SRBIJA – LITVANIJA

LINKEVIČIJUS I MRKIĆ O PRISTUPNIM PREGOVORIMA SRBIJE SA EU

BEOGRAD, 25. jula (Beta) - Ministri spoljnih poslova Litvanije Linas Linkevičijus, koji boravi u Beogradu, izrazio je danas nadu da će Srbija formalno ući u pristupne pregovore sa Evropskom unijom tokom litvanskog predsedavanja tom asocijacijom država koje se završava 31. decembra.
Litvanija je u julu počela svoje šestomesečno predsedavanje Unijom.
Linkevičijus je novinarima rekao posle razgovora sa šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem, da je došao u Beograd kako bi ponovio podršku Evropske unije Srbiji na njenom putu ka članstvu.
"Voleli bismo da za vreme našeg predsedavanja Srbija krene u pregovore", rekao je Linkevičijus.
Prema njegovim rečima, bilateralni odnosi Srbije i Litvanije su intezivirani na državnom i diplomatskom planu, "ali bi trebalo da im se doda na kvalitetu i u sferi ekonomije", i ima "još prostora da se odnosi unaprede".
Mrkić je rekao novinarima na zajedničkoj konferenciji za štampu da su razgovori manje vođeni o bilateralnim odnosima a više u smislu toga šta sledi u smislu pridruživanja i ukazao da je Linkevičijus došao u Srbiju "pre svega kao predsednik Evropske unije".
"Razgovaramo o tome da što pre krenemo u formalni deo pregovora o učlanjenju Srbije u EU", rekao je Mrkić i izrazio nadu da će "sve ono što će se događati u narednim mesecima omogućiti da se formalizuje početak pregovora u decembru ove godine".
Linkevičijus je na kraju konferencije za novinare u šali izrazio nadu da odnosi Srbije i Crne Goe "ni na koji način neće biti ugroženi predstojećom košarkaškom utakmicom" reprezentacija dve zemlje koja će se odigrati u septembru.
Mrkić i Linkevičijus otvoriće danas u Beogradu izložbu fotografija "Primenjena nostalgija" čiji su autori po jedan fotoreporter iz Litvanije i Srbije.
Fotoreporter agencije Beta Nenad Petrović krajem maja posetio je Vilnjus, gde je fotografisao mesta, događaje, scene i ljude koji ga podsećaju na rodni grad, dok je autorka iz Litvanije Inge Joudite u istom periodu fotografisala Beograd.
Cilj projekta "Primenjena nostalgija" je da se unapredi kulturna razmena i da se promovišu evropske vrednosti i saradnja Srbije sa državama članicama EU.

STEFANOVIĆ I LINKEVIČIJUS:PREGOVORI S EU DO KRAJA 2013.

BEOGRAD, 25. jula (Beta) - Predsednik Supštine Srbije Nebojša Stefanović i šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus izrazili su danas nadu da će Srbija početi pregovore o članstvu sa EU tokom litvanskog predsedavanja Unijom, do kraja 2013.
Kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, u susretu sa Stefanovićem Linkevičijus je rekao da je "impresioniran stepenom pripremljenosti Srbije za početak pregovora sa EU u svim poglavljima".
Stefanović je kazao da je "cilj Srbije članstvo u EU do 2020" i da bi "iskustva Litvanije iz perioda kada je i sama bila zemlja kandidat, ali i kasnije, kao članica EU, značajno pomogla Srbiji na njenom putu prema Uniji". On je obavestio Linkevičijusa o usponu regionalne saradnje, kao jednom od prioriteta spoljne politike Srbije.
Kada je u pitanju Briselski sporazum, Stefanović je kazao da se "srpska strana ne ograničava na pregovaranje već je posvećena ispunjavanju dogovorenog".
Kako se dodaje u saopštenju, Stefanović je pomenuo dogovor o predstojećim izborima na Kosovu, paniranim za početak novembra, uz konstataciju da "Vlada i država Srbija poziva Srbe sa Kosmeta da učestvuju na izborima, tim pre što svi koju su tamo rođeni imaju pravo glasa i mogu da glasaju".
Linkevičijus i Stefanović založili su se za jačanje ekonomske, političke i bilateralne saradnje,a litvanski ministar je rekao da je "Litvanija 'resetovala' odnose sa Srbijom, veoma brzo ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ostavivši po strani nerešena bilateralna pitanja i zauzevši stav da su Zapadni Balkan i Srbija daleko važniji od otvorenih pitanja".

SRBIJA

MRKIĆ: PROMENE U MSP POSLE ZAKONA O DIPLOMATIJI

BEOGRAD, 24. jula (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić najavio je da će za dvadesetak dana, posle usvajanja zakona o spoljnim poslovima, biti izmena u organizaciji rada Ministarstva spoljnih poslova.
''''Ova vlada je učinila puno toga što Srbiju stavlja u daleko povoljniji položaj nego što je to bilo u prošlosti. Mnogi kažu da odnosi sa susedima nikada nisu bili bolji i ja se slažem, jer u području vlada prijateljska atmosfera. Primećeno je i da je Srbija ojačala prijateljstva širom Evrope, a nije zapostavila tradicionalna prijateljstva sa zemljama po ostalim kontinentima. Sa Rusijom, SAD i Pekingom nikada nismo imali bolje odnose'''', rekao je Mrkić za sutrašnji ''''Danas'''' odgovarajući na pitanje da li će u okviru rekonstrukcije biti promena u MSP.
Mrkić je rekao da će Srbija, svakako, u pregovaračkom procesu sa EU koristiti iskustva država koje su već postale članice EU. ''''Konkretno, mi smo potpisali 11 međudržavnih sporazuma posvećenih isključivo saradnji u oblasti evrointegracija. Od država članica EU tu su Slovačka, Mađarska, Italija, Finska, Kipar, Bugarska, Litvanija, Slovenija, Poljska, Hrvatska i Grčka. Imamo i dva sporazuma sa državama koje još nisu članice - sa Makedonijom i sa Bosnom i Hercegovinom'''', naveo je Mrkić.
Prema njegovim rečima, sve evropske zemlje spremne su da bez rezerve izađu u susret Srbiji i nude pomoć koju će Srbija izdašno koristiti. Pri tome, neke zemlje će biti potrebnije kao konsultanti za pojedine odeljke, a opet neke druge za oblasti u kojima su se na svojevrstan način specijalizovale.
Mrkić je objasnio da neke članice EU vrlo dobro poznaju poljoprivredni sektor, ali su slabije recimo u uslugama i obrnuto, pa će se Srbija shodno tome opredeljivati koga konsultovati.
Ministarstvo spoljnih poslova, rekao je Mrkić, priprema se za pregovore organizaciono, u stručnom smislu, a promene se najviše osećaju u strukturi i obimu poslova naše misije pri EU u Briselu, ali i u našem sektoru koji se isključivo bavi evrointegracijama.
U pregovore će, kako je rekao, biti uključene sve institucije - civilno društvo, predstavnici AP Vojvodine i nacionalne manjine.
Mrkić je ocenio i da kliše koji se stvara, da sve zavisi od naših pregovora sa Prištinom, uopšte ne odgovara stvarnosti.
''''Razume se da nastavljamo normalizovanje odnosa sa Prištinom, ali moram da kažem da nama niko apotekarski ne meri taj proces u koji smo se inače upustili radi ostvarenja sopstvenih interesa'''', rekao je Mrkić.
Šef srpske diplomatije je rekao i da će diplomatija, pored redovnih zadataka u punoj meri biti angažovana na jačanju privrede naše zemlje.
Govoreći o budućem predsedavanju Srbije OEBS-u i šta će biti prioriteti u tom domenu, Mrkić je rekao da je ''''veliko priznanje Srbiji što će predsedavati organizaciji koja okuplja zemlje od Vankuvera do Vladivostoka, ali da misli da je prerano da govori o tome šta će biti najneposredniji zadaci Srbije.

VUČETIĆ: PRIORITET UNAPREDITI EKONOMSKU SARADNjU S TURSKOM

BEOGRAD, 24. jula (Tanjug) - Novoimenovani ambasador Srbije u Turskoj Danilo Vučetić izjavio je danas da dve zemlje u poslednjih nekoliko godina imaju intenzivne političke kontakte na najvišem mogućem nivou, a da će njegov prioritet u radu biti unapređenje ekonomske saradnje koja nije dostigla puni obim.
"Ni sa jednom zemljom, možda, nismo imali poslednjih godina tako intenzivne kontakte kao sa Turskom", rekao je Vučetić tokom razgovora sa članovima Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije.
Ambasador navodi da je neophodno da se i ubuduće održava politički dijalog sa Turskom kako bi se "predupredili negativni efekti turske spoljne politike" imajući u vidu da Turska "aktivno radi na promociji nezavisnosti Kosova i Metohije".
Vučetić je, u tom smislu, naveo da zvanični Beograd i Ankara imaju saradnju koja se odvija na bilateralnom nivou, kroz regionalne inicijative i na trilateralnom nivou - kroz aktivnu saradnju Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine.
Ambasador podseća da je, osim uzajamnih poseta najviših zvaničnika dve zemlje, od 2010. godine do sada tri puta održan sastanak na trilateralnom nivou.
On je naveo da će njegov prioritet u radu biti prevashodno unapređenje ekonomske saradnje imajući u vidu da je trgovinska razmena dve zemlje "daleko ispod mogućnosti koje se nude". Robna razmena Srbije i Turske na godišnjem nivou ne prelazi 500 miliona dolara, a sa srpske strane dostiže oko 100 miliona dolara.
Ambasador Vučetić navodi da je neophodno da se smanji deficit sa srpske strane i da se privuku turske kompanije da investiraju u našu zemlju. "Potrebno je da dođe velika turska investicija u Srbiju i ona bi povukla druge kompanije", smatra Vučetić i podseća da Turska ima "impresivne ekonomske pokazatelje" koji govore o godišnjem rastu koji se kreće od šest do osam odsto. On je naveo da Turska razmišlja o mogućnosti da ulaže u srpsku tekstilnu industriju i prebaci deo svojih kapaciteta u našu zemlju, dok Srbija svoju šansu može da nađe u izvozu poljoprivrednih proizvoda na tursko tržište.
Ambasador je podsetio na zajedničke projekte dve zemlje, poput donacije turske vlade od 10 miliona dolara aerodromu "Morava" pored Kraljeva, a od velikog značaja je i namera turskih vlasti da učestvuju u rekonstrukciji putne mreže u Srbiji, poput puta koji povezuje Novi Pazar sa Sjenicom.
Vučetić je naveo da turska strana traži saglasnost srpskih vlasti da otvori konzulat u Novom Pazaru i to pitanje, kako je rekao, se još razmatra, dok se u oblasti kulturne saradnje razmišlja o izučavanju srpskog jezika na nekom od turskih univerziteta.
Članovi Odbora su posle razgovora sa ambasadorom jednoglasno prihvatili predlog zakona Ministarstva spoljnih poslova o potvrđivanju Sporazuma sa Crnom Gorom o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama.

PORUKE PODRŠKE SA BRDA KOD KRANjA

BRDO KOD KRANjA, 25. jula (Tanjug) - Neformalni sastanak lidera regiona i EU održan je danas na Brdu Kod Kranja, a prisustvovao mu je i francuski predsednik Fransoa Oland, koji je izjavio da se ta zemlja snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
Delegaciju Srbije predvodi predsednik Tomislav Nikolić, koji će se na marginama skupa sastati sa Olandom.
Sastanku organizovanom na zajedničku inicijativu predsednika Slovenije i Hrvatske Boruta Pahora i Iva Josipovića, prisustvovali su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Makedonije Djorđe Ivanov, predsednik Albanije Bujar Nišani, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i kosovska predsednica Atifete Jahjaga.
Pahor je izjavio da je cilj "Brdo procesa" da zemlje regiona zajednički rešavaju otvorena pitanja i tako ubrzaju integraciju preostalih država u Evropsku uniju i najavio da će sledeći neformalni sastanak biti održan u Zagrebu.
Pahor je, posle planarne sesije lidera rediona, na zajedničnoj konferenciji sa Olandom, rekao da su usvojeni zaključi koji se tiču regionalne saradnje, rešavanja otvorenih pitanja i evropskih integracija. "Glavni posao Brdo procesa je da svi, zajedno sa EU, iskoristimo mogućnosti koje nudi region. Ovde su zemlje koje imaju vitalni inters da garantuju mir i stabilnost svojim narodima i što se pre reše otvorena pitanja, to će ovaj region biti privlačniji za proširenje, a to je glavni cilj Brdo procesa", poručio je Pahor.
On je rekao da proces proširenja nekada ne idem brzinom kojom bi zemlje na evropskom putu želele da ide, ali da, bez obzira ne to, vreme treba da se iskoristi kako bi se rešili problemi "zaostali na ruševinama bivše Jugoslavije".
Pahor je dodao i da je region posvećen pomirenju i da je cilj "Brdo procesa" upravo da spreči da ponovo dođe do "tačaka ključanja" na Zapadnom Balkanu. On je, istovremeno, zahvalio Olandu na učešću na skupu i dodao da će i svakom sledećom susretu prisustvovati neko od šefova evropskih država ili visokih zvaničnika EU.
Prema njegovim rečima, svoje prisustvo već je najavio predsednik Evropskih parlamenta Martin Šulc.
Francuski predsednik je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom, izjavio da se Francuska snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da je spremna da bude medijator u rešavanju svih otvorenih pitanja i najavio aktivniju ulogu Francuske u regionu u godinama koje dolaze.
"Ja ću biti prvi koji će demonstirati tu aktivniju ulogu", poručio je Oland.
Oland je istakao je da negovo prisustvo rezultat želje da "potvrdi francusku posvećenost reintegraciji Zapadnog Balkana u Evropu i njegovoj integraciji u Evropsku uniju".
"Istorijski je što su Priština i Beograd uspeli da potpišu sporazum zahvaljjuju pomoći EU", kazao je Oland, ističući da će cilj - Evropa mira, stabilnosti i pomirenja biti ispunjen samo ako svi budu posvećeni evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, biće uslova koje svaka od zemalja, kada je reč o reformama treba da ispuni, ali takođe važan uslov je i regionalna saradnja, a današnji sastanak i "Brdo proces" su primer kako treba raditi na tom polju.

SRBIJA – KIM - DIJALOG

DAČIĆ: SPORAZUM O DOKUMENTIMA ZA IZBORE I POLICIJI

BRISEL, 24. jula (Beta) - Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je danas da je u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu postignut dogovor da Srbi sa Kosova na lokalne izbore izlaze sa postojećim dokumentima, i da je takođe postignut napredak u rešenjima za formiranje policije u srpskim opštinama.
Prema njegovim rečima, postignut je i dogovor da se za postavljanje policijskog osoblja ne traže nikakva kosovska dokumenta, državljanstvo niti lične karte za prijem u radni odnos "naših bivših pripadnika policije". A saglasnost je postignuta da se izbegne zakletva, dakle, kako je rekao, "oni neće podnositi tu zakletvu nekoj nezavisnoj kosovskoj državi, nego će biti u pitanju jedan drugi papir koji će biti apsolutno statusno neutralan".
Dačić je posle razgovora sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton rekao da će na opštinskim izborima na Kosovu moći da učeštvuju i sva raseljena lica, dakle i kosovski Srbi "koji sada žive u centralnoj Srbiji", kao i oni koji su rođeni na Kosovu. Dogovoreno je, prema njegovim rečima, da srpska lista na izborima bude zastupljena u centralnoj izbornoj komisiji i u drugim izbornim telima. Potvrđena je i uloga Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u organizaciji, nadzoru i overi rezultata ovih izbora.
Srpski premijer je dodao da je postignut dogovor o potpunoj operativnosti regionalnog komandira policije, Srbina, na severu Kosova, koji će sastaviti svoj tim i osoblje.
Rekao je i da je u pregovorima o telekomunikacijama i energetici postignut vidan napredak, ali da konačnog dogovora još nema. A, po njegovim rečima, najmanje daleko se otišlo u sagledavanju rešenja za pravosuđe, a to znači "šta treba da usledi kad je reč o osnovnim sudovima i tužilaštvima i na koji način će oni funkcionisati, biti osnivani u srpskim sredinama".
"Nama je u interesu da Srbi učestvuju na lokalnim izborima, ne zato da bi potvrdili ili pomogli Briselski sporazum ili da bi zaokružili prištinsku nezavisnost nego pre svega da bismo pomogli sami sebi, Srbiji, našem narodu, da Srbi na Kosovu prvi put dobiju i legalne i legitimne međunarodno priznate predstavnike koje su do sada neki u svetu zvali ilegalnim institucijama", naglasio je srpski premijer.
Dačić je istakao da je današnji sastanak "bio veoma koristan zato što su otklonjene bojazni koje smo imali, naročito kad smo to objašnjavali našem narodu na Kosovu i Metohiji, a to je da nećemo dozvoliti da se kroz dijalog, odnosno kroz učešće na izborima želi potvrditi, kako to oni misle, nekakva kosovska nezavisnost".
On je istakao da je srpska delegacija u razgovorima naišla na "pripcipijelnu podršku Evropske unije u stavu da je ovo statusno neutralni sporazum i da u tom smislu nikakvi elementi državnosti ne bi trebalo da budu deo primene". "Mi nećemo prihvatiti ništa što bi potvrdilo kosovsku nezavisnost, zato što su za nas ovi pregovori statusno neutralni", rekao je srpski premijer.
Dačić je dodao da je bilo reči i o finansiranju projekata u srpskim sredinama na Kosovu i rekao da Evropska komisija želi da obezbedi 15 miliona evra za razne projekte. Naveo je i da će pregovori biti nastavljeni 27. avgusta.

EŠTON: DAČIĆ I TAČI RAZGOVARALI O PRIPREMI IZBORA

BRISEL, 24. jula (Beta) - Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton saopštila je da su se premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači danas u Briselu saglasili da preduzmu konkretne aktivnosti kako bi lokalni izbori na Kosovu protekli uz dobar odziv.
"Danas sam se u Briselu sastala sa premijerom Dačićem i premijerom Tačijem kako bismo razmotrili dalji napredak u implementaciji aprilskog sporazuma o dijalogu o normalizaciji odnosa dve strane", navela je Eštonova u saopštenju. Precizirala je da su dvojica premijera razgovarali o pripremi opštinskih izbora zakazanih za 3. novembar.
"Saglasili su se da treba da budu preduzete sve konkretne mere kako bi se obezbedilo da izbori proteknu uz dobar odziv", navela je Ketrin Ešton. "Rad na implementaciji će se nastaviti u narednim sedmicama istim intenzitetom kako bismo održali do sada ostvareni dobar zamah", dodala je.

DAČIĆ: POSTIGNUT SPORAZUM O DOKUMENTIMA SA KOJIMA SE GLASA

BRISEL, 24. jula (Beta)- Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je danas da je u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu postignut dogovor da Srbi sa Kosova na lokalne izbore izlaze sa postojećim dokumentima, i da je takođe postignut napredak u rešenjima za formiranje policije u srpskim opštinama.
Prema njegovim rečima, postignut je i dogovor da se za postavljanje policijskog osoblja ne traže nikakva kosovska dokumenta niti da oni polažu nekakvu zakletvu kosovskoj državi, već će to biti jedna statusno neutralna izjava.
Dačić je posle razgovora sa premijerom Kosova Hašimom Tačijom i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton rekao da će na opštinskim izborima na Kosovu moći da učeštvuju i sva raseljena lica, dakle i kosovski Srbi "koji sada žive u centralnoj Srbiji", kao i oni koji su rođeni na Kosovu.
Srpski premijer je dodao da je postignut dogovor o potpunoj operativnosti regionalnog komandira policije, Srbina, na severu Kosova, a rekao je i da je u pregovorima o telekomunikacijama i eneregetici postignut vidan napredak, ali da konačnog dogovora još nema.

TAČI: OSTVAREN BITAN NAPREDAK ALI BEZ KONAČNIH DOGOVORA

BRISEL, 24. jula (Beta)- Trojni sastanak predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije završen je večeras u Briselu uz bitan napredak i iskazanu dobru volju ali bez konačnih dogovora o lokalnim izborima, telekomunikacijama i energetici, izjavio je kosovski premijer Hašim Tači.
Nakon sastanka, Tači je izjavio da je učinjen vidljiv napredak sa ciljem da se obezbedi što veće učešće kosovskih Srba na lokalnim izborima. Dodao je da je veoma blizu i dogovor oko pitanja vezanih za telekomunikacije i energetiku ali da će se na tome još dodatno raditi.
Na pitanje kada će biti održan sledeći sastanak Beograda i Prištine, Tači je rekao da će se o tome naknadno postići dogovor.