SRBIJA

VISKOVIĆ: UZ OZBILjAN RAD, SRBIJA MOŽE U EU ZA 8-10 GODINA

FRANKFURT, 10. avgusta (Tanjug) - Situacija u Evropi nije povoljna kao pre desetak godina, ali ako se bude ozbiljno radilo period od osam do 10 godina realan je da Srbija uđe u EU, ocenio je odlazeći ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković, koji se u Srbiju vraća sa donacijom od 100 računara.
"S jedne strane, imamo veliki potencijal, naročito u državnom aparatu, mnogo veći nego kod drugih država koje su skoro pristupale EU, i to je velika prednost, ali sve zavisi od toga kako će vodeći ljudi i stranke da tu politiku usmere. Ako budemo intenzivno radili, možemo vrlo prijatno da iznenadimo EU i da ostvarimo brže rezultate nego drugi", rekao je Visković u intervjuu frankfurtskim "Vestima".
Govoreći o odnosu nemačkih političara prema Srbiji, on je ocenio da "kao u svim zemljama, postoji ogromna razlika - od onih koji nas zaista ne vole i imaju dosta tvrd antisrpski stav do onih koji su veoma skloni Srbiji, razumeju je i podržavaju".
"Imate, recimo, jednog Ditmara Nitana, predstavnika SPD-a, koji je u Bundestagu najčešće govorio u prilog Srbije i sa kojim sam uspostavio prijateljski odnos. Ali, naravno, u politici odlučuje većina, a ta većina je komponovana tako da je jedan broj poslanika CDU, FDP i, nažalost, Zelenih imao dosta kritičke i vrlo negativne stavove, tako da se stekao utisak da su gotovo svi u Nemačkoj protiv nas", istakao je on.
Visković je ukazao da u Nemačkoj postoje ljudi koji smatraju da im je Srbija tradicionalni neprijatelj jer smo u dva rata bili na dve strane što neki u Nemačkoj ne zaboravljaju. Postoji i jedan broj ljudi ovde koji je živeo na prostoru bivše Jugoslavije i morao otići, koji imaju uticaj na političare, kaže ambasador. "Naš stav generalno je da prošlost treba ostaviti iza sebe i da treba okrenuti novu stranicu u odnosima. Isto tako, ne treba generalizovati da Srbi ne vole Nemce. Kada pogledate, u Srbiji vlada veliko poštovanje kad je reč o nemačkim proizvodima. Prema tome, niti je Srbija antinemački raspoložena, niti važi obratno. U pitanju je odnos prema nekim političkim stavovima ili postupcima", objasnio je.
Visković je rekao da je tokom njegovog mandata, koji se završava, došlo do promena i to u smislu koji nama nije povoljan. Naime, zbog krize u Uniji, krize institucija i poverenja, u samoj Nemačkoj je došlo do jačanja konzervativizma i upućivanja samo na sebe, objasnio je on dodajući da je u javnosti prisutno dosta široko neraspoloženje za davanje pomoći drugima, što je jedan od osnovnih postulata EU kao jedna vrsta solidarnosti.
"Tako je zavladalo mišljenje da Nemci samo daju, a ništa ne dobijaju, što nije tačno. Svi privrednici sa kojima sam razgovarao kažu da je dobitak Nemačke od EU ogroman i verovatno najveći u Evropi. Ali, običan građanin to teško vidi. On vidi samo ono što neposredno daje iz svog dzepa", naglasio je srpski diplomata.
Visković se, kako pišu "Vesti", vraća u Beograd, na katedru Fakulteta političkih nauka, ali sa puno prtljaga. "Razmišljao sam šta učiniti da se na neki način odužim svom narodu za to što sam imao čast i privilegiju da budem ovde ambasador. U Srbiji je tradicija zadužbinarstvo. Pošto sam lično ljubitelj kompjutera, došao sam na ideju da bih mogao da poklonim nekoliko kompjutera deci, posebno u zaostalijim krajevima. Počeo sam sa ambicijom 10-20 kompjutera, a sada sam prešao brojku od stotinu", rekao je on.
Prema njegovim rečima, dogovoreno je da pola od toga ode deci na Kosovu, trećina će ići u zaostale krajeve na istoku i jugu Srbije, a jedan deo je namenio ljudima u staračkim domovima, koji tako mogu da komuniciraju sa svojim unucima i decom, posebno ako su u inostranstvu.

SRBIJA – KiM - SPORAZUM

DRECUN: ZAMKE PRIŠTINE DA BI BEOGRAD ODUSTAO OD IZBORA

BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug) - Predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je večeras da Beograd mora učiniti sve da lokalni izbori na Kosovu budu održani u sredinama sa srpskim stanovništvom i da na njih izađe što veći broj Srba.
"Mi moramo da snažnom diplomatskom aktivnošću, pritiskom na EU i Vašington, primirimo Prištinu, da se Priština okane politike neuvažanja realnosti i da krenemo napred, a to znači da na glasačkom listiću nemamo oznake samoproglašne države", rekao je Drecun gostujući na TV B92. Istakao je da je u središtu politike Srbije formiranje zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM, i da se zato moraju izbeći zamke koje postavlja Priština pokušavajući da navede Beograd da odustane od izbora ili traži njihovo odlaganje.
On očekuje da će biti sprečeno da Priština izgledom glasačkih listića uputi poruku da pregovori sa Beogradom nisu statusno neutralni i da obeshrabri Srbe na severu Kosova da izađu na izbore. Prema njegovim rečima, plan kosovskog premijera Hašima Tačija je da Priština forsira pojedine srpske stranke kako bi one odvukle što više glasova srpskog biračkog tela, što bi za posledicu moglo imati otežano formiranje ZSO ili njeno podrivanje iznutra. "Što više Srba na izborima to će biti izvesnije formiranje ZSO i prisustvo Srbije na Kosovu će biti jače", poručio je Drecun.
Kako je objasnio, formiranjem zajedničke srpske liste na izborima Beograd treba da pokaže snagu jedinstvene državne politike na KiM, da marginalizuje mogućnost da Priština putem pojedinih stranaka spreči formiranje ZSO ili da je iznutra podriva, i na kraju takvom listom će biti naglašena veze ZSO i Beograda.

VULIN: NEPRIHVATLjIVO DA LISTIĆI IMAJU KOSOVSKA OBELEŽJA

BEOGRAD , 10. avgusta (Tanjug) - Šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je da je za Srbiju neprihvatljivo da glasački listići na lokalnim izborima na KiM imaju kosovska obeležja, kako se to najavljuje iz Prištine, ističući da OEBS treba da bude statusno neutralan.
"Ili će OEBS biti statusno neutralan ili izbora neće biti", rekao je Vulin RTS-u i naveo da Priština već duže vreme pokazuje da je uplašena od mogućnosti da Srbi preuzmu sva prava koja su izborili briselskim sporazumom i već duže vreme se prikazuje kao najveći protivnik izlaska Srba na izbore. "Da bi učestvovali na izborima, Srbi ne moraju da priznaju državu Kosovo i Srbi ne moraju da postanu državljani republike Kosovo. Sporazum je statusno neutralan i samo pod tim uslovima i bez ikakvih obeležja nepostojeće države, Srbi će prihvatiti biračke listiće", rekao je Vulin.
Predsednica kosovske Centralne izborne komisije Valjdete Daka tvrdi da će glasački listići za lokalne izbore 3. novembra "sigurno imati obeležja države Kosovo" i da će OEBS prikupljati glasove birača na severu pokrajine, gde Komisija nema pristup. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju će na izborima imati ulogu poštara tako što će fizički izvršiti neke od zadataka na izborima, rekla je Daka u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa". Ona je kazala kako će zbog nemogućnosti da kosovska izborna komisija ima pristupa na severu, OEBS imati ulogu posrednika. "Na severu gde mi fizički ne možemo da budemo biće OEBS. Taj mandat ima na osnovu sporazuma i dogovora koji je postignut u Briselu. OEBS će biti tamo gde CIK fizički neće moći da bude prisutan, u najvećem broju slučajeva će igrati ulogu poštara, kao i kad je u pitanju glasanja van Kosova", rekla je Daka.

VULIN: SRBIJA PONUDILA DA SE NA KIM KORISTE DVA POZIVNA BROJA

KRUŠEVAC, 09. avgusta (Tanjug) - Dogovor Beograda i Prištine o telekomunikacijama na Kosovu još nije postignut, a srpska strana je ponudila kompromisno rešenje i čeka odgovor Brisela i Prištine.
U Briselu se nadaju da će dogovor Beograda i Prištine o telekomunikacijama biti postignut uskoro, rekla je za Tanjug portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič. "Dogovor (o telekomu) je u fazi finalizacije i nadamo se da će do njega doći uskoro", rekla je predstavnica za štampu Ketrin Ešton, koja posreduje u dijalogu dve strane.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je danas da je srpska strana u pregovorima s Prištinom o telekomunikacijama ponudila da se na prostoru Kosova i Metohije koriste dva pozivna broja. "Suština je da se na KiM koriste dva pozivna broja i da vam se, kada na primer zovete iz Kosovske Mitrovice Kruševac, to neće naplaćivati kao inostranstvo i nećete morati da okrećete broj kao da je neka druga država", objasnio je Vulin u izjavi novinarima u Kruševcu. Dodao je da je srpska delegacija zahtevala da na teritoriji gde žive Srbi Telekom bude provajder i da to preduzeće tamo gde ima svoje bazne stanice nastavi nesmetano da funkcioniše i privređuje.
Ranije danas, prištinski dnevnik Koha ditore pozivajući se na izvore u Briselu objavio je da su Beograd i Priština postigli dogovor kojim je predviđeno da Kosovo dobije međunarodni pozivni prefiks 383, dok će Telekom moći da pruža telefonske usluge u naseljima u kojima su naseljeni Srbi.
"Naša delegacija je poslala upravo jedan takav kompromisni predlog, a da li ga je Priština u međuvremenu prihvatila, ja to ne znam", prokomentarisao je Vulin, ali je napomenuo da je "logično da predlog srpske strane bude prihvaćen".
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je sinoć Tanjugu da dogovor Beograda i Prištine o telekomunijacijama još nije postignut, da je Beograd ponudio kompromisno rešenje i da čeka odgovor Prištine i Brisela. "Čekamo odgovor od Evropske unije i Prištine na naš najnoviji predlog, koji predstavlja kompromis između našeg i njihovog dosadašnjeg stava", kazao je sinoć Ljajić.
Konsultacije radnih grupa Beograda i Prištine nastavljene su danas u Briselu.
I generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je ranije danas da je potrebno da se u razgovorima u Briselu o pitanju telekomunikacija nađe rešenje, jer je ono na kojem insistira Priština veoma problematično.