SRBIJA - EU

MRKIĆ: SPOLjNU POLITIKU USKLADITI SA EVROPSKOM

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) - Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije praktično smo postali pridruženi član, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i dodao da je time počeo da teče režim koji u S SP-u postoji i sva pravila koja se u tom sporazumu podrazumevaju.
On je za dnevni list "Blic" rekao da je najzanimljivija novina koja proističe iz stupanja na snagu S SP obaveza da Srbija uskladi stavove u spoljnoj politici sa zajedničkim stavovima EU, ukoliko oni postoje. Navodeći da EU kroz mehanizam zajedničke spoljne politike koju personalizuje Ketrin Ešton zauzima stav o svim značajnim svetskim pitanjima - krizama, dogovora, klimatskim promenama..., on je objasnio da se pridružene članice izjašnjavaju o onome o čemu se punopravne članice prethodno dogovore. "Gotovo uvek smo saglasni sa zaključcima i mnogo puta se automatski pridružujemo", rekao je Mrkić i dodao da ukoliko nas se neka tema direktno tiče, onda se o tome razgovara.
On ističe i da nema opredeljivanja kada je reč o pitanjima o kojima nema jedinstva. Kao primer, Mrkić je naveo da su u maju, članice, 16 sati razgovarale o situaciji u Siriji i da se na kraju nisu dogovorile. On navodi da često oko kriza ili sukoba nema jedinstvenog stava i da tada nije važno kakav je naš. "Naravno, mi smo protiv sankcija i ratova jer smo i sami kroz to prošli, ali kada se izjašnjava o političkoj deklaraciji, onda se ocenjuje njen tekst", rekao je Mrkić.
On je ocenio i da je jedno bila priprema, a da je drugo kada se čitav kompleks saglasnosti koji u SSP-u postoji prelije na Srbiju. Mrkić je naveo da će stupanjem na snagu SSP biti obrazovana tela koja će pratiti sprovođenje sporazuma, a u kojima će predstavnike imati Srbija i EU - Savet, Odbor, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanju.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije stupio je juče na snagu, budući da je EU 24. jula izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije sporazuma u državama članicama.

REPANTEN: SRBIJA SLEDEĆA U EU

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) - Francuska želi da Srbija bude prva sledeća zemlja koja će ući u Evropsku uniju, izjavio je danas francuski ministar zadužen za evropske poslove Tjeri Repanten, a premijer Srbije Ivica Dačić poručio da Srbija želi da pristupni pregovori Srbije sa Unijom budu što uspešniji i što kraći. "Kao francuski delegirani ministar za evropske poslove želim da poručim da je želja Francuske da Srbija postane 29. članica EU", rekao je Repanten na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Dačićem u Vladi Srbije. "Da bi se to postiglo, nužne su reforme, kao što su to morale da urade i sve druge članice EU, među kojima Hrvatska", kazao je francuski ministar, ukazujući i na značaj regionalne saradnje i pomirenja. "Mnogo toga je učinjeno za vreme Vašeg mandata. Znam da ostaje još mnogo toga da se učini, ali angažovali ste se kako bi u aprilu bio potpisan istorijski sporazum (između Beograda i Prištine), koji je osnova za dalji rad", rekao je Repanten, obraćajući se Dačiću.
Repanten je poručio i da će Francuska nastaviti da podržava Srbiju na njenom evropskom putu, naglasivši da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem unutrašnjih reformi na političkom i ekonomskom, ali i institucionalnom planu, u oblasti vladavine prava i pravne države.
Dačić je, u šali, naveo da je, u razgovoru s francuskim ministrom, pomenuto da se u EU klade na to ko će biti sledeća članica EU. "Ja im preporučujem da se klade na Srbiju", kazao je on, dodajući da Srbija želi da pristupni pregovori sa EU budu što uspešniji i što kraći.
Dačić i Repanten su se složili da Beograd i Pariz imaju izuzetno dobre političke odnose, izrazivši želju da ti odnosi nastave da se produbljuju, kao i da dve zemlje unaprede saradnju u oblasti političkih konsultacija, privrede, odbrane, pravosuđa, policije, kulture...
"Postoji opšta saglasnost da moramo učiniti sve da ponovo uspostavimo odnose na način koji odgovara tradicionalnom prijateljstvu Srbije i Francuske", ocenio je Dačić. "Smatramo da Francuska treba da bude više prisutna ovde i radujemo se povratku Francuske u Srbiju", dodao je premijer, a Repanten je potvrdio istovetnu želju Francuske i ponudio pomoć francuskih stručnjaka u oblasti pravosuđa, ali i na nivou lokalnih vlasti ili poljoprivrede.
"Želimo da razvijamo i kulturne odnose, da više Srba studira u Francuskoj. Svaki napredak u oblasti kulture ili privrede, to je i za nas prilika da u Francuskoj govorimo o Srbiji pozitivno, u svetlu ekonomskog razvoja i političkih reformi", istakao je francuski ministar.
Podsećajući da bilateralna godišnja razmena iznosi oko 600 miliona evra i da u Srbiji posluje oko 80 francuskih preduzeća, koja zapošljavaju 11.000 radnika, Dačić je napomenuo da privredna saradnja može biti bolja i da postoji niz kapitalnih projekata koji mogu biti realizovani u narednom periodu.
Repanten je rekao da je, posle ovogodišnjih sastanaka najviših zvanicnika dveju zemalja, predsednik Francuske Fransoa Oland odlučio da imenuje specijalnog predstavnika za Balkan Alena Rišara, koji će posebno biti zadužen za jačanje odnosa sa Srbijom, prvenstveno u oblasti privrede.
Francuski ministar je, takođe, izrazio zadovoljstvo zbog toga što će Srbija sledeće godine biti uz Francusku na svečanom obeležavanju 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata.

FILE: SSP KORAK VIŠE NA PUTU SRBIJE KA EU

BRISEL, 1. septembra 2013. (Beta) - Današnjim stupanjem na snagu Sporazuma Srbije i Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju (S S P), Srbija pravi "korak više ka članstvu u Evropskoj uniji", ocenio je komesar za proširivanje EU Štefan File.
File je u saopštenju izdatom u Briselu, istakao da S S P "donosi opipljive koristi u trgovinskim odnosima i unapređuje pristupni proces u celini". "Srbija je već ostvarila valjane rezultate u sprovođenju S S P kroz 'glatku' primenu prelaznog sporazuma o trgovini", rekao je komesar i podvukao da je to bila "važna odrednica kada se odlučivalo o pokretanju pregovora o članstvu" sa Srbijom na junskom samitu EU. File je ocenio da "Srbija sada ima celokupan okvir za napredovanje ka EU i pripremu za buduće učešće u Jedinstvenom tržištu EU, uz koristi za preduzeća i građane".
Evropski komesar je ukazao na to da je izvoz Srbije u zemlje EU prošle godine ponovo porastao, za 4,8 odsto, a uvoz dvostruko više. S druge strane, od 2009, od kada se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, suficit Srbije u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU je sa tadašnjih 200 miliona evra, porastao dva i po puta i dostigao 500 miliona evra u 2011. godini, naveo je File. File je ocenio da su ti pokazatelji, "imajući u vidu teške ekonomske prilike, ne samo povoljni (za Srbiju), već su odraz ogromnog ekonomskog uticaja postupka pridruživanja". S S P će, istakao je on, pomoći Srbiji u izgradnji strukture institucija politike, pravosuđa i unutrašnjih poslova, u oblasti inovacija, istraživanja, elektronskih komunikacija, medija i socijalne politike, transporta, energetike, zaštite okoline, regionalne saradnje.
S S P će pomoći Srbiji i da primeni standarde EU u ključnim oblastima kao što su konkurentnost i pravila o državnoj pomoći, intelektualna svojina, javne nabavke i zaštita potrošača. "To će omogućiti Srbiji da na kraju usaglasi svoje zakonodavstvo sa svim standardima EU što će biti nov podsticaj srpskoj privredi i dodatna prilika za poslove kompanija iz EU", zaključio je File.

MIŠČEVIĆ: BRISELSKI SPORAZUM I REFORME KLjUČNI ZA INTEGRACIJE

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) - Primena briselskog sporazuma i napredak u reformama od ključnog su značaja za nastavak procesa evrointegracija zemlje, izjavila je Tanja Miščević pošto je prihvatila funkciju šefa pregovaračckog tima Srbije za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.
Miščević je u intervjuu radiju Slobodna Evropa ocenila da je moguće ubrzati evrointegracije zemlje, uz naglasak da "politički uspeh u implementaciji briselskog sporazuma, bez napretka u reformama, neće baš doneti veliki napredak".
"Moramo biti svesni da su usprovođenje briselskog sporazuma, rokovi, suštinski deo za otvaranje pregovora. Ali ne samo to. Uvek podsećam na činjenicu da svi reformski procesi u zemlji moraju da budu ispunjeni jer nas vrlo brzo čeka i izveštaj Evropske komisije o napretku", navodi ona.
Miščević, koja je juče prihvatila ponudu prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da preuzme mesto šefa pregovaračkog tima Srbije sa EU, smatra da u Srbiji postoji rešenost da se ispune rokovi za primenu briselskog sporazuma, što će, uz reforme u zemlji, biti ključno za pozitivan izveštaj EK u oktobru.
Na pitanje da li je sigurna da će Srbiji u januaru biti potvrđen datum za početak pristpunih pregovora, Miščević kaže da o rokovima ne razmišlja, ali ističe da ne bi prihvatila mesto šefa pregovaračkog tima da nije sigurna da je moguće uraditi "nešto u tom smislu i čak ubrzati proces integracija".
"Naš posao je, naš domaći zadatak, ono čime treba da se bavimo, odnosno da se trudimo da svaki posao, i implementaciju briselskog sporazuma i sve zadatke koji su nephodni u reformskom procesu, uradimo na najbolji mogući načcin", ističe Miščević.
Prema njenim rečima, poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, osnovnih prava i bezbednosti, koja će prva biti otvorena u pregovorima, predstavljaju pitanja koja su "u velikoj meri oblikovala i proces pregovora i članstvo nekih država članica EU". Govoreći o poglavlju 35, koje se odnosi na Kosovo, Miščević ukazuje da to pitanje ne može da bude završeno ni otvaranjem pregovora, niti u prvim godinama jer je reč o pitanju koje će nas u kontinuitetu stalno pratiti.
Ona navodi i da ima oblasti kojima se mora posebno obratiti pažnja, poput zaštite životne sredine koja će, po njenoj proceni, verovatno biti najobimnija, najteža i najkomplikovanija oblast i u samim pregovorima, ali i velike reforme koje "imaju problema", poput pravosuđa i administrativne reforme.
Komentarišući da li Brisel očekuje što brži odgovor u odnosu na prigovor o 24 sporne privatizacije, Miščević kaže da se stvari rešavaju u pravcu davanja odgovora, a da funkcija glavnog pregovarača i jeste da podseća i da ima stalni uvid nad oblastima koje eventualno mogu da predstavljaju problem.
U vezi sa razgovorom sa vicepremijerom Vučićem, Miščević kaže:
"Našli smo se na istoj liniji u toj priči. Ovo mi je prvi put da sam razgovarala o tom poslu. Znam da se od marta meseca pojavljuju napisi u novinama, ali ništa od toga nije bilo tačno. Nije bilo nikakvog ni ubeđivanja, ni pregovaranja, nego razgovor koji je doneo rezultat", navodi ona.

KOSOVO I METOHIJA

DAČIĆ: ZA KOSOVO SE BORIMO U ZATEČENOM STANjU

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija mora da se bori za Srbe na Kosovu, da ostanu na teritoriji na kojoj žive kako ne bi došla albanska čizma i izvršila pogrom. "Ne možemo da vratimo situaciju na 99. godinu. Mi se krećemo u realnim tokovima u kojima se nalazimo u zatečenom stanju koje ne možemo da promenimo osim ratom ili silom. To smo već pokušavali i nismo uspeli", istakao je Dačić gostujući u "Utisku nedelje" televizije B92. On se složio da ono što je urađeno za Kosovo nije dovoljno, ali da ne može više od toga da se učini.
Prema njegovim rečima, postignut je dogovor da, bez obzira što na Kosovu i Metohiji smatraju da su nezavisna država i što to priznaje oko 100 država u svetu, Srbi izađu na izbore po kakvom god zakonu oni bili organizovani. "To će biti zajednica srpskih opstina u kojoj će biti Srbi i policija u kojoj će biti Srbi, to će biti sudovi u kojima će raditi Srbi", rekao je Dačić. Kako je dodao, Srbija je imala mnogo toga što je smatrala da je od vitalnog značaja, a što sada nema i potrebno je ovo što ima da sačuva. "Imali smo mi mnogo delova koji su nam bili od vitalnog značaja, mnogi delovi naroda, teritorija, koje više nemamo, ali nemoj ovo da izgubimo sada. Pokušavamo da igramo na pobedu, a ne da igramo nešto što je unapred izgubljeno", naglasio je Dačić.
Prema njegovim rečima, to nije poruka "zbog Tačija" već zato što sada nema ko da se institucionalnim putem na Kosovu i Metohiji usprotivi nezavisnosti južne srpske pokrajine. "Treba da se izađe na izbore da se glasa za Srbe, da taj Srbin sutra dođe i kaže ''slušajte ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ova zajednica srpskih opština misli da ne treba da živi na nezavisnom Kosovu''. Ko danas to kaže? Kažu oni za koje smatraju na zapadu da su ilegalne strukture", kazao je premijer. "Meni su važni ti ljudi koji žive na Kosovu i za njih se borimo, da ostanu dole, da ne može albanska čizma da dođe tu i da izvrši pogrom nad Srbima", zaključio je on.

PORODICE SRPKIH I ALBANSKIH ŽRTAVA ZAJEDNO TRAŽE NAJMILIJE

BEOGRAD, 30. avgusta (Tanjug) - Međunarodni dan nestalih ustanovljen u znak sećanja na žrtve ratova i zločina protiv čovečnosti čija je sudbina nepoznata danas obeležen je u regionu, a u Beogradu su prvi put, porodice nestalih Srba i Albanaca zatražile od nadležnih da im pomognu u rasvetljavanju sudbina najmilijih. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da je neophodna intenzivnija međunarodna saradnja u rasvetljavanju svih relevantnih okolnosti u vezi sa utvrđivanjem činjenica o nestalima i da Srbija ima dug prema njihovim porodicama da učini sve da oni budu pronađeni.
Na konferenciji u Beogradu je pročitano, na srpskom i albanskom i zajedničko "pismo nezadovoljstva" u kome članovi porodica Srba i Albanaca i drugih etničkih zajednica nestalih na KIM izražavaju jednako nezadovljstvo sporošću saznavanja istine o nestalima. "Vratite naše nestale ili nam konačno kažite istinu o njihovom stradanju", osnovna je poruka pisma, čiju jednu polovinu je na srpskom pročitala predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KIM Nataša Šćepanović, a drugu, na albanskom jeziku, predstavnik Udruženja porodica nestalih "27.april 1999 - Meja" kod Peći Luš Krasnići. U pismu se ističe i da su porodice nestalih zaključile da problem svih nestalih i "ovu tešku bol koju nosimo mi koji za njima tragamo mogu rešiti samo aktuelne vlasti u Beogradu i Prištini" uz posredovanje i pomoć EU i raspoloživih mehanizama međunarodne zajednice.
Navodi se i da su se članovi porodica nestalih dogovorili da zatraže od pregovaračkih timova Beograda i Prištine kao i posrednika u tim pregovorima u Briselu da se i to pitanje što pre nađe na dnevnom redu i reši. Istaknuto je i da je danas u Prištini održana konferencija za novinare na kojoj su predstavnici srpskih i albanskih porodica nestalih pročitali isto pismo.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na listi nestalih nalazi se još 11.859 osoba, od kojih su trećina Srbi, a predstavnici koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih na prostorima bivše Jugoslavije apelovali su da se pokrenu ozbiljne i efikasne istrage i kazne odgovoreni.
Na skupu je predsednik vladine Komisije za nestale Veljko Odalović izrazio nadu da će se doći do zajedničke knjige nestalih u regionu koja će na najtransparentniji način predstaviti sve ovo o čemu se govori kada su u pitanju nestali.,
U Prištini je Misija EU na Kosovu (Euleks) saopštila da će nastaviti da ulaže napore na rasvetljavanju sudbine što većeg broja nestalih, kojih na teritoriji Kosova ima 1726.
U saopštenju pres službe predsednika Nikolića ističe se da je Srbija principijelno zainteresovana za sve vidove zajedničkog delovanja sa drugim zemljama i maksimalno institucionalno angažovanje po ovom pitanju. "Naš dug prema porodicama nestalih je da učinimo sve da pokušamo da pronađemo njihove nestale članove, ali i da nikada ne zaboravimo sve naše sunarodnike za koje se pretpostavlja da su izgubili živote kao žrtve monstruoznih trgovaca organima na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo u saradnji sa nadležnim međunarodnim institucijama da činimo sve što možemo da dođemo do pune istine, a da odgovorni za podmukla kidnapovanja i ubistva budu adekvatno kažnjeni", rekao je on.
Nikolić je poručio da put ka evropskoj budućnosti balkanskih zemalja vodi preko međusobnog razumevanja i saradnje oko ovakvih zajedničkih neprijatnih i teških pitanja, koja moraju da se reše da bi se u potpunosti zatvorilo poglavlje istorije obeleženo sukobima i stradanjima. „Porodicama svih nestalih treba pružiti svu potrebnu pomoć i podršku u rasvetljavanju sudbina njihovih najmilijih. Institucije Republike Srbije će biti maksimalno privržene ovom cilju", zaključio je predsednik.
U Sarajevu je saopšteno da je u BiH od 30.000 osoba nestalih tokom ratnih zbivanja, pronađeno i identifikovano 70 odsto odnosno oko 22.000, a da je potrebno uložiti napore da se pronađe još devet hiljada nestalih. Iz delegacija EU u BiH i Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) su naglasili da je ostvaren napredak u ovoj oblasti, nakon bolnog procesa lociranja masovnih grobnica, ekshumacije i utvrđivanja identiteta posmrtnih ostataka pomoću modernih naučnih metoda, piše agencija Fena.
Crnogorska Komisija za nestale potražuje 61 crnogorskog državljanina koji su nestali tokom oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije, od čega na Kosovu 43 osobe, u Bosni i Hercegovini 12, a na teritoriji Hrvatske šest osoba.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, da je u slučajevima koje vodi evidentirano 2918 žrtva i da se istrage vode u cilju ostvarivanje pravde i pomirenja u regionu.

SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA IGRA NA POBEDU

BEOGRAD, 30. avgusta (Tanjug) - Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je cilj rekonstrukcije Vlade da ubrza Srbiju i da je promeni. "Srbiji danas treba sve i treba joj odmah", rekao je Dačić u ekspozeu povodom izbora novih članova vlade. Srbija, poručio je, ne sme da dozvoli da bude zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika, koja i dalje vodi bitke izgubljenih ratova. "Srbija mora da igra na pobedu", konstatovao je premijer.
Prema njegovim rečima, cilj koji ova država i njen narod zaslužuju je - modernija, efikasnija, pravednija, uređenija, poštovana, sigurna i bogata Srbija. Nova vizija Srbije bazira se na četiri osnovne pretpostavke, a to su: univerzalni minimum socijalne zaštine, konsolidovanje javnih finansija, korporatizacija privrede i za sve to smislena zakonska regulativa.
Obrazlažući ove pretpostavke, Dačić je rekao da one podrazumevaju da univerzalni minimun socijalne zaštite nikoga neće ostaviti na cedilu, da konsolidacija javnih finansija znači i novu poresku politiku, odnosno odgovornu državu i građane, da korporatizacija privrede uspostavlja odnos prema državnom kao prema svom i da sve to treba da prati smislena zakonska regulativa.
Podsetivši na ekspoze koji je pre 13 meseci imao pred poslanicima u Skupštini srbije Dačić je naveo da je tada obećao da će njegova vlada raditi na budućnosti zemlje i naroda, na izgradnji integralne vizije budućnosti Srbije i da ka toj budućnosti zakoračimo napred. "Napredak, međutim, nije puko popravljanje grešaka iz prošlosti, već neprekidno kretanje ka buducnosti, i zato smo odlučili da bez pritiska opozicije, uđemo u najširu i najtemeljniju rekonstrukciju jedne vlade uu parlamentarnoj istorji Srbije", rekao je Dačić. To smo uradili, dodao je, jer nemamo pravo da budemo zadovoljni i zato što nemamo pravo da zaboravimo da je samo stalno menjanje, stalno ispravljanje, stalno poboljšavanje, jedini put do onog cilja koji ova država i njen narod zaslužuju. "A taj cilj je modernija, pravednija, efinasnija, uređenija, poštovana, sigurna i bogata Srbija", kazao je on. A osnovni cilj rekonstrukcije vlade, dodao je, upravo su novi zadaci koji vlade koji treba da ubrzaju Srbiju, da je promene, a ne da stalno Srbija bude talac međustranačkih sukoba i podele vlasti. "Zato se među 11 novih članova vlade nalazi više od polovine nestranačkih ličnosti. Znam da Srbiji danas treba sve i da joj to treba odmah", rekao je Dačić.
Podetivši da je Srbija prošla kroz istorijsku krizu u kojoj su dovedeni u pitanje naši nacionalni i državni interesi, suočena s raspadom bivše zajedničke države, ratovima, nasilnom secesijom dela tetitorije, dvotrukim standardima međunarodne zajednice, sa ekonomskim osiromašenjem i gubljenje svake perspektive, Dačić je spela da napravi "verovatno i najkrupnije korake napred".
"Počeli smo da pregovaramo s Prištinom, otvarajući sasvim novo poglavlje za pripadnike našeg naroda na Kosovu i metohjji. Poglavlje koje će im omogućiti da budu međunarodno priznati i prihvaćeni kao politički subjekt, i čiji glas se poštuje i uvažava, ali koji će ih istovremenio zastitti i omogućiti im normalan život, bez straha od bilo čije diominacije i nasilnog odvajanja od Srbije", kazao je Dačić.
On je naveo da je osim dobijanja datuma za početak pregovora o članstvu u EU, važna i način na koji je vlada to ostvarila istakavši da je "ova vlada uspela upravo u tom načinu za razliku od svoh vlada koje su to možda želele ili nisu", ali da je u svakom slučaju uradila puno više nego bilo koja druga da se to dogodi. "Još važnije, ova vlada nijednog trenutka nikoga, ni u Srbiji niti u svetu nije lagala. Imali smo cilj, ništa nismo krili. Učinili smo sve što smo rekli da ćemo učiniti. Na kraju, osim datuma, dobili smo još nešto, priznati smo za pouzdane partnere", rekao je premijer. Sada je, dodao je, za svakog građanina i za vladu na redu teži i važniji deo, jer Evropa je pred vratima, ali još nije u Srbiji. "Onoliko koiko budemo u stanju da budemo Evropa, toliko će i Evropa biti ovde. U svakom selu, u svakoj glavi i to kao sistem vrednsotzi, kao skup pravila, zakona, izgrađenosti institucija. To je sledeći orioritet ove vlade. To je cilj koji moramo da ostvarimo", naveo je premijer.
Kao nejveći problem označio je tešku eknomsku situaciju, a ekonomski oporavak kao nacionalni prioritet. "Mora se zaustaviti ekonomske urušavanje zemlje", kazao je Dačić i naveo neke parametre koji nas sada oslikavaju u toj oblasti, kao i planove za naredni period.
Istakavsi i neke pozitivne pomake, poput povećanja uzvoza, ibnfklacije koja je stavljena pod kotrolu, aranžmana JAT-a sa Ethadom, on je ukazao da su srpske javne finansije i pribvredni sistem u veoma teškom, alarmantnom stanju, zbog čega je, dodao je, neophodnmo da u ovom obasti dođe do promene u načinu na koji se vodi ekonomska politzika, što je opodrazumevalo i promene u strukturi vlade priklikom rekonstrkcije. "Cilj je hrabrim i odmerenim potezima izvestzi srpsklu ekonomiju i držane finasije na out dugoročne održivosti. Mora da dođe do stabluizacije javnih finansija i ekonomskog sistema, kreiranja održivog i povoljnog pislovnog okruženja i stimulisanja iodrživog ekonomnskog rasta keroz aktivnu razvoju politiku".
Nabrajajući četiri glavne pretpostavke za novu viziju Srbije Dačić je napomenuo da je u svemu tome veoma važno da se uspostavi otvoreni duijalog sa privredom, udruženjima , sindikatima, stručnom javnošću, naučnim krugovima i predatvnicima međunarodnih institucija. Strategija razvoja Srbije, dodao je, mora da bude zasnovana na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu perdnost, a to su poljoprivreda i prehrambena industrija, emnergetika i infrastruktura, kao i automobilska inysdurija i informacijone tehnologije. "To su grane od kojih treba očekicvati da počne novi investicioni ciklus", rekao je Dačić i naglasio da je dilema "razvoj ili štednja" lažno pitanje, jer je nama neophodno i jedno i drugo. "Jedino je rešenje u smanjivanju neracionalne potrošnje, smanjivanju birokratije i eliminisanju nepotrebnih troškova države, a s druge strane u povećanju investicione potrošnje kako bi se podstakao razvoj i povećalo zapošljavanje, uz socijalnu odgovornost u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva", kazao je Dačić.
Osim privrede, naravno, dodao je on, potrebno je razvijati i ostale oblasti u društvu, zbog čega je rekonstrukcija obuhvatila mnoge sektore i resore, a kad je reč o otpočinjanju pregovora sa EU istakao je da je to postignuće razlog da pogledamio šta možemo da uradimo još bolje. "To je jednostavno neminovnost, posledica i to dobra, naše promenjene svesti i spremnosti da dobar rezultat, istog trenutka kada ga postignemo, zamenimo novim ciljem. Taj novi cilj je drugačija Srbija, promenjeni inženjering na koji način ukuoni sistem funkcioniše, politika bez maske", rekao je Dačić i zaljučio: "Osnovni cilj rekonstrukcije Vlade su upravo ti novi ciljevi i zadaci, koji su sudbinski za budućnost Srbije".

SRBIJA - REGION

VUČIĆ: "OTVORENA PITANjA" PROIZVODE LjUDI PROŠLOSTI

ZAGREB, 31. avgusta (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da su "otvorena pitanja" između Hrvatske i Srbije zapravo problemi koje proizvode ljudi prošlosti, ljudi koji bi da nastave "hladni rat" i zaustave emancipaciju hrvatskog i srpskog društva i država.
Vučić je, u intervjuu "Novom magazinu" zagrebačkog "Jutarnjeg lista" ocenio da su ukupni odnosi Srbije i Hrvatske realni, a otvorena pitanja između dve države on vidi kao pitanja "najboljih oblika saradnje" dve zemlje koji će dati dobre rezultate. On je, u tom kontekstu, ukazao da je, na primer, pitanje uređenja granica između Srbije I Hrvatske "složen I težak" proces, ali je, kaze, uveren da dve države kompromisom mogu doći do konačnog rešenja.
Vicepremijer je kazao da sva otvorena pitanja možemo rešavati na najmodernije načine, uvažavajući činjenicu da ćemo, kako je rekao, svi uskoro živeti u jednoj, evropskoj zajednici sa standardima i principima koje treba uvažavati zbog nas samih. "Otvorena pitanja su kako rešiti probleme koje proizvode ljudi koji nisu iz ovog vremena. Koji bi radije nastavili "hladni rat" ili realni rat, koji bi ratovali bez ikakvog razloga, tj. sa željom da se spreči emancipacija naših društava i država", naveo je Vučić, koji je predstavljen kao, iako formalno četvrti u srpskoj političkoj hijerarhiji, zaravo najmoćniji čovek u Srbiji sa 69 posto podrške građana.
Ocenivši da s odnosi dve države realni, on ističe da "smo se trudili da ih u poputnosti racionalizujemo, da ih učinimo prvenstveno iskrenim i da ih oslobodimo tih atributa koji bi možda zamagljivali pravo stanje stvari". Na taj način, smatra, najviše radimo za naše države i građane.
"Otimanje oko toga čiji je Nikola Tesla, a zapostavljanje njegove baštine, neozbiljno je. Problematizovanje činjenice da imate 1.244 ili 1.246 ostrva, kao provokaciju Srbije zbog rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, koja nosi slučajno isti broj, samo je izmišljanje razloga za polarizaciju po svaku cenu", naveo je on.
Govoreći o saradnji sa najvišim hrvatskim zvaničnima, Vučić je rekao da ceni prdsednika Ivu Josipovića, premijera Zorana Milanovića, ministarku Vesnu Pusić I Nevena Mimicu, dodavši da "naši odnosi vezani za ciljeve koje moramo postići i dosadašnji rezultati najbolje govore o tome koliko poštujemo jedni druge i koliko poštujemo dogovore."
On kazao I da srpski I hrvatski zvaničnici nemaju razloga da se međusobno dodvoravaju kako bi odnose prikazali boljima nego što oni to jesu ili kako bi ih, kako je rekao, prikazali onakvim kako to možda neki očekuju, da bi o nama imali bolje mišljenje.
Precizirajući otvorena pitanja dveju država, Vužić je rekao: "Vrlo je važno da napustimo dosadašnje stanje "hladnog mira", da hladnih glava krenemo proaktivnim putem. Da pređemo u aktivnu fazu zasnovanu na racionalnim problemima koje treba vrlo jasno i precizno rešavati. "Hladni mir" je veštačka fraza, koja je, do sada, trebalo da zamuti realne probleme i celu priču prevede u PR-prostor, koji nema veze sa stvarnim političkim tokovima".
Vučić je ponovio da su dani kada je počinjena Oluja "najteži dani" za Srbiju. "Smatramo da je tada počinjeno najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Više puta sam rekao da se naše ocene, i percepcija određenih događaja iz naše prošlosti, ne podudaraju, odnosno da su često i potpuno suprotne. Nedavno sam, pak, rekao da smo u Srbiji prezreli zločince koji su u naše ime ubijali, i da očekujem da to i svi drugi urade", rekao je Vučić. On je, kaže, svestan da to mnogima izgleda teško i nemoguće. "Ono što mi ipak možemo jeste da učinimo sve kako bi se omogućio povratak što većeg broja proteranih na njihova imanja, da im se vrati ili kompenzuje imovina i omogući normalan život i raspolaganje imovinom", naveo je vicepremijer. Istakavši da Srbija danas ima najveći broj raseljenih osoba i izbeglica, Vučić je rekao da "mi nastojimo da ih integrišemo koliko možemo, ali je to izuzetno teško, između ostalog i zbog toga što postoji stalna nada da se mogu vratiti na svoja ognjišta". Smatra da bi Srbija I Hrvatška na tom planu mogle uraditi više i to bi, kaže, bio put za prevladavanje nekih prepreka. "Stalne istrage i procesuiranja zločina i zločinaca, takođe su proces kojim se dolazi do pravde koja je žrtvama, prognanima, takođe izuzetno važna", rekao je Vučić koji očekuje d aće novi ambašador Hrvatske u Beogradu ,koji ima izuzetno iskustvo u toj oblasti, biti jako dobar sagovornik i saradnik na temu uspostavljanja pravde.
Upitan da li se slaže da I u novijoj hrvatskoj istoriji ima "tužnih dana" poput pada Vukovara I Ovčare, Vučić je rekao da izuzetno ceni svog sagovornika I zbog toga što je, kako je rekao, predvodio tim novinara iz Hrvatske i Srbije koji je napravio izuzetan dokumentarni film "Vukovar, posljednji rez".
"Ako sam dobro informisan ovaj film je naišao na identičan prijem na premijerama i u Beogradu i u Zagrebu. Ovde je emitovan mnogo puta na nacionalnom kanalu B92, dok se u Hrvatskoj to nije dogodilo, što mi je izuzetno žao. Takvi projekti koji su rezultat istraživanja profesionalaca, sa svih strana osvetljava jedan deo iz "tužnih vremena"", naveo je vicepremijer.
Ukazao je da je, pored toga, srpsko pravosuđe to procesuiralo i da je Srbija donela pravosnažne presude za 15 zločinaca koji su osuđeni na ukupno 207 godina zatvora, dok je jedna presuda na 20 godina trenutno pred Apelacionim sudom. Vicepremijer, naime, smatra da Srbija I Hrvatska moraju da nastave sa utvrđivanjem činjenica I procesuiranjem žločina. "Moramo popisati sve žrtve, očuvati secanje i poštovanje prema svim žrtvama, podvući crtu ispod svih dešavanja, informisati naše građane o svim tim podacima i edukovati naše sadašnje i buduće naraštaje tako da se nikada više ne ponove zločini. Takođe, nadam se i da će svi koji su odgovorni za počinjene zločine prema Srbima odgovarati pred licem pravde u Hrvatskoj", kazao je on.
Što se ekonomskih odnosa dveju država tiče, Vučić je rekao da "jedni za druge na ekonomskom planu možemo mnogo da uradimo", a kao primer je naveo da Srbija može Hrvatskoj da uspostaviji produktivniji odnos s Rusijom, a da Hrvatska pomaže Srbiji u procesu evrointegracija. Ili, kako je rekao, da vam pomognemo oko nekih projekata kojima bismo mogli zainteresovati Ujedinjene Arapske Emirate. " Veliki infrastrukturni projekti kao što je pruga Zagreb - Beograd, koji ne samo da nas povezuju, već povezuju Zapadnu Europu s Turskom i Bliskim istokom, plovnu Savu punu rečnog saobraćaja, Dunav kao zajednički resurs koji ne koristimo dovoljno, a u Evropskoj komisiji imamo skoro komesarijat vezan za razvoj regije podunavskih zemalja koji niko od nas ne koristi na pravi način..", naveo je vicepremijer verujući da je moguće te odnose institucionalizovati kroz međudržavne ugovore, ali I kroz zajedničke institucije.
Prema njegovim rečima, ključne reči za obe države su: "Moramo izgraditi pravedna društva, ravnopravna za sve, tolerantna i otvorena, multikulturna s efikasnim državnim aparatima".
Upitan da li je hrvatsko članstvo u NATO-u I to što Srbija nije članica, prpreka boljim odnosima, Vučić je rekao d aće neki svakako videti teškoće, ali da on vidi šanse pre svega u efikasnijem korišćenu fondova za pridruživanje uz proučavanje, kako je rekao, vaših grešaka zbog kojih niste iskoristili dovoljno ono što ste mogli. " Mnogi fondovi podrazumevaju partnerstva između kandidata i članica i to je velika šansa za našu saradnju. Stvaranje novih modela saradnje takođe može biti samo podržano od EU institucija i NATO-a. Mi smo članovi Partnerstva za mir i to nam je za sada dovoljno, ali to je takođe dobra pozicija za saradnju", naveo je vicepremijer.
Upitan šta misli o skandinavizaciji prostora zapadnog Balkana, o čemu je govorio premijer Srbije Ivica Dačić, Vučić je rekao da skandinavizacija može puno toga da znači. Voleo bih da, kao u Skandinaviji, postignemo da naše zemlje imaju jaku socijalnu osetljivost, male socijalne razlike, visok stepen poštovanja ljudskih prava i da osiguramo građanima dostojanstven život.
Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj, vicepremijer je rekao da na tom planu "moramo biti surovo iskreni, prvo prema sebi samima i zapitatiti se da li smo dovoljno učinili da zaštitimo hrvatsku manjinu u Srbiji, da im damo sva prava koja im pripadaju i po evropskim, ali i po ljudskim standardima. "Srpski narod u Hrvatskoj ima vrlo složen položaj i mi smo spremni pomoći koliko god je moguće da se bitnije popravi situacija i s mogućnostima povratka, s imovinom, sa sigurnošću, individualnim pravima i slobodama", kazao je Vučić dodavši da je reč o čitavoj lepezi situacija od vrlo surovog odnosa prema nemoćnima, bilo da su starosedeoci ili povratnici, do činjenice da se neke stvari ipak popravljaju.
Evidentno je, smatra da se moraju napraviti veliki pomaci kada je reč o elementarnim pravima i sigurnosti, ostvarivanju stanarskih pava i prava na penzije. On je istakao da je sigurnost hrvatske manjine u Srbiji na neuporedivo višem nivou nego Srba u Hrvatskoj. "Ovde možemo možda govoriti oko unapređenja nekih prava, da se ono što je deklarativno i zakonski regulisano i sprovede. Ako postoje pojedinačni slučajevi s imovinskim sporovima to se mora na najefikasniji način rešavati i mi ćemo sigurno na tome raditi. Lično ću se time baviti, bude li potrebno", istakao je vicepremijer.
On je ukazao da Srbija želi da Vojvodina zaista bude evropski centar multikulturalizma jer je jedinstveno mesto u Evropi u kojem živi više od 26 nacija ili nacionalnih i etničkih grupa (sa šest službenih jezika, pet religija...) i da i Hrvati budu deo te jedinstvene zajednice, da potpuno uživaju sva prava koja im garantuje naš Ustav, ali i najviši standardi EU.
Na temu ekonomske saradnje, Vučić je rekao da ukazao I da je Srbija otvorenija za hrvatska ulaganja, nego Hrvatska za ulaganja iz Srbije, te da Srbija I Hrvatska treba da stvore više projekata sličnih "Agrokoru" I NIS-u od kojih pojedinci I naše privrede imaju direktne koristi.
Za CEFT-a dogovor je rekao da se pokazao vrlo uspešnim. "Ulaskom Hrvatske u EU, kada je reč o našim međusobnim odnosima, moramo osmisliti neku vrstu Cefte Plus, pronaci nove oblike saradnje koji bi uvažavali nove pozicije i da u dogovoru s Europom, ali i drugim zemljama u regiji, pronađemo novi oblik saradnje čiji bi cilj bio da se najbolje iz onoga što smo do sada imali nastavi i unapređuje, a da se nove pozicije iskoriste na inovativan način u korist svih", poručio je vicepremijer.

MERE ZA SARADNjU SRPSKIH I CRNOGORSKIH SLUŽBI BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 2. septembra 2013. (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici policijskih i civilnih bezbednosnih službi Srbije i Crne Gore dogovorili su se danas u Beogradu o konkretnim vidovima saradnje u borbi protiv korupcije i kriminala, a posebno organizovanog kriminala, saopštila je Vlada Srbije. "Ta saradnja je već pokazala rezultate hapšenjem ubica Nikole Bojovića. Oni koji se bave kriminalnim radnjama u Srbiji neće moći da računaju na zaštitu u Crnoj Gori, niti će se počinioci krivičnih dela iz Crne Gore kriti u Srbiji, već će zajedničkim akcijama biti privođeni i procesuirani", navodi se u saopštenju.
Na sastanku su bili direktor Bezbednosno-informativne agencije Nebojša Rodić, direktor policije Srbije Milorad Veljović, direktor policije Crne Gore Slavko Stojanović i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore Boro Vučinić.

SRBI TRAŽE PRIZNAVANjE NACIONALNE MANjINE U SLOVENIJI

LjUBLjANA, 1. septembra (Tanjug) - U Ljubljani, ispred sedišta Saveza srpske dijaspora, okupila se manja grupa građana koji su zatražili da se Srbima u Sloveniji dodeli status nacionalne manjine. Nakon okupljanja ispred sedišta Saveza srpske dijaspora, ta grupa se juče uputila ka Ministarstvu kulture Slovenije, zastavši ispred ambasade Srbije i gradske Skupštine, javila je slovenačka agencija STA.
Savez srpske dijaspore održao je četvrtak konferenciju za novinare na kojoj je pozvao slovenačku vladu da Srbima u Sloveniji dodeli status nacionalne manjine.
Predsednik Saveza Saša Gajić je rekao za slovenačku agenciju STA da je srpska zajednica u Sloveniji diskriminisana u odnosu na tri Ustavom priznate manjine - italijansku, mađarsku i romsku.
Gajić kaže da je srpska zajednica bila diskriminisana i kada je u pitanju pristup evropskim fondovima dodeljenim Ministarstvu kulture Slovenije. Reč je o fondu od oko 15 miliona evra, navodi STA i prenosi da u Ministarstvu kulture Slovenije kažu da nije bilo nikakve diskriminacije i korupcije kada se dodeljivao taj novac manjinama. Komentarišući mali broj danas okupljenih, Gajić je kazao da su organizatori samo želeli da skrenu pažnju na svoje zahteve i da će, ukoliko oni budu ignorisani, u roku od nekoliko meseci biti organizovan protest sa nekoliko hiljada ljudi.