivno što premijer i potpredsednik vlade učestvuju na redovnim sednicama, da vlada predstavlja godišnji program rada i ministri tromesečne izveštaje parlamentranim odborima.
Kako se navodi u saopštenju, EK je ocenila da je parlament bio veoma aktivan u prethodnoj zakonodavnoj godini u donošenju nekoliko važnih pravnih akata, u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, a poboljšan je i proces konsultacija.
Rad najvišeg zakonodavnog tela transparentniji je nego ranije, pre svega u pogledu javnosti svih dokumenata sa plenarnih zasedanja koji se mogu pronaći na internetu, ali i prenošenjem sednica uživo putem interneta. Navodi se i da se hitne procedure sa ograničenim rokom za konsultacije i diskusiju i dalje koriste u donošenju zakona i podseća da je u februaru osnovana ženska parlamentarna mreža.

DEVENPORT: MEDjUVLADINA KONFERENCIJA ŠTO PRE

BEOGRAD, 17.10.2013 - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas da su u toku pripreme prve međuvladine konferencije koja će biti organizovana što pre, ističući da bi to moglo da bude u decembru, posle Evropskog saveta, a najkasnije u januaru.
On je na predstavljanju izveštaja EK o napretku Srbije u evrointegracijama pred Odborom za evropske integracije u Skupštini Srbije rekao da je Srbija preduzela važne korake u cilju unapređenja odnosa sa susedima i napredak u dijalogu sa Prištinom. "Vlada Srbije jasnije nego bilo koja prethodna je postavila članstvo u EU kao najviši prioritet i EU odgovara na to na pozitivan način", poručio je Devenport.
Šef delegacije EU u Srbiji je kazao da je Briselski sporazum stvorio novu atmosferu i doprineo da se napredak Srbije vidi ne samo u Briselu već i na drugim mestima u EU. Dodao je da ohrabruje ozbiljnost u nastojanju da se taj sporazum sprovede i ponovio da podržava Srbiju u daljem napredovanju.

KACIN: OČUVATI EVROPSKU PERSPEKTIVU SRBIJE

BRISEL, 16.10.2013 (Tanjug) - Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je danas pozitivan ton godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama i naglasio da je perspektiva pristupanja EU od ključne važnosti za nastavak reformi i dalju normalizaciju odnosa Beograda I Prištine. "Smatram da pozitivan zamah treba očuvati tako što ćemo se držati svog dela pogodbe: ako se uoči napredak, zemlju kandidata treba podići na viši nivo procesa integracija", rekao je Kacin u govoru pred Spoljnopolitičkim komitetom EP, gde je komesar za proširenje Štefan File danas predstavio izveštaj.
Kacin je istakao da proces normalizacije ne bi mogao da se zamisli bez evropske perspektive ali da je jasno da su lideri u Beogradu i Prištini već prepoznali suštinski značaj tog procesa za nacionalne interese svojih građana.
On se osvrnuo i na sopstveni izveštaj o napretku Srbije, koji će kasnije ovog meseca biti predstavljen poslanicima u vidu predloga rezolucije, a čiji je nacrt Tanjug nedavno objavio. "Lokalni izbori na Kosovu 3. novembra su važna stepenica, ali ne treba izgubiti iz vida ostale važne izazove", rekao je izvestilac i naveo da to uključuje vladavinu zakona i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, uključujući i prava pripadnika LGBT populacije.
Kacinov izveštaj EP sadrži oštru osudu zabrane Parade ponosa koja je trebalo da bude održana u Beogradu. Slovenački poslanik je istovremeno pohvalio "sistemsku borbu protiv korupcije" koju sprovodi sadašnja Vlada i ohrabrio srpsko rukovodstvo da istraje u tom pravcu. On je sa zadovoljstvom konstatovao da Komisija i Parlament imaju zajedničko viđenje napretka Srbije u evropskim integracijama i da se taj proces zasad uspešno odvija.

MIŠČEVIĆ: KONTROLA JAVNIH FINANSIJA VAŽNA ZA NAPREDAK

BRISEL, 17.10.2013 (Tanjug) - Kontrola i upravljanje javnim finansijama su izuzetno važne za napredak Srbije u evropskim integracijama, izjavila je za Tanjug Tanja Miščević, koja predvodi delegaciju Srbije tokom današnjeg eksplanatornog skrininga posvećenog ovim temama. "Danas razgovaramo kako što transparentnije urediti i upravljati domaćim finansijama kako bismo mogli da se ukljčimo u sistem EU", rekla je šefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju tokom pauze razgovora koji se odvija u sedištu Evropske komisije. "Pitanje upravljanja finansija proteže se horizontalno kroz čitav sistem vlasti, ne samo na državnom već i na lokalnom nivou", objasnila je Mišcević, sa kojom je u Brisel doputovao i državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Ćosović.
Tokom današnje, treće po redu runde briselskog skrininga vezanog za poglavlje 32, eksperti Evropske komisije srpskoj delegaciji predstavljaju sistem kontrole finansija koji važi u EU, a kao i prethodne dve runde, moguće ju je pratiti iz Beograda putem video prenosa. "Skrining prate ne samo ljudi iz ministarstva finansija, nego i članovi nevladinih organizacija i udruženja novinara", rekla je Miščević, dodajući da je zbog štednje srpska delegacija ovaj put daleko malobrojnija nego pre dve nedelje, kada se razgovaralo o poglavljima 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i bezbednosti.
Nakon ove runde, u Briselu će se sledećeg meseca održati prvi bilateralni skrining, tokom koga će domaći eksperti stručnjacima Komisije predstaviti sistem upravljanja finansijama koji važi u Srbiji.