SRBIJA - UN

MRKIĆ: PRIŠTINA DA POŠTUJE SPORAZUME, UN DA OSTANU NA KIM

NjUJORK, 29. avgusta (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić pozvao je danas Prištinu da poštuje postignute sporazume, a UN da ostanu na KiM kao "pošten posrednik" i garant da druga strana neće kršiti sporazume.
Mrkić je na sednici SB UN o Kosovu podsetio da je u aprilu potpisan briselski sporazum i istakao da se moraju učvrstiti temelji koje je on postavio. "Prvi sporazum o normalizaciji odnosa je dobar početak, ali on samo postavlja okvir za težak posao koji je tek pred nama", poručio je Mrkić i upozorio da se pokušaji opstrukcije sporazuma ne smeju olako zanemariti jer "oni ne znače samo povratak u prošlost veći produbljivanje uvreženog nepoverenja koje želimo da prevaziđemo". On je ponovio da Srbija nije niti će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, zahvalivši članicama UN koje to nisu učinile. Prema njegovim rečima, briselski sporazum je potpisan kako bi se olakšalo rešavanje pitanja od vitalnog značaja za sve ljude u pokrajini i u nadi da će Priština deliti entuzijazam u prevazilaženju problema s kojima smo dugo suočeni. "Međutim, sa žaljenjem konstatujem da to nije uvek slučaj. Ne znamo da li postoji politička volja u Prištini, ali znamo da veoma nedostaje konkretnih rezultata u rešavanju problema ljudi, posebno onih koji muče manjinske grupe u pokrajini", rekao je ministar koji smatra da je zato dalji ostanak UN na KiM od izuzetnog značaja za budući razvoj događaja. "Ako zaista želimo budućnost u kojoj će biti moguće da svi žive u miru i bez straha za egzistenciju, moramo učvrstiti temelje koje je postavio briselski sporazum", istakao je Mrkić. Prema njegovim rečima, za to je, pored dobre volje i napornog rada, potreban "pošten posrednik, ne neko ko će raditi posao umesto nas, već neko ko će se postarati da svi učesnici u procesu budu vođeni idejom dugoročnog poboljšanja za sve ljude, a ne idejom dominacije etničke većine".
"Srbija Ujedinjene nacije vidi upravo u ulozi nekog ko će nepristrasno nadgledati proces istorijskog pomirenja", poručio je Mrkić. Ističući da bi voleo da su Beograd i Priština bez pomoći sa strane mogli da postignu sporazume, Mrkić je dodao da se boji da "baš kao što potpisivanje briselskog sporazuma ne bi bilo moguće bez posredovanja EU, ni sprovođenje sporazuma možda neće biti moguće bez aktivnog učešća UN". "Čvrsto smo rešeni da dokažemo da je Srbija dorasla izazovima i zadacima s kojima je suočena, ali nam takođe treba garant da druga strana neće potkopavati već postignute sporazume", kazao je ministar.
Ukazujući da je Srbija uložila ogromne napore da nađe rešenja prihvatljiva za sve strane, Mrkić je naglasio da bi voleo da i druga strana uloži napore I sprovede na terenu preko potrebne promene. "Očigledno je da status kvo drugoj strani mnogo više odgovara. Zato pretpostavljamo da oni žele da međunarodni akteri odu iz pokrajine", naveo je on ukazujući na nastojanja Prištine da okonča mandat Unmika. Konstatujući da su ciljevi dve strane po tom pitanu različiti, Mrkić je ponovio da Beograd i dalje smatra da je briselski sporazum tek početak a ne kraj normalizacije odnosa i dodao: "Ne bismo upozoravali na pokušaje da se potkopaju sporazumi da za kratko vreme nismo uočili čitav niz takvih pokušaja". Kao primer takvog ponašanja Prištine ministar je naveo amandman kosovske skupštine na budzetski zakon koji je, kako je istakao, prekršio prethodni dogovor dve strane koji je u januaru postigla Radna grupa za sprovođenje Sporazuma o zajedničkom upravljanju prelazima (IBM). Prema sporazumu, naime, sredstva od transfera robe pojedinaca i pravnih subjekata u opštinama na severu KiM trebalo je da budu doznačena Fondu za razvoj severa, ali amandman kosovske skupštine predviđa osnivanje Razvojnog fonda asocijacije srpskih opština na KiM tako da bi sredstva prvo bila usmerena u kosovski budzet a tek onda u Fond za razvoj severa. Drugi primer koji je naveo Mrkić je situacija u Brđanima gde su, prema izveštaju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Farida Zarifa, Srbi protestovali zbog pokušaja interno raseljenih Albanaca da izgrade kuće u severnom delu Kosovske Mitrovice. "Istina je zapravo da Albanci na KiM nastoje da izmene etničku strukturu Brđana prisvajanjem zemljišta i građnjom bez dozvole", rekao je ministar i dodao da su Srbi protestovali tek nakon štzo su saznali da Albanci planiraju na tom lokalitetu izgradnju 172 stana za veterane tzv. OVK koji tu nikada nisu živeli pre 1999. godine. Mrkić je predložio da Zarif zato sačini tačan spisak kosovskih Albanaca koji su živeli u Brđanima pre juna 1999. I dag a podnese u sledećem izveštaju.
On je takođe istakao da jačanju poverenja na KiM ne doprinosi ni potpisivanje vojnog sporazuma Prištine sa Albanijom i ukazao da bi razmena vojnog personala, predviđena tim sporazumom, ojačala zabrinutost manjinskih zajednica. "Takav sporazum ima potencijal, u slučaju da se donese politička odluka, da ugrozi bezbednost ljudi na realan način i da se ponovi etnički pogrom iz marta 2004.godine", smatra Mrkić i upozorava da potpisivanje sporazuma šalje jasnu poruku svim pripadnicima nealbanskih zajednica o tome ko kontroliše silu. Kako je dodao, ne treba smetnuti s uma da, barem u teoriji, sporazum prediviđa mogućnost da Albanija, koja ima teško naoružanje dok tzv. Kosovske snage bezbednosti to barem formalno nemaju, rasporedi punu vojnu silu. "Ne očekujemo da će Priština iskoristiti sporazum sa Albanijom za vojne akcije na terenu, ali moramo da ukažemo na posledice - zastrašivanje manjinskih zajednica", istakao je on podsetivši da isto tako niko nije smatrao 2004. da je moguć pogrom, a da u leto 2011. Priština pošalje specijalne snage na sever KiM. Prema njegovim rečima, ako želimo da učvrstimo poverenje potrebne su nam garancije da ta sila neće biti upotrebljena. "Jer ako Srbi i drugi nealbanci na KiM stalno vide da Priština jedno ispregovara sa Beogradom a onda nastavlja da pokušava da sprovede nešto potpuno drugo, umesto da gradimo trajni mir svi naši pokušaji da postignemo sporazume samo će jačati nepoverenje među manjinskim zajednicama", naveo je minister.
Podsetivši da Srbi imaju problema i severno, ali i juzno od Ibra, on je predložio da za sledeći izveštaj Zarif pripremi pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i drugi nealbanci južno od Ibra.
Mrkić je naveo i da su Srbi širom Kosova suočeni s kršenjem njihovih imovinskih prava, posebno prilikom prodaje preduzeća u srpskim zajednicama albanskim biznismenima posredstvom Kosovske agencije za privatizaciju. On je podsetio na stav UN da Kosovska agencija za privatizaciju nije pravni naslednik Kosovske poverilačka agencija (KTA) i ukazao da ona postoji suprotno stavu Unmika, apelujući da se preispita odluka o finansiranju te agencije, koja je, dodao je već u nizu slučajeva zloupotrebila svoja ovlašćenja u interesu većinske zajednice.
Ministar je podsetio da prema podacima UNHCR u Srbiji živi 210.148 interno rasljenih iz pokrajine, od toga 70 odsto Srba, te upozorio da se u izveštaju navodi da se smanjuje broj incidenata prema manjinskim zajednicama, ali se ne navodi koliko je slučajeva otkrivenih počinilaca kojima je suđeno niti broj rešenih i nerešenih slučajeva, kao ni mere koje su preduzele vlasti, bilo da je reč o policiji, tužilaštvu ili sudovima. "Nastavlja se praksa nekažnjavanja nasilja nad Srbima", rekao je Mrkić i podsetio da se još ne zna ko je ubio 14 žetelaca u Starom Gackom 1999. i srpsku decu u Gorazdevcu 2003. godine, kao i da za pogrom 2004. u kojem je 19 ljudi poginulo a 4.000 raseljeno nije pokrenut nijedan sudski postupak. "Nijedan od ovih slučajeva dosad nije rešen što nas navodi na uverenje da na KiM opstaje kutlura nekažnjivosti", rekao je ministar i dodao se u takvom okruženju manjine ne osećanju sigurno, zbog čega nema više povratnika a oficir za vezu Beograda "ne bi bio 118. Srbinu u Prištini gde je ne tako davno živelo njih 40.000".
Na KiM su se, kako je naveo, 2012. vratila samo 302 Srbina, naspram 464 2001. što svedoči o opadanju ionako malog broja povratnika. Kao jedan od načina na koji Priština zastrašuje srpsko stanovništvo Mrkić je pomenuo i tajne optužnice za ratne zločine koje se arbitrarno podižu protiv Srba. S tim u vezi on je pozvao Euleks, u čijoj je nadležnosti da utvrđuje odgovornost za ratne zločine, da objavi tu listu kako bi se smirilo strah Srba od neopravdanog hapšenja.
Šef srpske diplomatije je i ovom prilikom ponovio značaj pune i efikasne istrage navoda o trgovini organima i dodao da je Srbija spremna da I dalje sarađuje sa istražnim timom Euleksa, izrazivši očekivanje da će ta istraga uskoro doneti rezultate.
Mrkić je kritikovao pokušaje da se "kosovizuje" srpsko kulturno i istorijsko nasleđe na KiM i tako unište dokazi vekovnog postojanja i opstanka Srba u toj oblasti, a sve, kako je kazao, s ciljem da se učvsti tzv. nezavisnost Kosova.
Na kraju obraćanja Mrkić je ponovio da politička volja Prištine izražena na rečima nije dovoljna i da su sada potrebni konkretni rezultati., da su neophodni veliki napori iI konkretni koraci da se omogući fizička bezbednost I imovinska sigurnost manjinskih zajednica, te poručio da te korake mora napraviti Priština ali da će se proceš znatno lakše i brže odvijati uz pomoć Unmika. "Svesna šanse koju imamo, Srbija očekuje od međunarodne zajednice, posebno od UN, dalju pomoć na putu jačanja poverenja za koje smatramo da je jedini zdrav temelj za uspostavljanej normalnog života za sve na KiM", zaključio je on.

SRBIJA-KINA

NIKOLIĆ: SRBIJI APSOLUTNA PODRŠKA

ŠANGAJ, 29. avgusta (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i zvaničnici Šangaja, jednog od najvećih svetskih ekonomskih centara, saglasili su se danas da su resursi i geostrateška pozicija Srbije značajne prednosti koje preporučuju našu zemlju za značajnija kineska ulaganja. Šangaj je poslednja stanica Nikolićeve "mini-turneje" po Kini, tokom koje je u Pekingu razgovarao sa državnim vrhom, a u Hangdzou sa kineskim biznismenima.
Domaćin u Šangaju bio mu je zamenik gradonačelnika Tu Guangšao, kojem je posebno ukazao na prednosti veza Srbije sa Evropom i sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa mnogim zemljama.
"Srbija je u centru Evrope, za nas je svaki njen glavni grad na udaljenosti od oko dva sata leta. Imamo povoljne trgovinske sporazume sa mnogim zemljama - sa nekim sa kojima ima i Kina, ali i sa nekima sa kojima Kina nema. To su velika tržišta", rekao je predsednik Nikolić.
Zamenik gradonačelnika Tu je istakao da je Šangaj zainteresovan i spreman da da svoj doprinos u saradnji Srbije i Kine i dodao da gradske vlasti podstiču preduzetnike da investiraju u inostranstvu, pa i u Srbiji. "Aktivno podstičemo preduzetnike da investiraju u mnogim zemljama. Između Srbije i Kine postoji komplementarnost za buduću saradnju. Srbija ima bogate resurse i lokacijsku prednost, tako da su perspektive za saradnju dobre", poručio je on.
Nikolić je podsetio i da se više od 20 godina, koliko se bavi politikom, zalagao za prijateljske odnose sa Kinom, što nije uvek nailazilo na odobravanje. "Bilo je i onih koji su nam govorili: "Hoćete da budemo siromašni kao Kina?" A kako je danas? Kineske investicije imaju poseban značaj za nas. Svi drugi nas ucenjuju - postavljaju političke uslove, traže velike kamate na kredite, ne pomažu nam da počnemo da radimo, a mi moramo da zaposlimo ljude", rekao je on. "Zato su poseta Kini i prijateljski doček na koji smo naišli veoma dragoceni", dodao je Nikolić.
Podsetivši da su do sada kineska ulaganja bila ulaganja državnih kineskih firmi u državne firme u Srbiji, Nikolić je dodao da je sad cilj da se ohrabre i privatne kompanije i to ne samo da grade infarstrukturne objekte, već i privredne. Kako je primetio, Beograd ima možda i lepši položaj od Šangaja, imajući u vidu da je na ušću dve reke, ali tu prednost slabo koristi. "Voleo bih da za deset godina mogu da vam pokažem Beograd koji bi bar malo ličio na Šangaj", rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je rekao da je njegova poseta Kini "poseta starih prijatelja" i da je, između ostalog, imala za cilj da se novom predsedniku Kine Si Ðinpingu jasno stavi do znanja da je "najiskrenija želja Srbije tesna saradnja sa Kinom". On je podsetio da je u Šangaju bio i pre tri godine i da je odnos kineskih zvaničnika i tada bio istovetan kao i danas.
Tu je izrazio uverenje da će Nikolićeva poseta dati dodatni impuls unapređenju saradnje. Prema njegovim rečima, Šangaj je jedan od najvećih ekonomskih centara, ali poslednjih godina ovaj grad održava i tesne veze sa mnogim oblastima u Srbiji. Kako je rekao kineski zvaničnik, sada se ulažu maksimalni napori da Šangaj postane ekonomski, finansijski, plovni centar, a centralna vlada je odobrila projekat probne zone za slobodnu trgovinu, tako da će stepen otvaranja prema svetu biti još veći.
Nikolić je tokom posete Kini prethodno u Pekingu od kineskog državnog vrha dobio čvrstu podršku za dalje produbljivanje, pre svega ekonomske saradnje, ali i za stav Srbije kada je reč o politici prema Kosovu.

SRBIJA – EKONOMIJA

DINKIĆ POZVAO SVETSKU BANKU DA POMOGNE SRBIJI

BEOGRAD, 29. avgusta (Tanjug) - Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je danas da je završilo proces restrukturiranja 26 preduzeća, čime je u potpunosti realizovana prva faza Akcionog plana, koji je usvojen pre dva meseca.
Ministar Mlađan Dinkić obavestio je danas o tome regionalnu direktorku Svetske banke za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju, Elen Goldštajn, kao i direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji, Tonija Verheijena, i pozvao ih da podrže nove ministre finansija i privrede u nastavku sprovođenja strukturnih reformi u Srbiji. "Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je prva faza Akcionog plana za završetak restrukturiranja bivših društvenih preduzeća sprovedena i da je za grupu od 26 preduzeća postupak restrukturiranja okončan. Želeo bih da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj banci koja je oduvek podržavala Srbiju i dala veliki doprinos u pripremi Akcionog plana".
"Verujem da će posle rekonstrukcije vlade novi ministri privrede i finansija snažno doprineti daljem sprovođenju Akcionog plana i da će se ispuniti svi neophodni uslovi da Srbija već do kraja ove godine dobije kredit Svetske banke, koji smo gospođa Goldštajn i ja ugovarali", naveo je Dinkić.
Zakonom je predviđeno da se do sredine 2014. godine završi postupak restrukturiranja svih 179 bivših društvenih preduzeća, koja su više od deset godina bila zaštićena od poverilaca, i čije direktno i indirektno subvencionisanje građane Srbije košta oko 750 miliona evra godišnje. Od danas je u tom statusu preostalo 153 preduzeća, 26 manje u odnosu na momenat donošenja Akcionog plana vlade.
Dinkić je tokom juna sa Svetskom bankom pokrenuo razgovore o programu finansijske podrške srpskom budzetu u iznosu od 500 do 600 miliona dolara, podsetilo je ministarstvo. Osnovu tog programa predstavlja podrška paketu strukturnih reformi vlade, koje, između ostalog, predviđaju završetak procesa restrukturiranja bivših društvenih preduzeća do sredine sledeće godine.
U prvoj fazi realizacije Akcionog plana, proces restrukturiranja završen je za preduzeća koja nemaju nikakvu perspektivu, jer ne poseduju ni tržište, ni adekvatan proizvod, a već godinama nemaju ni kontinuiranu delatnost. Radi se o preduzećima koja su se fiktivno održavala i koja gotovo isključivo žive od subvencija države, na teret građana - poreskih obveznika. Za sva ta preduzeća pokrenut je stečaj, a prethodno je isplaćen socijalni program za sve bivše zaposlene koji su se za njega prijavili. Za socilajni program u tih 26 preduzeća prijavilo se 643 ljudi, kojima je ovog meseca isplaćeno 436,5 miliona dinara.

SPORAZUM SIEPA I KOMORE ITALIJANSKO-SRPSKIH PRIVREDNIKA

BEOGRAD, 29. avgusta 2013. (Beta) - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) saopštila je da je danas sa Komorom italijansko-srpskih privrednika potpisala Memorandum o saradnji u cilju unapređenja saradnje dve zemlje.
Kako se navodi, zahvaljujući tom dokumentu italijanske firme koje kontaktiraju SIEPU radi informisanja o mogućnostima ulaganja u Srbiju, dobiće efikasnu podršku kroz posebno posvecenu sluzbu koja će koristiti strukturu i snagu Komore italijansko-srpskih privrednika.
Taj dokument su u prisustvu ambasadora Italije u Srbiji Djuzepe (Giuseppea) Manzoa, potpisali direktor SIEPE Bozidar Laganin i predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika Andrea Simonceli. "Cilj Memoranduma je dodatno unaprečenje inače odlične ekonomske saradnje dve zemlje, kroz informativnu, tehničku i logističku podršku projektima druge strane", kazao je Laganin. On je naglasio da je sa preko tri milijarde evra ulaganja Italija vodeći strani investitor u Srbiji, ali i najveći spoljnotrgovinski partner.
Simonceli je kazao da će sporazum sa Siepom doprineti jačanju bilateralnih ekonomskih odnosa i da će biti dodatni servis koji će biti dodat već postojećim uslugama koje pruza Komora italijansko-srpskih privrednika.
U saopštenju Siepe se navodi da je Italija vodeća zemljai nvestitor u Srbiji, i to ne samo po ukupnoj sumi ulozenog novca (3,15 milijardi evra) i broju investicionih projekata (61), već i po broju radnika koje zaposljavaju italijanske kompanije (22.151 radnik).
Dodaje se i da se je u prvih šest meseci ove godine, Italija učvrstila na prvom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, sa ukupnom spoljnotrgovinskom razmenom od 1,7 milijardi evra, što je povećanje od cak 60 odsto u odnosu na isti period 2012. godine.
Komora italijansko-srpskih privrednika, kako se navodi, osnovana je 2002. godine i danas predstavlja 170 kompanija članica, koje posluju i u Italiji i u Srbiji. Ona je druga najveća privredna komora od ukupno 22 koje posluju u Srbiji.

SRBIJA

BINGULAC: SRBIJA I CG DA NASTAVE REŠAVANjE OTVORENIH PITANjA

BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) - Novoimenovani ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Bingulac ocenio je danas da Srbija i Crna Gora treba da nastave da rešavaju otvorena pitanja, čemu će, kako je naveo, nesumnjivo doprineti i predstojeće posete premijera Srbije Crnoj Gori i crnogorskog premijera Srbiji. "Mislim da je najbitnije shvatiti da smo mi dve nezavisne države, što nije uvek lako, s obzirom na zajedničku istoriju", rekao je Bingulac pred skupštinskim Odborom za spoljne poslove. Problemi u bilateralnim odnosima su, prema njegovim rečima, nastali posle razdruživanja Srbije i Crne Gore pre sedam godina, kao i odluke Podgorice da prizna takozvanu državu Kosovo. "Imali smo bolne trenutke u našoj istoriji... Priznavanje Kosova i Metohije od strane Crne Gore bilo je izuzetno bolno", rekao je novoimenovani ambasador, koji bi u septembru trebalo da otputuje u Podgoricu.
Bingulac je, kao otvorena pitanja u odnosima dveju zemalja, naveo pitanje srpskog jezika i srpske manjine u Crnoj Gori, položaja Srpske pravoslavne crkve i njenih odnosa s takozvanom Crnogorskom pravoslavnom crkvom, imovinskih odnosa i granica, posebno granice Crne Gore prema Kosovu. On je istakao da su tenzije između dveju zemalja vremenom ublažene, čemu su doprinele posete najviših srpskih zvaničnika Crnoj Gori i uzvratne posete crnogorskog rukovodstva Srbiji, i saopštio da se u septembru i oktobru očekuje poseta premijera Ivice Dačića Podgorici i crnogorskog premijera Mila Ðukanovića Beogradu.

VALDEZ: KAO KOD KUĆE

BEOGRAD, 28. avgusta 2013. (Fonet) - U Srbiji sam se osećala kao kod kuće, jer je srpski narod veoma gostoljubiv i prijateljski, rekla je večeras na oproštajnom prijemu u Beogradu ambasadorka Kube Mercedes Martinez Valdez.
Ona je u izjavi novinarima ocenila da postoji veliki potencijal za unapredenje odnosa Kube i Srbije i dodala da su politički odnosi dobri, ali da ekonomske treba unaprediti. Pored toga, ima velikih mogućnosti i za poboljšanje saradnje u kulturi i sportu, dodala je ona.
Prema njenim rečima, Kuba je pod blokadom, postoje prepreke, kao i u Srbiji koja je u procesu reformi, ali obe vlade imaju veoma cvrstu volju da unaprede odnose.
Ona je nedavnu posetu ministra spoljnih poslova Srbije Ivana Mrkića Havani ocenila kao dobru i izrazila želju da još visokih funkcionera iz Srbije poseti Kubu.

SLOBODAN VUKČEVIĆ GENERALNI SEKRETAR MSPA

BEOGRAD, 29. avgusta 2013. (Beta) - Vlada Srbije postavila je Slobodana Vukčevića za generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova.
Vukčević je bio generalni sekretar u Ministarstvu kada je Vuk Drašković bio ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. Slobodan Vukčević bio je i ambasador Srbije pri UN u Zenevi.