SRBIJA – KiM - EU

EŠTON: PREGOVORI BEZ NOVIH USLOVA

BEOGRAD, 09. jula (Tanjug) - Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton odala je priznanje rukovodstvu Srbije na viziji i hrabrosti u donošenju teških odluka i suočavanju sa velikim političkim izazovima, što je, kako je istakla, rezultiralo jednoglasnom odlukom članica EU da otvore pregovore sa Srbijom bez novih uslova.
Visoka predstavnica je izrazila zadovoljstvo i zbog toga što je Srbija već počela pripreme za početak pristupnih pregovora sa EU. "To je proces pun izazova i zato je dobro videti da se Srbija sprema. I mi smo počeli pripreme, Evropska Komisija radi na pripremi okvira za pregvore i sprema se da ga predstavi državama članicama", rekla je Ešton, posle sastanka sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i vicepremijerom Aleksandrom Vučićem.
Ešton je istakla da je odluka da se otvore pregovori sa Srbijom istorijska.
"Sav taj rad (rukovodstva Srbije) potvrdila je svaka članica EU jednoglasnim donošenjem odluke o otvaranju pristupnih pregovora. Ova odluka je doneta bez ikakavih novih uslova", naglasila je Ešton. Ona je pohvalila napredak postignut u razgovorima sa Prištinom i istakla da je bila zadovoljna kada je članicama EU predstavljala taj napredak, kao i time što je mogla da kaže da postoje konkretni rezultati u primeni briselskog sporazuma.
Ocenila je da su ostvareni dobri i konkretni koraci u primeni briselskog sporazuma i dodala da je cilj svih tih anpora da se obezbedi bolji žvot za građane na severu Kosovu.
"Juče sam se srela 13. put sa premijerima Dačićem i Tačijem i srešću se opet, razgovori će se nastaviti u nedeljama i mesecima pred nama. Neće biti letnje pauze za sve, jer moramo da pokažemo napredak", kazala je Ešton. Navela je da su premijeri potvrdili spremnost da nastave sa naporima.
Ona je istakla da gde god da putuje po svetu priča se o Srbiji i o načinu na koji je narod, uz rukovodstvo koje je izabrao, odlučio da ide dalje ka EU i da normalizuje odnose sa Prištinom.
Ešton je izrazila poštovanje zbog toga i liderima Srbije i sprskom narodu.
"Vi ste inspiracija. Velika je privilegija raditi sa vama i radujem se što ću nastaviti da radim sa vama na daljem putu Srbije ka EU", poručila je Ešton.
Predsednik Srbije je izjavio da Srbija nastavlja u istom tempu da ispunjava obaveze koje je preuzela prema EU, ali i prema svojim građanima kada je bolji život u pitanju.
Nikolić je rekao da se razgovaralo o svim problemima, da su joj nagovestili šta Srbija može da izvede uz saglasnost građana, šta je ono što mora da se uradi, ali i šta je to što će biti prelomna tačka.
Predsednik Srbije je rekao i da su Eštonovoj još jednom rekli da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, a da je ona uzvratila da u EU to znaju i da niko od Srbije i ne traži da prizna Kosovo. Naveo je da postoji otvorena komunikacija sa privremenim institucijama u Prištini, da postoje dva gledišta - jedno srpsko da je Kosovo suštinska autonomija i drugo, da je Kosovo nezavisno, te da se verovatno nikada i ne bi dogovorili bez EU, a da će taj dogovor verovatno biti osnova za za bolju buduću saradnju.
EU ima knjigu obaveza koju Srbija mora da ispuni, rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, Srbija je svesna svojih obaveza, vlada ubrzano priprema tim koji će je voditi iz pregovora u pregovore. "Teško da neko može Srbiju da skloni sa njenog evropskog puta", poručio je predsednik Nikolić.
On je podsetio da uskoro dolazi i evropski komesar za proširenje Štefan File sa željom da pomogne Srbiji da stane rame u rame sa ostalim evropskim državama.
"Srbija kao suverena država koja zna svoje interese i obaveze umeće da ispuni obaveze i interese svojih građana", zaključio je Nikolić.
On je izrazio očekivanje da će Priština biti spremna da promeni svoje zakone i podvukao da će srpska zajednica imati sva ovlašćenja dogovorena sporazumom iz Brisela i u skladu sa Deklaracijom skupštine Srbije.
Nikolić je, odgovarajući na pitanje Tanjuga kakva će biti ovlašćenja zajednice srpskih opština i da li očekuje da će Priština biti spremna da promeni zakone, rekao da Priština mora da izmeni svoje zakone i donese zakon o amnestiji ako želi sporazum i mir, a Srbija mora da ispuni svoje obaveze. Prema njegovim rečima, kada bi sve zavisilo samo od Beograda i Prištine sporazuma ne bi ni bilo, ali, dodao je, postoji EU, kao neko ko brine o stabilnosti i miru "i koji se sa takvim problemima već suočavala i rešavala ih ne zatežući ih nikad do pucanja, kao što bi smo učinili mi". "Sve ono o čemu smo se dogovorili biće u nadležnosti srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, a to znači da će imati svoju policiju i komandanta koji će biti pod jurisdikcijom Prištine ali to znači isto koliko je i sada komandant policije iz Raške pod jurisdikcijom Prištine" reka je Nikolić.
Premijer Srbije je rekao da Beograd i Priština treba da nastave dijalog o svim temama od interesa, a ne samo o onim koje nam drugi nameću, ali je precizirao da nastavak dijaloga nikako ne znači da sporazum ide u pravcu nekog pravno obavezujućeg dokumenta ili priznanja Kosova.
Dačić je ovim preciziranjem reagovao na pitanje - ima li vremenskog okvira za drugi deo sporazuma - koje je izveštač Rojtersa uputio Ešton. Premijer je istakao da Beograd i Priština treba da nastave dijalog i o drugim temama, poput pitanja državne i privatne imovine, ali i položaju Srpske pravoslavne crkve, a ne samo o onim "koje nam drugi nametnu".
"Moramo i o drugim stvarima da razgovaramo, kao što su pitanja državne i privatne imovine, položaja SPC , kulturnog nasleđa, crkvene imovine... Biće tu mnogo tema i imamo o mnogo stvari da razgovaramo u narednom periodu", rekao je premijer. "To ne znači da sporazum ide u pravcu, kao što to neko najavljuje, nekog pisanog sporazuma, pravno obavezujućeg... ili ka priznanju", istakao je Dačić.

NIKOLIĆ:DOGOVOR BEOGRADA I PRIŠTINE NEMOGUĆ BEZ EU

BEOGRAD, 9.jula (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da Priština i Beograd verovatno ne bi mogli da dođu do dogovora bez Evropske unije (EU).
Nikolić je posle susreta sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, kojem je prisustvovao i premijer Srbije Ivica Dačić, rekao da postoje dva gledišta srpsko da Kosovo ima suštinsku autonomiju u sastavu Srbije i prištinsko da je Kosovo nezavisno.
"Verovatno ne bismo mogli da se dogovorimo bez EU", rekao je Nikolić i poručio da je dogovor Beograda i Prištine dogovor "za buduću bolju saradnju, ako ne naše dece, onda dece naše dece".

DAČIĆ: SRBIJA ĆE BITI PRVA SLEDEĆA ČLANICA EU

BEOGRAD, 9. jula (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je večeras uverenje da će Srbija biti sledeća nova članica Evropske unije.
Posle sastanka sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Beogradu, Dačić je kratko novinarima rekao da je Srbija već tražila da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, ali ne samo o temama koje zadaje EU.
U dijalogu Beograda i Prištine tema treba da bude i pitanje drzavne i privatne imovine na Kosovu, položaj Srpske pravoslavne crkve, kulturno nasleđe, kao i crkvena imovina, rekao je Dačić.

DjURIĆ:OČEKUJEM PRITISAK ZA USVAJANjE ZAKONA O AMNESTIJI

BEOGRAD, 10. jula (Beta) - Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić rekao je danas da očekuje da će visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešotn dati jasan signal vlastima u Prištini da Skupština Kosova mora da usvoji zakon o amnestiji.
"U planu imeplementacije stoji da to jeste predsulov i s obzirom da je EU stalo da sporazum bude sproveden, to je i jedan od većih uspeha gospođe Ešton, i mislim da nema sumnje da će ona takvu poruku preneti predstavnicima privremenih vlasti Prištine", kazao je Djurić za Radioteleviziju Srbije (RTS).
Djurić je podsetio da je Zakon o amnestiji preduslov za primenu sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i dodao da oklevanje kosovskih vlasti za njegovu primenu vidi u "odlučnosti srpske strane da osnaži i ojača zajednicu srpskih opština".
"Naša strana je već do sada pokazala spremnost da ostvari sporazum, a naš cilj je osnaženje i stavaranje jake zajednice srpskih opština. To, kao i integracija (srpske zajednice), zastrašuje političare s druge strane, i to vidimo kao razlog zašto se sporazum ne sporovodi", rekao je Djurić.
On nije mogao da odgovori da li će sporazum biti sproveden do kraja ove godine, ali je naveo da Srbija "neće biti prepreka".
Takođe nije mogao da potvrdi ni spekulacije da će biti šef tima Srbije u pregovorima sa EU, navodeći da vlada o tome još nije donela odluku. "Najiskrenije ne znam ko će biti pregovarač", rekao Djurić.

SRBIJA

MRKIĆ: SNAŽNI OSLONCI ZA SARADNjU S KUBOM

HAVANA, 09. jula (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić razgovarao je danas u Havani, na početku zvanične posete Kubi, sa svojim kubanskim kolegom Brunom Rodrigezom o mogućnostima za intenziviranje saradnje dve zemlje, posebno ekonomske.
Mrkić je, u izjavi Tanjugu, ocenio da su oslonci za saradnju između Srbije i Kube veoma jaki i da dve zemlje traže prostor da, kroz reforme koje sprovode, osnaže veze, naročito na polju privrede.
Srbija s Kubom ima dugu istoriju odličnih veza, podsetio je šef srpske diplomatije i ukazao da ove godine obeležavamo 70. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa.
"Pošto Kuba ulazi u specifične reforme sopstvenog sistema, a zna se da je Srbija već duže vreme u ozbiljnim reformama, tražimo prostor da u ovom reformisanju osnažimo veze i sarađujemo, naročito u oblasti privrede", naglasio je Mrkić i podsetio da Kuba želi strane investicije, kao i Srbija.
"Kuba ima manjih dugovanja prema nama, ali to možemo kompenzovati zajedničkim akcijama prema trećim zemljama, zajedničkim projektima, a od posebnog je interesa saradnja u oblasti zdravstva", kazao je Mrkić, navodeći poznate kubanske vakcine protiv raka i druge lekove.
Mrkić je rekao i da Srbija sada traži način da se ceo proces saradnje sistematizuje i da pacijenti iz Srbije dobuju mogućnost da do ovih lekova lako dođu.
Šef srpske diplomatije najavio je da će u novembru Kubu posetiti ministarka zdravlja Srbije Slavica Djukić Dejanović.
Mrkić će tokom posete Kubi, svoje prve zvanične jednoj zemlji Latinske Amerike, razgovarati i s drugim visokim kubanskim zvaničnicima. Šef srpske diplomatije posetu Havani je ranije danas započeo polaganjem venca na spomenik "Hose Marti" i obilaskom istoimenog Memorijlnog centra.
Srpski ministar će posetiti i Ministarstvo za spoljnu trgovinu i strana ulaganja, gde će se sastati sa ministrom Rodrigom Malmijerkom.

NIKOLIĆ PRIMIO DEŽERA I ODLAZEĆE AMBASADORE

BEOGRAD, 10. jula (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas u oproštajne posete šefa delegacije EU u Srbiji, Vensana Dežera, dosadašnje ambasadore Hrvatske Željka Kuprešaka i Danske Mete Kjuel Nilsen, kao i ambasadora Velike Britanije Majkla Devenporta koji će preuzeti vođenje delegacije EU.
Kako se navodi u saopštenju pres službe predsednika, Nikolić je istakao da je Srbija u prethodnom periodu mnogo toga postigla, ali da je veliki posao još pred njom, kao i da nema vremena za gubljenje jer građani zaslužuju da napokon žive bolje.
"Omogućavanje boljeg životnog standarda građanima je u ovom trenutku najvažniji zadatak koji je pred nama. Država je dužna da ljudima obezbedi posao i stabilnost, a ne izgovore za bilo čiju nesposobnost", rekao je Nikolić.
Dežer je u razgovoru s Nikolićem rekao da je sada jasno da je demokratija u Srbiji sazrela i da je izuzetno jaka poruka Evropi bilo to što je predsednik odlučio da Srbiju predstavlja kao predsednik svih građana.
U saopštenju pres službe predsednika se navodi da je Devenport istakao da i u Briselu i u Londonu sada postoji značajno veće poverenje u Srbiju, što je rezultat napretka koji je zemlja ostvarila u prethodnih godinu dana.
Kuprešak se u razgovoru s Nikolićem založio za nastavak unapređenja odnosa Srbije i Hrvatske i istakao da je posebno važno to što se već preduzimaju konkretni potezi, poput rešavanja pitanja penzija.
Ambasadorka Mete Kjuel Nilsen rekla je da je primetila da su građani mnogo više uključeni u razumevanje problema s kojima se Srbija susreće, kao i da je ono što je vlast u Srbiji učinila u prethodnih godinu dana "oteralo dotadašnje nepoverenje i oklevanje", navodi se u saopštenju.
Ambasadorka Danske je pozdravila zalaganje Srbije za uspostavljanje trajne stabilnosti u regionu i napredak koji je u vezi toga do sada postignut.

ZAJEDNIČKA SEDNICA VLADA SRBIJE I RS U BANjALUCI

BANjALUKA, 10. jula (Tanjug) - Vlade Srbije i Republike Srpske održaće danas u Banjaluci četvrtu zajedničku sednicu, u okviru koje će biti razmatrani konkretni projekti saradnje.
Dve vlade će, između ostalog, potpisati memorandum o zajedničkim opredeljenjima prema dijspori, a očekuje se da će biti razmatran i projekat prekogranične saradnje "Podrinje" kojim je obuhvaćeno 14 opština iz Srbije i 14 iz Republike Srpske sa oko milion i trista hiljada žitelja.
Kako je Tanjugu rečeno u Vladi Srbije, sednica će početi u 13 sati, a pre nje će premijer Ivica Dačić imati susrete sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i premijerkom Željkom Cvijanović.
Prethodna sednica održana je u oktobru prošle godine, takođe u Banjaluci, i rezultirala je, između ostalog, dogovorom da kompanije Gas RES i Srbijagas , kao i nadležna ministarstva, u najskorijem roku postignu sporazum o razumevanju, da se izvrši revizija projekta hidrocentrale na Drini, da se pripremi sporazum o saradnji između elektroprivreda Srbije i RS, dogovorom o otvaranju aviolinije Beograd-Banjaluka i potpisivanjem protokola o saradnji vlada na projektu "Podrinje".
Iako su zajedničke sednice vlada Srbije i RS bile donedavno jedinstven regionalni forum, na inicijativu Beograda zajedničke sednice vlada bi mogle postati uobičajeni vid bilateralne saradnje sa svim državama proisteklim iz bivše Jugoslavije.
Prva se odazvala Makedonija, čiji su ministri gostovali u Beogradu početkom juna, a već je dogovoreno da se sledeća zajednička sednica održi u Skoplju.
Takođe, predsednik parlamenta Slovenije Janko Veber dogovorio se nedavno sa premijerom Ivicom Dačićem da se u septembru u Beogradu upriliči prvo zasedanje srpske i slovenačke vlade.
Premijer Dačić je u više navrata izrazio spremnost da zajedničke sednice postanu praksa i u odnosima sa Federacijom BiH.

DODIK: RS PODRŽAVA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE

BANjALUKA, 10. jula (Beta) - Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da Republika Srpska podržava evropske integracije Srbije i raduje se njenom evropskom putu.
"Smatramo da BiH treba da krene putem dobivanja kandidatskog statusa. Očekujemo da će krenuti pregovarački proces za Srbiju i da će Srbija postati punopravna članica Evropske unije (EU)", kazao je Dodik posle sastanka s premijerom Srbije Ivicom Dačićem. Rekao je da će RS nastaviti da prati odluke državnog vrha Srbije u odnosu na Kosovo, ističući da RS i dalje neće dozvoliti da BiH prizna nezavisnost Kosova. "BiH ne može podržati nezavisnost Kosova, imajući u vidu i svoju unutrašnju strukturu, kao i činjenicu da je Srbija jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma", kazao je Dodik. On je poručio da poziciju Republike Srpske relaksira opredeljenje Srbije za Dejtonski sporazum, koji definiše BiH kao suverenu zemlju sastavljenu od dva entiteta i tri naroda.
Izražavajući zadovoljstvo što se rukovodstva RS i Srbije kontinuirano sastaju i razgovaraju o međusobnim odnosima, on je poručio da RS nema ništa protiv toga da Vlada Srbija održava zajedničke sednice s Vladom Federacije BiH i Savetom ministara, jer je to dokaz da Srbija želi normalizaciju odnosa u regionu.
Predsednik RS je kazao da je današnji sastanak bio prilika da obavesti Dačića o situaciji u RS i BiH, kao i da se, istovremeno, čuje njegovu ocenu stanja u Srbiji. "RS i Srbija potvrđuju saradnju u okviru Sporazuma o specijalnim vezama, ta saradnja je intezivna i očekujem da ćemo uskoro održati sednicu Saveta za primenu sporazuma u Beogradu, da analiziramo ranije dogovorene projekte i dogovorimo neke nove projekte", naveo je Dodik. Prema njegovim rečima, na današnjoj sednici vlada RS i Srbije razgovaraće se o realizaciji projekta "Južni tok", energetskim projektima na Drini, kao i projektu "Podrinje".

LjAJIĆ: MAKEDONIJA MENjA UREDBU O OGRANIČENjU UVOZA

BEOGRAD, 10. jula (Beta) - Makedonija će izmeniti uredbu o ograničenju uvoza brašna i pšenice, izjavio je danas agenciji Beta ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić.
Uredba Vlade Makedonije, po kojoj za kilogram uvezene pšenice makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće, a za kilogram brašna uvezen iz Srbije da kupe četiri kilograma domaće pšenice, primenjuje se od 1. jula.
Ljajić se u Skoplju s makedonskim ministrom poljoprivrede Ljupčom Dimovskim dogovorio da se pokrene procedura za izmenu te uredbe. Na sastanku je, kako je rekao Ljajić, dogovoreno da se se uklone sve vancarinske barijere u trgovini između Makedonije i Srbije da bi se obezbedio slobodan protok robe i povećao obim robne razmene. "Mi ćemo pratiti procedru i očekujemo da se ta uredba izmeni u razumnom roku", rekao je Ljajić.
Ministar je rekao da, ukoliko sve bude kako je danas dogovoreno i ako se dogovor sprovede, Srbija neće preduzimati nikakve recipročne mere protiv Makedonije. "Sve necarinske barijere treba da budu uklonjene i da ih nijedna država ne primenjuje u cilju zaštite domaćih proizvođača", rekao je Ljajić.
Kako je dodao, dogovor je da se jednom nedeljno Srbija i Makeodnija konsultuju o tehničkim i praktičnim problemima svojih trgovaca prilikom uvoza i izvoza, i da te probleme rešavaju.
Ljajić je rekao da će vanredno zasedanje Zajedničkog komiteta CEFTA biti 22. jula u Beogradu, na kojem će on izvestiti o današnjem dogovoru. "Insistiraćemo na tome da su ovakve mere i odluke neprihvatljive i da se ne smeju u budućnosti primenjivati, kao i da će država imati automatsko pravo da uvede recipročne mere ukoliko se ovo ponovi", rekao je Ljajić.

RASMUSEN: SRBIJI SU OTVORENA VRATA NATO

BRISEL, 09. jula (Tanjug) - Srbija mora da uradi domaći zadatak i sprovede neophodne reforme, ali naša vrata su uvek otvorena, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, ističući da pridruživanje Srbije NATO zavisi mnogo od odluke i posvećenosti same Srbije.
"Pozicija NATO je takva da su naša vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemlje zainteresovane za pridruživanje ispunjavaju uslove i kriterijume. Srbija zna šta treba da uradi - da uradi domaći zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuće. Naša vrata se ne otvaraju automatski, morate da pokažete vašu dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je - mi smo spremni kad ste vi spremni", kazao je Rasmusne.
Generalni sekretar NATO je u intervjuu "Kuriru" rekao da je odluka EU o početku pregovora o pristupanju sa Srbijom prava odluka, koja pokazuje koliko se može postići kroz reforme i dijalog. "Radujem se doslednoj implementaciji sporazuma Beograda i Prištine koji je inicirala EU. Kfor će i ubuduće igrati svoju ulogu, omogućujući sigurno okruženje za sve ljude na Kosovu", izjavio je Rasmusen.
Generalni sekretar Alijanse je sporazum Beograda i Prištine ocenio kao istorijski.
"Pohvalio sam Keti Ešton kad je tog dana došla u sedište NATO, sa gospodinom Dačićem i gospodinom Tačijem. I Dačić i Tači su bili jasni da, dok rade na implementaciji sporazuma, vide NATO kao garanciju mira i sigurnosti za sve ljude na Kosovu. Tesna saradnja NATO i EU, ovde u Briselu, kao i na terenu, donela je opipljiv napredak. Sporazum Beograda i Prištine pokazuje da NATO i EU mogu da rade zajedno i moraju da rade zajedno, zbog naše zajedničke sigurnosti", ispričao je on.
Rasmusen je kazao da će NATO nastaviti svoju misiju u ovom regionu i da za sada ne razmatra povlačenje trupa Kfora sa Kosova. Prema njegovim rečima, proširenje NATO bilo je veliki uspeh. "Zahvaljujući njemu, stvorili smo celovitu, sigurnu i mirnu Evropu, jer je interakcija i saradnja NATO i EU omogućila pozitivan ekonomski razvoj. Trenutna ekonomska situacija ne bi trebalo da zaseni činjenicu da smo mnogo godina unazad imali veliki ekonomski rast", rekao je on.
Rasmusen je ocenio da realnost pokazuje da je NATO najjača vojna alijansa koja je u mogućnosti da učestvuje u, na primer, operaciji u Libiji. "Bilo je potrebno samo šest dana da se napravi koalicija i da se preuzme odgovornost za ovu operaciju. Kao što znate, sve odluke u NATO donose se konsenzusom. Još postoji duh savezništva i solidarnosti. A sa 28 članica, mi smo jači nego pre", naveo je Rasmusen.
Na pitanje da li da su takozvane nove članice aktivnije od starih, on je odgovorio da su nove države iz Istočne Evrope osetljivije kad je reč o pitanjima i vrednostima kao što su sloboda, demokratija i vladavina prava.
"Sve ove postsocijalističke države su imale iskustvo tranzicije iz diktature u demokratiju i možda zato osećaju veću solidarnost. Ali i stare članice su pokazale odlučnost poslednjih godina. Da vas podsetim da je operacija u Libiji bila primer gde su članice iz Evrope pružile najviše. I to je solidarnost. Iz ove operacije smo naučili da Evropa može da vodi, ali takođe smo naučili i da je Evropa prilično zavisna od SAD, i da ova operacija ne bi mogla biti uspešna bez značajnog doprinosa SAD. Ovo nas dovodi do zaključka da je potreban veći doprinos Evrope zajedničkoj bezbednosti", ispričao je on.
Rasmusen je rekao da je siguran sam da će SAD ostati posvećene evropskoj bezbednosti, ali način na koji one to rade može da se promeni. "Na primer, sledi povlačenje američkih trupa iz Evrope jer je, nadamo se, situacija ovih dana daleko stabilnija nego pre. Ali, na drugoj strani, videćemo povećanje drugačijeg američkog angažovanja na polju bezbednosti. Jedan primer za to je raketna odbrana", naveo je generalni sekretar Alijanse.
"Svedoci smo povećane raketne opasnosti, a činjenica da ciljevi u Evropi mogu biti pogođeni razlog je odluke da NATO izgradi raketnu odbranu. Najveći doprinos ovome daju SAD. Tako da ovo pokazuje jasnu američku privrđenost evropskoj bezbednosti, ali na savremen način. Sada postoje nove vrste pretnji, i treba da pronalazimo nove načine da se suočimo s njima", kazao je on. Založio se za jačanje saradnje u Evropi u oblasti odbrane, jer će ovo samo dodatno ojačati NATO. "Kao što sam rekao, potrebno nam je još vojne moći, i ako je Evropska odbrana nešto što će doneti nove vojne investicije, to će nam biti od velike pomoći", zaključio je Rasmusen.