SRBIJA

MRKIĆ: KAD HRVATSKA POVUČE TUŽBU I SRBIJA ĆE TO UČINITI

BEOGRAD, 10. oktobra (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Mrkić je rekao da je Hrvatska prva podnela tužbu za genocid i da kad je ona povuče to će učiniti i Srbija. Na pitanje novinara da prokomentariše pisanje hrvatskih medija da zvanični Zagreb ipak neće povući tužbu, Mrkić je rekao: "Nema tu nikakve tajne, mi smo sve dogovorili. Hrvatska je prva podnela tužbu i kad je ona ona povuče to ćemo učiniti i mi."
Riječki "Novi list" danas je objavio da Hrvatska neće povući tužbu za genocid protiv Srbije podnetu 1999. godine, a za koju se Međunarodni sud pravde u Hagu 2008. proglasio nadležnim. Pozivajući se na nezvanične informacije, list tvrdi da je hrvatska vlada o tome donela odluku koja se zasniva na dva osnovna razloga odustajanja od povlačenja uprkos, kako se navodi, tome što se ta opcija razmatrala gotovo dve godine. "Kao prvo, u Banskim dvorima zaključili su da uslovi koje bi Srbija trebalo da ispuni za povlačenje tužbe, a koje je uglavnom formulisala ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, ipak, nisu dovoljni za tako krupan potez", navodi list.
Dodaje se da ne može neko biti tužen za genocid, dakle najteže moguće krivično delo, a onda od te tužbe odustati na osnovu dobijenih informacija o nestalim osobama. List navodi i da je drugi razlog za odluku da se nastaviti s tužbom za geocid proceduralne prirode.

MRKIĆ: SAMO MSP TREBA DA SE BAVI EKONOMSKOM DIPLOMATIJOM

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić izjavio je danas da ekonomskom diplomatijom treba da se bavi isključivo Ministarstvo spoljnih poslova. Odgovarajući na pitanje novinara posle sednice skupštinskog Odbora za spoljnu politiku, na kojoj je podneo izveštaj o radu Ministarstva, Mrkić je rekao da on od početka nije imao dobro mišljenje "o tom poduhvatu". Kako je ocenio, taj "eksperiment" samo potvrdio takvo mišljenje, i to u još većoj meri nego što se smatralo kada je 2009. godine donesena odluka o slanju u inostranstvo ekonomskih diplomata. "Mislim da Ministarstvo spoljnih poslova treba time da se bavi, niko više", istakao je Mrkić.

SRBIJA MEDjU POTPISNICIMA APELA ZA UKIDANjE SMRTNE KAZNE

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Povodom Evropskog i svetskog dana borbe protiv smrtne kazne ministri spoljnih poslova 42 zemlje, među kojima i šef diplomatije Srbije, uputili su zajednički apel za ukidanje smrtne kazne. "Pravda koja ubija nije pravda. Uvereni u suštinsku nehumanost smrtne kazne, 42 zemlje koje su ovde predstavljene protive se njenom pribegavanju bilo gde u svetu, pod bilo kakvim okolnostima", navodi se u apelu. Ministri ističu da smrtna kazna ne predstavlja samo neprihvatljiv nasrtaj na ljudsko dostojanstvo, već da ona ide ruku pod ruku sa brojnim kršenjima ljudskih prava osuđenih i njihovih porodica i nema nikakvog pozitivnog uticaja na sprečavanje kriminala odnosno na bezbednost niti, pak, na bilo koji način ispravlja štetu učinjenu žrtvama i njihovim porodicama. "Rukovođeni ovim uverenjima, koristimo priliku koju pruža 11. Svetski dan borbe protiv smrtne kazne da ponovo istaknemo svoju neumornu posvećenost pokretu za ukidanje smrtne kazne u Evropi i širom sveta", poručili su šefovi diplomatija, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Borba za ukidanje smrtne kazne u raznim zemljama bila je duga i teška i ona nije ukinuta preko noći, već je to postalo realnost kao rezultat jačanja svesti i stalnih zajedničkih napora, stoji u saopštenju. Istrajnost i postepeno preduzimanje koraka doveli su, kako se ukazuje, do smanjenja broja izvršenja smrtnih kazni, sužavanja spiska zločina za koje se može izreći smrtna kazna, pravda je postala transparentnija, de facto je uveden moratorijum na izvršenja smrtne kazne i, konačno, smrtna kazna je prestala da postoji. To je upravo proces kroz koji treba da prođu i zemlje u kojima se u ime pravde još uvek izvršava smrtna kazna. "Odlučnost koja je potrebna za ukidanje smrtne kazne mora da potekne od država, kao i pojedinaca, što je i poruka današnjeg zajedničkog apela. Put ka ukidanju smrtne kazne nisu sledila zatvorena društva ili zemlje odsečene od ostatka sveta". Savet Evrope i Evropska konvencija o ljudskim pravima poslužili su kao katalizator za ovaj regionalni trend otklona od smrtne kazne, i omogućili su čak da se on dalje proširi. Stupanje na snagu Protokola 13 (Protokol o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima) uz ovu konvenciju pre deset godina je prvorazredan primer za to. "Danas mi predstavljamo 42 od 44 države koje su ratifikovale Protokol 13 i pozivamo sve države članice Saveta Evrope koje to još nisu učinile da nam se pridruže. Snažno pozivamo poslednju zemlju u Evropi u kojoj se smrtna kazna još uvek primenjuje da se pridruži globalnom moratorijumu na smrtnu kaznu kao prvom koraku ka njenom ukidanju", navodi se u apelu. Slučaj Evrope, ocenjuju ministri, ukazuje na suštinsku ulogu regionalnih i multilateralnih organizacija u nastojanjima da se ukine smrtna kazna. Ukidanje smrtne kazne u mnogim državama Amerike, Afrike i Azije primer je univerzalnog karaktera ove borbe. "To ukazuje i na potrebu davanja snažnog političkog signala, kao i učešća celokupnog društva u ovim naporima. U tom duhu, treba da iskoristimo momentum 5. Svetskog kongresa za borbu protiv smrtne kazne, koji je održan u junu 2013, u Madridu".
U saopštenju se podseća da danas samo oko 50 zemalja još uvek dopušta smrtnu kaznu, dok ih je pre dvadeset godina bilo dvostruko više. Kako to pokazuju rezolucije Ujedinjenih nacija, sve veći broj država se zalaže za uvođenje opšteg moratorijuma na smrtnu kaznu. "Ovaj pozitivan trend nam dopušta da zamislimo da će sledeće generacije živeti u svetu bez smrtne kazne i podstiče nas u zajedničkim naporima da podržavamo zemlje na putu ka opštem ukidanju smrtne kazne", poručuje se u saopštenju.
Zajednički apel za ukidanje smrtne kazne potpisali su ministri spoljnih poslova Srbije, Albanije, Andore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije, Finske Francuske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Letonije, Lihtenštajna, Litvanije i Luksemburga. Među potpisnicima su i šefovi diplomatija Malte, Moldavije, Monaka, Portugala, Rumunije, San Marina, Slovačke, Slovenije, ŠPanije, Švedske, Švajcarske, Turske, Ukrajine i Velike Britanije.

VELjOVIĆ I PANSA: ZAJEDNIČKIM DELOVANjEM PROTIV KRIMINALA

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Direktori policija Srbije i Italije Milorad Veljović i Alesandro Pansa istakli su danas da države regiona samo zajedničkim delovanjem mogu da se suprostave organizovanom kriminalu i ilegalnoj migraciji. Veljović je, po završetku Regionalne konferencije šefova policije, kojoj je prisustvovalo 13 delegacija iz zemalja u regionu, rekao da je zajednički konstatovano da je policija Srbije pouzdan partner na koji se kolege u regionu uvek mogu osloniti. "Mi smo danas pokazali odlučnost i hrabrost da krenemo u nove akcije u borbi protiv organizovanog kriminala i budite ubeđeni da zajedno mozemo da se suprotstavimo organizovanom kriminalu i najezdi ilegalnih migranata", rekao je Veljović novinarima u Palati "Srbija". On je naveo da je današnja konferencija do sad najveći skup šefova policija na Balkanu i da predstavlja podstrek policiji, Vladi Srbije i državi na putu ka EU. "Konferencija će se i dalje održavati, u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji regiona, i zajedno ćemo pokušati da ceo region učinimo stabilnijim i bezbednijim za dobrobit svih građana", rekao je Veljović.
Direktor italijanske policije Alesandro Pansa je rekao da je Balkan strateško područje za Italiju i Evropsku uniju jer je kriminal međunarodno povezan i da je jedini način borbe zajedničko delovanje. "Sprečavanje svih oblika kriminala koji se dešavaju na Balkanu značajni su za regiju, ali i za sve zemlje EU", rekao je Pansa i dodao da Italija ima 13 oficira za vezu na Balkanu. On je rekao da će Italija, koristeći fondove EU, pokušati da rešava probleme koji su značajni za jugoistočnu Evropu, navodeći da je ona lider u organizovanju sličnih inicijativa. Govoreći o problemu ilegalnih migranata u Italiji, Pansa je rekao da će, pored prihvatnih centara za migrante, Italija uz pomoć EU organizovati još neke forme pomoći za ljude koji iz zemalja trećeg sveta dolaze u Italiju. "Vodićemo politiku koja će učiniti da ljudi koji dolaze u EU preko Italije imaju razloga da ostanu u svojim zemljama", rekao je Pansa.
Regionalnu konferenciju šefova policija zajednički su organizovala ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Italije. Konferenciju je otvorio premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a prisustvuju joj i predstavnici policija Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Mađarske, Crne Gore, Moldavije, Republike Srpske, Rumunije i Slovenije. Domaćini konferencije su ministri policija Srbije i Italije Veljović i Pansa.

KOSOVO I METOHIJA

DAČIĆ KRAJEM SLEDEĆE NEDELjE NA KOSOVU

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Premijer Srbije Ivica Dačić najavio je danas da će do kraja sledeće nedelje otići na Kosovo i Metohiju da pozove građane da izađu na lokalne izbore 3. novembra i da glasaju za listu "Srpska" iza koje stoji Vlada Srbije. Dačićev put na KiM dolazi nakon prošlonedeljene zabrane Prištine i 17. runde pregovora Dačića i Hašima Tačija koju je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton zakazala kako bi se rešio problem izazvan pokušajem Prištine da zabrani ulazak srpskim funkcionerima na Kosovo dok traje predizborna kampanja. Srpski premijer, koji nije mogao da precizira datum svoje posete Kosovu i Metohiji, očekuje da će najviši državni funkcioneri Srbije nesmetano moći da obilaze južnu srpsku pokrajinu. "O datumu odlaska ću se dogovoriti s ministrom (zaduženim za KiM Aleksandrom) Vulinom koji će to prethodno dogovoriti sa ljudima sa Kosova i o tome obavestiti Euleks", izjavio je Dačić. Premijer je podsetio i da je na sastanku u Briselu, održanom proteklog ponedeljka, dogovoreno da se razreši niz otvorenih pitanja - od ulaska zvaničnika na Kosovo, problema sa CIK-om i s glasanjem raseljenih lica, te da sada očekuje da će sve što je dogovoreno biti i sprovedeno. On je dodao da će srpski državni funkcioneri ići u posete Kosovu, a da će sadržaj tih poseta i njihova agenda biti dogovoreni s ministrom Vulinom. Zabrana Prištine, koja je faktički ukinuta na sastanku u Briselu, u prvom trenutku obrazložena je time da je neprihvatljivo da zvaničnici Srbije dolaze i učestvuju u predizbornoj kampanji, jer je, prema tumačenju Prištine, reč o zvaničnicima druge zemlje. Dačić je međutim juče objasnio da će zvaničnici Srbije ići na Kosovo tokom izborne kampanje kao državni funkcioneri da pozovu građane da izađu na izbore i glasaju za listu "Srpska", ali da neće učestvovati na "klasičnim" partijskim skupovima. "Ne interesuje me kako će neko to obrazložiti. Ja hoću da idem na Kosovo i to mi se mora obezbediti i kraj", istakao je Dačić. Prema njegovim rečima, forma je nebitna, a važno je da se bude sa narodom, da se taj narod pozove da izađe na izbore i podrži listu "Srpska".
Inače, u Briselu se danas nastavljaju razgovori o lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, a delegacije Beograda i Prištine treba da preciziraju dogovore postignute u ponedeljak na trojnom sastanku. U delegaciji Beograda su savetnik predsednika Srbije i jedna od rukovodilaca pregovaračkog tima Marko Ðurić, generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Delegacija Beograda razgovaraće sa potpredsednicom kosovske vlade Ediitom Tahiri i predsednicom pokrajinske izborne komisije Valjdete Dakom, a prva tema je izveštaj o realizaciji dogovora postignutog u ponedeljak na sastanku premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.

VUČIĆ: NAREDNIH DANA ĆU IĆI NA KOSOVO

LESKOVAC, 11. oktobra (Tanjug) – Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da će narednih dana ići na Kosovo i Metohiju. Novi šef BIA biće poznat do 17. oktobra, Dana Bezbednosno informativne agencije. Ne postoji veća volja i važnija borba od one za znanjem, jer samo znanjem, radom i marljivošću možemo da napravimo modernu Srbiju, rekao Vučić danas u Leskovcu. "Ići ću na Kosovo narednih dana i ići ću i na sever i na jug", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara nakon što mu je dodeljeno zvanje počasnog građanina Leskovca.
Vučić je rekao da je, kada je reč o Kosovu i Metohiji, prioritetni zadatak konstituisanje Zajednice srpskih opština. "Zato se i izlazi na izbore - zato što ćemo prvi put imati priznanje celog sveta, uključujući Zapad - formalno i suštinsko priznanje Zajednice srpskih opština", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, to je ono zbog čega Vlada Srbije i poziva Srbe da izađu na lokalne izbore zakazane za 3. novembar.
Na pitanje novinara da li će Zajednica srpskih opština (ZSO) sarađivati sa vlastima u Prištini, Vučić je odgovorio da Beograd već razgovara sa Prištinom, kao i da problem nije da se razgovara. "Ali za nas je suština pravljenje institucionalnog okvira za srpski narod i to je ono što radimo", rekao je Vučić. Upitan da prokomentariše mogućnost da osim liste "Srpska" još neka lista uđe u ZSO, kao i da su "iz Beograda dirigovane svađe među srpskim listama", Vučić je rekao: "Mi ništa nismo dirigovali".
"Moram da priznam da ništa slično nismo dirigovali", rekao je Vučić i dodao da bi voleo da mu se pokaže, pa eto i u Leskovcu, da li može da prođe neki dan a da nema nekih svađa, a ne oko velikih političkih tema.