SRBIJA – REGION

JOSIPOVIĆ SA NIKOLIĆEM

BEOGRAD, 16.10.2013 (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Beogradu sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem. Među temama pitanje ćirilice, ratnih zločina, nestalih osoba, penzija za izbeglice, prava manjina, ali i tužba i kontratužba za genocid koju su Srbija i Hrvatska podnele jedna protiv druge pred Međunarodnim sudom pravde.
Posle dočeka održan je tet-a-tet sastanak, nakon čega je usledio razgovor državnih delegacija dveju zemalja posle kojeg je potpisan Sporazuma o saradnji Fakulteta politčkih nauka u Beogradu i Fakuleta političkih znanosti u Zagrebu.
Ovo je, inače, prvi zvanični bilateralni susret dvojice predsednika od kada je Nikolić izabran na tu funkciju u maju prošle godine. Nikolić i Josipović su se dosad sastajali na marginama međunarodnih skupova i predsednik Srbije je bio u Zagrebu na proslavi povodom prijema Hrvatske u EU.
Predsednik Hrvatske prisustvovao je sinoć srpskoj premijeri opere akademika Isidore Žebeljan "Dve glave i devojka" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u okviru 45. Bemusa.

ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE DOBRI, ALI I DALjE IMA PROBLEMA

BEOGRAD, 16.10.2013. (Beta) Predsednici Srbije i Hrvatske Tomislav Nikolić i Ivo Josipović ocenili su danas da je u odnosima dve zemlje postignut izvestan napredak, ali da i dalje te odnose opterecuje niz problema, medu kojima su i pitanja nestalih i medusobnih tužbi za genocid.
Nikolić rekao je da je Hrvatska odlucila da ne povuce tužbu, ali i ocenio da bi povlacenje tužbi omogucilo mir i da presudom, ma kakva ona bila, neko nece biti zadovoljan. On je kao problem koji opterecuje odnose dve zemlje naveo i probleme srpske manjine.
Josipović je rekao da je za eventualno povlacenje tužbi važno rešiti neka pitanja, ali pre svega pitanje nestalih koje je oznacio kao "temeljni" problem u odnosima dve zemlje.

PAK: ZNAČAJ POTPUNE NORMALIZACIJE ODNOSA DVE ZEMLjE

Beograd, 15.10.2013 (Tanjug) - Govoreći o poseti I. Josipovića, savetnica za medije predsednika Srbije Stanislava Pak Stanković ocenila da je ''poseta hrvatskog predsednika veoma značajna za unapređenje regionalne saradnje i predstavlja jasan signal da u regionu vlada politička stabilnost. Za Srbiju je to posebno značajno u daljem toku evropskih integracija, jer kao važna zemlja regiona Srbija šalje jasnu poruku da se svi problemi mogu rešiti kroz otvoreni i konstruktivni dijalog", kazala je savetnica predsednika Nikolića radiju "Slobodna Evropa".
Prema njenim rečima, veoma je važno, pre svega zbog srpske manjine u Hrvatskoj, da dođe do potpunog otopljavanja odnosa dveju zemalja, a prvi zvanični susret predsednika biće veoma važna poruka međunarodnoj zajednici. Dodala je da je poruka iz Hrvatske da Zagreb u ovom trenutku ne namerava da povuče tužbu protiv Srbije za genocid bila iznenađenje za Beograd. "Mi smo zaista očekivali da će biti povučena hrvatska tužba i bili smo spremni, ako do toga dođe, da i mi povučemo svoju tužbu. Međutim, kako proces ide dalje, naši stručnjaci, pravni eksperti će raditi na tom slučaju. Mi sada idemo kako je druga strana odlučila", objasnila je savetnica predsednika Srbije.
Povodom problema sa upotrebom ćiriličnih natpisa u Vukovaru i drugim mestima, Srbija, prema njenim rečima, ne želi da diže nikakve tenzije. "Zakon o manjinama se mora primenjivati i mi cenimo izjave koje su sa hrvatske strane bile ohrabrujuće da se table moraju ostaviti na tim mestima, da se ne smeju skidati. Mi smo uvereni da će se to na kraju i primeniti", objasnila je savetnica predsednika Srbije.
Povodom pitanja nestalih, Pak Stanković je rekla da srpska strana shvata značaj rešavanja problema nestalih, ali da se to mora činiti obostrano, odnosno da je to stvar reciprociteta.

PODRŠKA ITALIJE: SRBIJA DA BUDE 29. EVROPSKA ZVEZDICA

ANKONA, 15.10.2013 (Tanjug) - Premijer Italije Enriko Leta poručio je u Ankoni da će njegova zemlja nastaviti da bez prestanka podržava Srbiju na putu ka EU, jer želi da ona postane sledeća, 29. članica Unije. Posle zajedničke sednice vlada Italije i Srbije, srpski premijer Ivica Dačić zahvalio je na snažnoj podršci Rima i Italiju označio kao "najvećeg prijatelja" Srbije na Zapadu.
Treći samit Srbija - Italija počeo je danas zajedničkim sastankom premijera i vicepremijera Srbije, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, sa italijanskim kolegama, Enrikom Letom i Anđelinom Alfanom. U delegaciji Srbije bili su i ministri energetike Zorana Mihajlović, pravde Nikola Selaković, spoljnih poslova Ivan Mrkić, odbrane Nebojša Rodić i prosvete Tomislav Jovanović, a svečani doček za delegaciju Srbije priređen je ispred palate Leopardi uz intoniranje himni i vojne počasti.
Po rečima italijanskog premijera, ulazak Srbije u EU je, kad se radi o spoljnoj politici Italije, "nacionalni prioritet". Kako je istakao, centralna dimenzija italijanske međunarodne politike jeste Balkan i Srbija koja može da igra ključnu ulogu u ovoj evropskoj oblasti. "Nastavićemo da radimo u tom cilju. Sada je potrebno da i Beograd i Brisel preduzmu naredne korake", rekao je Leta na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare. Leta je ocenio da današnji susret još jednom, na najočigledniji način podvlači italijanskim preduzetnicima činjenicu da je Srbija važna za saradnju. Podsetivši da njegova zemlja 1. jula naredne godine preuzima predsedvanje EU, podvukao je da će Italija učiniti sve da taj period, posle pet godina rigorozne štednje u Evropi, bude period rasta. "Želimo da Srbija bude 29. evropska zvezdica", poručio je.
Dačić je zahvalio Leti na snažnoj podršci Rima i naglasio da je Italija u ekonomskom pogledu pretekla druge srpske partnere i postala glavni spoljnotrgovinski partner. Prema podacima Vlade Srbije, u prvih sedam meseci ove godine robna razmena između Srbije i Italije premašila je dve milijarde evra, a izvoz Srbije je udvostručen u odnosu na prošlu godinu. U Srbiji posluje više od 500 italijanskih kompanija koje zapošljavaju 22.000 radnika i imaju godišnji obrt od 2,5 milijarde evra. Kako je precizirao, reč je pre svega o automobilskoj i tekstilnoj industriji. ''Hvala što ste nas podržali, ali očekujemo još, da danas podržite da Srbija bude 29, sledeća članica EU", poručio je Dačić.
Dačić je naglasio da je Srbija danas dobra vest u svetu. "Hvala bogu, više nismo u vestima CNN po lošim stvarima. Puno očekujemo od sledeće godine - pre svega očekujemo Letu u Beogradu, ali i da, kada naša dva prijatelja - Grčka i Italija - predsedavaju Unijom, bude bolje za Srbiju", istakao je on.
Prema njegovim rečima, Italija je za Srbiju najveći prijatelj na Zapadu, sinonim za prijatelja: "Nas vezuje višegodišnje tradicionalno prijateljstvo i Italija treba da zauzme svoje mesto na Balkanu, ako ga ne zauzme, učiniće to neko drugi."
Srbija je, naglašava Dačić, zaslužila da bude podržana, jer je učinila mnogo teških poteza. "Želimo da nas prijatelji podrže i u donošenju narednih važnih poruka, odnosno da međuvladina konferencija, čime i zvanično pristupni pregovori sa EU počinju, bude održana krajem januara ili krajem decembra ako bude moguće", rekao je Dačić, dodavši da je Italija na ekonomskom planu u saradnji sa Srbijom ispred Nemačke i Rusije, to je zemlja u koju se iz Srbije najviše izvozi, ali i iz koje se u Srbiju najviše uvozi. Prema njegovim rečima, u Srbiji funkcioniše više od 500 italijanskih preduzeća, koje zapošljavaju između 20-25.000 ljudi a godišnji obrt im je 2,5 milijardi evra.
Premijer Dačić je pozvao italijanske partnere da se realizuje i strateški sporazum koje su dve zemlje potpisale u energetici, koji je ratifikovan u srpskom parlamentu, a italijanska strana bi trebalo da se izjasni ide li se dalje sa tim projektom, vrednosti 800 miliona evra.
Jedna od tema razgovora bio je i infrastrukturni projekat koji bi povezao Bari, Bar, Beograd i Temišvar.
Kad je reč o dolasku investitora, Dačić je naglasio da ih Srbija ne zove da bi ih prevarila, već da oni dolaze zato što nešto mogu i da zarade. "Čim dolaze znači da dobro zarađuju. Mi ne želimo da Fijat u Italiji zatvara fabrike, a da kod nas radi, već i da otvaraju i ovde i tamo", dodao je on. Srbija još nije član EU, ali to, kako je primetio Dačić, ima i neke dobre strane, a to su pre svega sporazumi o slobodnoj trgovini sa više zemalja.
Kako se moglo čuti u Ankoni, o tome koliki se značaj pridavao samitu sa Srbijom potvrđuje i činjenica da održavanje nije mogao da omete ni veoma zgusnut raspored premijera Lete koji je po podne otišao za Rim na sednicu na kojoj će biti glasano o budzetu, a potom putuje u Vašington.
Samit Italija-Srbija pratile su jake mere obezbeđenja i veliko interesovanje medija. Ulice ka palatama Leopardi i Rafaelo u kojima je održan samit bile su zatvorene za saobraćaj, a samitu su prisustvovale brojne akreditovane televizijske i novinarske ekipe.

POTPISANA ČETIRI SPORAZUMA

U okviru samita potpisana su četiri sporazuma. Ministri spoljnih poslova Srbije i Italije, Ivan Mrkić i Ema Bonino, potpisali Međudržavni sporazum o regulisanju međudržavnog drumskog saobraćaja, kao i Deklaraciju o aktiviranju odbora za saradnju u oblasti evropskih integracija. Ministar pravde Srbije Nikola Selaković i ministarka pravde Italije Ana Marija Kančelijeri potpisali su Memorandum o donaciji Ministarstva pravde Italije za softver za bazu podataka a u okviru borbe protov organizovanog kriminala. Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Italije Ivica Dačić i Anđelino Alfano potpisali su operativni protokol o razmeni informacija o trgovini narkotika.

KIM

PREMIJER: NE OČEKUJTE OD SRBIJE DA PROMENI STAV O STATUSU

BEOGRAD, 15.10.2013. (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da nije sporna normalizacija odnosa sa Prištinom ali da niko ne može da očekuje od Srbije da promeni stav o statusu Kosova.
U intervjuu za Ve;ernje novosti, Dačić je rekao da u razgovorima sa predstavnicima Nemačke i Velike Britanije nikada nije bila tema zahtev da Srbija pre ulaska u Evropsku uniju potpiše ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom i ponovio da je realno da do decembra počnu pregovori sa Briselom. "Za mene je veoma frustrirajuce da sve počinje i završava se Kosovom. Ono je posebna teritorija po Rezoluciji 1244, ali ga mi ne smatramo državom. Priznajem da hodamo po ivici žileta, idemo između potrebe za evrointegracijama i potrebe za zaštitom nacionalnih interesa", rekao je Dačić.
Govoreci o predstojecim lokalnim izborima na Kosovu, Dačić je rekao da Priština nije obavila svoje obaveze, uključujući i biračke spiskove i ocenio da kosovske vlasti priželjkuju da na izborima pobede, kako se izrazio, "lojalniji Srbi". "Mesto u Centralnoj izbornoj komisiji pripalo je stranci Slobodana Petrovića, ali će ono biti ustupljeno predstavniku 'Srpske liste', koju podržava Beograd. Na poslednjem sastanku sam pred Ketrin Ešton rekao: 'Ne interesuje me kako ćete to da sprovedete, ali (Hašim) Tači mora da ispuni dogovor'", rekao je Dačić.
Premijer je ponovio da je cilj Beograda da se nakon lokalnih kosovskih izbora oformi Zajednica srpskih opština, jer tako Srbi prvi put dobijaju legalnu vlast, koju je međunarodna zajednica do sada posmatrala kao ilegalnu strukturu. Dačić je rekao da Srbija u Evropsku uniju ne želi da ude silom i po svaku cenu ali da samo "lud čovek" može da kaže da ulazak u Uniju nije u interesu Srbije.

DEVENPORT: POKAZANA HRABROST DA TREBA DA SE NASTAVI

BEOGRAD, 15.10.2013 (Tanjug) - Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas da je postignut ogroman napredak u izgradnji konstruktivnijih odnosa Beograda i Prištine, da su preduzeti hrabri i odlučni koraci, ali da ne treba potceniti ni one koje tek treba preduzeti da bi se taj proces nastavio.
Devenport je, na svečanom otvaranju projekta digitalizacije katastarskih knjiga koji Beograd, u skladu sa Briselskim dogovorom, treba da prosledi Prištini, rekao da je taj projekat "korak dalje u normalizaciji odnosa", dodavši da će on vremenom kroz implementaciju doneti konkretnu korist za građane, bez bzira koje su nacionalnosti. "Ovaj projekat, koji finansira EU, dešava se u širem kontekstu ogromnog napretka postignutog u satvaranju kontruktivnijeg odbnosa Beograda i Prištine. Hrabri koraci preuzeti su i od rukovodrstava i u Beogradu i u Prištini pogovo u proteklih 12 meseci", rekao je on. Devenport je naglasio da ta hrabrost i odlučnost ne treba da se potceni, "kao ni hrabrost i odlučnost koje će biti potrebne za dalji rad".

SRBIJA – EU

EU OTVARA PAKET PROŠIRENjA

BRISEL, 16.10.2013 (Tanjug) - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport danas je u Beogradu predao premijeru Ivici Dačiću Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji. U sažetku izveštaja Evropske komisije, u koji je Tanjug imao uvid, ističe se da je kao rezultat napretka u nizu oblasti "Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom". U pet stranica dugačkom dokumentu piše da je u odnosima sa Kosovom ostvaren "vidljiv i održiv napredak", te da primena Briselskog sporazuma već daje "brojne nepovratne efekte na terenu". Istovremeno, kaže se da je veoma značajno što su se obe strane dogovorile da ne ometaju jedna drugu na putu evropskih integracija.
U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračke platforme i da je usvoji, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014, u skladu sa junskim zaključcima Saveta. "U ovoj novoj, zahtevnoj fazi odnosa sa EU, Srbija će morati da intenzivira napore i da u potpunosti ispuni kriterijume za članstvo", kaže se u izveštaju, uz napomenu da je od kljucne važnosti da svi građani budu upoznati sa koristima i prilikama koje im se otvaraju tokom celog procesa pridruživanja.
Kao glavne izazove koji se pred Srbiju postavljaju u neposrednoj budućnosti Komisija uočava vladavinu prava (a naročito reformu pravosuđa), borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija, suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina. U izveštaju se kaže da su usvojene sveobuhvatne strategije u oblasti pravosuđa, suzbijanja i organizovanog kriminala, kao i da je usvojen proaktivni pristup istragama o korupciji, koje sada obuhvataju i slučajeve na visokom nivo. "Zahvaljujući regionalnoj saradnji pokrenute su istrage o organizovanom kriminalu, mada su pravosnažne presude još retke", uočava EK. Takođe se konstatuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim Tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Kada je reč o zaštiti manjina, EK smatra da zakonski okvir za to postoji, ali da se još ne primenjuje u potpunosti na celoj teritoriji Srbije. Sem toga, vlasti su zabranom Parade ponosa u Beogradu ispoljile nedostatak političke podrške zaštiti prava LGBT populacije, te su tako propustile priliku da pokažu da se u Srbiji poštuju temeljna ljudska prava, konstatuje Komisija.
Srbija će ubuduće morati da posveti znatno više pažnje nezavisnosti institucija, pogotovo pravosudnih. "Postojeći ustavni i zakonski okviri još ostavljaju prostora za neprihvatljive političke uticaje, naročito kad je reč o ulozi Skupštine u imenovanju i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija", upozorava se u izveštaju EK. "Dalje reforme iziskuju sveoubuhvatnu analizu troškova, efikasnosti i dostupnosti u pravosuđu", piše u izveštaju, u kome se takođe kaže da se očekuju konkretni rezultati u procesuiranju slučajeva korupcije i organizovanog kriminala i da je neophodno ustanoviti zakonski okvir za zaštitu "uzbunjivača".
Evropska komisija traži da se posveti veća pažnja slobodi medija. "Srbija sada treba da počne sa primenom Medijske strategije, počevši od usvajanja zakona o javnom informisanju i medijima, javnim servisima i elektronskim komunikacijama", stoji u zaključcima Komisije. "Ključni problemi su državno finansiranje i kontrola nad medijima, kao i finansijska održivost javnih servisa", navodi se u izveštaju, i dodaje da je novinare, borce za ljudska prava i druge ranjive grupe, uključujući LGBT populaciju, neophodno zaštititi od napada "radikalnih grupa".
Kada je reč o ekonomiji, konstatuje se da je Srbija ostvarila "izvestan napredak" u stvaranju funkcionalne tržisne privrede, ali da je neophodno učiniti značajne napore kako bi se na srednji rok sačuvala konkurentnost sa tržišnim silama unutar EU. Komisija je uočila da se Srbija u 2012. suočila sa recesijom i da se privreda suzila za 1,7 odsto, te da je u prvoj polovini ove godine rast izvoza donekle ublažio posledice opadanja domaće potražnje i doveo do "blagog i neravnomernog oporavka".
Izvestan napredak je uočen i na polju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi državnih preduzeća, ali Komisija konstatuje da se skromni rast i prvi znaci oporavka nisu prelili na tržiste rada, pa su budzetski deficit i stopa nezaposlenost još izuzetno visoki. "Državno učesće u privredi je značajno, a državna preduzeća nastavljaju da gomilaju dugove", kaže se u izveštaju. "Srbija treba da nastavi da poboljšava poslovno okruženje i uloži značajan napor da kreira konkurentnan privatni sektor. Pravna nesigurnost i korupcija blokiraju tržisne mehanizme, a jedan od važnih problema je neformalni sektor", tvrdi Komisija.
Od Srbije se dalje zahteva da ubuduće udvostruči napore kako bi uskladila svoje zakone sa evropskim standardima u nizu oblasti, od revizorskih službi javnih nabavki, poljoprivrede i ekologije.

EK: KOSOVO NAPREDOVALO, PROBLEMI OZBILjNI

Izveštaj o Kosovu je dat odvojeno od Srbije, ali uz zvezdicu sa napomenom da se time ne prejudicira njegov status u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde. U njemu se kaže da je Kosovo ostvarilo veliki napredak u normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali postoje ozbiljni problemi kada je reč o vladavini zakona, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zaštiti manjina. Dalje se, gotovo identičnim rečima kao i o izveštaju o Srbiji, prištinske vlasti pohvaljuju zbog sklapanja Briselskog sporazuma i napora u njegovom sprovođenju. Komisija, međutim, konstatuje da je na severu Kosova bilo otpora sprovođenju Briselskog sporazuma. "Uzdržanost i inkluzivan pristup prištinskih vlasti sprečili su eskalaciju", piše u izveštaju u kome se ističe da je i Beograd u ovoj stvari odigrao pozitivnu ulogu. "Nakon sklapanja Sporazuma, srpske policijske stanice koje su operisale na severu su zatvorene, a policajci zaposleni na Kosovu su prestali da dobijaju plate iz Srbije; Srpski sudovi više ne procesuiraju predmete sa Kosova, a lokalne skupštine u četiri opštine na severu su raspuštene", kaže se u izveštaju. Pominje se i ubistvo pripadnika Euleksa kod Zvečana počinjeno 21. septembra, uz napomenu da su i kosovske i srpske vlasti oštro osudile taj zločin. EK u dokumentu podseća da Kosovo ovog meseca treba da počne pregovore o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju, sa idejom da se završe na leto 2014.

FILE: PROŠIRENjE SE NASTAVLjA

BRISEL, 15.10.2013 (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da je godišnji izveštaj o napretku kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji obeležio ulazak Hrvatske u EU, kao i nastavak proširenja Unije. "Moramo nečim zaslužiti tu Nobelovu nagradu za mir. Drugo, proširenje se nastavlja uprkos finansijskoj krizi. Nastavlja se, ne po inerciji, već zbog produbljivanja integracije", rekao je File u video izjavi objavljenoj na zvaničnom sajtu EU.
File je dodao da je treće i najvažnije vladavina prava i borba protiv korupcije, ali su važna i ekonomska pitanja država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, kako bi one bile potpuno spremne za pridruživanje. On je istakao da Evropska komisija "i dalje najbolji prijatelj i pristalica" država kandidata i potencijalnih kandidata na njihovom putu članstva u EU.

FILE: EVROPA SADA POSMATRA SRBIJU U NOVOM SVETLU

BEOGRAD, 16.10.2013 (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da su pregovori o pristupanju EU jedinstvena šansa za Srbiju i da Evropa sada posmatra Srbiju u novom svetlu, kao dinamičnu zemlju, odlučnu u sprovođenju reformi i izgradnji svoje budućnosti zasnovane na vrednostima EU.
Srbija je okrenula novu stranicu: istorijski sporazum Beograda i Prištine iz aprila ove godine, važni gestovi prema susednim zemljama u cilju pomirenja, stupanje na snagu sveobuhvatnog okvira za saradnju sa EU Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i, iznad svega, otvaranje pregovora o pristupanju, naveo je File u autorskom tekstu za list Danas od srede. "Dostignuća Srbije postaju moćan izvor inspiracije za ostale zemlje u regionu. Početak pristupnih pregovora naročita je prekretnica u odnosima Srbije sa EU. I više od toga: to predstavlja mogućnost bez presedana za zemlju i njene građane, kazao je evropski komesar dodavši da na površini, proces pregovora sa EU može da izgleda tehnički, sa hiljadama stranica raznih pravnih akata i zakona koji se analiziraju i usklađuju, ali da "u stvarnosti, taj proces nudi jedinstvenu šansu za sprovođenje reformi i uvođenje najviših standarda u mnogim oblastima koje pokriva: od jačanja ljudskih prava i vladavine prava, preko bolje javne uprave, do unapređenja zaštite životne sredine i prava potrošača".
Prema njegovimm rečima, proces će biti zahtevan i iziskivaće neko vreme, ali napori će se isplatiti. "Reforme nisu zbog EU, one su zbog Srbije: modernizovana zemlja, koja se čvrsto drži standarda EU, doneće koristi svim svojim građanima, i to ne samo kada pristupi Uniji već i pre toga, sve vreme priprema za članstvo", kazao je evropski komesar. Ovako je transformativna moć proširenja EU već delovala kod drugih zemalja, i tako će biti i u slučaju Srbije. Ovo je samo početak dugog putovanja: tempo će zavisiti od same Srbije i njenog uspeha u domaćim reformama i preuzetim obavezama. Fokus će sada biti u oblastima koje su ključne za svakoga u Srbiji: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma javne uprave, naveo je File.
Prema ekonomskim izazovima treba se odnositi odlučno, prema svega u vezi s teškom fiskalnom situacijom i visokom stopom nezaposlenosti, rekao je on. Istovremeno, naglašava, Srbija svakako treba da ostane u potpunosti posvećena normalizaciji odnosa s Kosovom i primeni svih sporazuma postignutih u dijalogu. "Put Beograda ka članstvu u EU nudi posebnu šansu za modernizaciju Srbije u narednim godinama. Za njega će biti potrebno neko vreme i biće mnogo izazova, ali vredi ga preduzeti. Evropska komisija ostaje posvećena da prati Srbiju na tom putu. Sada je prilika da se ta mogućnost što bolje iskoristi i Beograd je nadomak toga", rekao je File.

RUŽIĆ: ZAMERKE EU MOGU SAMO DA POMOGNU

BEOGRAD, 16.10.2013 (Tanjug) - Potencijalne zamerke, koje bi Evropska komisija mogla da iznese u zvaničnom izveštaju o napretku Srbije, mogu samo da nam pomognu, ocenio je ministar bez portfelja zadužen za EU, Branko Ružić.
Ružić je u razgovoru za list "Danas", kazao da ga saznanja o do sada načinjenom napretku Srbije upućuju na dominantno pozitivna očekivanja, a da potencijalne zamerke pre svega sagledava kao korektiv u cilju poboljšanja budućih rezultata. Na pitanje da li je Srbija spremna da uradi sve što od nje traže Nemačka i Velika Britanija, Ružić je odgovorio da je važno shvatiti da je cilj tih zemalja i Srbije "identičan i da niko ne dovodi u pitanje, možda po prvi put, kredibilitet Vlade Srbije". "Veoma nijansirano i mudro moramo raditi na argumentaciji za korektan sadržaj pregovaračkog okvira... Ono po čemu se razlikujemo je pristup modelu samog pregovaračkog okvira. Uveren sam da ćemo uspeti da svojom diplomatskom aktivnošću ovaj dokument učinimo motorom dinamičnog procesa pristupanja EU", istakao je Ružić.
Upitan šta će se dogoditi ako odziv građana na izborima na Kosovu 3. novembra bude slab, s obzirom da očekuje da će pregovarački okvir sa EU biti usvojen do 20. decembra, ministar je kazao da su lokalni izbori na KiM samo jedan od kvalifikativa za sam sadržaj dokumenta, kao i da očekuje adekvatnu izlaznost. "U pitanju su lokalni izbori u skladu sa demokratskom procedurom i, pored svih specifičnosti, očekujem da izlaznost bude adekvatna i da donese svakako daleko veći legitimitet nego što je bio slučaj do sada", ocenio je Ružić.
Komentarišući kako bi eventualni prevremeni izbori uticali na evropske integracije, Ružić je rekao da bi to bilo gubljenje dragocenog vremena, ukoliko ne bi bilo ničeg epohalno novog u kvalitativnom smislu, po Srbiju i građane.

EKONOMIJA

OTVARANjE PREGOVORA PRILIKA ZA PRIVLAČENjE INVESTICIJA

BEOGRAD, 15.10.2013 (Tanjug) - Otvaranje pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja istorijsku prekretnicu koja će Srbiji pružiti priliku da promeni sliku o sebi i privuče investicije, ocenili su danas učesnici panela pod nezaviom "Izgradnja bližih političkih i ekonomskih veza sa vodećim i susednim državama" u okviru 13. Srpskog ekonomskog samita.
Ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio je istakao da je Evropska unija prirodna porodica Srbije i da je Srbiji za pridruživanje potrebna jaka ekonomija kako bi postala snažan partner u EU. "Otvaranje pregovora o pristupanju predstavlja jedinstvenu priliku da se promeni slika o Srbiji i privuku investicije", rekao je Denio. Prema njegovim rečima, to će biti istorijski trenutak i Srbija treba da iskoristi priliku. Važno je da se ne uđe u fazu neodlučnog oklevanja, već da se iskoristi zamajac, napomenuo on.
Francuski ambasador je odao priznanje strateškoj odluci vlade da privredni rast Srbije bude predvođen industrijskim izvozom i podsetio da je EU glavni ekonomski partner Srbije jer 60 odsto trgovinskse razmene Srbija ima sa članicama Unije. Članstvo Srbije u EU bi imalo pozitivan uticaj i na susede u smislu povećanja bezbednosti u regionu i u tom smislu uspeh Srbije nije bitan samo za Srbiju, već i za ceo region, poručio je on.
Austrijski ambasador u Beogradu Johanes Ajgner ukazao je na značaj privilegovanih odnosa Srbije i Austrije i izrazio nadu da će oni, imajući u vidu evropske integracije Srbije, biti još bolji u budućnosti. Prema njegovom mišljenju, evropska opcija je prava opcija za Srbiju, a jedno od dostignuća sadašnje vlade jeste što je raskinula sa mitovima o postojanju više opcija i pokazala odlučnost da se suoči sa realnošću. "Ta odlučnost se vidi u nastojanjima da se pronađe rešenje za trajnu normalizaciju odnosa sa Prištinom, da se suoči sa realnošću i da se ta realnost iskoristi na najbolji mogući način za srpsku zajednicu na Kosovu", rekao je Ajgner i dodao da je bitno da se normalizacija odnosa sa Kosovom uredi na zadovoljavajući način.
Srpsko rukovodstvo pokazalo je i spremnost da se uhvati u koštac sa suštinskim manjkavostima kao što su korupcija i potrebna reforma u ekonomskom i javnom sektoru kao i pravosuđu, rekao je on. Napredovanje Srbije ka EU pozitivno utiče i na bilateralne odnose i saradnju i Austrija će nastaviti da podržava Srbiju raznim projektima. "Želimo da jaka Srbija napreduje i pridruži se Evropskoj uniji", poručio je Ajgner i dodao da se austrijski investitori odlučuju za Srbiju zbog njene evropske perspektive.