SRBIJA - EU

VUČIĆ: OČEKUJEM KONKRETAN DATUM, REKONSTRUKCIJA VLADE U JULU

BEOGRAD, 24. juna (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da se nada da do vanrednih parlamentarnih izbora neće doći, a da će rekonstrukcije vlade biti u julu i ponovio da očekuje da Srbiji 28. juna bude dodeljen konkretan datum za otpočinjanje pregovora za članstvo u EU.
Vučić je, govoreći o EU i 28. junu da ne postoji nijedna stvar koju je Srbija obećala, a da nije ispunila, ukazavši da je dogovoren i regionalni komandir policije za sever Kosova, kao i da je finansiranje severa Kosova transparentno i da se može videti u budzetu Srbije.
On je odgovarajući na pitanja vezano za pojedine izjave i ocene koje se mogu videti u medijima da Srbija nije ispunila ono što je od nje traženo, istakao da to "nije istina".
"Rekao sam u Briselu da sa Srbijom niko ne može da se igra, da niko ne može da je ponižava, da smo ozbiljan partner i da ne postoji nijedna stvar koju je Srbija obećala, a nije ispunila", rekao je Vučić.
On je kazao i da je finansiranje severa Kosova transparentno i da se svi razdeli mogu videti u budzetu. Rekao je da je Beograd izabrao komandira kojeg će Priština predložiti i koji će biti regionalni komandir za sever KiM. "To je dogovoreno i Brisel je to prihvatio", rekao je Vučić i precizirao da je to završena priča.
Prema njegovim rečima, ostalo je da se dogovori o zakonu o amnestiji za koji očekuje da se završilo sinoć ili sutra, da je o elekomunikacijama blizu dogovor i da jedino nije blizu dogovor o energetici i ponovio da je problem u tom delu jezero "Gazivode".
Vučić je ponovio da očekuje da Srbija dobije konkretan datum 28. juna zato što smatra da ga je zaslužila i ocenio da bi ta vest bila upisana u istoriju Srbije.
"Mislim da ćemo da dobijemo datum, jer je Srbija to zaslužila. Da li je moguće da ne dobijemo, jeste, ali moje je mišljenje da ćemo dobiti", rekao je on.
On je naglasio da su naredna dva dana veoma važna za tu odluku, da će visoka predstavnica EU Ketrin Ešton podneti usmeni izveštaj šefovima diplomatija članica EU i da će nemački Bundestag 27. juna doneti odluku da li će podržati dodeljivanje datuma.
Prvi potpredsednik vlade je kazao da očekuje pozitivnu odluku Bundestaga i da nije Nemačka ta koja želi da se odluka o datumu odloži za decembar i da se onda ponovo meri prolazno vreme, već su u pitanje neke poslaničke grupe. "Očekujem da Bundestag donese drugačiju odluku", kazao je Vučić.

STEFANOVIĆ SE SASTAO S PREDSEDNIKOM BUNDESTAGA

BERLIN, 24. juna (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović sastao se danas u Berlinu sa predsednikom Bundestaga Norbertom Lamertom, neposredno pred odluku Bundestaga o datumu za početak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom.
O tome kakav će stav zauzeti Bundestag na sednici u četvrtak, 27. juna, odnosno, kakvu će preporuku dati svojoj vladi i kancelaru Angeli Merkel za samit šefova država ili vlada EU dan kasnije u Briselu, postoje špekulacije i procene i medija i političara. Za sada je zvanično jedino saopšteno da će Merkel na sednici Bundestaga 27. juna podneti deklaraciju povodom sednice Evropskog saveta, zakazane za 27. i 28. juni u Briselu.
U danima odluke o tome hoće li nemački Bundestag svojoj vladi dati ''zeleno svetlo'' da glasa za određivanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU, nemački političari naglašavaju da će primena dogovorenog sporazuma iz Brisela o odnosima Beograda i Prištine igrati odlučujuću ulogu kod nemačkog ''da'' datumu.
Najjača parlamentarna frakcija, poslanici demohrišćana na čijem čelu je Merkelova, još nije, kako se kaže u Berlinu, zauzela svoj stav kako će glasati na sednici Bundestaga, 27. juna, pa bi upravo, zato ova poseta predsednika Skupštine Srbije, mogla da ima posebnu političku težinu.
Prema pisanju beogradskih medija, već sutra bi moglo da bude poznato da li će Srbija započeti pregovore s Evropskom unijom u oktobru ili će ceo proces biti pomeren za početak iduće godine, pošto bi Evropski odbor nemačkog parlamenta trebalo da se sastane u utorak posle podne i "skroji" tekst odluke i nacrt za glasanje u Bundestagu u četvrtak. Taj njihov stav presudno će uticati i na konačnu poziciju evropskih lidera na samitu u petak u Briselu.
U Luksemburgu će u utorak stav o Srbiji zvanično zauzeti i šefovi diplomatija EU, koji će na Savetu za opšte poslove pripremati nacrt zaključaka liderima za predstojeći samit u četvrtak i petak u Briselu.

EŠTON: IZVESTIĆU MINISTRE EU O NAPRETKU BEOGRADA I PRISTINE

BRISEL, 24. juna (Beta) - Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton izjavila je da će danas šefove diplomatija EU izvestiti o napretku koji je postignut između Srbije i Kosova, kao i da će o tome više biti reči na sutrašnjem ministarskom sastanku u Luksemburgu.
"Izvestiću o napretku koji je postignut između Srbije i Kosova", rekla je Ešton novinarima uoči sastanka šefova diplomatija EU, podsetivši da se prošle nedelje sastala sa premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem.
Ešton je rekla da će o tome više biti reči sutra na ministarskom sastanku, kada treba da budu donete preporuke o daljem napredovanju Srbije i Kosova u procesu evropske integracije.
Ministri inostranih poslova EU danas bi trebalo "politički da pretresu" da li je u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ostvaren "vidljiv i postojan napredak", što je glavni uslov EU za pokretanje pregovora o članstvu sa Srbijom i sporazumu o pridruživanju s Kosovom.
U utorak će Savet ministara EU u formatu "opšti poslovi", koji je nadležan da odlučuje i usvaja zaključke o pitanjima ulaska novih članica, najverovatnije zaključiti da treba pokrenuti pregovore o članstvu sa Srbijom, ali će tek šefovi država i vlada 28. juna doneti konačnu odluku.
Posle pregovora u noći između 20. i 21. juna, Ešton je saopštila da su Dačić i Tači "postigli saglasnost o nizu otvorenih pitanja, posebno o policiji, pravosuđu i opštinskim izborima".
Ešton je tada naglasila da će zemlje članice EU izvestiti da su "dve strane učinile opipljive korake ka vidljivom i postojanom poboljšanju svojih odnosa".

ŠPINDELEGER ZA PREGOVORE SA SRBIJOM DO KRAJA GODINE

LUKSEMBURG, 24. juna (Tanjug) -Austrijski vicekancelar i ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger založio se danas za početak pristupnih pregovora EU sa Srbijom za kraj godine.
„Zalažemo se za to da se održi reč", podvukao je on pred današnji sastanak šefova diplomatija EU u Luksemburgu. Špindeleger je, kako prenosi APA, ocenio da je odlučujuće da Srbija, ali i Kosovo u vezi pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, dobiju datum. „Uvek smo govorili da ako Srbija i Kosovo napreduju, ne samo za pregovaračkim stolom već i delima, da mora biti odgovora i nagrade", podvukao je on.
Špindeleger je naglasio da je iz tog razloga za to da se uputi signal, da se pregovori otpočnu ili krajem godine, što bi Beč želeo, ili početkom iduće godine. „Međutim odlučujuće je da se kaže datum", istakao je šef austrijske diplomatije.
Ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele je odao priznanjje Srbiji i Kosovu ocenjujući da se vidi jasno da Beograd i Priština žele da primene ono što su dogovorili.
Inače šef nemačke diplomatije, nakon što je odgovarao na pitanja vezana za Siriju i Tursku, prilikom dolaska u Luksemburg nameravao je već da uđe u salu, ali kada je čuo pitanje o datumu za Srbiju vratio se ka novinarima ispred zdanja u kojem se održava današnji sastanak, i pohvalio Beograd i Prištinu.
APA ukazuje da će šefovi diplomatija EU na sutrašnjem sastanaku razgovarati o datumu za prsitpune pregovore sa Srbijom i početak pregovora o S S P sa Kosovom.
Austriju će na tom sastanku zastupati državni sekretar Rajnhold Lopatka, a odluka o datumu biće konačno doneta na Samiti EU u Briselu krajem nedelje.

DEŽER: NADAM SE POZITIVNOJ ODLUCI ZA SRBIJU 28. JUNA

BEOGRAD, 24. juna (Beta) - Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ocenio je danas da je zadovoljan svime što je do sada postignuto u razvoju Srbije i da se nada pozitivnoj odluci 28. juna kada lideri EU budu odlučivali o otvaranju pregovora sa Srbijom.
On je novinarima u Institutu "Mihajlo Pupin" rekao da je mnogo toga postignuto u pregovorima premijera Srbije i Kosova sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u Briselu, o čemu su Eštonova i komesar za proširenje EU Štefan File napisali pismo liderima EU.
"File i Eštonova su napisali vrlo opsežno pismo u kome su dati detalji o konkretnim i praktičnim dostignućima koja su postignuta tokom ovih pregovora i nadam se da ćemo tim pismom i postignutim napretkom dobiti pozitivnu odluku 28. juna", istakao je Dežer.
On je naveo da su dobar pokazatelj napretka Srbije nove strategije koje su nedavno usvojene, a jedna od njih je strategija u borbi protiv korupcije. "To su sve jaki argumenti s kojima se može izaći pred zemlje članice da podrže odluku o otvaranju pregovora sa Srbijom", naglasio je Dežer.

SRBIJA - SUSEDI

NIKOLIĆ: SRBIJA NE UGROŽAVA ŠANSE BIH

BANjALUKA, 22. juna (Beta)- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Trebinju da Srbija ničim ne ugrožava šanse Bosne i Hercegovine.
Nikolić je poručio da politika ne sme da utiče na život običnih građana, ističući da je Srbija pravi oslonac za srpski narod. "Samo da još malo sredimo situaciju u Srbiji i onda će vrlo brzo vaš brod da nađe sigurnu luku. Srbija ima korisnu ulogu da sve države u kojima živi srpski narod podigne na standard EU", kazao je Nikolić, pošto mu je gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević uručio Povelju počasnog građanina tog hercegovačkog grada.
Predsednik Srbije obećao je da će pomoći Trebinju, najavljujući da će sledeće godine ponovo doći u ovaj grad da bi podneo izveštaj o tome šta je uradio. "Investitori koji dolaze kod mene od sada će od Srbije imati još jednu destinaciju za ulaganja, a to su Trebinje i Hercegovina. Hoću da pomognem da Srbi žive bolje, a kad matica Srbija izabere nekog drugog, hoću da ostane u amanet ono što sam započeo", rekao je Nikolić pred nekoliko stotina građana okupljenih na centralnom gradskom trgu u Trebinju.

NIKOLIĆU URUČENA POVELjA POČASNOG GRADjANINA TREBINjA

BANjALUKA, 22. juna (Beta) - Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću danas je uručena Povelja počasnog građanina Trebinja na Svečanoj sednici Skupštine grada.
Odluku da se predsedniku Srbije uruči Povelja počasnog građanina Trebinja donela je Skupština grada Trebinja na sednici održanoj 6. juna.
"Uzevši u obzir da je Nikolić glavni nosilac antikorupcionih procesa u Srbiji, predsednik sa afirmativnim stavom i jasnom vizijom odnosa sa narodom Republike Srpske, te osoba koja ima i emotivan odnos prema Trebinju, u kome je izvesno vreme živio i radio, Skupština je usvajanjem predloga zaključila da Nikolić zavređuje pomenutu počast", navedeno je u obrazloženju odluke. Najavljeno je da će Nikolić položiti venac na Spomenik braniocima Trebinja.
Iz Predsedništva BiH najavljeno je da će predsednik Srbije i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović u Muzeju Hercegovine prisustvovati svečanom otvaranju izložbe "Dučić u diplomatiji". Ovaj događaj zajednički organizuju Arhiv Republike Srpske i Arhiv Jugoslavije iz Beograda, saopšteno je iz Predsedništva BiH. Nikolić će posetiti i manastir Gračanica u Trebinju.

DAČIĆ I PUSIĆ O DALjOJ SARADNjI

BEOGRAD, 21. juna (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas u Beogradu s ministarkom spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesnom Pusić o mogućnostima unapređenja saradnje dve zemlje.
Sagovornici su istakli značaj konstruktivnih partnerskih odnosa Hrvatske i Srbije i ocenili da treba raditi na afirmaciji regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Na sastanku je razmatrana mogućnost povećanja trgovinske razmene dve zemlje, efikasnija saobraćajna povezanost i mogućnosti zajedničkog osvajanja trećih tržišta.

PUSIĆ: BEOGRAD I ZAGREB SARADjUJU KAO NIKAD DO SADA

BEOGRAD, 23. juna (Beta) - Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić izjavila je da Srbija i Hrvatska kao nikada do sada intenzivno sarađuju na rešavanju konkretnih pitanja prošlosti, ali i budućnosti, što je potvrdila i njena poseta Beogradu u petak.
U intervjuu agenciji Beta, ona je ocenila da sva otvorena pitanja, poput međusobnih tužbi za genocid i granice na Dunavu, dve zemlje mogu rešiti direktnim razgovorima i istakla da u njihovom rešavanju Zagreb neće koristiti članstvo u Evropskoj uniji.
"Mislim da je saradnje Srbije i Hrvatske u ovom trentku vrlo intenzivna i vrlo operativna. Dakle, nije paradna, nego je radna. U smislu da se definišu stvarne poteškoće ili stvarni zajednički projekti ili ciljevi. I onda se pokušava naći način kako da se to ili reši ili postigne", rekla je Vesna Pusić.
Šefica hrvatske diplomatije navodi da se razgovara o čitavom nizu konkretnih pitanja, od tema okrenutih ka budućnosti poput reforme pravosuđa, pošto Srbija pristupne pregovore treba da počne tom oblašću, pa do rešavanja pitanja iz prošlosti. "Mislim da u tom smislu nikada nismo do sada imali tako intenzivnu radnu, operativnu saradnju u resavanju konkretnih pitanja", rekla je Vesna Pusić.
Ona je ocenila i da se sada drugačije gleda na odnose dve zemlje pošto susret visokih zvaničnika više nije senzacija. "Danas više niko ne pada u nesvest zato što smo se susreli, već pitaju, dobro, ok, susreli ste, ali šta ste radili", rekla je Pusić.
Hrvatska ministarka ponovo je izrazila nadu da će pitanje međusobnih tužbi za genocid biti rešeno.
"To je neka vrsta odgovornosti političara ove generacije prema sledećoj generaciji, da pokuša posledice ratova rešiti u našim životima, u našoj generacije a ne prepustiti to još jednoj generaciji", rekla je Vesna Pusić. Prema njenim rečima, ulazak Hrvatske u EU 1. jula neće uticati na pitanje povlačenja međusobnih tužbi za genocid pred Međunaordnim sudom pravde, već da to zavisi od rešavanja pitanja nestalih, saradnje u procesuiranju ratnih zločina i povratka kulturnog blaga. Istakla je, međutim, da su razgovori u petak sa srpskim zvaničnicima u Beogradu pokazali "stvarnu želju i napore da se te teme reše".
"U tom slučaju, Hrvatska bi prihvatila da se na dnevni red stavi razgovor o međusobnom povlačenju tužbi", rekla je Pusićeva i istakla da je "pitanje nestalih (kojih još ima oko 1.700) presudno jer je to pravo ljudsko pitanje".
Prema rečima hrvatske ministarke, saradnja u procesuiranju optuženih ili osumnjičenih za ratne zločine koji su na teritoriji jedne ili druge države napreduje. "Što se Srbije tiče, tu je ključno pitanje penzija de fakto hrvatskih državljana koji danas žive u Srbiju i koji u jednom razdoblju nisu dobijali penzije koje su zaslužili u Hrvatskoj. U ovom trenutku Hrvatska izdaje nešto preko 41.000 penzija ljudima u Srbiji. I sad od te evidencije nekako treba krenuti", rekla je Pusićeva.
Hrvatska i Srbija pre nekoliko su meseci formirale mešovitu komisiju za rešavanje otvorenih problema. Pusićeva je rekla da ta komisija radi na tri grupe problema pitanjima zaostalim iz vremena rata, ekonomskoj saradnji i mogućnosti ublažavanja situacije sa CEFTA sporazumom, kao i na saradnji na evropskim temama i evropskoj budućnosti regiona. Rekla je da se još ne može proceniti koliko će izlazak Hrvatske iz CEFTA sporazuma, zbog ulaska u EU, uticati na trgovinsku razmenu dve zemlje.
"Zavisno od toga kakav se sporazum tu postigne, tako će i to utičati na našu razmenu", rekla je hrvatska ministarka, ali i naglasila da Srbija i Hrvatska imaju mogućnost zajedničkog nastupa na trećim tržištima zbog čega je u interesu obe zemlja da ekonomska saradnja bude što bolja i sa što manje prepreka.
Na pitanje da li će Hrvatska koristiti članstvo u EU kao preimućstvo u rešavanju granice na Dunavu, Vesna Pusić je kratko odgovorila "ne" i istakla da ima veliko poverenje u bilateralne razgovore.
"Pitanje granice Hrvatske i Srbije će se rešavati. U ovom trenutku imamo dva sporazuma pred sobom koja ne prejudiciraju rešavanje pitanja granica. Moramo dogovoriti ugovor o pograničnom prometu i ugovor o graničnim prelazima", rekla je ona i izrazila uverenje da će pitanje prekograničnog prometa za ljude iz oblasti uz granicu biti rešeno tokom leta.
Na pitanje o sastanku predsednika Hrvatske Iva Josipovića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, hrvatska ministarka je rekla da će se oni susresti na obeležavanju ulaska Hrvatske u EU 30. juna u Zagrebu, ali da to neće biti klasičan bilateralan sastanak.
"Kada će biti baš prvi klasični bilateralni susret, videćemo. Ja zaista ne znam. U međuvremnu, Hrvatska i Srbija veoma živahno sarađuju na nizu tema i to ne baš savim laganih. Susreli su se premijeri, susreli su se potpredsednici vlada. Susreli su se ministri spoljnih poslova i ministri pravosuđa", dodala je Vesna Pusić.
Ona je rekla da je za Hrvatsku tokom pristupnih pregovora sa EU najveći izazov bilo pravosuđe. Na osnovu hrvatskog iskustva, ocenila je da je dobro što Srbija treba da krene baš od tog poglavlja, ističući da u tome ona može iskoristiti neka hrvatska rešenja. "Najveći izazov bez ikakve dileme je pravosuđe i reforma pravosuđa, jer za to ne postoji neka pravna tekovina EU. Nama su rekli 'vi morate imati transparentni način biranja sudija i unapređivanja sudija, ali kako, to izmislite sami, a mi ćemo vam reći je li to dobro ili nije'", rekla je šefica hrvatske diplomatije. Pravosuđe je u temelju "mase stvari" investicione klime, slobode kretanja ljudi, kapitala, konkurentnosti, ljudskih prava. "Mnoge stvari koje su sastavni deo nekih drugih poglavlja, na kraju vam završe, padaju ili stoje na pravosuđu. S tog stanovišta, dobro je da radite pravosuđe od početka", rekla je Pusićeva.
Na pitanje da li su zatvaranja poglavlja o vladavini prava i pravosuđu bila povezana s procesom protiv bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera, pošto su se dogodili otprilike u isto vreme, Vesna Pusić je odgovorila negativno. "To sa samom reformom pravosuđa nije imalo veza, ali jeste imalo veze s utiskom u hrvatskom društvu. Zato što je unutar hrvatskog društva vladao prilično ciničan stav prema reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, s idejom nastradaće sitne ribe, ali krupne niko nikada neće ni pogledati", rekla je hrvatska ministarka. Ona je dodala da je činjenica da je ta tema otvorena promenila stav u javnosti ka tome da se "niko ne može sakriti od pravosuđa bez obzira kako visoko bio".

SRBIJA

MRKONjIĆ POZVAO FRANCUZE DA GRADE INFRASTRUKTURU U SRBIJI

BEOGRAD, 24. juna (Beta) - Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić pozvao je danas u Beogradu francuske kompanije da se uključe u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji.
On je na sastanku s delegacijom udruženja francuskih preduzeća Medef internacional u Vladi Srbije kazao da mogućnosti za saradnju postoje u izgradnji autoputeva, vodnom i vazdušnom saobraćaju i modernizaciji pruge na Koridoru 10 vrednoj 4,5 milijardi evra.
Mrkonjić je kazao i da se nakon dobijanja datuma za početak pregovora Srbije o priključenju EU očekuje novac iz evropskih fondova za gradnju infrastrukture u Srbiji, ističući da je Koridor 10 "kičma evropskog transporta".
Prema njegovim rečima, plan je da se pruga na Koridoru 10 osposobi za brzine od 160 kilometara na sat, a da se s Mađarskom se razgovara o izgradnji brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Mrkonjić je podsetio na dugogodišnju saradnju Srbije i Francuske u razvoju železnice. "San mi je da vidim prvi TŽV na ovim prostorima", istakao je sprski ministar. On je izrazio žaljenje što francuske kompanije ne učestvuju u gradnji autoputeva u Srbiji i naveo da postoji mogućnost da se uključe u gradnju preostalih deonica na Koridoru 10, autoputu na takozvanom koridoru 11, koji bi trebalo da spoji Bar, Beograd i Temišvar, i autoputu od Kruševca do Čačka.
Predsednik udruženja Medef internacional Šarl Paradi (Ćarles Paradis) kazao je da su francuske kompanije zainteresovane za realizaciju projekata javnoprivatnog partnerstva u Srbiji. Paradi je kazao da su u delegaciji Medefa predstavnici kompanija iz oblasti saobraćaja, energetike, usluga, prehrambene i odbrambene industrije koje su spremne da prenesu znanja i tehnologije partnerima u Srbiji.
Predstavnici desetak francuskih kompanija kazali su na sastanku da ih zanimaju koncesije u Srbiji i interesovali se da li se planira raspisivanje tendera za tu vrstu poslova.
Mrkonjić je kazao da je usvajanje novih zakon o javnoprivatnom partnerstvu omogućilo razlizaciju tih projekata i dodao da bi prvi projekti mogli da budu koncesije na autoputu od Beograda do Čačka koje priprema Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, koje vodi Velimir Ilić.
"Ja sam za koncesije i podržavaću takve projekte", kazao je Mrkonjić i dodao da je koncecija za gradnju autoputa od Horgoša do Požege propala, jer evropske banke nisu bile spremne da daju garancije za taj projekat. Taj projeka, dodao je Mrkonijć, obuhvatao je deonicu na Koridoru 10, ali i autoput od Beograda do Požege, koji nije interesantan za Evropu.
Predstavnici Ministarstva saobraćaja su među projektima koji mogu da budu interesantni za francuske firme najavili da će do kraja jula biti raspisan tender za nabavku višesistemskih lokomotiva za Železnicu Srbije, vredan 65 miliona evra. Najavljeno je i da će do kraja avgusta biće raspisan i tender za završetak železničke stanice Prokop u Beogradu, koja se finansira iz kuvajtskog kredita od 27 miliona evra, a da će do sredine 2014. godine biti spreman tender za izgradnju terminala za kombinovani drumskoželeznički saobraćaj u Beogradu. Predstavnicima francuske kompanije CFNR koji su se interesovali za luke u Srbiji, u Ministarstvu saobraćaja je rečeno se raspisuje tender za izgradnju nove luke u Apatinu, vredne 30 miliona evra. Kako su dodali u Ministarstvu, uskoro se očekuje i tender za modernizacija luke u Novom Sadu, vrednosti između pet i 10 miliona evra. Luke na Dunavu, u Apatinu i Novom Sadu, jedine su preostale u državnom vlasništvu od 10 međunarodnih luka u Srbiji.
Delegaciju Medefa čine predstvnici kompanija Alstom, Buig (Bouyegues), Antea, CFNR, Kola (Colas), Konsolis (Consolis), DTP Terasemant (Terrašement), EADS, Ežis (Egis), Žid Lloaret Nuel (Gide Loyrette Nouel), Sad (Sade) i Tales (Thales).