TREĆI TRILATERALNI SAMIT U ANKARI

NIKOLIĆ POZVAO TURSKU DA NE LOBIRA ZA KOSOVO

ANKARA, 15. maj 2012. (Tanjug) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić apelovao je danas na Tursku da ne zagovara kod drugih država priznanje nezavisnosti Kosova i da ne lobira za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama."Sada od Turske očekujemo da pitanje Kosova zadrži na pravcu prema Prištini i da ono ne bude tema turskih razgovora sa drugim partnerima i da, biću sasvim otvoren, jer sedim među prijateljima, Turska kod drugih država ne zagovara priznanje nezavisnosti Kosova niti da lobira za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama", poručio je Nikolić obraćajući se učesnicima trilateralnog samita Turska-Srbija-BiH u Ankari.Zahvaljujući BiH na tome što ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Nikolić je dodao da je, sa druge strane, Beograd, uprkos dubokom neslaganju sa odlukom Ankare da među prvima prizna nezakonito proglašenu kosovsku državu, nastavio da traži načine da srpsko-turski odnosi ne krenu nizbrdicom.
Nikolić je upoznao sagovornike sa rezultatima briselskog dijaloga Beograda i Prištine."Srbija očekuje, sa druge strane, razumevanje i podršku Turske i BiH u pitanjima koja su važna za Beograd. Ovde, pre svega, mislim na problem Kosova i Metohije", rekao je Nikolić.Podsećajući da je, između ostalog, dogovoreno da NATO garantuje da kosovske vojne snage neće ulaziti u krajeve većinski nastanjene srpskim življem, Nikolić pozvao i Tursku da, kao članica te alijanse, doprinese da se garancije koje je dao generalni sekretar NATO poštuju.Kosovo i Metohija za srpski narod, kako je rekao, ostaje autonomna pokrajina u sastavu Srbije, a njen pravni status biće regulisan posebnim srpskim ustavnim zakonom, a ne nekim međunarodno-pravnim instrumentom. "U mom narodu može se čuti da komšije, kakvi god da su, čovek ne može da bira. Opet, svako sebi bira prijatelje. Uveravam vas da Srbija u BiH i Turskoj ne vidi samo susede koji su joj bez njene volje dodeljeni. Moj narod u građanima BiH i Turske vidi i prijatelje, nekoga na koga se može osloniti", zaključio je Nikolić.
Predsednik Nikolić je najveću pažnju posvetio ekonomskim odnosima i potrebi njihovog unapređenja, konstatujući da iskrena spremnost za intenzivnije ekonomsko povezivaje postoji na svim stranama."Mi, kao šefovi država, treba da damo jasan signal privrednicima, trgovcima i investitorima iz sve tri zemlje da je njihovo dalje povezivanje isplativo i da može doprineti poboljšanju životnog standarda građana, što je cilj svih nas", rekao je Nikolić.Juče potpisana trilateralna Deklaracija o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i, prema njegovim rečima, predstavlja dobru pravnu osnovu i za zajedničko nastupanje kompanija na trećim ili četvrtim tržištima."Bilo bi veoma korisno ispitati, a potom i iskoristiti, prednosti koje neka od naših država ima u drugim delovima sveta i razmenjivati informacije koje bi vodile ka ostvarenju profita. Turski investitori dobro su došli, a Srbija i, uveren sam, BiH, učiniće sve da stvore još povoljniju klimu za njihova ulaganja", rekao je Nikolić.
Predsednik Nikolić je konstatovao da su potencijalno plodne oblasti saradnje u tekstilnoj, automobilskoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, u poljoprivredi, energetici i proizvodnji nameštaja, a investitore iz Turske je pozvao da učestvuju u privatizaciji banjskih i hotelskih kompleksa u Srbiji."Ako su naše tri zemlje razvijene, a njihovi građani bogati, u najmanju ruku ako nisu siromašni, onda je i politička, vojna i bezbednosnosna stabilnost izvesnija", rekao je Nikolić, dodavši da se saradnjom u okviru ove trilaterale šalje i dobra poruka Evropskoj uniji."Evropsko ponašanje lidera Srbije, Turske i BiH biće najjači argument kojim, s pravom, tražimo zajedničku, evropsku budućnost za naše države i građane", objasnio je.

USAGLAŠENA DEKLARACIJA NA TRILATERALNOM SAMITU U ANKARI

ANKARA, 15. maja 2013. (Beta) Lideri Srbije, BiH i Turske na trećem trilateralnom samitu u Ankari usaglasili su zajedničku Deklaraciju, javlja agencija Anadolija. Na samitu učestvuju predsednik Turske Abdulah Gul, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsedavajući i članovi Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić. U Deklaraciji je, kako javlja Anadolija, istaknuta uloga trilateralnih sastanaka kao institucionalnog okvira regionalne saradnje, sa naglaskom na saradnju u oblasti ekonomije, kulture, obrazovanja, nauke, energije, infrastrukture, transporta, sporta, turizma i borbe protiv terorizma i svih oblika ekstremizma. Predsednici su u Deklaraciji podržali reformske procese u trima zemljama koji će rezultirati integracijom u Evropsku uniju (EU). U Deklaraciji se navodi da će sledeći trilateralni sastanak biti održan 2014. godine u Sarajevu, a pozdravljena je saradnja ministara ekonomije tri zemlje koji su juče potpisali Protokol o formiranju trojnog komiteta za ekonomsku saradnju. Predsednici su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili preporuku Evropske komisije od 22. aprila, u kojoj se nakon sporazuma Beograda sa Prištinom preporučuje početak pregovora Srbije za članstvo u EU. Nakon trilateralnog samita, biće održani bilateralni sastanci. Reč je trećem samitu lidera BiH, Srbije i Turske.

NIKOLIĆ: ŽELIMO STABILAN JUGOISTOK EVROPE

ANKARA, 15. maj 2012. (Tanjug) Učesnici današnjeg trilateralnog predsedničkog samita Turske, Srbije i BiH sagasili su se da je, posle napretka u političkim odnosima triju država, vreme da se intenzivira i njihova ekonomska saradnja. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je u Ankari poručio da će Srbija uložiti maksimalne napore da intenzivira regionalnu saradnju, kako bi jugoistok Evrope bio politički i ekonomski stabilan, i izrazio nadu da će Turska u budućnosti biti ekonomski prisutnija u tom regionu. Nikolić je, po završetku plenarnog sastanka predsednika, rekao na konferenciji za novinare da taj susret ima za rezultat čvršće političke odnose, ali i da bi još veći akcenat trebalo staviti na ekonomsku saradnju, s obzirom na to da ona ima najveći uticaj na životna pitanja građana.
"Srbija želi nastavak trilateralne saradnje i uveren sam da će naši susreti doprineti daljem razvoju naših odnosa. Sasvim sam siguran da održivi razvoj Srbije nije moguć bez prijateljskih odnosa u regionu i mi ćemo uložiti dodatne napore za saradnju na svim nivoima, kako bi naša budućnost bila stabilna i okrenuta ekonomskom napretku", rekao je Nikolić. Pozdravljajući potpisivanje trilateralne Deklaracije o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i Deklaracije između privrednih komora, Nikolić je istakao da bez zajedničkih nastupa privrednih subjekata država proisteklih iz bivše Jugoslavije svaka od tih država ponaosob teško može da uspešno nastupi na inostranim tržištima. "Turska nam je partner pomoću kojeg možemo da stignemo na tržista koja nismo otvorili, može da pomogne da to učinimo njenim ivesticijama i našom tehnologijom, jer imamo izvanredno školovan kadar", rekao je Nikolić, ističući da su države zapadnog Balkana sposobne za razvoj i korišćenje najsavremenijih tehnologija ali da im je potreban kapital.
"Tiha voda breg roni, naša saradnja je tiha ali je u usponu, pojačava se iz dana u dan i došlo je, sada kada možemo da sednemo i da se pogledamo u oči i jedni drugima kažemo sve što želimo, vreme da pomognemo i bolji život svojih građana", rekao je Nikolić, zahvaljujući sagovornicima na tome što su uspostavili dobre lične odnose, od čega građani mogu imati samo korist. Kada je reč o odnosim Srbije i BiH, Nikolić je rekao da, uprkos prošlosti koja je teško opteretila obe države, želi da ti odnosi budu partnerski i da se snažno razvijaju, naročito u oblasti ekonomije. Srbija je, kako je rekao, opredeljena za razvoj saradnje na bazi dobrosusedstva i zalagaće se za njeno unapređenje, kako sa Federacijom, tako i sa Republikom Srpskom, sa kojom će nastaviti produbljuje specijalne odnose. U tom smislu Srbija se, naglasio je Nikolić, zalaže za dosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma i celovitu i suverenu Bosnu i Hercegovinu kao osnov stabilnosti regiona.
"Što se tiče budućnosti BiH, smatramo da o njoj treba da odlučuju njeni građani, čiju volju sprovode politički lideri, bez mešanja sa strane i sa tim u vezi, Republika Srbija će prihvatiti svaki postignuti dogovor tri konstitutivna naroda BiH", rekao je. Srbija, sa druge strane, prema Nikolićevim recima, Tursku posmatra kao veoma značajnog partnera, sa kojim se ne slaže oko svih pitanja, ali sa kojim želi da unapređuje bilateralne odnose i doprinosi stabilnosti regiona. Turska je, prema rečima predsednika Srbije, napravila važan prvi korak privolevši političare iz Srbije i BiH da razgovaraju i sarađuju, što je Beograd rado prihvatio, a da sada akcenat u trilateralnoj saradnji treba da bude stavljen na konkretne ekonomske interese građana. Predsednik Gul je na konferenciji za novinare konstatovao da da su dosadašnje trilaterale rezultirale konkretnim koracima, pozdravivši otopljavanje odnosa Beograda i Sarajeva, što je rezultiralo posetom članova predsedništva Beogradu ali i, kako je rekao, hrabrim i konstruktivnim izjavama predsednika Srbije.
"Sve je to stvorilo ovako pozitivu atmosferu i najradosnija je za sve nas činjenica da Srbija korača ka EU i poslednji njeni pomaci nas sve raduju", rekao je Gul. Prema njegovim rečima, posebna pažnja je na današnjem trilateralnom skupu predsednika bila usredsređena na pitanja privredne i ekonomske saradnje.
Sve tri države, kako je istakao, moraju biti odlučne u sprovođenju reforme koje će ohrabriti strane investicije, i pred njima su, uveren je, jako značajni zajednički projekti."Mi smo tri zemlje koje su na Balkanskom poluostrvu i trudimo se da našim odnosima ojačamo unutrašnju stabilnost i mir i doprinosimo razvoju regionalnog mira. Želeo bih da vidim sve zemlje Balkana u evroatlanstkim integracijama jer će probleme tako biti jednostavnije rešiti", rekao je Gul. Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je konstatovao da su odnosi triju država danas na veoma visokom nivou, ali da ekonomski odnosi ne prate u dovoljnoj meri političke odnose. On je, u ime Predsedništva BiH, pozvao turske investitore da ulažu u tu državu a svoja očekivanja iskazao i konkretnim ekonomskim pokazateljima.
"Mi iz BiH očekujemo da do naredne trilaterale turska ulaganja u BiH znatno skoče i da se turska sa devetog popne na peto mesto po ulaganju. Mi takođe očekujemo i da se odnos ekonomske razmene i sa Turskom i sa Srbijom popravi i to je realno očekivati posle naših trilateralnih susreta", rekao je Radmanović.Nikolić će danas imati i bilateralne susrete sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom i članovima predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, Bakirom Izetbegovićem i Željkom Komšićem. Ovaj sastanak na vrhu u Ankari je treći trilateralni susret predsednika Srbije, Turske i BiH: prvi je održan 2010. u Istanbulu, a drugi 2011. u Karađorđevu.

GUL PRIREDIO VEČERU ZA NIKOLIĆA I PREDSEDNIŠTVO BIH

BEOGRAD/ANKARA, 14. maja 2013. (Beta) Predsednik Turske Abdulah Gul priredio je večeru u čast predsednika Nikolića i članova Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, Bakira Izetbegovića i Željka Komšića. Uoči sutrašnjeg trilaterang sastanka u Anakri, Gul je večeras bio domaćin učesnicama samita u predsedičkoj palati Čankaj, objavljeno je na sajtu predsesdnika Turske. Danas, prvog dana samita, ministri trgovine i ekonomije Srbije, BiH i Turske potpisali su u Ankari Protokol o formiranju trojnog trgovinskog komiteta tri zemlje radi razvoja ekonomske saradnje u svim oblastima. Sutra će lideri tri zemlje razgovarati o daljoj saradnji i aktuelnim pitanjima, a po završetku trilateralnog sastanka slede bilateralni razgovori lidera. U intervjuu za sarajevski list "Oslobođenje" Gul je rekao da će Turska nastaviti da pomaže normalizaciju odnosa BiH i Srbije, što uključuje i trilateralne sastanke na nivou šefova država i ministara spoljnih poslova.

NIKOLIĆ I RADMANOVIĆ POZVALI TURSKE PRIVREDNIKE DA ULAŽU

ANKARA, 15. maja 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović pozvali su danas u Ankari turske privrednike da investiraju u Srbiju i BiH, javlja agencija Anadolija. Nikolić je posle samita Srbije, BiH i Turske rekao da je susret bio veoma konstruktivan i da će Srbija uloziti maksimalne napore da intenzivira regionalnu saradnju kako bi jugoistok Evrope bio politički i ekonomski stabilan. "Uprkos prošlosti koja je teško opteretila i Srbiju i BiH, mi želimo da naši odnosi budu partnerski i da se snažno razvijaju naročito u oblasti ekonomije. Srbija je opredeljena za razvoj saradnje na bazi dobrosusedstva i zalagaće se za njeno unapređenje kako sa Federacijom tako i za dalje produbljivanje specijalnih odnosa sa RS", rekao je.
U tom smislu, dodao je Nikolić, Srbija se zalaže za dosledno sprovodenje Dejtonskog sporazuma i celovitu i suverenu BiH kao osnovu stabilnosti regiona. "Što se tiče budućnosti BiH, o tome treba da odluče narodi te zemlje čiju volju sprovode politički lideri bez mešanja sa strane i s time u vezi Srbija će prihvatiti svaki postignut dogovor tri konstitutivna naroda u BiH. Tursku, sa druge strane, posmatramo kao veoma značajnog partnera sa kojim se ne slažemo oko svih pitanja, ali želimo da unapredimo bilateralne odnose i doprinosimo stabilnosti regiona", poručio je predsednik Srbije. Nikolić je istakao važnost ekonomske saradnje i pozdravio dogovor ministara ekonomije postignut juče u Ankari. "Srbija želi nastavak trilateralne saradnje i ja sam lično uveren da će naši susreti doprineti daljem razvoju naših država. Sasvim sam siguran da održiv razvoj Srbije nije moguć bez prijateljskih odnosa u regionu i mi ćemo uložiti dodatne napore za saradnju na svim nivoima", rekao je.
Predsednik Srbije je rekao da je Jugoslavija bila partner mnogim zemljama zbog svoje objedinjene privrede i da je teško stići na druga tržista bez saradnje. "Potrebno je da se neko usudi da razgovora s nama u vreme kada mi sami između sebe nismo razgovarali. Ideja je bila turska. Srbija je prihvatila i BiH je iskrena u toj ideji da BiH i Srbija sarađuju da bi prvenstveno građani BiH i Srbije živeli bolje... Došlo je vreme da jedni drugima u oči kažemo sa čime se slažemo sa čime ne. Kada se predsednici dobro slažu, odnosi će da napreduju... Čini mi se da smo konačno uspostavili lične dobre odnose koji mogu biti samo nešto dobro za građane", rekao je. Predsedavajući Predsedništva BiH Radmanović je rekao da očekuje da do sledećeg trilateralnog sastanka Turska sa devetog mesta po investicijama u BiH, dođe na petu poziciju. Radmanović je takođe podsetio da su trilateralni sastanci rezultirali značajnim pomacima i uspesima.
"Uspeh da stalno idemo napred, da možemo reći da svaki put imamo bolje rezultate. Od prvog trilateralnog susreta od pre tri godine koji su pratile kontraverze došli smo danas do susreta kada instinski, kao prijatelji, razgovaramo o svim otvorenim pitanjima", rekao je Nikolić. Lideri Srbije, BiH i Turske usaglasili su na samitu zajedničku Deklaraciju u kojoj je istaknuta uloga trilateralnih sastanaka kao institucionalnog okvira regionalne saradnje, i dali podršku reformskim procesima u trima zemljama koji će rezultirati integracijom u Evropsku uniju. U Deklaraciji se navodi da će sledeći trilateralni sastanak biti 2014. godine u Sarajevu, a pozdravljena je saradnja ministara ekonomije tri zemlje koji su juče potpisali Protokol o formiranju trojnog komiteta za ekonomsku saradnju. Predsednici su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili preporuku Evropske komisije od 22. aprila u kojoj se, nakon sporazuma Beograda s Prištinom, preporučuje početak pregovora o prijemu Srbije u EU.

TRILATERALA ĆE NASTAVITI DA STVARA PROSPRITETAN BALKAN

ANKARA, 15. maj 2012. (Tanjug) Predsednici Turske i Srbije i članovi Predsedništva BiH danas su u deklaraciji, usvojenoj na završetku plenarnog trilateratlalnog sastanka u Ankari, pozdravili pozitivne pomake u odnosima tri države i značajne korake koji su preduzeti u cilju jačanja međusobnog poverenja. Trilaterala će, kako se navodi u dokumentu, nastaviti da stvara stabilan, miran i prosperitetan Balkan, a na tom putu će insistirati na poštovanju evropskih vrednosti i podržavati dijalog, toleranciju i pomirenje u svojim multietničkim društvima. Predsednici triju država podržavaju reformske procese u Tuskoj, Srbiji i BiH, koji za cilj imaju približavanje evropskim standardima, a potpisnici su se obavezali i da će se međusobno pomagati u procesu pridruživanja EU. U tom smislu je pozdravljena preporuka Evropske komisije da se otvore pregovori o pridruživanju Srbije.
Predsednici su, takođe, podstakli saradnju u raznim oblastima, od kulture i zaštite kulturnog nasleđa, preko borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, do ekonomije, koja bi trebalo da se intenzivira u prestojećem periodu. Učesnici samita su pozvali poslovne zajednice u svojim državama da se češće sastaju, da intenziviraju ekonomsku i trgovinsku saradnju i pokrenu zajedničke biznis-incijative. Dogovoreno je, između ostalog, i da se šefovi država Turske, Srbije i BiH u budućnosti sastaju barem jednom godišnje.

SPROVODjENjE BRISELSKOG SPORAZUMA / POSETA VUČIĆA / REAKCIJE

EŠTON POZVALA DAČIĆA I TAČIJA NA SASTANAK 21. MAJA

BRISEL, 14. maja 2013. (Beta) Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton pozvala je premijere Srbije i Kosova, Ivicu Dačića i Hašima Tačija na sastanak 21. maja u Briselu, da bi razgovarali o sprovođenju sporazuma. "Pozvala sam premijera Dačića i Tačija na sastanak sledeće nedelje, 21. maja u Briselu, da razgovaramo o zajedničkim koracima koje oni moraju da preduzmu u sprovođenju aprilskog sporazuma. Brzo sprovođenje sporazuma je od ključnog značaja i zaista se radujem što ću o tom pitanju razgovarati s dvojicom premijera", navodi se u saopštenju koje je prosledila portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič. Dačić i Tači parafirali su 19. aprila u Briselu sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Međutim, nakon toga, dva sastanka radnih grupa za sprovođenje sporazuma su propala, a dve stane su se međusobno optuživale za neuspeh tih razgovora.

KNEŽEVIĆ: SRBI S KOSOVA ĆE UVAŽITI INTERESE DRŽAVE

BEOGRAD, 15. maj 2012. (Tanjug) Ministar poljoprivrede i potpredsednik Srpske napredne stranke Goran Knežević očekuje da će Srbi s Kosova i Metohije, nakon prvobitne emotivne reakcije, uvažiti interese države i nacije, i prihvatiti da sprovedu briselski sporazum."Sporazum se može kritikovati na razne načine, ali predstavlja najbolje moguće rešenje u ovom trenutku. Njegova primena Srbiji daje mogućnost da rešava ostale nagomilane probleme", kaže Knežević u intervjuu za današnje "Novosti". On ocenjuje da je za privredu Srbije važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad.
"Srbiji je potreban priliv svežeg obrtnog kapitala, a on dolazi samo u stabilna područja, u države u kojima je mir, vladavina prava, predvidivost zakonskih okvira", ukazao je Knežević.
On smatra da kapital do sada nije dovoljno prepoznavao ovo područje kao plodno zbog visokog stepena korupcije i dugotrajne političke nestabilnosti i navodi da vlada ozbiljno radi na suzbijanju korupcije. Knežević smatra da pregovore sa EU treba da vodi vlada koja ima pun legitimitet, što znači da na odluku o izborima može da utiče i konkretan datum o otpočinjanju pregovora. On dodaje da i neki drugi faktori značajno utiču na mogućnost izbora, kao što je doslednost koalicionih partnera u realizaciji ciljeva, pre svega, u borbi protiv korupcije. On očekuje prevremene izbore u Vojvodini, tvrdeći da vlast DS više nema legitimitet, kao i da su joj rezultati u prethodnih 13 godina katastrofalni. Knežević ocenjuje da je i u Beogradu značajno promenjena izborna volja građana, što moraju da uzmu u obzir odbornici Skupštine grada.
Upitan koliko je realna rekonstrukcija Vlade, Knežević kaže da postoji stalno preispitivanje rezultata Vlade i svakog njenog člana, kako na stranačkom tako i na koalicionom nivou, ali da rekonstrukcija Vlade nije najvažnija državna tema u ovom trenutku. "Što se mene tiče, radim najbolje što mogu, a da li je to dovoljno, treba da procene i odluče oni koji su me predložili i izabrali za ministra", kaže on.

JAHJAGA: SPORAZUM KORISTAN ZA SVE, NEMA GUBITNIKA

KOSOVSKA MITROVICA, 15. maj 2012. (Tanjug) Kosovska predsednica Atifete Jahjaga izjavila je danas, u južnom delu Mitrovice, da je postignuti sporazum Beograda i Prištine u Briselu koristan za sve građane i da tim sporazumom nema gubitnika. Jahjaga je na svečanosti povodom godišnjice rada Administrativne kancelarije Vlade Kosova u Kosovskoj Mitrovici, ocenila da je briselski sporazum svojevrstan doprinos miru i stabilnosti u regionu. "Ovim sporazumom nema gubitnika, svi smo dobitnici. Jedino na ovaj način možemo izgraditi svetliju budućnost", poručila je kosovska predsednica.
Ona je dodala da je sporazum sveobuhvatan i da će njegovim sprovođenjem strane u potpunosti ispuniti svoje obaveze. Jahjaga je naglasila i da bi održavanje lokalnih izbora tokom ove godine u svim opštinama na Kosovu, uključujući i one na severu, obeležilo okončanje jednog poglavlja prošlosti i otvaranje nove evropske perspektive saradnje i razumevanja. Kosovska predsednica je dodala da evropski put nema alternativu za zemlje i narode u regionu.

DEŽER: NADAM SE DA ĆE BEOGRAD I PRIŠTINA SPROVESTI DOGOVOR

LESKOVAC, 14. maja 2013. (Beta) Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da će premijeri Srbije i Kosova biti uključeni u pregovore, ukoliko bude problema u sprovođenju briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. "Nadam se da će timovi s obe strane uspeti da sprovedu dogovoreno. Ukoliko bude nekih problema opet ćemo uključiti premijere obe strane", kazao je Dežer u Leskovcu na uličnoj manifestaciji "Evropa, to si ti".
Ambasador EU je ocenio da postoji "mnogo bolnih tačaka i pitanja", kao što su električna energija i "Telekom', ali da se preduzimaju mere da se sva pitanja reše. "Postoji volja obe strane da se ta pitanja prevaziđu", istakao je. Dežer je kazao da je EU u protekle četiri godine uložila nekoliko desetina miliona evra u Leskovac, ali nije znao da precizira cifru. Tako je za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda EU, uz pomoć svojih članica, uložila 24 mil evra, za elektrifikaciju između 10 i 15 mil evra, i 780 hiljada evra za 16 projekata, koji se realizuju preko programa EU PROGRES.
Vensan Dežer je danas otvorio jedinstveni šalter za izdavanje građevinskih dozvola u Leskovcu, koji je sa 350 hiljada evra finansirala EU, odnosno, vlada Švajcarske. Dežer je sa leskovačkim gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem i ministarkom za omladinu i sport Alisom Marić prisustvovao i javnom času "Sport u škole" u Osnovnoj školi "Josif Kostić" u Leskovcu.

SRBIJA – EU

MRKIĆ: UČEŠĆEM U MISIJAMA SRBIJA PRODUBLjUJE ODNOSE S EU

BEOGRAD, 15. maja 2013. (Beta) Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić ocenio je danas da Srbija učešćem u mirovinim misima Evropske unije produbljuje partnerstvo sa zemljama članicama Unije. Obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog odluke o učešću i upotrebi pripadnika Vojske Srbije u misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija, Mrkić je kazao da je učešće u mirovnim misijama jedan od prioriteta Ministarstva odbrane. On je naveo da angažovanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama doprinosi odbrambenim kapacitetima i nacionalnoj bezbednosti zemlje. Prema njegovim rečima, poziv da Srbija razmisli o učešću u misiji EU u Maliju stigao je od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Učešće u misiji EU u Maliju nije planirano godišnjim izveštajem koji je parlament usvojio u februaru, naveo je Mrkić i pozvao poslanike da podrže predloženu odluku. On je kazao da je Srbija spremna da u tu misiju angažuje medicinsko osoblje i vojnike za obuku snaga Malija. Mrkić je podsetio da pripadnici Vojske Srbije već učestvuju u mirovnim msijama EU u Somaliji i Ugandi. Skupštini Srbije predloženo je da po hitnom postupku razmotri odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u misiji EU u Maliju koja je umereno bezbednosno rizična, naveli su juče predstavnici Ministarstva odbrane Mandat te misije EU, u kojoj će biti angažovano do 13 pripadnika Vojske Srbije, jeste obuka vojnih i bezbednosnih snaga Malija u borbi protiv secesionizma i terorizma pobunjenika u toj državi.
Misija nema mandate za izvođenje bilo kakavih borbenih operacija, a njen mandat je ograničen na 15 meseci. Iz redovnog budzeta Ministarstva odbrane Srbije za učešće pripadnika Vojske Srbije u toj misiji biće izdvojeno nešto više od 75 miliona dinara. Na dnevnom redu sednice je i rasprava o izveštaju Odbora za kontrolu službi bezbednosti o obavljenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu koji je predstavila predsednica tog skupštinskog tela Jadranka Joksimović, poslanica vladajuće Srpske napredne stranke. Jadranka Joksimović navela je da je radna grupa u kojoj su i predstavnici pozicije i opozicije donela interni akt i odluku na koji način se obavlja kontrola službi bezbednosti. Prema njenim rečima, uvedena je praksa da su sednice tog skupštinskog tela zatvorene za javnost s obzirom da je većina podataka koje razmatra taj odbor, kvalifikovana kao državna tajna.
Ona je dodala da je odlučeno da u izuzetnim situacijama te sednice budu javne. "Na sednice Odbora ne mogu da se unose telefoni i drugi aparati", kazala je Jadranka Joksimović i dodala da su sednice Odbora konstruktivne i da su sednicama prisustvovali i direktori i pripadnici službi bezbednosti, što je za pohvalu.Ona je na početku izlaganja negodovala zbog prisustva fotoreportera i zatražila od predsedavajuće Vesne Kovač da ih "ukloni" kako bi obrazložila izveštaj.

STEFANOVIĆ: PRIPREME SKUPŠTINE ZA PREGOVORE

BEOGRAD, 15. maj 2012. (Tanjug) Skupština Srbije će započeti proces priprema za pregovore o članstvu u EU, najavio je danas predsednik republičkog parlamenta Nebojša Stefanović u razgovoru sa predstavnicima vladine Kancelarije za evropske integracije i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ). Po oceni Stefanovićevih sagovornika, Srbija je već sada spremna da operativno započne proces pregovaranja. Stefanović je istakao da su skupštinske službe preuzele inicijativu u projektima saradnje koji se odnose na proces pregovaranja sa EU i precizirao da predstoji usaglašavanje metodologije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Među prioritetima za naredni period Stefanović je ubrojao osposobljavanje poslanika, aktivniju ulogu skupštinskih odbora, ali i osposobljavanje skupštinskih službi za predstojeći proces pregovora, na način i uz mehanizme koji ne bi uzeli previše vremena, koji bi pospešili bržu harmonizaciju i time smanjili vremenski okvir za zaključenje pregovora do konačnog cilja - punopravnog članstva u EU. Predsednik Skupštine Srbije je poručio i da će transparentnost u radu parlamenta i u narednom periodu biti posebno značajna, kao i da treba dalje raditi na jačanju insitucionalnih kapaciteta i kontrolne uloge parlamenta, budući da će ta institucija u procesu pregovaranja imati posebnu ulogu u kontroli i nadziranju sprovođenja zakona.
Predstavnik GIZ-a Andrej Engleman, koji je bio direktno uključen u kreiranje slovenačkog modela pregovaranja sa EU i koji je autor izmene Poslovnika slovenačkog parlamenta kojima su rešena pitanja procesa pregovaranja i usaglašavanja zakonodavstva, poručio je da je Srbija već sad spremna spremna da operativno započne proces pregovaranja. Engleman očekuje da bi stvarni proces po dobijanju datuma za pregovore trebalo da počne u oktobru i to prvo kroz proces snimanja stanja, dok bi faktički pregovori započeli početkom naredne godine. On je ocenio da do sredine leta treba završiti proces koordinacije i formiranja timova za pregovarački proces, te napomenuo da je najvažnije da se u toj fazi radi na obrazovanju svih relevatnih struktura za početak pregovora i informisanju kako stučne, tako i šire javnosti o procesu i njegovim efektima.
Direktor vladine Kancelarije za evropske kancelarije Milan Pajević je najavio da će se modeli pristupnih pregovora Slovenije i Hrvatske, uz pomoć eksperata i direktnih učesnika u procesu pregovaranja te dve zemlje, proučiti i da će se Srbija ubrzo odlučiti za modalitete koji joj najviše odgovaraju. On je izrazio je zadovoljstvo zbog podrške i razumevanja za projekte te kancelarije, ali i onima u kojima postoji saradnja sa GIZ-om, koji prenosi iskustva iz procesa pridruživanja EU susednih država, podržava usklađivanje srpskih zakona sa pravom Unije i prati njihovu realizaciju.

SRBIJA – SAD

DAČIĆ: DOLAZAK GUGLA I EPLA U SRBIJU DO KRAJA GODINE

SAN FRANCISKO, 15. maja 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je uverenje da će američki giganti Epl (Apple) i Gugl (Google) zvanično biti prisutni u Srbiji do kraja godine. Dačić je to izjavio juče posle razgovora u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji sa predstavnicima Epla i Gugla kao i sa predstavnicima kompanije Cisko (Cisco) lidera u oblasti mrežnih tehnologija. "Mi smo se dogovorili da učinimo šve što god možemo da oni budu zvanično prisutni u našoj zemlji", rekao je Dačić i dodao da će jedan od glavnih ljudi Gugla za nekoliko meseci doći u Beograd.
Dačić je preneo i da oni moraju da budu prisutni u Beogradu jer je tržište ostavljeno potpuno na milost i nemilost raznim švercerima, što nije dobro ni za Epl ni za Gugl ni za Srbiju kao i da će se poboljšati imidz Srbije dolaskom vodećih kompanija u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. "Siguran sam da će do kraja godine i Epl i Gugl biti prisutni u Srbiji", rekao je Dačić. Što se tiče Ciska, Dačić je ukazao da 60 odsto tehnoloških komunikacija u Vladi Srbije obavlja uz pomoć uređaja te kompanije.
"Mi smo razgovarali o više tema kad je reč o Cisku, digitalizacija televizije to je nešto što nas čeka i što moramo da završimo narednih godina", rekao je. On je dodao da treba da se radi i na širokopojasnom internetu kao i na veoma velikim strateškim pitanjima gde je Cisko od velikog značaja Srbiji. Dačić je ukazao i to da Cisko ima praksu da sam finansira ono što treba da radi, bez kamata, i uz najminimalnije troškove čime pomaže zemljama koje inače ne bi mogle da obave taj posao zbog nedostatka finansija.

PREMIJER U SAD: VERUJEM U SRBIJU, DODjITE, VEROVAĆETE I VI

SAN FRANCISKO, 15. maj 2012. (Tanjug) Srpski premijer Ivica Dačić poručio je u San Francisku predstavnicima američkih IT kompanija da je Srbija politički stabilna, otvorena za biznis i da će investirori u Srbiji pronaći raskošne talente, kakvih nema nigde na svetu. "Ja sam predsednik Vlade Srbije i ja verujem u Srbiju. Ako odlučite da dođete u Srbiju, uveren sam da ćete verovati i vi", ovim rečima se Dačić obratio predstavnicima američkih IT kompanija na seminaru o ulganjima u Srbiju i brendiranju Srbije. Dačić je rekao da je cilj Vlade da Srbija u narednih četiri-pet godina postane tehnološki i inovacioni centar Evrope. "Veoma ozbiljno radimo na tome da ovu viziju pretvorimo u stvarnost", rekao je on.
Prema Dačićevim rečima, za ekonomski rast Srbiji strane investicije su kiseonik koji joj je potreban i to ne samo zbog finansijske dobiti već još više zbog toga što kompanije poput američkih IT firmi donose nova znanja, nove tehnologije i nove izazove za mlade stručnjake."Nama je stalo da zadržimo našu visokoobrazovanu omladinu u zemlji i da im omogućimo da u Srbiji pokažu i primene svoj talenat. Želimo i da vratimo one koji već otišli", poručio je. On je ukazao i na podatak da su prihodi od izvoza softvera prošle godine bili duplo veći od izvoza malina, a Srbija je najveći izvoznik malina na svetu. " Zbog toga smo moja vlada i ja odlučni da pomognemo i podstaknemo dalji rast i jačanje IT sektora u Srbiji", dodao je on.
On je učesnicima seminara predočio da je Vlada Srbije prošle nedelje dala zeleno svetlo za izgradnju Nano centra u Srbiji, da se zahvaljujći vicepremijeru Alekandru Vučiću pregovara sa vlasnikom "Globefounder", kompanije koja je najveći svetski proizvodnjač čipova, s ciljem da se u Srbiji otvori najmodernija fabrika. "Pored svega ovoga nama je potrebna i vaša pomoć. Zauzvrat, obećavam da ćete u Srbiji naći raskošan talenat, mi mislimo kakav nećete naći vise nigde u svetu", rekao je premijer Srbije. On je podsetio i da je Srbija centar regije sa tržistem od preko 20 miliona ljudi, kao i evropske regije sa preferencijalnim pristupom tržistu od preko 500 miliona ljudi, a da ima posebne pogodnosti zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini sa nizom zemalja.
"Srbija je kandidat za članstvo u EU i moja vlada je posvećena ispunjavanju svih uslova kako bi smo u najkraćem mogućem roku postali punopravan član Unije", istakao je on. Iako je Srbija u odnosu na SAD mala zemlja i nije ekonomska sila, to je država sa dugom tradicijom i ljudima koji su svojim idejama uspeli da učine svet boljim mesto za život, ukazao je Dačić. Dačić je govorio i o stepenu razvoja IT u Srbiji, navodeći da je ukupan prihod u ovom sektoru u prošloj godini bio je oko dve milijarde dolara što čini 5.5 odsto BDP Srbije. Najveći deo predstavljaju prihodi u mobilnoj telefoniji, a naša zemlja je na 30. mestu u svetu po razvoju mobilnog širokopojasnog interneta. Po razvoju elektronske uprave Srbija je napredovala 30 mesta i sada zauzima 51 mesto na svetskoj listi UN, naveo je Dačić.
On je dodao da su planirana još veća ulaganja a posebna pažnja se posvećuje IT infrastrukturi.
"Sve velike američke kompanije iz ovog sektora posluju Srbiji. Njihova je konstatacija u našoj zemlji postoji visokoobrazovana radna snaga", rekao je Dačić."Došlo je vreme da ekonomija naše zemlje bude zasnovana na novim znanjima i inovacijama. IT omogućavaju mladima ulazak na svetko tržiste, a da istovremeno sprovode svoje ideje na brz i efikasan način. Naša zemlje je spremna da iskoristi mogućnosti koje donosi 21. vek, a naša vlada, građani a posebno IT stručnjaci da se uključe u svetsku utakmicu", rekao je. On je ohrabrio investitore, preduzetnike, naučnike, inovatore, studente, magde se nalazili - u SAD ili Srbiji - da međusobno sarađuju i grade mostove prijateljstva između Srbije i SAD.
"Danas mi je predsednica 'Orakla' rekla šta njima treba - dobri ljudi i dobro mesto za biznis - šta ćete bolje od Srbije", zaključio je. Seminar je organizovala Američka privredna komora, a govorio je i američki ambasador Majkl Kirbi, koji je ocenio da postoje mogućnosti da američke kompanije ulažu i posluju u Srbiji i pozvao ih da uzmu u obzir našu zemlju kada traže potrebnu radnu snagu u inostranstvu.

SRBIJA – REGION

LAJČAK: EU DA PRUŽI JASNU PERSPEKTIVU ZAPADNOM BALKANU

KOPENHAGEN, 15. maj 2012. (Tanjug) Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak izjavio je danas da EU mora da pruži jasnu evropsku perspektivu zemljama zapadnog Balkana jer bez takve perspektive ne bi bilo moguće sprovođenje bolnih reformi, kao ni postizanje dogovora Beograda i Prištine. Lajčak je, na konferenciji u Kopenhagenu posvećenoj kopenhaškim kriterijumima i proširenju EU, rekao i da Unija ne treba da menja uslove za prijem u članstvo niti da postavlja nove zahteve zemljama kandidatima, već da se potrudi da postojeći kriterijumi budu u potpunosti ispunjeni. Proširenje EU nije završeno i mi, koji smo deo Istočne Evrope, još se sećamo koliko nam je bila važna evropska perspektiva, koja mora jasno da postoji i za zemlje zapadnog Balkana jer će im, u suprotnom, biti nemoguće da prebrode težak i bolan proces reformi", ocenio je slovački ministar.
Lajčak je izrazio uverenje da "dogovor Beograda i Prištine takođe ne bi bio moguć bez evropske perspektive za obe strane", niti da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić "bio voljan da se sastane s kosovskom predsednicom (Atifetom) Jahjagom da nema evropske perspektive". On je ocenio da zemlje koje teže članstvu u EU ne treba da smatraju jedinim ciljem sam prijem u Uniju, već da na isti način treba da posmatraju i proces priključenja pošto je on, kako je istakao, od ključnog značaja za transformaciju zemlje. Uslovi za prijem u EU su jasno definisani kopenhaškim kriterijumima, koji su strog, ali pravičan test spremnosti zemlje kandidata za članstvo, rekao je Lajčak. Važno je da ne menjamo kriterijume tokom procesa i da ne postavljamo nove uslove jer to ne bi bilo pošteno prema našim partnerima i narušilo bi kredibilitet samo Unije, napomenuo je on.
Lajčak je upozorio i da proces proširenja "nije milosrđe niti humanitarna pomoć" i da zemlje koje teže članstvu moraju da se potrude da napori i resursi koje EU ulaže u taj proces ne budu uzalud utrošeni. Lajčak je, na svom nalogu na tviteru, posle konferencije naveo i da je za EU od ključnog značaja integracija zapadnog Balkana jer su stabilnost i bezbednost Evrope povezana s tim regionom. Na skupu pod nazivom "20 godina koje su promenile Evropu: Kopenhaški kriterijumi i proširenje EU" učestvuju i potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić, evropski komesar za proširenje Štefan File, danski ministar evropskih poslova Nikolaj Vamen i ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Poposki.

DODIK: OČEKUJEMO PODRŠKU SRBIJE, SVIDjALO JOJ SE TO ILI NE

BEOGRAD, 15. maja 2013. (Beta) Republika Srpska očekuje od Srbije podršku za njenu politiku, sviđalo se to Srbiji ili ne, kao što RS prati politiku Srbije i njene odluke o Kosovu, izjavio je danas u Beogradu predsednik RS Milorad Dodik. "Ne izazivam nikoga, ne, to je jasan stav. Srbija ne može da preuzme ulogu definisanja odnosa u BiH, jer je značajno zakasnila i nije se afirmisala kao takva. Od Srbije se očekuje da u regionalnom smislu podrži stavove RS i ništa više", rekao je Dodik na konferenciji "Republika Srbija i Republika Srpska stari i novi politički izazovi", održanom u institutu za Međunarodnu politiku i privredu. "Ako to bez oklevanja čini Turska, čak učestvuje u kreiranju tih stavova, onda u najmanju ruku ne očekujemo jednu stvar, a to je da za organe Srbije i njene političare jedna od tema evropskih integracija Srbije bude RS. Ne, odbićemo, ne prihvatamo, ali smatramo da je normalno da državni organi Srbije podrže politike definisane u RS", rekao je Dodik.
Dodik je istakao da RS prati politiku Srbije i njenu odluku o Kosovu, sviđalo se to nekome u RS ili ne. "BiH je jedina regionalna zemlja koja nije priznala Kosovo isključivo zbog stava RS, a nema nijednog političara Bošnjaka i Hrvata koji ne bi priznao Kosovo. Ako ikada Srbija prizna Kosovo, teško ćemo ga mi priznati", rekao je Dodik. Dodik je rekao da RS, zbog veoma pragmatičnih razloga, posmatra način na koji je Kosovo proglasilo nezavisnost, i ponovio da ne vidi mogućnost da BiH opstane kao država. "Nastavićemo da radimo sa Srbijom, želimo jaku Srbiju, jer je samo jaka i regionalno moćna Srbija i nama garancija, ali bi političari u RS, zbog iskustva iz prošlosti, poput sankcija koje nam je uvela Srbija dok je besneo rat, trebalo da imaju u vidu mogućnost da Srbija zbog svojih unutrašnjih razloga ode više nego što smo očekivali", objasnio je Dodik. Dodik je istakao da Sporazum o specijalnim vezama Srbije i RS nije dovoljno afirmisan, iako je "odlična podloga za sve".
"Zašto Srbi nemaju pravo na dve države, a Albanci imaju", upitao je Dodik. Dodik je naveo da je Srbija institucionalno zanemarila činjenicu da je potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma i kao takva je eliminisana iz ključne institucije, Saveta za sprovođenje mira u BiH, što je značajan manjak regionalnog autoriteta Srbije. "Srbija je isključena, a Turska je članica tog saveta i bez njenog konsenzualnog stava nemoguće je doneti bilo koju valjanu odluku saveta. Arapski faktor i Turska stali su iza političkih zahteva Bošnjaka da BiH ojača", rekao je Dodik. Dodik je naveo da je nemoguće da se Srbija odrekla tako jake poluge da bude regionalni faktor kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, i da se odriče, samosvesno i pod pritiscima, te važne regionalne uloge. "Loše je što je međunarodna zajednica uspela da odmakne Srbiju od značajnije uloge u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Značajnija je uloga Hrvatske od Srbije u implementaciji Dejtonskog sporazuma", rekao je Dodik.
Dodik je naveo da je Beograd bez ikakvog razloga reafirmisao predratnu ulogu Sarajeva, koja je danas veoma različita. "Beograd daje daleko veći značaj Sarajevu na kulturnom i svakom drugom smislu nego Banjaluci, a to je deo procesa otuđivanja. Po poslednjem istraživanju Helsinškog komiteta, koji kontroliše Bošnjak Srđan Dizdarević, u federalnom Sarajevu živi 96 muslimana Bošnjaka", rekao je Dodik. Predsednik RS je naveo da se istovremeno "neoliberalni i navodno slobodni Beograd, a zapravo frustrirani Beograd, utrkuje da dokaže da Sarajevo nije to i da nije promenilo svoj duh i da je opšteprihvaćeni kulturni regionalni centar, što nije tačno. "Tamo se kultura koristi da bi se dokazalo da su Srbi i Srbija izvršili agresiju. Tamo nema nijednog federalnog političara koji neće reći da je Srbija izvršila agresiju. Kako je moguće da Srbiji to ne smeta? Da li prihvatamo priču o agresiji? Kako je onda moguće da u Mrkonjić Gradu budu elitne vojne jedinice hrvatske vojske do 1995. godine. Šta je to? A 4.500 mudzahedina koji su se obračunavali sa Srbima", upitao je Dodik.

ZEMLjE U REGIONU ZAJEDNO DA PRIVLAČE TURISTE

BEOGRAD, 15. maja 2013. (Beta) Zemlje u regionu treba zajedno da privlače turiste sa dalekih tržišta i da ponude zajedničke turističke programe, ocenjeno je danas na regionalnoj konferenciji o turističkom tržištu JI Evrope Državni sekretar za turizam u Ministarstvu finansija Goran Petković izjavio je na skupu da je turizam jedna od najotpornijih grana i da se među prvima oporavila od udara svetske ekonomske krize. On je rekao da je procena Svetske turističke organizacije da će rast turističkog prometa u svetu biti ove godine tri do četiri odsto i ocenio da je Evropa najjača turistička destinacija na svetu, kao i da treba razmišljati kako da Srbija parira tim zemljama.
"Srbija nije bila bazična turistička destinacija u bivškoj Jugoslaviji, ali je uspela da se uključi u turističke tokove u regionu i da razvija regionalne turističke proizvode", naveo je Petković. Prema njegovim rečima, pozitivan uticaj na razvoj turizma ima sve bolja povezanost sa beogradskog aerodroma sa drugim zemljama sveta i veći broj niskotarifnih aviokompanija, kojima dolazi značajan broj turista. "Prosečna dužina boravka tih turista je tri do šest dana, što je duplo više od prosečnih posetilaca", ocenio je Petković. Prema rečima Petkovića, u Srbiji je povećan i broj kampova, a veliki potencijal ima i zdravstveni i banjski turizam.
Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimir Gvozdenović izjavio je da region treba zajedno da radi na privlačenju turista i da može da postane najbrže rastući region. Potrebno je, kako je rekao, zajednički napraviti internet prezentacije, ture i programe ekskurzija, jer će se na taj način region najbolje predstaviti na drugim tržištima. Pomoćnik ministara Federalnog ministarstva turizma Bosne i Hercegovine Nedeljko Babić izjavio je da postoji interesovanje turista za dalekih tržišta, kao što su Bliski Istok, Azija, Kina, za posetu zemljama u regionu, a da se otvara i rusko tržište. "Region treba posmatrati kao zajedničko turističko tržiste koje je u razvoju", dodao je on.
Na skupu je ocenjeno i da zemlje regiona treba zajedno da kreiraju turistički proizvod koji je zanimljiv i da se zajedno predstavljaju, jer kao zasebne destinacije nisu dovoljno zanimljive turistima. Regionalnu konferenciju "Turističko tržište Regiona nove razvojne mogućnosti" organizuje Mas medija internešnal, uz podršku Ministarstva finansija i privrede. Cilj je podsticanje saradnje između zemalja u regionu i identifikacije najatraktivnijih turističkih sadržaja Srbije i zemalja regiona, koji bi bili prezentovani dalekim tržištima. Na konferenciji se očekuje preko 300 učesnika, koje cine ministri resornih ministarstava regiona, najznačajnije svetske i regionalne asocijacije i organizacije, visoki predstavnici institucija iz Evropske unije, turoperatera iz Rusije, Turske, Kine, Indije, nacionalnih turističkih organizacija iz zemalja regiona Jugoistočne Evrope.

SRBIJA – EKONOMIJA

DINKIĆ SA ČELNICIMA SBERBANKE O PODRŠCI SRPSKOM IZVOZU

BEOGRAD, 14. maja 2013. (Beta) Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić razgovarao je danas sa zamenikom predsednika ruske Sberbanke Sergejem Gokovim i predsednikom Sberbanke Srbija Valerijem Ovsjanikovim o mogućoj saradnji kroz podršku srpskog izvoza na rusko tržište i investicijama u Srbiji. Zamenik predsednika Sberbanke Gokov obavestio je ministra Dinkića da Srbija može da računa na daleko veću podršku Sberbanke u finansiranju srpske privrede i investicija, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede. Razgovarano je i o mogućnostima da Sberbanka i u narednom periodu pruža finansijsku podršku investitorima koji dolaze iz Rusije, ali i iz zemalja bivšeg ŠSR, kao što su, između ostalih, Belorusija i Kazahstan. Na sastanku je dogovoreno da se inteziviraju razgovori o podršci koju bi Sberbanka mogla da pruži u stimulisanju srpskog izvoza u Rusiju, preko Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Srbije. Rukovodstvo Sberbanke obavestilo je Dinkića da želi da pruži veću direktnu podršku srpskim preduzećima. Oni su istakli i da imaju u planu izradu posebnog programa za finansiranje poljoprivrednika.

SPORAZUM SRBIJE I AUSTRALIJA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

BEOGRAD, 14. maja 2013. (Beta) Vlade Srbije i Australije potpisale su danas u Beogradu sporazum o saradnji u vazdušnom saobraćaju kojim se avioprevoznicima iz Srbije i Australije omogućava da uvedu letove između te dve zemlje. Ambasadorka Australije u Beogradu Helena Študert kazala je prilikom potpisivanja sporazuma da aviokompanija Virdzin Australija internešnel erlajns (Virgin Australia international airlines) planira da uvede letove do Beograda kroz aranžman sa Etihad ervejzom.
Ona nije mogla da precizira kada će biti uvedeni ti letovi naglašavajući da za sada može da kaže da je to plan australijske aviokompanije. Študertova je kazala da su vazduhoplovne veze katalizator za jačanje ekonomskih veza i izrazila očekivanje da će ovaj sporazum između Srbije i Australije povećati trgovinsku razmenu i turističke posete.Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonijić je podsetio da je Jat pre mnogo godina imao liniju do Australije.
"Radujem se što će mladi ljudi iz Srbije sada imati prilike da lete do Australije i ako ništa drugo, bar da gledaju srpskog tenisera Novaka Djokovića kako pobeđuje", kazao je Mrkonjić. Generalni direktor Jat ervejza Velibor Vukašinović kazao je da ta aviokompanija planira uvođenje interkontetalinih letova do Australije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). To su žnačajna tržišta za Jat zbog brojne srpske dijaspore, kazao je Vukašinović i dodao da bi letovi do Australije mogli da budu uvedeni u naredne dve godine.

SRBIJA

BOŽOVIĆ: PODRŽAVAMO OSNIVANjE CENTRA INTERPOLA U SINGAPURU

BEOGRAD, 14. maja 2013. (Beta) Državni sekretar MUP Srbije Vladimir Božović razgovarao je u Budimpešti sa predsednicom Interpola Mirej Balestrazi o saradnji Srbije i te međunarodne organizacije, saopštio je danas MUP. U razgovoru s predsednicom Interpola, Božović je istakao snažnu i nedvosmislenu podršku Srbije formiranju Inovacionog centra Interpola u Singapuru, a u debati u okviru konferencije istakao je značaj borbe protiv visokotehnološkog kriminala, saopštio je MUP. Državni sekretar u Budimpešti predvodi delegaciju MUP Srbije na 42. Evropskoj regionalnoj konferenciji Interpolovih država članica, kojoj prisustvuju predstavnici 50 evropskih država.
Božović je razgovarao i sa predstavnicima nacionalnih biroa Interpola Azerbejdzana, Vatikana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rusije, Monaka i Crne Gore, sa kojima se dogovorio o bilateralnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Božović je u razgovoru sa mađarskim ministrom unutrašnjih poslova Šandorom Pinterom "naglasio važnost sinergije" zajedničkih napora srpske i mađarske policije za suzbijanje prekograničnih kriminalnih aktivnosti.
O tome se danas i sutra vode bilateralni pregovori zvaničnika dve države u Budimpešti, a predviđeno je i otvaranje novog graničnog prelaza na srpskomađarskoj državnoj granici. Pinter je pozdravio doprinos Srbije očuvanju regionalne bebednosti u Jugoistočnoj Evropi. "Tokom rada konferencije, Srbija je inicijativom Božovića nominovana za članicu privremenog odbora Evropskog poddirektorata INTERPOLa, a potom, pored Francuske i Nemačke, i za članicu izbornog tima u vezi sa imenovanjem novog vršioca dužnosti u ovom poddirektoratu", navodi se u saopštenju MUP.