SRBIJA

NIKOLIĆ SA MADjARSKIM PREDSEDNIKOM

BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegov mađarski kolega Janoš Ader sastali su se danas u Palati "Srbija", na početku dvodnevne posete mađarskog predsednika Srbiji. Nikolić je Adera dočekao ispred Palate "Srbija" uz intoniranje himne dve zemlje.
Nakon sastanka dvojice predsednika uslediće razgovori državnih delegacija Srbije i Mađarske. Ader će posle sastanka sa Nikolićem razgovarati i sa premijerom Ivicom Dačićem.
Mađarski predsednik će se sutra, drugog dana posete Beogradu, obratiti poslanicima u Skupštini Srbije na posebnoj sednici, koju je tim povodom sazvao predsednik srpskog parlamenta Nebojša Stefanović.

NIKOLIĆ, ADER: SARADNjA DVE ZEMLjE NA ISTORIJSKOM USPONU

BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je Evropska unija 28. juna na velikom ispitu poštovanja sopstvenih pravila i poručio da je Srbija svojim zalaganjem zaslužila da dobije datum za otpočinjanje pregovora, a mađarski predsednik Janoš Ader rekao je da računa na pozitivnu odluku Saveta EU o dodeljivanju datuma Srbiji.
Nikolić je istakao da Srbiji nije potrebna milostinja i da traži relanu procenu onoga što je postigla na evropskom putu. "Mi nismo ljudi na mostu ili pored crkve koji su pružili ruku i čekaju da naiđe EU i da nam udeli neki novčić. Nama je mesto u evropskoj porodici. Želimo da uredimo državu kao što su uređene evropske i to je do sada išlo sporije nego što je trebalo, ali sada ide normalnim tokom", poručio je NIkolić posle susreta sa mađarskim predsednikom Janošom Aderom.
Nikolić je naglasio da Srbija traži da se realno vrednosno procenjuje da li je za ovih godinu dana ili poslednjih 10 godina ispunila uslove koji su ispunjavale i druge države na evropskom putu. "Neka nam kažu, ako smo to zaslužili zašto onda ne počinjemo pregovore, a ako nismo šta još treba da uradimo da bismo ih počeli. Mi ćemo nastaviti sa reformama bez obzira na stav EU", istakao je predsednik Srbije.
On je rekao i da Srbija nigde ne žuri, da za proces priključenja EU "ne radi za godinu-dve, već za večnost" i da će, kada pregovori budu otvoreni, otvaranje i zatvaranje svakog od poglavlja i ispunjavanje obaveza biti znak da smo uredili državu ne samo prema evropskim standardima, već i prema svojim željama.
Nikolić je dodao da Srbija nije brzo menjala svoj sistem i da nije brzo vršila reforme da bi što pre stigla do datuma i da samim tim ne očekuje ni da kada pregovori budu otvoreni sve ide brzo. "Nek ide po ritmu koji proceni EU", poručio je Nikolić.
Predsednik Mađarske je poručio je da Mađarska bezrezervno podržava ulazak Srbije u EU i da će takav stav izneti i 28. juna na sastanku Evropskog saveta kada bude odlučivano o dodeljivanju datuma za pristupne pregovore sa Srbijom.
"Mađarska bezrezervno podržava ulazak Srbije u EU i tako će biti 28. juna. Srbija može da računa na podršku Mađarske na sastanku Evropskog saveta", rekao je Ader na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Palati Srbija.
Predsednik Mađarske je podsetio da je Mađarska i u prethodnom periodu podržavala ulazak Srbije u EU. Ocenio je da je Srbija mnogo toga učinila prethodnih meseci i prethodne godine kako bi se započeli pregovori sa EU. "Ja svakako računam na pozitivnu odluku (EU saveta)", rekao je Ader, koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu..
Ader je poručio da Mađarska bezrezervno podržava ulazak Srbije u EU i da će takav stav izneti i 28. juna na sastanku Evropskog saveta kada bude odlučivano o dodeljivanju datuma za pristupne pregovore sa Srbijom. "Mađarska bezrezervno podržava ulazak Srbije u EU i tako će biti 28. juna. Srbija može da računa na podršku Mađarske na sastanku Evropskog saveta", rekao je Ader.
Predsednik Mađarske je podsetio da je Mađarska i u prethodnom periodu podržavala ulazak Srbije u EU. Ocenio je da je Srbija mnogo toga učinila prethodnih meseci i prethodne godine kako bi se započeli pregovori sa EU. "Ja svakako računam na pozitivnu odluku (EU saveta)", rekao je Ader, koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu.
Nikolić i Ader složili su se da je sutrašnje zajedničko odavanje pošte žrtvama srpske i mađarske nacionalnosti istorijski događaj uz poruku da istoriju treba ostaviti istoričarima, a budućnost saradnji dva naroda.
Predsednik Srbije je posle razgovora sa mađarskim kolegom istakao da je zajednički pomen stradalim žrtvama u Raciji 1942. godine, kao i tokom odmazde 1945. godine, čin simboličkog istorijskig pomirenja. "Time je zatvoreno teško poglavlje odnosa Srbije i Mađarske. Od danas istoriju ostavljamo istoričarima, a budućnost saradnji dva naroda", rekao je Nikolić na zajedničkoj konfereniji za novinare sa predsednikom Aderom u Palati Srbija.
"Reč je o istorijskom događaju kojim će se zaključiti otvoreno poglavlje u odnosima dve zemlje dugo 70 godina", kazao je Ader.
Nikolić i Ader su ocenili da je saradnja dve zemlje na istorijskom usponu.
Nikolić je naglasio da je Srbiji veoma značajna činjenica da mađarska podržava Srbiju u procesu evrointegracija i unapređenju regionalne saradnje.
Predsednik Srbije je ukazao da je ekonomska saradnja dve zemlje u oblasti infrastrukture, a posebno železnice u stalnoj ekspanziji, dok je trgovinska razmena dostigla rekoradan obim.
Ader je ocenio da je Skupština Sribje prošlog petka donela veoma važnu odluku time sto je usvojila Deklaraciju o osudi zločina nad mađarskim stnovništvom u Vojvodini 1944. i 1945.godine. Prema njegovim rečima, Srbija, koja želi da uđe u EU time je dala dobar primer i zemljama koje su članice Unije.
On je rekao da će sutra biti ispunjen dogovor dva predsedsednika postignut prilikom Nikolićeve posete Budimpešti i da će se "zajednički pokloniti žrtvama srpske i mađarske nacionalnosti" u Čurugu.
Govoreći o položaju Srba u Mađarskoj, Nikolić je rekao da novi mađarski zakon o izbornim pravilima "nikako ne odgovara srpskoj manjini, jer izmene predviđaju da manjine imaju preko 20.000 glasova za izbore poslanika u Parlamentu". Kako je ukazao, ukoliko je broj manji od toga, mogu imati samo "portparola" bez prava glasa. "Pomenute izmene nikako ne odgovoraju sprskoj manjini jer neće moći na adekvatan način da utiču na donošenje ključnih odluka koje se tiču manjina u Mađarskoj", rekao je predsednik Srbije.
S druge strane, on je izrazio zadovoljstvo što su, kako je rekoa, preduzeti prvi koraci da se obezbedi nesmetan rad srpskih škola u Mađarskoj.
Govoreći o mađarskoj manjini u Srbiji, Nikolić je ocenio da etničke veze imaju značajnu ulogu u oblikovanju nacionalnog identiteta, a da kolektivna prava manjina predstavljaju legitimnu težnju u očuvanju osobenosti etničkih grupa. "Ustav Republike Srbije garantuje mađarskoj manjini niz kolektivnih prava... Mađarska zajednica aktivno učestvuje u donošenju odluka na svim nivoima pokrajinske vlasi. Na žalost, nakonizbora 2012. godine doneli su odluku da ne učestvuju u Vladi Srbije, ali se njihovo mišljenje može čuti u parlamentu", naveo je NIkolić.
Ader je preneo da je sastanak bio prilika da se razgovora i o privrednim odnosima dve zemlje, kao i o kulturnoj saradnji. On je preneo da je konstatovano da su Srbija i Mađarska otvaranjem novih graničnih prelaza, poboljšana prekogranična saradnja, da je proširen promet robe.

NOVI AMBASADOR SRBIJE PREDAO AKREDITIVNO PISMO VAN ROMPEJU

BEOGRAD, 24. juna (Beta) - Duško Lopandić, novi ambasador u stalnoj misiji Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu, predao je danas akreditivno pismo predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju, saopštila je večeras Misija.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolic doneo je nedavno ukaz o postavljenju Lopandića za ambasadora u stalnoj misiji Srbije pri EU.
Lopandić je od 1988. do 1994. godine radio u Misiji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), pri Evropskoj zajednici (EU), kao ataše.
Od 2001. do 2004. godine bio je direktor Direkcije za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova SRJ, a od 2007. do 2011. godine ambasador Srbije u Portugaliji, kao i ambasador Srbije na Zelenortskim ostrvima, na nerezidencijalnoj osnovi. Od avgusta 2011. godine bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, zadzuzen za odnose sa EU.

SRBIJI ZA RAZVOJNE PROJEKTE 208,5 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 25. juna (Beta)- Srbija i Nemačka potpisale su danas Protokol o razvojnoj saradnji za 2013. godinu, kojim su Srbiji za razvojne projekte odobrena sredstava od 208,5 miliona evra.
Protokol su u Vladi Srbije potpisali direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milan Pajević i rukovodilac Sektora za jugoistocvnu Evropu i Kavkaz Ministarstva za privrednu saradnju i razvoj Vlade Nemacke Anete Zajdel. Od ukupnog iznosa Srbija će moći da koristi 195 miliona evra u formi zajmova i 13,5 miliona bespovratnih sredstava u obliku tehničke pomoći.
Pajević je nakon potpisivanja rekao da su sredstva namenjena za infrastrukturu, najviše za energiju i vodu, održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje i demokratiju, državnu upravu i građansko društvo. On je naveo da tu spada i projekat obnovljive energije u Kostolcu, za šta je namenjeno 60 miliona evra zajma i milion evra pomoći. Kako je dodao, od 2000. do 2012. godine za razvojnu saradnju Srbije i Nemacke namenjeno je vise od 1,3 milijarde evra razvojne pomoći i Nemačka je najveći bilateralni donator Srbiji.
Zajdel je rekla da je Nemačka zainteresovana za nastavak saradnje sa Srbijom na starim projektima, ali i na novim u oblastima demokratije, civilnog društva, energije, otpadnih voda i drugim sektorima.
Ambasador Nemacke u Beogradu Hajnc Vilhelm rekao je da su pregovori o ovom projektu trebalo da budu održani tek na jesen, ali da će tada u Nemačkoj biti izbori, pa je ta zemlja želela da Srbija što pre dobije opredeljena sredstva. Kako je dodao, nejveći deo sredstava namenjen je za energiju i vodu, a ove godine prvi put i za energiju vetra.

SRBIJA - EU

NIKOLIĆ: OČEKUJEMO DATUM, A NE TAPŠANjE PO RAMENU

BEOGRAD, 25. juna (Beta)- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je uveren da će EU 28. juna Srbiji "dati istorijsku šansu" i pozvao Nemačku, kao najuticajniju članicu EU da svojom odlukom pokaže da se zalaže za pomirenje, mir i stabilnost u regionu i da ume da ceni tuđe napore.
Nama tapšanje po ramenu nije dovoljno. Mi tražimo da nam pruže priliku da živimo i preživimo, rekao je Nikolić u obraćanju javnosti uoči odluke o pokretanju pristupnih pregovora EU sa Srbijom.
"Kažu da je sada sve u rukama najuticajnije članice Nemačke. Pretpostavljam da je teško nositi na leđima toliku odgovornost. Pa, nije ni nama bilo lako da u najtežoj mogućoj situaciji ispunjavamo zahteve. Uveren sam da će pravo i pravda prevagnuti 28. juna", rekao je Nikolić. Ako neko želi da Srbija potone u blato, neka bude siguran da postoji pravda, koja je temelj svakog sistema, pa i sistema EU, a jednakost, pravda i istina su temelj razmatranja velikih umova među kojima blistaju imena mnogih Nemaca, dodao je Nikolić.
Predsednik Srbije je ocenio da EU ima istorijsku odgovornost za uspešan razvoj Balkana i dodao da Srbija očekuje da sve članice Unije "dokažu da se nedvosmisleno zalažu za mir i stabilnost u regionu".
Naveo je da će Srbija, ako ne dobije datum, nastaviti dalje težim putem koji iziskuje više vremena, više snage i odricanja, ali da će na kraju uspeti, jer su, kao i uvek u istoriji, pravda i istina na njenoj strani.
"Mi druge nemamo, nastavićemo ponosno da idemo dalje. Ako dobijemo poruku da ne postoje pravda, istina, moral, već samo interes, naš odgovor je jasan: nastavljamo a vi dođite ponovo. I nemojte da zakasnite", istakao je Nikolić. "Srbija snažno posvetila stabilizaciji Balkana" i da je donela odluke koje će omogućiti trajni mir. "Srbija je više od decenije posvetila stabilizaciji regiona, a naročito u proteklih godinu dana, kada je za unapređenje odnosa i razvoj demokratije učinjeno više nego što je iko mogao da očekuje", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je naveo da svakog dana iz celog sveta stižu pohvale za odlučnost i rešenost Srbije da rešava goruća pitanja od ključne važnosti za ceo Balkan i Evropu uopšte, i istakao da je Srbija učinila sve da bude deo evropske porodice i zna da je ceo svet toga svestan. "Svet je možda većinom baziran na interesu, ali često nas događaji drže u uverenju da postoji nešto više. Mi smo u bilateralnim razgovorima sa predstavnicima evropskih država i širom sveta, dobili uveravanja da Srbija zaslužuje datum za otpočinjanje pregovora", rekao je Nikolić. "Većina je to rekla nama, a neki su to izrazili u međunarodnim organizacijama i forumima. Mi više nećemo da stojimo sa strane i posmatramo svoj život. Odlučni smo da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke, i krenemo napred", rekao je Nikolić.

DAČIĆ: NEMA NIJEDNOG RAZLOGA ZA ODLAGANjE ODLUKE O DATUMU

BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) - Nema nijednog opravdanog razloga da se odlaže odluka o početku pregovora Srbije sa EU, poručio je danas premijer Srbije Ivica Dačić i naglasio da Srbiji nisu potrebna "nikakva nova prolazna vremena".
"Zaista objektivno ne postoji nijedan jedini razlog da bilo ko odlaže odluku o početku pregovora. Nikakva nova prolazna vremena nam nisu neophodna, a naročito to ne bi bilo pravedno i to bi za nas bilo razočaranje", rekao je srpski premijer.
On je naveo da je za Srbiju neprihvatljivo da se ponovo odlučuje o datumu u decembru pre nego što se otvore pregovori, jer u tom slučaju to nije donošenje pozitivne odluke. "Nije dovoljno što imamo teškoće u implementaciji (briselskog sporazuma), nego treba da još razmišljamo da li će Savet EU u decembru da donese odluku ili će imati opet nekih pitanja", kazao je premijer.
Premijer je naglasio da je ova sedmica "foto finiš" i da će ovih dana biti održano nekoliko važnih sastanaka, kao i da je diplomatska aktivnost Srbije velika. Srbija, kako je istakao, ne može da prihvati da stalno postoji politika "novih uslovanljavanja, izmicanja i pomeranja ciljeva".
"Ketrin Ešton je vodila ovaj dijalog, u pitanju je i kredibilitet EU, jer sastavni deo ovog dogovara jeste bila teza - datum neće biti problem. Ako je to problem, onda se zaista postavlja pitanje kredibiliteta. To nije u skladu sa onim što smo se dogovorili", poručio je Dačić. On se ipak nada će se se pronaći neko kompromisno rešenje.
"Znam da je to posledica dugogodišnjeg pa i decenijskog nepoverenja koje je uspostavljeno na ovim prostorima i da je to posledica toga da neko misli da mi samo kupujemo vreme, kao što su možda neke prethodne vlade radile, ali mi smo zaista iskreni partneri", rekao je Dačić. Situacije je, kako je rekao "teška" zato što postoji nepoverenje i zato što neko misli da se samo pritiscima može uticati na situaciju u regionu, što je pogrešno.
Odluka o datumu, kako je rekao, trebalo bi da bude podsticaj za dalju implementaciju briselskog sporazuma. Dačić je istakao da nema nijednog opravdanog razloga da bilo ko sumnja u opredeljenost Srbije da će primeniti ono što je sa Prištinom dogovoreno u Briselu, dodajući da su juče usaglašena načela amnestije koju treba da donesu prištinske vlasti, kao i da se intenzivno radi na svim drugim detaljima. On je ukazao da postoji zvaničan dokument koji je u opticiju i koji govori da Srbija treba da dobije otvaranja pregovora i da ta prva međuvladina konferencija koja se računa kao datum za formalno otpočinjanje pregovora najkasnije bude održana do decembra. Međutim, kako je dodao, Nemačka ima primedbe na to i smatra da to ne treba da bude pre januara, pod uslovom da u decembru Savet EU još jednom razmotri da li Srbija zaslužuje datum, odnosni da li implementacija briselskog sporazuma ide kako treba.
"Gotovo sve druge zemlje smatraju da to treba da bude pre januara", rekao je Dačić. Kako je dodao, ostaje da se vidi da li će na današnjoj sednici Savet za opšte poslove EU moći uopšte da formuliše određenu odluku ili će to ostaviti Savetu EU koji zaseda 27. i 28. juna. Dačić je rekao i da će danas ponovo ići u Brisel, kao i da će tokom sutrašnjeg dana imati sastanke sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i sa nekoliko evropskih komesara i sa Ešton.
"Kada sam parafirao sporazum, Ešton je rekla 'držaću ih (članove Saveta EU) koliko god treba na sastanku dok ne pristanu' i to je ponovila pre nekoliko dana Aleksandru Vučiću i meni. Rekla je da se time dovodi u pitanje njen kredibilitet i kredibilitet EU i zato se nadam da će ipak doći do nekog rešenja", zaključio je Dačić.

VUČIĆ UVEREN U DATUM BEZ DODATNIH USLOVLjAVANjA I PROVERA

BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je potpuno uveren da će, uprkos konradiktornim vestima, Srbija u petak dobiti datum početka pristupnih pregovora sa EU, bez dodatne sednice Evropskog saveta u decembru i dodatnih uslovljavanja i provera.
"Ako pogrešim, ja ću svoju grešku da priznam, ali ta greška neće biti proizvod lošeg rada Srbije ili manjeg angažovanja i energije koju je Srbija uložila, već proizvod nečije političke volje koja sa rezultatima koje smo mi postigli nema nikakve veze", izjavio je Vučić novinarima na Beogradsko sajmu.
Vučić je istakao da očekuje veoma dobre vesti za Srbiju, ali da loše, ukoliko ih bude, neće kvalifikovati kao dobre da bismo imali razlog da nešto slavimo. "Za razliku od drugih ljudi i mnogih političara, ja ne volim da obmanjujem bilo koga, a ponajmanje želim da obmanjujem naš narod", istakao je Vučić. On je rekao da bi onima koji bi možda da dodatno uslovljavaju određivanje datuma početka pregovora bilo veoma teško da objasne šta to Srbija nije učinila.
"Na dva foruma je juče glasanje bilo 26 prema jedan, što znači da Srbija nije sama. Ja sam uveren da će i naši nemački prijatelji na najbolji mogući način razumeti tu poruku i sve ono što smo uradili i da će prekosutra u Bundstagu doneti odluku koja će biti pravična pre svega", rekao je Vučić.

STEFANOVIĆ: SRPSKI NAROD IMA JAK OSEĆAJ PRIPADNOSTI EU

BRISEL, 25. juna (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović poručio je danas u Briselu da srpski narod ima jako osećanje pripadnosti porodici evropskih naroda i nadu da će se san o toj pripadnosti uskoro ostvariti.
"Današnja Srbija opredeljena je za članstvo u EU i to je jedan od prioriteta njene spoljne politike", ulazao je Stefanović na konferenciji "Milanski edikt: Proslavljanje verskih sloboda u Evropi i u celom svetu", održanoj u Evropskom parlamentu.
Predsednik srpskog parlamenta je istakao da Srbija želi da posvećenošću i radom ubrza proces evropskih integracija, da učvrsti temelje demokratije i mira i da se fokusira na ekonomski razvoj i prosperitet, te dalje unapređenje ljudskih prava.
Stefanović je, kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, kazao da Srbija, radeći zajedno sa prijateljima iz EU u velikom broju oblasti značajnih za život svojih građana, šalje jasan signal partnerima u EU da gradi atraktivno, stabilno i predvidivo okruženje, koje je spremno da odgovori zahtevima razvijenih zemalja.
"Srbija je posvećena evropskom putu, a na tom putu uloga parlamenta je veoma značajna. U očekivanju da otvorimo pregovore za članstvo, u nastojanju da obezbedimo bolji život za građane, od važnosti je da ostanemo dosledni na putu reformi, uvereni da je put demokratije, prosperiteta, socijalnog razvoja, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije je osnove, mogu slobodno da kažem, postavio još Konstantin Veliki, put koji nema alternativu", poručio je Stefanović.
Srbija se, istakao je on, raduje uspehu Hrvatske, koja postaje članica EU 1. jula, jer je to od važnosti ne samo za tu zemlju, već za ceo region Jugoistočne Evrope.
Predsednik srpskog parlamenta je na Konferenciji, još jednim događajem kojim se obeležava 1700 godina od kada je car Konstantin potpisao Milanski edikt, dokument kojim je uvedena verska tolerancija na tlu tadašnjeg Rimskog carstva, poručio i da današnja Srbija baštini i sledi ideje Konstantina Velikog.
"Ustav Srbije je garant osnovnih ljudskih prava i sloboda, garant prava svakog građanina na lični izbor i verske slobode, na upražnjavanje svoje vere bez diskriminacije", napomenuo je Stefanović.
Uz podsećanje da je Konstantin rođen na teritoriji današnje Srbije, Stefanović je naveo da je on bio rodonačelnik jednog novog vremena, vremena uspostavljanja verskih sloboda, koje su sastavni deo osnovnih ljudskih prava.
"On nas povezuje sa dalekim vremenima zalaska rimske imperije i početka nove civilizacije, kojoj danas, zahvaljujući vizionarstvu Konstantina Velikog, svi pripadamo", poručio je Stefanović i naglasio da je Edikt omogućio da se čovek razvija na temelju jedne od generičkih odrednica savremenog društva - slobodne volje i mogućnosti slobodnog izbora.

EŠTON MINISTRIMA: "NEPOVRATAN NAPREDAK" BEOGRAD-PRIŠTINA

LUKSEMBURG, 24. juna (Beta) - Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton je danas u Luksemburgu saopštila da je šefove diplomatija EU izvestila o "nepovratnom napretku" u sprovođenju sporazuma u dijalogu BeogradPriština.
Savet ministara u formatu "opšti poslovi", sutra treba da utvrdi stav o pokretanju pregovora o prijemu Srbije u EU i o sklapanju sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, o čemu će konačne odluke doneti vođe EU krajem ove nedelje.
Ešton je svoj stav o "nepovratnom napretku" iznela posle polučasovne razmene mišljenja ministara inostranih poslova EU o pokretanju pregovora sa Srbijom i Kosovom. Posebno je naglasila da je prošle nedelje razgovarala s premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem.
Ketrin Ešton je dodala da su ona i komesar sa širenje EU Štefan File uputili ministrima pismo u kojem su ih obavestili o "napretku ka vidljivoj i postojanoj normalizaciji odnosa" Beograda i Prištine. "Vidljiv i postojan napredak" u odnosima BeogradPriština je formulacija koju je Evropski savet decembra prošle, 2012. godine utvrdio kao glavni uslov za pregovore EU sa Srbijom i Kosovom.
Visoka predstavnica EU je dodala da je posebno istakla da je u odnosima Beograda i Prištine "napredak nepovratan" i da su "Srbi postavili polazišta za severne opštine i razmenjuju informacije s Kosovarima". Objasnila je da "oni traže da se utvrdi koji su ti koji ostaju, a počeli su da razmatraju i obustavljanje isplate plata". Do "kvalitativnog poboljšanja odnosa" je, po njenim rečima, došlo i razmenom oficira za vezu u Prištini i Beogradu.
Ketrin Ešton je dodala da je pedeset ljudi radilo u pet grupa u sedištu Evropske komisije da bi se obezbedila primena sporazuma i dogovora u dijalogu Beograd-Priština.
Visoka predstavnica je odala priznanje dvojici premijera i njihovim timovima za postignuto u raspravama proteklih nedelja.
Šefovi diplomatija Evropske unije su oko pola sata ramenjivali mišljenja i stavove o pokretanju pregovora o prijemu Srbije u EU, a za sad aje većina za to da početak bude decembra ili januara. Ima i mišljenja da to može biti i oktobra, s tim da Evropska komisija prethodno pripremi "okvir" pravila za pregovore, i zapocne "dubinsko snimanje" evropskih reformi u Srbiji. Dve članice EU su za "oštar stav" Unije u pogledu sprovođenja sporazuma Beograd-Priština, o čemu je ministre izvestila visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
Savet ministara EU sutra treba da pripremi zaključke za Evropski savet (samit EU) koji donosi konačnu odluku. U nacrtu zaključaka se "preporučuje pokretanje pregovora" sa Srbijom o prijemu u EU i sa Kosovom o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Šefica italijanske diplomatije Ema Bonino koja je ranije napustila današnji sastanak, naglasila je da Italija traži da se odmah utvrdi datum pocetka pregovora sa Srbijom, bez obzira da li to bilo najesen, ili krajem ove godine. Ona je podvukla da ta odluka mora biti konačna i da se o tome ne može ponovo raspravljati najesen.
Po izvorima sa zasedanja, dve zemlje EU koje ne priznaju Kosovo imaju ograde prema sporazumu s Kosovom, a jedna od njih, Španija, je stavila do znanja da taj sporazum može potpisati Evropska unija, a Madrid to neće učiniti jer ne priznaje nezavisnost Kosova. Španski zvaničnici su predočili da sporazum s Kosovom mora biti "sui generis" jedinstven, i da se takav sporazum ne može sklopiti i s nekom trećom stranom.
Nemački izvori su precizirali da je stav nemačkog parlamenta neophodan za stav kako ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea, tako i kancelarke Angele Merkel koja, zajedno s ostalim šefovima država ili vlada EU, treba da donese konačnu odluku o početku pregovora sa Srbijom i Kosovom. Moguće je da sutra Vestervele prihvati zaključke Saveta ministara, uz napomenu da će konačan stav Berlina biti određen zavisno od zaključka Bundestaga. Vestervele je u Luksemburgu uoči zasedanja izjavio da Srbija i Kosovo pokazuju volju i energiju da primene sporazum o normalizaciji odnosa i da je ta "činjenica opštepriznata".

BILT: OKVIRNO VREME ZA POČETAK PREGOVORA EU I SRBIJE

LUKSEMBRUG, 25. juna (Beta) - Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je danas u Luksemburgu da je uveren da će Srbija dobiti "zeleno svetlo" za početak pristupnih pregovora s EU, ali da neće biti određen tačan datum, nego okvirno vreme.
"Uveren sam da ćemo dati zeleno svetlo Srbiji i Kosovu i to bi bilo važno da bismo ih ohrabrili da nastave primenu (briselskog sporazuma)", izjavio je Bilt uoči početka sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU na kojem će raspravljati i o pokretanju pregovora o prijemu Srbije u EU i o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom.
"Očekujem da ćete čuti ne tačan datum, nego okvirno vreme kada će početi pregovori, i to će naravno biti ove godine", kazao je Bilt. On veruje da će Srbija i Kosovo raditi na primeni sporazuma, ali da će za to biti potrebno vreme, jer, kako je dodao, ima nekih teških pitanja koja treba rešiti. "Ali dok god postoji čvrsta politička volja i odlučnost lidera u Beogradu i Prištini da nastave sprovođenje sporazuma, ne mislim da je to ključan problem", kazao je Bilt.
U sklopu pripreme Samita EU 27. i 28. juna, šefovi diplomatija EU su juče, u formatu Saveta za spoljne poslove kako se navodi u nacrtu zaključaka, preporučili pokretanje pristupnih pregovora sa Srbijom i sklapanje S SPa s Kosovom, pošto ih je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton izvestila o "nepovratnom napretku" u primenima sporazuma u dijalogu BeogardPriština.