KOSOVO I METOHIJA

MRKIĆ: BEZ ELEMENTARNIH USLOVA ZA POVRATAK NA KIM

BEOGRAD, 09. oktobra (Tanjug) - Šef diplomatije Srbije Ivan Mrkić razgovarao je sa specijalnim izvestiocem UN za ljudska prava interno raseljenih lica Čalokom Bejanijem o dugogodišnjem problemu interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i ukazao na nepostojanje elementarnih uslova za njihov povratak u pokrajinu.
Mrkić je izvestio je Bejanija i o naporima koje Vlada Republike Srbije, i pored budzetskih restrikcija, ulaže u rešavanje tog pitanja, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova. Ministar spoljnih poslova je izrazio očekivanje da će specijalni izvestilac uputiti preporuke za ostvarivanje trajnih rešenja za interno raseljene, kako u pogledu omogućavanja njihovog povratka na Kosovo i Metohiju, tako i poboljšanja uslova života interno raseljenih u mestu raseljenja. Za to su, kako je istakao, neophodna značajna finansijska sredstva kao i angažman međunarodne zajednice.
Čalok Bejani je naglasio značaj uvida u situaciju na terenu i saglasio se da je potrebno raditi na iznalaženju trajnih rešenja. On je izjavio da Srbija za to ima njegovu podršku i da će uputiti odgovarajuće preporuke međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji, kao i da će delovati prema potencijalnim donatorima.
Mrkić i Bejani dogovorili su se da nastave saradnju po tom pitanju, navedeno je u saopštenju.

DAČIĆ: ZABRINjAVA NIZAK STEPEN POVRATKA NA KIM

BEOGRAD, 09. oktobra (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ukazao je danas, u razgovoru sa specijalnim izvestiocem Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima interno raseljenih lica Čalokom Bejanijem, da je položaj interno raseljenih lica u Srbiji izuzetno težak i da zabrinjava nizak stepen povratka na Kosovo i Metohiju. "Od 1999. godine na Kosovo i Metohiju se vratilo 18.000 interno raseljenih, ali je manje od 4.000 njih ostvarilo održivi povratak", rekao je Dačić i naveo da se u prvom kvartalu ove godine u južnu pokrajinu vratilo svega 47 interno raseljenih lica.
Dačić je posebno ukazao na to da privremene kosovske vlasti nastoje da veliki broj interno raseljenih lica isključe iz biračkih spiskova na predstojećim lokalnim izborima. "Interno raseljenim licima treba omogućiti da glasaju na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji", istakao je on u razgovoru sa Bejanijem, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Premijer Dačić je ukazao da se Ujedinjene nacije "moraju ozbiljnije posvetiti ovom problemu i, u saradnji sa međunarodnim misijama i privremenim organima vlasti u Pokrajini, nastojati da poboljšaju uslove za povratak interno raseljenih". On je naveo da je u procesu povratka najvažnije da se ostvari povrat uzurpirane imovine i obnove porušene kuće i stanovi. "Taj proces ometaju dugotrajni sudski postupci i privatizacije na Kosovu i Metohiji u kojima su oštećena interno raseljena lica koja su radila u privatizovanim preduzećima", naglasio je srpski premijer.

VULIN: NAJVIŠI DRŽAVNI FUNKCIONERI NAREDNIH DANA NA KOSOVU

ZVEČAN, 09. oktobra (Tanjug) - Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin najavio je danas da će narednih dana na KiM doći najviši državni funkcioneri Srbije - predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, vicepremijer Aleksandar Vučić i ministri.
Vulin je na konferenciji za novinare u Zvečanu, nakon susreta sa kandidatima sa liste "Srpska" za odbornike u ovoj opštini i kandidatom za gradonačelnika Vučinom Jankovićem, najavio dolazak najviših državnih funkcionera na Kosovo i Metohiju. "Razgovarali smo i o tome da će predstavnici države Srbije dolaziti na sever Kosova i u druge delove Kosova i Metohije. U narednih nekoliko dana doći će svi ministri, kako bi videli šta je potrebno raditi, u kom pravcu treba ići i šta je to što država Srbije može i mora da uradi", rekao je Vulin.
Upitan da li će na KiM uskoro doći predsednik Nikolić, premijer Dačić i vicepremijer Vučić, Vulin je odgovorio da "možemo da se radujemo svima njima, jer će doći na Kosovo i Metohiju".
"O datumima, dajte malo vremena da sve dogovorimo o modalitetima kako će to ići. Dakle, dobra vest za građane Kosova i Metohije - radujte se doći će", rekao je Vulin.
Vulin je izjavio da su se vremena promenila i da će Briselski sporazum morati da se poštuje kao što ga poštuje Republika Srbija. "Vremena su se promenila, potpisan je Briselski sporazum koji možete da volite ili ne volite ali ćete morati da ga poštujete kao što ga poštuje država Srbija", poručio je Vulin podsećajući da će nakon izbora 3. novembra biti formirana Zajednica srpskih opština (ZSO). On je objasnio da će ZSO nastati tako što će Skupština Srbije doneti ustavni zakon kojim će preneti svoja ovlašćenja na Zajednicu. "Možda vam se ne dopada što će to uraditi Skupština Srbije, možda bi bilo zgodnije da to uradi neka druga skupština, ali to će uraditi i to je naš ustavni mehanizam da nastavimo da živimo ovde," rekao je Vulin.
On je naglasio da možemo da se pravimo da se ovde ništa ne dešava, da ovde nema sile mimo nas ali se to neće raditi jer 4. novembra ovde će neko morati da obezbedi plate ljudima. "Nakon izbora ovde će neko morati da obezbedi plate za školstvo, zdrastvo, lokalnu samoupravu, neko će ovde morati da nastavi da kupuje. Ljudi će ovde 4. novembra morati da nastave da postoje i traju ovde, bez Zajednice srpskih opština neće uspeti," poručio Vulin.
Vulin je naglasio da je u izradi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, da na njemu radi Upravljački tim koji je formirala vlada i da se nada da će sa njim izaći i pre izbora.
Osvrćući se na svoj prvi dolazak u pokrajinu nakon što su prethodno prištinske vlasti zabranile zvaničnicima iz Srbije dolazak na Kosovo u vreme predizborne kampanje, ministar je kazao da je na sastanku u Briselu samo obnovljeno ono što postoji već 14 godina, a to je, da se mi obraćamo predstavnicima Euleksa odnosno međunarodne zajednice kada želimo posetu pokrajini a oni potom omoguće da naše posete proteknu u miru i bezbednosti i to je sve. "Pokušava se raznim trikovima da država Srbija promeni svoj stav. Neće promeniti svoj stav, ne priznajemo Kosovo, ne obraćamo se direktno predstavnicima privremenih institucija u Prištini, mi se obraćamo Euleksu, Euleks kaže šta ima o tome. Ovo je iznuđen problem, pa i iznuđeno rešenje problema," rekao je Vulin. Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju negirao je da će južno od Ibra posećivati samo manastire. "Mi ćemo se pojavljivati gde je god potrebno, gde nas god naš narod traži mi ćemo biti tu," istakao je Vulin.
Vulin je danas boravio u opštini Zvečan na severu Kosova gde je obišao robnu kuću "Metal", ciji je vlasnik biznismen Siniša Nedeljković. Vulin se zahvalio privrednicima u Zvečanu za koje je rekao da "održavaju život u opštini Zvečan i tamo gde država ne pomaže, jer samostalno na osnovu svog rada i kapitala uspevaju da zaposle ljude". Nakon toga, Vulin je obišao rekonstruisani put ka zvečanskom groblju i dve stambene zgrade u izgradnji, koje se nalaze u centru Zvečana. Izgradnju zgrada finansira Vlada Srbije, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u saradnji sa opštinom Zvečan i Univerzitetom u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

IZVEŠTAJ ZA BEJANIJA

BEOGRAD, 09. oktobra (Fonet) - Direktor Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović razgovarala je danas sa specijalnim izvestiocem Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima interno raseljenih lica Čalokom Bejanijem, kojeg je obavestila o aktivnostima kojima se rešavaju pitanja izbeglih i interno raseljenih lica.
Opšti cilj Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije koju je Vlada usvojila u junu 2013. godine je i poboljšanje položaja interno raseljenih lica i preduzimanje mera za eliminaciju svih oblika diskriminatorne prakse, istakla je Paunović, navodi se u saoopštenju.

SRBIJA – EU

MRKIĆ: OČEKUJEM DA IZVEŠTAJ EK BUDE POZITIVAN

BEOGRAD, 10. oktobra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić rekao je danas da očekuje da će izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU biti pozitivan i ocenio da nema razloga da pristupni pregovori sa Unijom ne počnu u decembru. "Očekujem da će (izveštaj) biti pozitivan, ne zato što ja to priželjkujem već zato što mnogi signali govore u prilog tome", rekao je Mrkić novinarima posle predstavljanja izveštaja o radu njegovog Minsitarstva pred Odborom Narodne skupštine za spoljne poslove.
Na pitanje da li smatra da bi pristupni pregovori sa EU mogli da počnu u decembru, Mrkić je odgovorio da ogroman broj zemalja člnanica EU želi da to bude u decembru ali da je odluka na njima. "Dobro bi bilo da krenu u decembru, nema razloga da ne bude tako, ali nije smak sveta ako to bude u januaru", rekao je ministar.

RUŽIĆ: EU NE USLOVLjAVA SRBIJU OTVARANjEM DOSIJEA TAJNIH SLUŽBI

BEOGRAD, 10 oktobra (Tanjug) - Pitanje pristupa građana tajnim dosijeima koje su o njima vodile bezbednosne službe već duže se pominje u kontekstu procesa evrointegracija, međutim izvesno je da otvaranje dosijea, na kojem godinama insistiraju neke ovdašnje stranke i nevladine organizacije, nije uslov za nastavak procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije Branko Ružić decidno odgovara da se to pitanje u komunikaciji sa evropskim zvaničnicima nikada nije pominjalo kao preduslov članstva u EU. Pitanje je unutrašnjopolitičkog karaktera to što neke političke opcije u Srbiji imaju legitimno pravo da na tome insistiraju, ali to je stvar koja ne zadire u pitanje pristupanja EU", izjavio je Ružić Tanjugu. rema njegovim rečima, Srbija je politički zrelo društvo koje može da odgovori na sve izazove, a pitanje pristupa dosijeima nije protivno ni politici ove vlade niti politici partije koju zastupa (SPS), ali nema razloga da se prejudicira da li će to i na koji način uopšte biti tema u razgovorima sa EU. Kao ministru za poslove evrointegracija nijedan signal te vrste mi nije upućen od strane evropskih zvaničnika, niti je moguće da bude odaslat imajući u vidu da to nije bio tehnički, pravni ili politički uslov za bilo koju zemlju članicu, pa neće biti ni za Srbiju", rekao je Ružić.
Jasan odgovor na pitanje da li je reč o uslovu ili preporuci dao je portparol komesara za proširenje EU Peter Stano, koji je za "Danas" izjavio da otvaranje dosijea nije uslov EU, ali da Evropska komisija to snažno preporucuje Srbiji kako bi rešila važna pitanja iz prošlosti.
Povod za spekulacije o tome da li bi EU pred Srbiju mogla postaviti uslov da se otvore dosijea tajnih službi bila je činjenica da je to pitanje eksplicitno pomenuto u izveštaju Evropske komisije iz oktobra prošle godine. aime, u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija za 2012. godinu u delu posvećenom civilnoj kontroli snaga bezbednosti navodi se da "ostaje da se donese zakon o pristupu državnim bezbednosnim dosijeima". lasti u Beogradu su tu primedbu primile k znanju i pitanje dosijea tajnih službi dotakle u Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije.
U trećem kvartalnom zveštaj o sprovodenju tog plana navodi se da je rok za analizu potrebe usvajanja pomenutog zakona 1. septembar 2013. godine, međutim taj rok je probijen. Kako se navodi u tom dokumentu, neophodno je obrazovati interresornu radnu grupu koja će analizirati potrebu donošenja zakona i pripremiti radni tekst, sa posebnim osvrtom na pitanja dokumentacije službi bezbednosti koja će biti predmet zakona, prava na uvid i druga prava lica na koja se podaci iz dosijea odnose, oznaku skidanja tajnosti, prava drugih lica na eventualni pristup, centralnog organa koji će u praksi sprovoditi zakon, rokova... Imajući u vidu osetljivost materije navedenog zakona (pitanje ostvarivanja ljudskih prava sa jedne i interese nacionalne bezbednosti sa druge strane), kao i činjenicu da je navedena materija povezana sa nadležnošću većeg broja državnih organa, najcelishodnije rešenje je da radnu grupu obrazuje vlada", navodi se u tom dokumentu.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović objašnjava da je, iako otvaranje dosijea nije eksplicitni zahtev EU, većina zemalja centralne i istočne Evrope usvojila zakone koji se bave tom materijom. EU nema razvijene standarde u ovoj oblasti. Ovo nije deo pravnih tekovina EU, dakle ne postoji norma koja kaže da zemlje koje žele da postanu članice moraju da otvore dosijea, ali jeste preporuka koja je objavljena u izveštaju o napretku Srbije i na šta se naša država obavezala svojim akcionom planom", rekla je Stojanović Tanjugu. rema njenim rečima, svakoj državi kandidatu za članstvo ostavlja se da pitanje dosijea reši na način koji je najviše prilagođen domaćim okolnostima.
"Nas niko nije terao da to stavimo u Akcioni plan. Nas će EU ocenjivati po onome što smo se mi sami obavezali da ćemo da uradimo", rekla je Stojanović.

SRBIJA

MRKIĆ: DIPLOMATIJA ISPUNILA POSTAVLjENE ZADATKE

BEOGRAD,10. oktobra (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić podneo je danas pred Odborom Narodne skupštine za spoljne poslove izveštaj o radu njegovog Ministarstva i tom prilikom istakao da je diplomatija odgovorila na zadatke koje je vlada postavila pred nju. "Za ovih godinu i nešto dana naša diplomatija je u sklopu opšteg nastupa naše zemlje odgovorila na zadatke postavljene pred nju, prvenstveno od strane vlade, i proizvela neke rezultate koji su prihvaćeni kao dobri i uspešni ne samo od nas već i od svih članova skupštinskog Odbora", rekao je Mrkić novinarima posle sednice.
On je podsetio da su glavni spoljnopolitički prioriteti - približavanje EU, očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, dobri odnosi u regionu, posebno sa susedima, i dobri odnosi sa najmoćnijim zemljama sveta. "Možemo da nastavimo putem kojim se krećemo", rekao je Mrkić. On je ocenio da je rasprava na sednici bila "otvorena i zanimljiva", da se razgovaralo o svemu što je bio predmet aktivnosti MSP. "Dobili smo puno sugestija i korisnih predloga koje ćemo usvojiti", dodao je Mrkić.
Prema njegovim rečima, buduća saradnja MSP i parlamenta treba da bude još tešnja, da se kroz taj proces razvija nastup parlamentarne diplomatije koja ima neslucćene mogućnosti i može da završi neke poslove koje tradicionalna diplomatija ne uspeva.
Na pitanje zašto je sednica bila zatvorena za javnost, jer to do sada nije bio slučaj, Mrkić je rekao da je dobra strana toga što "svi učesnici mogu da se slobodnije izražavaju". "Teme su nekad osetljive i mogu biti protumačene na pogrešan način, posebno u medijima", zaključio je Mrkić.

DAČIĆ: USPEŠNO PROTIV KRIMINALA SAMO SARADNjOM U REGIONU

BEOGRAD 10. oktobra (Tanjug) - Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je danas da se suprotstavljanje organizovanom kriminalu i njegovo slabljenje može postići samo uz otvorenu profesionalnu i pravovremenu saradnju država u regionu.
On je na otvaranju Regionalne konferencije šefova policije rekao da će Srbija kroz skrining potvrditi svoju opredeljenost za evropske integracije kao i rešenost da ojača borbu protiv organizovanog kriminala, koji je, kako je ocenio, stalni izazov koji zahteva fleksibilnost i prilagođavanje situaciji, kako bi se efikasnije odgovorilo na nove okolnosti. Dačić je rekao da se Srbija prethodnih godina sučava sa dvostrukim problemom - porastom ilegalnih emigranata koji ulaze u Srbiju, ali i povećanim brojem zahteva ljudi iz Srbije za azil u drugim zemljama. On je izjavio da Srbija ima izuzetno aktivnu ulogu u uspostavljanju regionalnog mira i stabilnosti i da su odnosi u regionu na visokom nivou.
Upitan o budućnosti odnosa sa Republikom Srpskom, Dačić je novinarima rekao da je saradnja sa RS prioritet, kao i da su odnosi sa BiH važni za Srbiju i stabilnost regiona. On je rekao da je u tom smislu pozitivno što će krajem sledećeg meseca biti organizovana zajednička sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH.
Dačić je naveo da je dobro i što sledeće nedelje dolazi hrvatski predsednik Ivo Josipović, kao i to što će najverovatnije, u decembru u Srbiju doći i crnogorski predsednik Milo Djukanović. On je podsetio i da su zajedničke sednice ranije održane sa vladama Makedonije i Slovenije.
Upitan da li će se mere štednje Vlade Srbije odraziti i na zajedničke projekte sa RS, Dačić je rekao da se o tome još nije razgovaralo, ali da će Srbija morati da troši onoliko koliko zarađuje.

RODIĆ: UNAPREDITI SARADNjU SA NORVEŠKOM

BEOGRAD, 9. oktobra (Beta) - Ministar odbrane Nebojša Rodić izjavio je danas na sastanku sa ambasadorom Norveške u Srbiji Nilsom Ragnarom Kamsvagom da su vojni odnosi dve zemlje dobri i da ima mesta unapređenju saradnje. "U narednom periodu želimo da dalje jačamo odnose sa Norveškom i zainteresovani smo za unapređenje svih dosadašnjih oblika saradnje", rekao je Rodić.
Kako je saopšteno, srpsko ministarstvo je izrazilo zahvalnost za dosadašnju pomoć i podršku Norveške reformi sistema odbrane. Tokom sastanka, razgovarano je o novim projektima i oblastima saradnje i najveći značaj dat je antikorupcijskim i projektima u oblasti energetske efikasnosti. "S obzirom na činjenicu da je Norveška evropski lider kada je reč o energetskoj efikasnosti, spremni smo da učimo i vidimo na koji način je ta iskustva moguće primeniti u sistemu odbrane", istakao je Rodić.
Norveški ambasador naglasio je da je saradnja sa Srbijom najintenzivnija u odnosu na druge države članice Programa Partnerstvo za mir, a koje pretenduju da postanu članice EU. U saopštenju se dodaje i da je zahvaljujući podršci Kraljevine Norveške, Srbiji omogućeno aktivno učešće u Balkanskim vojnomedicinskim snagama.

STEFANOVIĆ U BUDIMPEŠTI S MADjARSKIM ZVANIČNICIMA

BEOGRAD, 9. oktobra (Beta) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović razgovarao je danas u Budimpešti sa svojim mađarskim kolegom Laslom Keverom o međuparlamentarnoj saradnji i podršci Mađarske Srbiji u procesu evrointegracija, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
Stefanović i Kever su razgovarali naročito o saradnji poslaničkih grupa prijateljstva i parlamentarnih odbora, o regionalnoj saradnji, kao i razmeni iskustava i ekspertizi Mađarske, koja je od velikog značaja za Srbiju u procesu evrointegracija, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje u saopštenju, Stefanović je zahvalio Mađarskoj na podršci koju pruža Srbiji u procesu pregovaranja sa Evropskom unijom i istakao da su Srbiji potrebna iskustva i podrška Mađarske, posebno u oblastima jačanja pravosudnih profesija, javnih beležnika i izvršitelja, strateškog planiranja i pripremanja IPA i drugih projekata i u oblasti pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala.
Predsednik mađarskog parlamenta istakao je da će Mađarska pružiti punu podršku Srbiji u procesu evrointegracija i da je spremna da ponudi Srbiji svoje iskustvo u smanjenju deficita platnog bilansa, javnog duga i inflacije.
U okviru svoje posete Mađarskoj Stefanović je razgovarao danas i sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Janošem Martonjijem o procesu evrointegracija Srbije, bilateralnim odnosima kao regionalnoj saradnji. Tokom sastanka istaknuto je da je saradnja dve zemlje dobra, kao i da sve potencijalne probleme u budućnosti treba rešavati na bilateralnom nivou, kako ne bi ugrozili proces pregovara Srbije sa Evropskom unijom, navodi se u saopštenju.
Stefanović, koji danas završava posetu Mađarskoj, sastaće se i sa šefom poslaničke grupe FIDES u mađarskom parlamentu Antalom Roganom i sa predstavnicima srpske dijaspore u Mađarskoj.