SRBIJA - BELORUSIJA

NIKOLIĆ:EKONOMSKA SARADNjA SA BELORUSIJOM MOŽE BITI BOLjA

BEOGRAD, 4. jula (Beta)- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ukazao je danas da postoje uslovi da ekonomska saradnja Srbije i Belosrusije bude bolja, odnosno da se godišnja spoljnotrgovinska razmena dve zemlje, koji sada iznosi 150 miliona evra, uveća najmanje do iznosa od pola milijarde evra, saopštio je Nikolićev kabinet.
Nikolić je u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Belorusije Vladimirom Makejom istakao da će Srbija u narednom periodu raditi na oporavku svoje ekonomije, jer je to jedini način da se građanima omoguće bolji uslovi života.
"Obnovili smo stara prijateljstva koja su u prethodnim godinama nepotrebno zapostavljana i sada je Srbija ponovo postala zemlja koja nudi perspektivu svakome ko je zainteresovan za zajednički nastup na trećim tržištima", rekao je Nikolić.
Partnerstvo beloruske firme Amkodor i Prve petoletke iz Trstenika mogla bi biti, kako je saopšteno, prvi konkretan primer uspešne ekonomske saradnje dve zemlje, a dogovorena je otvaranje aviolinije BeogradMinsk.
Ministar spoljnih poslova Belorusije je rekao da je izuzetno važno da Srbija i Belorusija razvijaju zajedničke proizvodne projekte i naglasio da su beloruske kompanije zainteresovane za prisustvo na srpskom tržištu, kao što su i srpske firme zainteresovane za tržište Belorusije.
"Belorusija će ostati pri stavu da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, a gosti iz Belorusije ponudili su i podršku Srbiji u vezi sa ovim pitanjem pred međunarodnim forumima i organizacijama", piše u saopštenju kabineta predsednika Srbije.

DAČIĆ I MAKEJ: UNAPREDITI EKONOMSKU SARADNjU DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 4. jula (Beta)- Premijer Srbije Ivica Dačić i šef beloruske diplomatije Vladimir Makej ocenili su danas u Beogradu da su odnosi dve zemlje tradicionalno dobri i prijateljski, izrazivši nadu da će biti sve bolji i na ekonomskom planu.
"Beloruska strana ima ozbiljan pristup planu dva predsednika (Tomislava Nikolića i Aleksandra Lukašenka iz marta ove godine) da se međusobna spoljnotrgovinska saradnja poveća sa 170 miliona evra u prošloj godini na 500 miliona evra u narednim godinama", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makejom u vladi Srbije.
Makej je rekao da beloruskosrpski odnosi doživljavaju preporod, i naglasio da bi za povećanje robne razmene bilo potrebno uspostaviti novi, integracioni vid saradnje, prevashodno stvaranje zajedničkih kompanija, čemu treba da prethodi usvajanje mape puta.
"Srbija je za Belorusiju ključni partner na Balkanu, i ima posebno mesto u našoj spoljnoj ekonomskoj saradnji, jer sa Srbijom imamo sporazum o slobodnoj trgovini", ukazao je šef beloruske diplomatije i dodao da je cilj usvajanje mape puta što pre, kako bi se trasirala svestana saradnja dve zemlje.
Dačić je rekao da su u izgledu mnogi zajednički projekti, poput otvaranja avionske linije između dve zemlje u septembru i dodao da je veliko interesovanje beloruskih kompanija za saradnju sa srpskim, među kojima su Prva petoletka iz Trstenika, FAP iz Priboja, 14. oktobar iz Kruševca, IMT i IMR.
On je dodao da su u i planu otvaranje zajedničke fabrike za proizvodnju liftova, kao i zajednički graditeljski projekti.
"Ako se bar deo onoga o čemu smo razgovarali ostvari, to će uticati da Srbija počne da rešava mnoge probleme, kao i najveći koji ima nezaposlenost", istakao je Dačić.
On je dodao da na međunarodnoj političkoj sceni često vladaju dvostruki standardi, kao i da Srbiji upravo postavljaju pitanja o saradnji sa Rusijom, Belorusijom i Kinom one zemlje koje i same imaju "najbolje moguće ekonomske odnose sa tim zemljama".
Dačić je naveo da je dobio poziv da poseti Belorusiju, što će, kako je kazao, najverovatnije biti u oktobru i zahvalio je Minsku na principijelnom stavu kada se radi o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

BELORUSIJA I SRBIJA PRELAZE NA FAZU ZAJEDNIČKIH PREDUZEĆA

BEOGRAD, 4. jula (Beta)- Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej izjavio je danas u Beogradu da je Srbija strateški partner te zemlje na Balkanu i ocenio da je veoma važno što se sada "sa faze robne razmene prelazi na fazu formiranja zajedničkih preduzeća".
"To znači širenje postojećih, formiranje novih preduzeća, znači sklapanje tehnike u Srbiji i otvaranje za Srbiju novih radnih mesta što je podsticajno za ekonomiju", rekao je Makej posle sastanka sa srpskih šefom diplomatije Ivanom Mrkićem i najavio od septembra direktni aviosaobraćaj između Beograda i Minska.
Makej je takođe rekao da je sa Mrkićem usaglašena mapa zajedničke saradnje, i da su dogovoreni čvrsti kontakti ministarstava spoljnih poslova dve zemlje radi razmene informacija i usaglašavanja, kako je beloruski ministar kazao, osetljivih pitanja.
Na sastanku je, prema njegovim rečima, bilo reči i o međunarodnim pitanjima, i Belorusija će nastaviti da pruža Srbiji "apsolutnu podršku u međunarodnim organizacijama u vezi sa pitanjima suvereniteta, integriteta i Kosova".
Ivan Mrkić je ukazao na poseban značaj Makejevog dolaska, s obzirom da je to prva zvanična poseta nekog beloruskog šefa diplomatije Srbiji. Prema Mrkićevim rečima, otkako je predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetio Belorusiju, uloženi su ozbiljni napori u jačanje saradnje, i puno je od toga urađeno od tada.
"Smatramo da imamo puno prostora da se povezujemo, da povećamo trgovinsku razmenu ali i da imamo zajedničke projekte, prozivodnju, da nastupamo zajedno prema trećim zemljama" rekao je srpski šef diplomatije. Mrkić je ukazao da će "poseta biti još" da postoji namera za dalje zbližavanje i da se "deli dobro i zlo, kao u istoriji".
Makej je rekao da je pored ekonomske saradnje bitna i oba kulturna, pa je za ovu godinu najavio održavanje Dana kulture Srbije u Belorusiji, a za sledeću godinu uzvratnu manifestaciju Belorusije u Srbiji.

SRBIJA

VUČIĆ SA ROGOZINOM NA SAJMU NAORUŽANjA U SANKT PETERBURGU

BEOGRAD, 04. jula (Tanjug) - Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić boravi danas u Ruskoj Federaciji gde kao specijalni gost Dmitrija Rogozina, jednog od najbližih saradnika i prijatelja Vladimira Putina, prisustvuje Sajmu naoružanja i opreme u Sankt Peterburgu.
Vučić i Rogozin prisustvuju nastupu MiG-ova 29 M2 i Suhoja 27, a ovo je do sada najveći prikaz snaga ruskog ratnog vazduhoplovstva i ruskih pomorskih snaga.
Domaćin je posebnu pažnju posvetio prikazu leta i operativnih sposobnosti aviona za koje je Srbija zainteresovana, MiG 29 M2.
Vučić i Rogozin bili su gosti i na ruskom ratnom brodu koji je primer najsavremenije i najmodernije vojne tehnologije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Prvi potpredsednik vlade je, kako pišu "Večernje novosti", boravio je u dvodnevnoj poseti Rusiji gde je o unapređenju vojne saradnje i nabavci vojne opreme razgovarao sa Rogozinom, s kojim se sastao dva puta, u Moskvi i Sankt Peterburgu
Teme razgovora su bile nabavka aviona, kao i radarskih i protivvazdušnih sistema za srpsku vojsku.
"Vučić je sa visokim ruskim funkcionerom dogovarao za Srbiju najpovoljniji način plaćanja šest aviona "mig 29 2M" i dva radara", navode "Novosti". List piše da se govorilo i o drugoj fazi ovog posla u čijem bi središtu trebalo da bude modernizacija verzija raketnih sistema C300 i "pancir".
Srpski vicepremijer i Rogozin potvrdili su spremnost da se do kraja godine portpise Dogovor o vojnotehničkoj saradnji između dveju zemalja, a taj ugovor bio je u fokusu i prilikom nedavnog Vučićevog susreta sa ruskim ministom odbrane Sergejom Šojguom, podseća list. Novosti navode da je Vučić sa Rogozinom, pored mogućnosti skapanja novih aranžmana za unapređenje opremljenosti Vojske Srbije, razgovarao i o zajedničkom nastupu vojnih industrija na trećim tržištima.

LITVANIJA: OTVORIĆEMO VRATA SRBIJI

BEOGRAD, 04. jula (Tanjug) - Litvanija će učiniti sve što je u njenoj moći da se završe sve potrebne pripreme za prvu međuvladinu konferenciju, kojom i zvanično počinju pristupni pregovori Srbije za članstvo u EU, izjavio je ministar spoljnih poslova Litvanije Linas Linkevičijus.
"Kao nepristrasni posrednici, zaista ćemo se truditi da poguramo napred ovaj proces. Kako će sve teći konkretno, ne mogu da vam kažem u ovom trenutku, jer još nije jasno kada će prva međuvladina konferencija biti organizovana. Rečeno je da će to biti najkasnije u januaru sledeće godine", rekao je u intervjuu današnjim "Novostima" šef diplomatije Litvanije, koja je od 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje EU.
"Ukoliko bude ranije, bićemo više nego srećni da je organizujemo tokom našeg predsedavanja. Ako bude u januaru, pripremaćemo je, u svakom slučaju. Obavićemo sve što je potrebno u vezi s tim", istakao je Linkevičijus.
Ministar Linkevičijus je izrazio zadovoljstvo postizanjem sporazuma o započinjanju pregovora i dodao da su zaboravljeni svi nesporazumi iz bliske prošlosti u odnosima između Beograda i Vilnjusa. "Srbija je veoma važna zemlja i za region zapadnog Balkana i za Evropu. Bićemo, stoga, korisni u cilju pružanja neophodne ispomoći. Tako ćemo raditi i, iskreno, tako smo uvek radili", kazao je Linkevičijus i istakao da je ono što Litvanija želi u budućnosti u odnosima sa Srbijom, "nesmetana, korektna i transparentna saradnja".
Šef litvanske diplomatije je rekao da su glavne oblasti litvanskog predsedavanja "kredibilna Evropa, Evropa rasta i otvorena Evropa", precizirajući da se projekat otvorene Evrope odnosi na dijalog između ostalog sa zemljama kandidatima, kao što su Srbija, Turska i Crna Gora. "Na strani smo onih zemalja koje smatraju da je evropska integracija svih zemalja zapadnog Balkana od veoma velike važnosti. Svaki korak u ovom procesu je zato bitan", zaključio je Linkevičijus.

SPORAZUM O SARADNjI SRBIJE I GRUZIJE U OBLASTI TURIZAMA

BEOGRAD, 4. jula (Beta)- Predstavnici Srbije i Gruzije potpisali su danas sporazum o saradnji u oblasti turizma, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede Srbije.
Saradnja će se ogledati kroz promociju organizovanih grupnih i individualnih turističkih putovanja, kao i jedinstvene turističke ponude dve države, razmenu stručnjaka, informacija i podržavanje usavršavanje kadrova u oblasti turizma i ugostiteljstva.
Sporazum su potpisali državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Srbije Goran Petković i ambasador Gruzije u Srbiji David Bakradze.
Ocenjeno je da dosadašnja saradnja Srbije i Gruzije u oblasti turizma nije pratila tradicionalno dobre ukupne bilateralne odnose dve države, odnosno da turistička privreda, potencijalni turisti i organizatori putovanja u Gruziji nisu bili dovoljno upoznati sa turističkom ponudom Srbije.
"Sporazum će doprineti unapređenju saradnje ne samo u oblasti turizma već i ukupnoj privrednoj razmeni dve zemlje, kako bi dobri bilateralni odnosi bili praćeni adekvatnom ekonomskom saradnjom", piše u saopštenju Ministarstva.

U EGIPTU OKO 1.600 TURISTA IZ SRBIJE, SVI BEZBEDNI

KAIRO/BEOGRAD, 4. jula (Beta)- U egipatskom letovalištu Hurgada trenutno boravi oko 1.500 turista iz Srbije, dok ih je u Šarm el Šeiku oko 90, svi su bezbedni i do sada se nisu obraćali za pomoć, saopštila je danas Ambasada Srbije u Kairu.
Ambasada, kako se dodaje u saopštenju, pomno prati razvoj situacije u celom Egiptu, a posebno u turističkim mestima gde su najviše koncentrisani turisti iz Srbije, kao i u najvećim gradovima, Kairu i Aleksandriji, u kojima privremeno boravi 55 državljana Srbije.
Istovremeno se podseća na jutrošnju preporuku Ministarstva spoljnih poslova Srbije građanima koji su nameravali da putuju u Egipat da to ne čine, a onim građanima koji borave u egipatskim letovalištima da budu u stalnom kontaktu sa Ambasadom kojoj u svakom trenutku mogu da se obrate ako se nađu u bilo kakvoj nevolji.
U Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu formiran je Krizni štab, koji je u stalnom kontaktu sa ambasadom i reagovaće ukoliko se proceni da i Vlada Srbije treba da pomogne građanima koji borave u Egiptu. Ambasada u Kairu dostupna je građanima Srbije 24 sata. Telefoni Ambasade su +20227365494, +20227354061, a mobilni telefon konzula Marije Šošić +201061818418.

KIRBI: BLISKI ODNOSI SAD I SRBIJE NIKADA OČIGLEDNIJI

BEOGRAD , 04. jula (Tanjug) - SAD snažno podržavaju evropski put Srbije, a njeno pristupanje Evropskoj uniji ojačaće i američko-srpsko prijateljstvo, istakao je američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi ocenivši da bliski odnosi SAD i Srbije nikada dosad nisu bili "očigledniji ni važniji."
"Naši bliski odnosi, izgrađeni na zajedničkim vrednostima i aspiracijama, nikada kao sada nisu bili očigledniji ili važniji", naveo je Kirbi u autorskom tekstu objavljenom u listu "Nedeljnik".
Prema njegovim rečima, Srbija i SAD dele zajedničku viziju budućnosti Zapadnog Balkana - viziju mira, bezbednosti, prosperiteta i dobrosusedskih odnosa u regionu koji je deo integrisane Evrope. "Ujedinjeni smo u tim ciljevima i zajedno radimo da bismo te zajedničke interese unapredili u korist obe naše nacije", istakao je američki ambasador.
Sjedinjene Američke Države stoje uz Srbiju, poručio je on, uputivši još jednom čestitke našoj zemlji na nedavnoj odluci Evropskog saveta da do januara 2014. otpočne pregovore o pristupanju Uniji. "Radujemo se danu u kojem će Srbija i sve zemlje regiona postati članice EU i tako moći da imaju dobrobiti i doprinesu daljem razvoju i napretku. Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ojačaće i EU i američko-srpsko prijateljstvo. S radošću očekujemo sledeće 132 godine prijateljstva", poručio je američki ambasador.
On je podsetio da bilateralni odnosi između SAD i Srbije traju skoro 132 godine, od 14. oktobra 1881. godine, kada su SAD priznale Kraljevinu Srbiju kao suverenu zemlju i kada su naše dve države postavile čvrste temelje saradnje. "Zajedno smo izneli tegobe i žrtve dva svetska rata, imamo zajedničke nacionalne heroje poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina, a podigli smo i mnogo mostova ličnih prijateljstava - uključujući i onaj kroz srpsku dijasporu u Sjedinjenim Državama", naveo je Kirbi u svom tekstu.
"Danas želimo da nastavimo na tim temeljima, da otvorimo nova polja saradnje, kako bi se zajedno suočili s izazovima 21. veka", istakao je on, napomenuvši da SAD i Srbija blisko sarađuju svakodnevno po pitanjima odbrane, sprovođenja zakona, kulture, obrazovanja, ekonomskog razvoja, i na mnogim drugim poljima.
Američki ambasador je podsetio da je, zajedno sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem i zamenikom državnog sekretara Patrikom Kenedijem, pre tri dana otvorio novu ambasadu SAD u Beogradu.
Prema njegovim rečima, sa svojim inovativnim i ekološkim dizajnom, nova američka ambasada, "smeštena na uzvišenju na olistalom Dedinju, opipljivi je zavet snazi američko-srpskih odnosa i našoj posvećenosti da u narednim godinama gradimo na tim temeljima". Kirbi je istakao da je, samo jedan dan po otvaranju ambasade, vitalnost američko-srpskog prijateljstva pokazana još jednom, kada su ugledni gosti iz svih sfera srpskog društva prisustvovali prijemu u njegovoj rezidenciji povodom obeležavanja 237. godišnjica nezavisnosti SAD.

SRBIJA – EU

DEŽER: PRAVA DA NE POSTOJE SAMO NA PAPIRU

BEOGRAD, 04. jula (Tanjug) – Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ukazali su danas na značaj parlamenta i nezavisnih regulatornih tela u osiguranju poštovanja građanskih prava, što je značajno pitanje u procesu pregovora Srbije sa EU.
Za EU su posebno važni građani i njihovo mesto i položaj kako u Uniji tako i u državama koje teže ulasku EU i zato u procesu pregovora kada se ocenjuje neka zemlja to pitanje je značajno, rekao je Dežer na skupu "Građanska prava u Srbiji - uloga Skupštine i nezavisnih institucija" u Domu Narodne skupštine. "Mi se sada krećemo na važnom putu za Srbiju i verujem da ćemo videti da prava ne postoje samo na papiru već da se i sprovode", rekao je Dežer i dodao da "Eu nije lek i raj za sve, ali je važno kako građani gledaju na taj proces i da učestvuju u njemu.
On je ukazao na značaj nezavisnih regulatornih tela poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i istakao da ona treba da imaju odgovarajuća finansijska sredstva.
Ocenjujući da je napravljen pomak u radu parlamenta, Dežer je rekao da je njegova uloga važna i u tome da obezbedi da ono što donosi se u praksi i primenjuje kako bi kvalitet života građan bio bolji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručio je da je Srbija nekada bila problem, a sada izgleda da je konočno postala rešenje i motor približavanja celog zapadnog Balkana "Kao najveća zemlja regiona uspešna Srbija će vući ceo zapadni Balkan ka i u EU", rekao je Kacin ističući da članstvo u Uniji nije samo po sebi cilj, već treba iskoristiti politički kontekst pregovora o članstvu za sprovođenje reformi i vladavinu prava i stvaranje jake i konkrurentne ekonomije. "To je posao koji se ne može obaviti za vreme mandata jedne vlade, niti samo kroz rad jedne politicke grupacije, već je potreban proaktivan pristup vladajuće kolaicije, opozicije i civilnog društva", poručio je Kacin.
Mora se ojačati uloga parlamenta i njegovu vidljivost u javnosti i političkom procesu, što je, kako je ukazao, težak zadatak kako zbog političke kulture po kojoj se gotovo o svim pitanja izjašnjava vrh političke partije tako I zbog zakondavnih rešenja. "Političari često vide skupštinu kao nešto što ih vuče na dole i kao prepreku, a ne kao instituciju bez koje ne smeju i ne mogu", rekao je Kacin.
Ukidanje blanko ostavke važan je korak ka uspostavljanju nezavisnoti Skupštine, ukazao je Kacin, ali i naglasio da je potrebno uraditi daleko više i ona mora da služi kao široka platforma za debate na koji način je potrebno sprovesti reforme , a ne sme biti mesto u kojom će se samo odobravati predlozi vlade bez suštinske i otvorene rasprave. "I ne daj bože da sve prođe - treba neke stvari i blokirati da bi postale bolje i da bi se na kraju mogle ne samo prihvatiti već i sprovoditi", rekao je Kacin.
Navodeći da parlament treba da kontroliše i rad službi bezbednosti i pozdravljajući posetu članova skupštinskog Odbora za bezbednost Bezbednosno informativnoj agencije, Kacin je rekao da je to samo mali korak ka uspostavljanju efikasne kontrole.
U tom smislu, kako je rekao, važno je i da sekreterijat Odbora pomogne da poslanici zaista obavljaju kontrolnu funkciju, a ne da budu publika za referate šefova službi tokom njihovih retkih poseta Skupštini.
Problem kontrole službi bezbednost nema samo Srbija, rekao je Kacin i naveo da se zahvaljucjuhi Edvardu Snoudenu "neke od najcrnjih sumnji u vezi sa radom američkih obaveštajnih agencija su se potrvrdile kao istinite". On je rekao da pozdravlja učvršćivanja konsenzusa među političkih snaga o članstvu EU, navodeći da je neophodno da je potrebno stvarati što širi konsenzus tokom pregovaračkog procesa.
Uz konstataciju da ne želi da provocira već da da ilustraciju, Kacin je rekao da je kosovski premijer HašimTači tokom pregovora u Briselu dolazio u punom sastavu, a pored njega su bili dva potoredsednika vlade - jedan Albanac I jedan Srbin, kao i predstavnik opozicije, što znači da je i opozicija bila uključena i zato su oni uspesli uprkos tome da se mnogi protive briselskom dogovoru.

KACIN: SRBIJA SAMA SVOJOM POSVEĆENOŠĆU ODLUČUJE O DATUMU

BEOGRAD, 04. jula (Tanjug) – Izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Jelko Kacin izjavio je danas da će Srbija "sama, koracima koje preduzme i posvećenošću da sa reči pređe na delo, izabrati datum za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji", jer je za sada dobila zeleno svetlo, a ne datum.
"Ja bih rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo, iako ovde svi govore da je dobila datum. Ja o datumu ne znam ništa, jer će datum izabrati sama Srbija sledećim koracima kojima će pokazati koliko je posvećena da sa reči pređe na delo", rekao je Kacin novinarima u parlamentu. On je naglasio da niko ne bi smeo da bude iznenađen, "ako bi pregovori defakto krenuli i ranije".
Kacin je dodao da će Srbija odlučivati o svojim prioritetima svojom posvećenošću "u realnom vremenu", a da je s druge strane u evropskim institucijama i Evropskom parlamentu usaglašen nacrt rada kada je Srbija u pitanju. "U Srbiju uskoro dolaze Ketrin Ešton i Štefan File. Mi smo uslaglasili nacrte rada u evropskim insttiucijama, uključujući i Evropski parlament, organizovali smo se da pratimo Srbiju i u slučaju da krene znatno dinamičnije", rekao je Kacin.
Iako, kako je naglasio, nema pravo da govori u ime Srbije, on je hrabri da se sama pred sobom dokaže i svojim građanima i "de fakto bude motor". "Sve je na strani Srbije i to se može veoma brzo i stvarno desiti", uveren je Kacin.
Evropski izvestilac je naveo i da u Srbiji "svi govore o poglavljima 23 i 24 i da je u Evropi svi hrabre da tu i najbrže napreduje, jer su to najteža poglavlja". On je naveo slučaj Crne Gore koja je, kako je podsetio, otvorila i zatvorila dva poglavlja, ali ne i poglavlja 23 i 24.
Kacin je, takođe, podsetio i da će premijer Srbije Ivica Dačić u ponedeljak u Briselu još jednom razgovarati sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, o implementaciji svega što je potrebno i naglasio da od primene briselskog spsorazuma "u mnogo čemu zavisi šta i kako". "Srbija je velika zemlja sa 7,5 miliona ljudi i isto toliko ćudi. Zato ljudima treba omogućiti da proces evrointegracija shvate i kao svoju priliku. Pre svega, da ga shvate kao svoju ličnu odgovornsot da se prema toj jasnoj evropskoj perspektivi, koja donosi strana ulaganja i nova radna mesta odgovorno ponašaju", rekao je Kacin.
Evropski izvestilac za kraj razgovora sa novinarima parafrazirao je, kako je sam rekao, srpskog premijera. "Da parafraziram Dačića: ipak je Srbija samu sebe skinula sa nebesa, donela sebe na zemlju, što znači u Evropu", rekao je Kacin.

DEŽER: PRAVA DA NE POSTOJE SAMO NA PAPIRU

BEOGRAD, 04. jula (Tanjug) – Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ukazali su danas na značaj parlamenta i nezavisnih regulatornih tela u osiguranju poštovanja građanskih prava, što je značajno pitanje u procesu pregovora Srbije sa EU.
Za EU su posebno važni građani i njihovo mesto i položaj kako u Uniji tako i u državama koje teže ulasku EU i zato u procesu pregovora kada se ocenjuje neka zemlja to pitanje je značajno, rekao je Dežer na skupu "Građanska prava u Srbiji - uloga Skupštine i nezavisnih institucija" u Domu Narodne skupštine. "Mi se sada krećemo na važnom putu za Srbiju i verujem da ćemo videti da prava ne postoje samo na papiru već da se i sprovode", rekao je Dežer i dodao da "Eu nije lek i raj za sve, ali je važno kako građani gledaju na taj proces i da učestvuju u njemu.
On je ukazao na značaj nezavisnih regulatornih tela poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i istakao da ona treba da imaju odgovarajuća finansijska sredstva.
Ocenjujući da je napravljen pomak u radu parlamenta, Dežer je rekao da je njegova uloga važna i u tome da obezbedi da ono što donosi se u praksi i primenjuje kako bi kvalitet života građan bio bolji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručio je da je Srbija nekada bila problem, a sada izgleda da je konočno postala rešenje i motor približavanja celog zapadnog Balkana "Kao najveća zemlja regiona uspešna Srbija će vući ceo zapadni Balkan ka i u EU", rekao je Kacin ističući da članstvo u Uniji nije samo po sebi cilj, već treba iskoristiti politički kontekst pregovora o članstvu za sprovođenje reformi i vladavinu prava i stvaranje jake i konkrurentne ekonomije. "To je posao koji se ne može obaviti za vreme mandata jedne vlade, niti samo kroz rad jedne politicke grupacije, već je potreban proaktivan pristup vladajuće kolaicije, opozicije i civilnog društva", poručio je Kacin.
Mora se ojačati uloga parlamenta i njegovu vidljivost u javnosti i političkom procesu, što je, kako je ukazao, težak zadatak kako zbog političke kulture po kojoj se gotovo o svim pitanja izjašnjava vrh političke partije tako I zbog zakondavnih rešenja. "Političari često vide skupštinu kao nešto što ih vuče na dole i kao prepreku, a ne kao instituciju bez koje ne smeju i ne mogu", rekao je Kacin.
Ukidanje blanko ostavke važan je korak ka uspostavljanju nezavisnoti Skupštine, ukazao je Kacin, ali i naglasio da je potrebno uraditi daleko više i ona mora da služi kao široka platforma za debate na koji način je potrebno sprovesti reforme , a ne sme biti mesto u kojom će se samo odobravati predlozi vlade bez suštinske i otvorene rasprave. "I ne daj bože da sve prođe - treba neke stvari i blokirati da bi postale bolje i da bi se na kraju mogle ne samo prihvatiti već i sprovoditi", rekao je Kacin.
Navodeći da parlament treba da kontroliše i rad službi bezbednosti i pozdravljajući posetu članova skupštinskog Odbora za bezbednost Bezbednosno informativnoj agencije, Kacin je rekao da je to samo mali korak ka uspostavljanju efikasne kontrole.
U tom smislu, kako je rekao, važno je i da sekreterijat Odbora pomogne da poslanici zaista obavljaju kontrolnu funkciju, a ne da budu publika za referate šefova službi tokom njihovih retkih poseta Skupštini.
Problem kontrole službi bezbednost nema samo Srbija, rekao je Kacin i naveo da se zahvaljucjuhi Edvardu Snoudenu "neke od najcrnjih sumnji u vezi sa radom američkih obaveštajnih agencija su se potrvrdile kao istinite". On je rekao da pozdravlja učvršćivanja konsenzusa među političkih snaga o članstvu EU, navodeći da je neophodno da je potrebno stvarati što širi konsenzus tokom pregovaračkog procesa.
Uz konstataciju da ne želi da provocira već da da ilustraciju, Kacin je rekao da je kosovski premijer HašimTači tokom pregovora u Briselu dolazio u punom sastavu, a pored njega su bili dva potoredsednika vlade - jedan Albanac I jedan Srbin, kao i predstavnik opozicije, što znači da je i opozicija bila uključena i zato su oni uspesli uprkos tome da se mnogi protive briselskom dogovoru.

SRBIJA – KiM

RIKER: NE OČEKUJEMO DA SRBIJA PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD , 04. jula (Tanjug) - Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker izjavio je da veruje da postoji volja da se do decembra primeni sve što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prišstine, precizirajući i da se od Srbije ne očekuje da prizna Kosovo.
"Da, mislimo da je moguće da se sve to učini u toku ove godine. To će dokazati ozbiljno liderstvo, ozbiljan angažman i posvećenost. I dalje je neophodno mnogo toga uraditi i zbog toga je neophodno konstantno angažovanje", rekao je Riker u intervjuu za današnju "Poltiku".
"Primena je naravno ključna, a zahtevi su sasvim jasni, jer je Evropski savet jasno izneo uslove za Srbiju i za Kosovo kako bi napredovali na evropskom putu. Te stvari nisu promenjene. Svesni smo da je primena uvek najteži deo posla, ali smatramo da je moguće sve to uraditi", istakao je Riker.
Podsećajući da su SAD priznale Kosovo, Riker je rekao da je to "naš pogled i da razumemo da postoje i drugačije interpretacije". "Kao što znate, pitanje priznanja nije deo dijaloga i od Srbije se ne očekuje da prizna Kosovo. Umesto toga, dijalog je usresređen na normalizaciju odnosa, čime se odbacuje teoretski koncept o priznanju i stvar fokusira na svakodnevne probleme i teme, na ono što utiče na živote ljudi", kazao je Riker.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, koji je pred svaku rundu dijaloga imao sastanke predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, rekao je da posle godinu dana vidi velika dostignuća. "Velike zasluge mogu da se pripišu vođstvu u Beogradu i Prištini, ali i građanima koji su kao glasači zahtevali od svojih lidera da to učine - oni su želeli napredak. Razumemo koliko je teško raditi sve ove stvari, ali za godinu dana možemo da vidimo da je mnogo toga urađeno", rekao je Riker.
Kada je reč o ekonomiji, Riker je rekao da je premijerov put u SAD bio ključan u tom smislu. "Ono što mi možemo da uradimo kao Vlada SAD jeste da ohrabrimo i ukažemo na mogućnosti za biznis...Ono što imamo jesu resursi u smislu programa koji će pomoći Srbiji da sprovede reforme tako da joj ekonomija bude konkurentnija...Ako se stvore mogućnosti, američki investitori će sigurno doći i iskoristiti te mogućnosti", zaključio je Riker.

RASMUSEN: NATO NEĆE DOZVOLITI DA SE NARUSI PROGRES NA KOSOVU

PRIŠTINA 3. jul (Beta) - Generalni sekretar NATOa Anders Fog Rasmusen ocenio je danas da briselski sporazum Beograda i Prištine daje nadu u bolju buducnost celog regiona i ukazao da NATO neće dozvoliti bilo kakvo narušavanje nastalog progresa.
"Sporazum pruža nadu za bolji život i bolju buducnost za ljude širom regiona. Od vitalnog je značaja da se obezbedi istinska primena sporazuma", kazao je Rasmusen novinarima u Prištini, nakon susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.
Prema njegovim rečima, NATO i Kfor će nastaviti da garantuju sigurnost na Kosovu.
"Kao i uvek bićemo spremni da reagujemo i suočimo sa svakim pokušajem 'miniranja' progresa", rekao je Rasmusen i dodao da će NATO takođe nastaviti da sa međunarodnim mehanizmom na Kosovu "pomaže u razvoju stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova". "Svi u regionu ce profitirati od mira i bezbednosti, koji će nas približiti cilju Evropi koja je u celosti slobodna i u miru", kazao je generalni sekretar NATO.
Tači je ponovio da je Kosovo spremno da na vreme ispuni sve obaveze iz sporazuma sa Beogradom. Dodao je da i Srbija treba da nastavi implementaciju sporazuma isto kao što to čini i Kosovo, koje je, kako je rekao posvećeno tom cilju.