DALjI DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE / REAKCIJE

DAČIĆ: SVANUĆE I 17. APRIL, KAKO SADA STVARI STOJE NEĆE BITI NASTAVKA

BEOGRAD, 12. aprila 2013. (Beta) Premijer Dačić izjavio je da, kako sada stvari stoje, neće biti nastavka pregovora sa Prištinom jer još nije postignut prihvatljiv sporazum. Dačić je na skupu u Palati Srbija, međutim, kazao da će u Beograd 17. aprila doći visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i da je ta poseta dogovorena pre mesec dana. Premijer je ocenio da je Srbija zaslužila da dobije datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji čak i ako ne postigne dogovor s Prištinom.
Upitan da li će ići na novu rundu pregovora, Dačić je odgovorio negativno. "Kako trenutno stoje stvari ne, jer nismo došli do trenutka kada treba da nastavimo razgovore. U Brisel bi se išlo ili na nastavak razgovora ili na potpisivanje sporazuma, a to je teško reći u ovom trenutku", rekao je on. Premijer je rekao da 16. april, kada visoka predstavnica EU Ketrin Ešton podnosi izveštaj Evropskoj komisiji, nije "Dan D" za evropske integracije Srbije.
"Niti je 16. april 'Dan D', niti će se srušiti svi naši snovi o EU i Kosovu. Svanuće i 17. april", rekao je. "Želimo nastavak dijaloga i smatramo da to treba da bude praćeno napretkom u evropskim integracijama i da je Srbija zaslužila da dobije datum", rekao je Dačić na skupu o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na kome učestvuju predstavnici zemalja regiona.
Dačić je rekao da za sada nema ništa novo u dijalogu Beograda i Prištine i da Srbija traži da se poboljša ponuđeni dogovor o nadležnosti zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji. Premijer je rekao i da nije korektno uslovljavati Srbiju datumom za početak pregovora s EU i da srpska vlada želi da postigne dogovor o rešenju kosovskog problema i da "ne igra nikakve skrivene igre".
"Želimo održivo rešenje, ali ne po svaku cenu", rekao je Dačić i dodao da Srbija ne pregovara o dobrosusedskim odnosima s Prištinom već o nadležnostima zajednice srpskih opština na Kosovu. Dačić je rekao i da su privremene vlasti u Prištini ranije govorile da su spremne da za Srbe u pokrajini obezbede širok stepen autonomije, ali je kazao da to sada ne čine.
Premijer je rekao i da je njegova vlada učinila mnogo na sprovođenju dogovora s Prištinom koji je postigla prethodna vlast. "Tražimo poboljšanje dogovora u ključnim oblastima i o tome ćemo razgovarati narednih dana", rekao je Dačić i ponovio da je reč o pregovorima o policiji, pravosuđu i zahtevu Srbije da Kosovske bezbednosne snage ne budu prisutne u srpskim opštinama na Kosovu.

NEMA POTVRDE U BRISELU DA EŠTONOVA DOLAZI U BEOGRAD

BRISEL, 12. aprila 2013. (Beta) Portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Maja Kocijančič izjavila je da ne može ništa da saopšti povodom najava da bi Ketrin Ešton sledeće sedmice mogla da poseti Podgoricu, Skoplje, Beograd i Prištinu. Na pitanje da li to znači da bi Eštonova ipak mogla da otputuje u neke o tih gradova, Kocijančič je rekla da u ovom trenutku nema ništa o tome da kaže.Diplomatski izvori u Briselu rekli su da Eštonova još čeka na odgovor vlasti u Beogradu na ponudu EU za rešenje pitanja Severnog Kosova, odnosno ovlašćenja za zajednicu srpskih opština.
Vlasti u Prištini su prihvatile elemente za rešenje koje je Eštonova prethodno ocenila da treba da dovedu do sporazuma. Kosovski premijer Hašim Tači je, podsetili su isti izvori, rekao da je spreman da nastavi dijalog. Prema izvorima u Evropskoj komisiji, u ovom trenutku je još nepopunjen deo izveštaja koji bi Eštonova trebalo da popuni u sklopu celog izveštaja Komisije o napretku Srbije i Kosova u EUintegracijama.
Taj izveštaj će evropski komesar za proširenje Štefan File podneti 16. aprila Evropskom parlamentu u Strazburu, gde će zasedati i EK. Izvori u EK rekli su da, ako sledeće sedmice uopšte dođe do putovanja Eštonove na Balkan, onda se potvrda njenog odlaska u Podgoricu u ponedeljak, potom u Skoplje i eventualno u Beograd i Prištinu, ne bi mogla očekivati pre ponedeljka pre podne.

NASTAVAK PREGOVORA U PONEDELjAK ILI UTORAK?

BEOGRAD, 12. april (Tanjug) – Predsedavajuci Delegacije Evropskog parlamenta (EP) za Jugoisticnu Evropu Edvard Kukan ocenio je da odbijanje brisleskog sporazuma nije loše po Srbiju i da je važno što ce dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen, prema nezvanicnim saznanjima možda vec u ponedeljak ili utorak. Kukan je u intervjuu "Kuriru" rekao da su ocekivanja od osme runde pregovora o kljucnoj stvari, nadležnosti srpskih opština na Kosovu, bila velika, ali da nepostizanje dogovora on ne bi nazvao neuspehom.
On smatra da to nije neuspeh ni srpske vlade, ni evropske diplomatije i istice da je važno to što dijalog nije završen. "Mislim da je bolje da se postigne dogovor koji ce biti trajan i održiv nego nešto što ce se postici pod trenutnim pritiskom", rekao je šef delegacije EP. Kukan je dodao da je nezvanicno cuo da bi pregovori mogli da budu nastavljeni u ponedeljak, 15. aprila, ili u utorak. To što je Srbija pred odredivanje datuma za pocetka pregovora sa EU odbila ponudeni sporazum on ne misli da je loše ili da su time pokvarene sve šanse. "Važno je da branite svoje pozicije, ali sa argumentima", porucio je Kukan.
On, takode, ne misli ni da je tragedija ako Srbija u junu ne dobije datum za pocetak pregovora sa EU. To, kako kaže, ne treba da bude najvažnije pitanje, vec ispunjavanje uslova. Ipak, nemojte da odustajete, porucio je Kukan.

RIKER POZVAO BEOGRAD DA PRIHVATI PREDLOG BRISELA

ZAGREB, 12. april (Tanjug) – Zamenik pomocnika državnog sekretara SAD Filip Riker pozvao je vlasti u Srbiji da prihvate predlog Brisela o normalizaciji odnosa sa Kosovom i nastave dijalog s Prištinom kako bi dobile datum za pocetak pregovora sa EU. "Pozivamo Srbiju da iskoristi tu mogucnost, jer želimo da vidimo da Srbija ispunjava uslove za pocetak pregovora", rekao je tokom posete Zagrebu, javila je Fena.
Riker je ponovio stav Stejt departmenta da se jucerašnja rasprava o krivicnim sudovima u Generalnoj skupštini UN pretvorila u "neuravnoteženu" i "huškacku" polemiku. "Rasprava je bila prilika da se osnaži globalni sistem medunarodnih sudova, a pretvorila se u negativnu, neuravnoteženu, huškacku raspravu", rekao je Riker i dodao da SAD snažno podržavaju rad Haškog i ostalih sudova UN.
Riker je istakao da se inicijativi da se ta rasprava održi, koju je pokrenuo predsedavajuci Generalne skupštine UN Vuk Jeremic, SAD snažno protivi i da je raspravu bojkotovala vecina zapadnih zemalja smatrajuci je "loše prikrivenim pokušajem napada" na Haški tribunal.

ČITAKU: KOSOVO I EU DA POTPIŠU SPORAZUM

PRIŠTINA, 12. april (Tanjug) – Kosovska ministarka za evropske integracije Vljora Citaku izjavila je da bi Kosovo i EU, ako Beograd ne pristane na sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom, trebalo da imaju plan B, odnosno da medusobno potpišu takav sporazum. "Kosovo i EU ne smeju da budu taoci Srbije. Ukoliko ne budemo imali sporazum izmedu Kosova, Srbije i EU, onda treba postici sporazum Kosova i EU", rekla je na debati Foruma 2015 na temu "Odnosi Kosova i EU istorija neostvarenih aspiracija".
"Budimo otvoreni. Imamo problem severa gde postoje srpske paralelne strukture, narocito mislim na one bezbednosne. Srbija neograniceno šalje novac na Kosovo i to nece prestati ukoliko se sporazum ne postigne. Ali, da li to znaci da Kosovo i EU treba da se povuku? Ne, potreban je plan B", kazala je ona, kako prenosi radio Slobodna Evropa. Šef kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar rekao je da se od pocetka znalo da ce teška pitanja izmedu Beograda i Prištine doci na dnevni red, ali je naglasio da se ovim procesom, ipak, može rešiti mnogo toga, ukljucujuci postizanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine i normalizacije stanja unutar Kosova, izmedu Albanaca i Srba.
Žbogar je ocenio da je dijalog izuzetno važan, ali je istakao da se zarad njega nece zapostaviti ostali procesi i uslovi, kao što su slobodni izbori, izvršna kontrola Skupštine i borba protiv korupcije. Današnja konferencija u Prištini održana je povodom objavljivanja analize kosovskog novinara u Briselu Augustina Palokaja, u kojoj se navodi da Kosovo, u odnosu na zemlje regiona, kasni u odnosima sa EU.

DODIK: I AKO DODjE DO NOVE RUNDE, NEĆE BITI SPORAZUMA

BEOGRAD, 12. april (Tanjug) – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je danas da, i ako dode do nove runde dijaloga Beograda i Prištine nece biti postignut sporazum, jer "Priština ima sve, a Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji ništa od svojih prava i autonomije". Dodik je za televiziju "Most" rekao i da za Kosovo treba naci celovito rešenje, kao i da je podeljenost srpske politicke scene katastrofalna za konacno rešenje. "Samo jedinstvo osigurava uverenje kod drugih da se zna šta se hoce", rekao je Dodik i dodao da Srbija treba da istraje u zahtevu koji se tice zajednice srpskih opština na severu i da su to crvene linije ispod kojih ne treba ici pa makar to znacilo i stajanje na evropskom putu u narednih 50 godina.

TAČI: JOŠ POSTOJI ŠANSA ZA SPORAZUM SA SRBIJOM

PRAG, 12. april (Tanjug) – Postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa izmedu Srbije i Kosova još je moguce, rekao je kosovski premijer Taci. Taci je za Radio Slobodna Evropa rekao da još postoje mogucnosti postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa izmedu Kosova i Srbije i da je Srbija želela dramatizaciju, što je uradila u Beogradu, ali i tokom zajednickog sastanka sa Ketrin Ešton. "Tu dramu je stvorila i kod svoje javnosti. Mislim da je sada vreme da krenemo napred", rekao je. On je dodao i da Srbija ne može da drži kao taoca evropsku buducnost Kosova, regije i investicije EU u regionu i da se to nece dozvoliti. "To se nece dozvoliti. Ako Srbija odbije sporazum, Kosovo ce da nastavi da gleda na evropsku perspektivu, a Beograd ce ostati pozadi svojom krivicom, zbog neodgovornost i zbog logike mentaliteta iz prošlosti koji je prouzrokovao ratove u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, te tešku krizu u Srbiji", zakljucio je Taci.

SRBIJA – RUSIJA

DAČIĆ: NOVA ERA U ODNOSIMA SRBIJE I RUSIJE

MOSKVA, 11. aprila 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je u odnosima Rusije i Srbije nastupila "nova era". "Ovo je nova era u našim odnosima. Era većeg razumevanja i iskrenih odnosa", rekao je Dačić srpskim novinarima na kraju posete Moskvi, tokom koje je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom. On je rekao da je u prošlosti "nedostajalo konkretnih razgovora, koji se nisu završavali na tome da neko nekog podržava".
"Rusija je veoma ljuta, iako to nije javno izražavala, što je neke stvari u spoljnoj politici (Srbije) saznavala tek kad se već nešto desi, kao što je bio slučaj kada je rešavanje kosovskog problema prebačeno na EU", rekao je Dačić. "Sada smo u poziciji da njih molimo da se sve to vrati na UN, a to više nije tako jednostavno, jer je potrebno donošenje nove rezolucije", rekao je on. Dačić je kazao da juče nije "ništa rekao da bi sakrio našu politiku".
"Rekao sam da je naš cilj u ovom trenutku da uđemo u EU, jer smatramo da je to jedini način da mi ostvarimo bolji život za naše građane. S druge strane, ne treba niko da postavlja pitanje ili Evropa ili Rusija. Naprotiv, treba da idemo u Evropu, ali nikada ne treba da smetnemo s uma da nam je Rusija najveći i najbolji prijatelj", rekao je Dačić. Kako je rekao, Putinu je objasnio da Srbija zbog svog geografskog položaja ne pripada ruskim integracioni procesima i organizacijama.
"Iskren odnos i iskrena politika biće u interesu i Srbije i Rusije", rekao je on. Dačić je naveo da je Putin obećao da će razgovarati sa najvažnijim političarima sa Zapada, uključujući i SAD, "sa ciljem da svi budu upoznati sa problemima oko Kosova". "Veoma sam zadovoljan time što mi je rekao ruski predsednik, vidim da razume situaciju, da je upućen, da je ozbiljno shvatio važnost da se u ovom trenutku neke stvari rešavaju", dodao je srpski premijer.

STEFANOVIĆ SA PREDSEDNIKOM DUME RUSIJE

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović i predsednik Državne Dume Rusije Sergej Jevgenevič Nariškin izrazili su danas na sastanku u Sankt Peterburgu zadovoljstvo zbog jačanja međuparlamentarne saradnje i prijateljskih veza srpskog i ruskog naroda, saopšteno je iz srpskog parlamenta. Stefanović se zahvalio što je srpski Parlament stekao status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (PS ODKB) i na taj način se priključio radu svih struktura te organizacije, navodi se u saopštenju.
Sergej Jevgenevič Nariškin je i predsedavajući Parlamentarne skupštine Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (PS ODKB). Stefanović je ukazao da Srbija želi da ostane vojno neutralna, ali da razvoj odnosa sa ODKB podrazumeva saradnju u svim oblastima, posebno u borbi protiv terorizma, ali i drugih bezbednosnih pretnji i izazova. "Saradnja sa ODKB je značajna za Srbiju i zbog mogućnosti saradnje sa zemljama Zajednice nezavisnih država, sa Evroazijskim savezom i drugim političkoekonomskim savezima, poput Briksa", dodaje se u saopštenju.
Nariškin se zahvalio na poseti srpske delegacije Sankt Peterburgu i još jednom čestitao na statusu posmatrača Narodne skupštine Republike Srbije u PS ODKB. Pored Stefanovića sastanku saveta PS ODKB u Sankt Peterburgu prisustvuju i poslanici Milovan Drecun i Jovan Palalić.

U MOSKVI ODRŽANA PROMOCIJA FIJATA 500L

MOSKVA, 11. aprila 2013. (Beta) U Moskvi je danas premijerno predstavljen fijat 500L za rusko tržište, čime je najavljen skori početak prodaje tog automobila u Rusiji, saopštilo je danas Ministarstvo finasija i privrede Srbije. Kako se navodi, promociji Fijatovog automobila koji se proizvodi u Kragujevcu, prisustvovali su visoki predstavnici delegacije Fijata, italijanski ambasador u Rusiji i ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić.
Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je ranije danas u Moskvi da je Rusija obećala da će dozvoliti bescarinski uvoz određene kvote Fijatovih automobila proizvedenih u Srbiji. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je na promociji je rekao da je Vlada Srbije predložila da se odobre kvote za bescarinski izvoz automobila iz Srbije u Rusiju, kako bi uz bescarinski uvoz, fijat 500L bio što konkurentniji na ruskom tržištu i što privlačniji za ruske kupce.
Naglašeno je da je fijat 500L u ovom trenutku najveći izvozni adut srpske privrede, imajući u vidu da se već dve trećine komponenti koje se u njega ugrađuju proizvode u fabrikama u Srbiji, a da je potražnja za njim u svetu izuzetno dobra, što doprinosi stalnom rastu proizvodnje i zapošljavanju radnika u Kragujevcu.

STEFANOVIĆ I MATVIENKO: UČVRSTITI SARADNjU SRBIJE I RUSIJE

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović sastao se danas u Sankt Peterburgu sa predsedavajućom gornjeg doma ruskog parlamenta Valentinom Ivanovnom Matvienko koja je istakla da je Srbija Rusiji ključan partner na Balkanu. Matvienko je, kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, rekla da je Rusija zainteresovana za saradnju sa Srbijom u političkim, ekonomskim, kulturnim, humanitarnim i drugim oblastima. Tokom sastanka Stefanović i Matvienko izrazili su želju da se nastavi saradnja u oblasti energetike, s posebnim osvrtom na projekat Južni tok. Matvienko je izrazila posebno zadovoljstvo zbog posete srpske delegacije Sankt Peterburgu.

DAČIĆ: DRUGA TRANŠA RUSKOG KREDITA U DRUGOM POLUGODjU

MOSKVA, 11. aprila 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Moskvi da drugu ratu od 200 miliona dolara ruskog kredita za podršku budzetu Srbije očekuje u drugoj polovini godine i da veruje da oko toga neće biti problema. U Moskvi je juče potpisan sporazum Srbiji od ukupno 500 miliona dolara za podršku budzetu, a Dačić je srpskim novinarima u Moskvi rekao da prva tranša kredita od 300 miliona dolara treba da bude isplaćena u prvoj polovini godine, odnosno 30 do 40 dana posle odobravanja sporazuma. Prema rečima Dačića, Rusija misli da je "dobro" da se za drugu ratu najpre potpiše određeni finansijski sporazum između Srbije i MMF, kao dokaz za stabilnost tržišta.
"Ja sam im objasnio da odnosi Srbije i MMF nisu baš kao odnosi drugih zemalja sa MMF, ali ja mislim da to neće biti problem", rekao je srpski premijer na kraju posete Moskvi. Ministar finansija Rusije Anton Siluanov izjavio je ranije da će drugi deo ruskog kredita biti dat posle zaključivanja stabilizacionog sporazuma Srbije sa MMF. Misija MMF dolazi u Srbiju 8. maja i u slučaju da bude data pozitivna ocena makorekonomskih kretanja i uspunjenja budzeta trebalo bi da istovremeno i počnu pregovori o sklapanju novog aranžmana sa Srbijom.Dačić je ocenio da je "korektan" ruski predlog da ta zemlja finanisira izgradnju srpskog dela gasovoda Južni tok, a da Srbija vrati pozajmicu novcem od tranzita gasa.
"Srbija bi teško u sadašnjim uslovima mogla da obezbedi dodatnih više od 800 miliona evra kredita za njegovu izgradnju", rekao je Dačić. Tokom posete Moskvi Dačić je razgovarao sa predsednikom i premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom. Naveo je da je jedna od osnovnih tema razgovora sa Putinom i Medvedevom, kao i u banci VTB, bilo veće učešće ruskih banaka u Srbiji. Rekao je da je sa zamenikom predsednika VTB Vasilijem Titovim danas razgovarao o tome kako da se napravi zajednički investicioni fond koji bi pomagao investitorima iz obe zemlje. Dačić je kazao da očekuje da se razgovori o tome nastave, kako bi se podstakla ekonomska saradnja i investicije.

DINKIĆ: NOVAC OD RUSKOG KREDITA ZA MESEC I PO

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da će novac od ruskog kredita biti dostupan za mesec i po i da će biti upotrebljen za vraćanje dela duga Srbije Londonskom klubu. Dinkić je za današnje izdanje dnevnog lista "Blic" rekao da je ruski kredit uzet na 10 godina, uz dve godine počeka i fiksnu kamatu od 3,5 odsto, a da se na dugove Londonskom klubu plaća 6,75 odsto kamate.
"Novac nam nije potreban za tekuće finansiranje budzeta, s obzirom na to da smo prodajom evroobveznica već obezbedili novac za funkcionisanje države", rekao je Dinkić. Dinkić je rekao da je na šastanku s premijerom Rusije Dimitrijem Medvedevom državna delegacija Srbije tražila da Rusija poveća izvozne kvote za automobile, šećer, sir i cigarete proizveden u Srbiji, ali je ruski premijer rekao da su potrebne dodatne konsultacije o tome.
"Dogovoreno je i da srpske kompanije učestvuju u finansiranju izgradnje logističko distributivnog centra u Moskvi, gde bi se smeštala hrana, nameštaj i drugi proizvodi iz Srbije", izneo je Dinkić. Kako je rekao, ruska Zberbanka je najavila da će ove godine u Srbiji uložiti 700 miliona evra, od čega je deo za kredite za likvidnost firmi koje izvoze u Rusiju.

GRADNjA JUŽNOG TOKA KROZ SRBIJU POČINjE KRAJEM GODINE

MOSKVA, 12. april (Tanjug) – Izgradnja srpskog dela medunarodnog gasovoda Južni tok pocece krajem ove godine, a ne pocetkom 2014. kao što je ranije najavljeno, objavljeno je u Moskvi, posle sastanka srpskog ministra rudarstva Milana Bacevica i predsednika Uprave Gasproma Alekseja Milera. Bacevic i Miler su, kako se navodi u saopštenju Gasproma, razgovarali o tekucoj saradnji dve zemlje u energetskoj sferi i konstatovali da svi radovi oko realizacije projekta Južni tok odvijaju prema dogovorenoj dinamici.
Sagovornici su razmotrili i nacin finansiranja izgradnje Južnog toka kroz teritoriju Srbije. Premijer Srbije Ivica Dacic, koji je u Moskvi predvodio vladinu delegaciju na razgovorima sa najvšim ruskim funkcionerima, ukljucujuci predsednika Putina i premijera Medvedeva, najavio je da je Gasprom spreman da finansira izgradnju cele deonice Južnog toka kroz našu zemlju, u vrednosti od 1,7 milijardi evra, s tim da Srbija taj novac vrati ruskoj kompaniji kroz tranzitne takse koje ce naplacivati kada gasovod pocne da radi.
Na kraju razgovora Miler i Bacevic su ukazali, imajuci u vidu dosadašnji tempo realizacije projekta, na veliki znacaj koji dve zemlje daju izgradnji ovog važnog medunarodnog gasovoda kojim ce se ruski gas dopremati u zemlje jugoistocne i centralne Evrope.

SRBIJA – REGION

MRKIĆ I LAGUMDžIJA: NA PUTU KA EU UTRKIVATI SE, ALI I POMAGATI

BEOGRAD, 12. april (Tanjug) – Put ka EU je zajednicki problem Srbije i Bosne i Hercegovine i one na tom putu treba da se "utrkuju" ali i da se ispomažu, ocenili su danas šefovi diplomatija dveju država Ivan Mrkic i Zlatko Lagumdzija. "I Srbija i Bosna i Hercegovina žele da postanu clanice EU. U tom procesu ima malo zastajkivanja, a moj je osecaj da nismo mi uvek najodgovornija strana", rekao je Mrkic na zajednickoj konferenciji za novinare.On je naveo da je sa Lagumdzijom razgovarao o sprovodenju Akcionog plana o evropskim integracijama na osnovu Memoranduma potpisanog 27. dec prošle godine tokom njegove posete Sarajevu. Kako je dodao, na tu temu bice još sastanaka. "Srbija i BiH jedna drugoj žele što brzi put ka EU", rekao je. On je dodao da dve zemlje treba da se okrenu sebi a zatim jedna drugoj "tako što ce se trkati ka Briselu". Mrkic je na to dodao da Srbija i BiH u procesu evrointegracija treba ne samo da se trkaju, vec i da se ispomažu. Lagumdzija, koji je zamenik predsedavajuceg Saveta ministara BiH, boravi u jednodnevnoj poseti Begradu tokom koje ce se sastati i sa premijerom Srbije Ivicom Dacicem.

IZETBEGOVIĆ SPREMAN ZA POSETU BEOGRADU, KOMŠIĆ OTKAZAO

SARAJEVO, 11. aprila 2013. (Beta) Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je danas u Sarajevu da je "spreman za posetu Beogradu". "Ako treba, tamo ću otputovati i sam jer smatram da je bolje otići i s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem licem u lice rešiti neke vrlo važne stvari", rekao je Izetbegović na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Izetbegović je dodao da "Nikolić očigledno nije u stanju da na pravi način i realno sagleda prošlost", te da "na Balkanu ne postoje dve srpske države". Istakao je da "laž vodi u nasilje, nasilje u konflikt, a srpski narod treba da se zapita šta im je dobro doneo poslednji obračun na ovim prostorima".
Izetbegović je poručio Nikoliću da Republika Srpska neće biti kompenzacija za Kosovo i dodao da je "Republika Srpska takva samo po imenu, a pripada svim narodima u BiH". Prema njegovim rečima, član Predsedništva BiH Željko Komšić je ishitreno doneo odluku da ne otputuje u Beograd.
Komšić je saopštio da neće prisustvovati sastanku sa državnim vrhom Srbije koji bi trebalo da se održi 23. aprila u Beogradu zbog, kako je naveo, više puta iznesenih stavova predsednika Srbije kojima se "direktno meša u unutrašnja pitanja BiH".

POČELA KONFERENCIJA O BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

BEOGRAD, 12. aprila 2013. (Beta) Premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić danas je na početku regionalne konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije pozvao sve zemlje učesnice na saradnju. Na skupu u Palati Srbija u Beogradu, na kojem učestvuju ministri pravde i unutrašnjih poslova Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Dačić je ukazao da korupcija i organizovani kriminal posebno urušavaju zemlje u tranziciji i da se zbog njih gube ogromna javna sredstva. "Korupcija je veliki problem čak i za razvijene zemlje sa niskim indeksom korupcije, a posebno za zemlje koje prolaze kroz ekonomsku tranziciju", rekao je Dačić. Premijer je naveo i da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije jedan od prioriteta njegove vlade i da Srbija u tom smislu sarađuje sa međunarodnim organizacijama i drugim zemljama. U toku je obraćanje ministra pravde Srbije Nikole Selakovića, a ocekuje se da ministri pravde na regionalnoj konferenciji "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i saradnja pravosuđa u zemljama jugoistočne Evrope" potpišu i pismo o namerama o saradnji u toj oblasti.

SRBIJA I CRNA GORA POTPISALE SPORAZUM O READMISIJI

BEOGRAD, 12. aprila 2013. (Beta) Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore, Ivica Dačić i Raško Konjević, potpisali su danas u Beogradu Sporazum o readmisiji i Protokol o njegovom sprovođenju. Dačić i Konjević sporazum su potpisali u pauzi regionalne konferencije ministara unutrašnjih poslova i pravde na temu "Borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i unapređenje pravosudne saradnje u regionu jugoistočne Evrope" u Palati Srbija. Posle toga su ministri pravde Srbije, Crne Gore, Makedonije, BiH i Albanije potpisali Pismo o namerama o budućem potpisivanju i ratifikaciji Regionalne konvencije o prekograničnom priznavanju i sprovođenju odluka u građanskim i trgovinskim pitanjiama.
Dačić je na konferenciji za novinare koja je usledila rekao da je saradnja policija i tužilaštava u regionu mnogo bolja nego saradnja političara i da je stoga potrebno poboljšati i taj vid saradnje. "Imamo zajednički cilj da se izborimo protiv kriminala i korupcije", rekao je Dačić. Sličnu poruku je preneo i ministar pravde Srbije Nikola Selaković koji je kazao da je "u trenutku kada su zemlje regiona počele da se razjedinjavaju, kriminal počeo da se ujedinjava". Selaković je rekao da je potrebna direktna saradnja pravosudnih organa u regionu. U Palati Srbija je u toku sesija "Novi mehanizmi međunarodne saradnje kao odgovor na savremene trendove kriminaliteta" na kojoj učestvuju ministri pravde i predstavnici pravosuđa zemalja iz regiona, kao i šef Delegacije Italije, Armando Varikjo.

U MAJU SPORAZUM O PARTNERSTVU SRBIJE, TURSKE I BIH

ANKARA, 12. april (Tanjug) – Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajic, ministar ekonomije Turske Zefer Caglan i ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BIH Mirko Šarovic dogovorili danas potpisivanje sporazuma o partnerstvu tri zemlje. Sporazum ce biti potpisan u maju, tokom susreta najviših zvanicnika tri zemlje, a njime ce biti definisani konkretni oblici saradnje tri ministarstva, sa ciljem produbljivanja ukupne ekonomske saradnje i povecanje obima robne razmene Srbije, Turske i BiH.
"Dogovorili smo da potpišemo sporazum o saradnji tri ministarstva sa ciljem da pojacamo obim investicija i povecamo obim robne saradnje izmedu naših zemalja. Želimo da povecamo naše kapacitete za privlacenje stranih investicija i otvorimo mogucnosti našeg zajednickog nastupa na turskom tržištu ali i trecim tržištima", rekao je Ljajic za Tanjug posle sastanka u Ankari.On je naveo da ce za mesec dana u okviru politicke trilaterale biti održan skup kome ce prisustvovati poslovni ljudi iz ove tri zemje sa ciljem da poslovni ljudi sklope prve aranžmane koji ce omoguciti povecanje obima robne razmene.
Ministar Šarovic izjavio je da današnji susret korak ka implemantaciji zakljucaka sa nedavno održane sednice zajednicke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i BiH. "Ministar Ljajic i ja smo tada napravili plan da zajednicki nastupimo prema turskim partnerima i upravo je to poenta, Srbija i BiH zajednicki mogu mnogo više da postignu na ekonomskom polju, nego pojedinacno", rekao je Šarovic. On je rekao da je uveren da ce predstojeci skup trilaterale na najvišem politickom niovu, a nakon toga i susret ministara polovinom maja, biti snažan podsticaj za vecu ekonomsku saradnju tri zemje. "Ja sam optimista i uveren sam da cemo taj skok naciniti u 2013. godini", rekao je Šarovic za Tanjug.

JOSIPOVIĆ: PUNO TOGA SE PROMENILO OD PODNOŠENjA TUŽBE

BEC, 12. april (Tanjug) – Predsednik Hrvatske Ivo Josipovic izjavio je da ce Hrvatska povuci svoju tužbu protiv Srbije za genocid cim budu ispunjeni njena ocekivanja. On je, u intervju beckom dnevniku "Standard", rekao da je ta tužba prakticna posledica istorijskih okolnosti. "Kada se radi o hrvatskoj tužbi, koja je nastala pocetkom 21.veka, tada smo zahtevali saradnju u istrazi ratnih zlocina, rešavanje sudbine nestalih lica i saradnju s Haškim tribunalom. U vezi svih tih pitanja se puno toga promenilo od podnošenja tuže", primetio je Josipovic. "I ako naša ocekivanja, koja su izražena tužbom, budu ispunjena dogovorom dve vlade ona više nece biti potrebna", objasnio je on istakavši da je vladama sigurno draže da se pitanja rešenje dogovorom umesto trošenja puno novca na sudenja.
Upitan kada ce se susresti sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolicem i zašto do toga još nije došlo Josipovic je kazao da je u protekle tri godine u odnosima izmedu Hrvatske i Srbije napravljen veliki napredak.Naglasivši da se sa bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadicem cesto sretao, Josipovic je rekao da cinjenica da se još nije sastao sa Nikolicem govori u prilog tome da se još nisu našli na zajednickim "talasima". "A uzrok za to je izvesna retorika. Smatram bolje, ako najpre gradanima obe države objasnimo i možemo da ih uverimo, da možemo zajednicki preduzeti konkretne korake napred", naglasio je on. Kada je rec o problemu sa uvodenjem dvojezicnih oznaka u Hrvatskoj Josipovic je podvukao da se ne radi o pitanju odnosa Hrvatske i Srbije, vec unutrašnjopolitickom pitanju. "Radi se o pitanju poštovanja nacionalne manjine i to pitanje ne posmatram u vezi sa našim odnosom prema Srbiji. Jasno je da moraju biti poštovani zakon i prava manjina. Zakon je jasan i bice primenjen, naglasio je Josipovic.
Josipovic se dalje osvrnuo na rad lokalnog pravosuda u vezi ratnih zlocina ocenivši rad hrvatski sudova sve boljim, speciajlni sud u Srbiji veoma dobrim, a za Bosnu i Hercegovinu je kazao da se cini da su voljni. Upitan kada bi Hrvatska mogla pristupiti Šengenu Josipovic je rekao da ce njegova zemlja biti spremna za prisup, ali da želi da spoljna granica ne postane kineski zid. On je ukazao da ne vidi razlog što sa šengenskim režimom i novim biometrijskim ispravama gradanima Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine ne bi trebalo biti pružena ista mogucnost, kao što je imala Hrvatska da sa licnom kartom gradani putuju u susedne zemlje, porucio je Josipovic.Josipovic, inace, smatra da bi EU bila nepotpuna bez jugoistocne Evrope, te se nada da ce pristupanje Hrvatske, kao pozitivan signal, podstaci druge zemlje za dalje reforme. On je negirao da postoji zastoj u procesu ratifikacije i izrazio uverenje da ce sve teci po planu.
Josipovic je rekao da se nada dobrom i odgovornom rešenju u dijalogu Beograda i Prištine, jer bi to bilo važno za njihovu evropsku buducnost. On je podsetio da je Hrvatska priznala Kosovo, sa kojim ima odlicne odnose, te da želi dobre i bolje odnose sa Srbijom. "Na odnose izmedu Srbije i Kosova ne možemo uticati. Možemo samo da se nadamo da ce dve strane naci dobro i odgovorno rešenje, jer to rešenje ce znaciti za evropsku buducnost kako Srbije, tako i Kosova", objasnio je Josipovic u intervjuu beckom dnevniku "Standard". On je istakao da trenutno postoji prekretnica u odnosima i da se nada da ce politicari naci odgovarajuci odgovor i rešenje na to.

SRBIJA – EU

FRANCUSKA PODRŽAVA SRBIJU, NEMCI UZDRŽANO O DATUMU

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Francuski poslanici koji borave u poseti Srbiji ocenili su da je Srbija zaslužila da dobije datum pregovora, dok su nemački parlamentarci kazali da će odluka njihove države o tome zavisiti od izveštaja Evropske komisije, saopšteno je iz Kabineta potpredsednice Vlade Srbije Suzane Grubješić. Ona se danas sastala sa članovima odbora za Evropsku uniju nemačkog Bundestaga i francuske Nacionalne skupštine, navodi se u saopštenju. Dodaje se da su francuski parlamentarci pružili nedvosmislenu podršku Srbiji, rekavši da je zaslužila da što pre otpočne pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, te da će oni aktivno uticati na konačnu odluku Francuske.
Prema rečima poslanika Bundestaga, Nemačka podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a odluka nemačkog parlamenta o datumu će zavisiti od izveštaja Evropske komisije, navodi se u saopštenju. Nemački poslanik Gunter Krihbaum je juče na konferenciji za novinare sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem rekao da je za Srbiju od datuma za početak pregovora za EU važnije da sprovede reforme, na šta je Vučić kazao da to znači da verovatno nema ništa od datuma u junu. Suzana Grubješić je svojim sagovornicima objasnila da je Vlada Srbije apsolutno posvećena reformama, što i na delu pokazuje.
"Mi već radimo na reformama, posebno u oblastima pravosuđa, ekonomije i borbe protiv kriminala i korupcije. Otpočinjanjem pregovora one će postati sveobuhvatne, a svako pauziranje u procesu evropskih integracija uvek je za posledicu imalo usporavanje reformi", navela je potpredsednica srpske vlade. Ona je posebno istakla da je evropski put drugo ime za modernizaciju cele Srbije, koji zemlju vodi napred ka boljem, stabilnijem i uređenijem društvu. "Kada počnu pregovori, Srbija neće biti sama, već će imati 28 saveznika u reformama", kazala je Suzana Grubješić.
Delegaciju Odbora Bundestaga za evropske poslove predvodio je predsednik tog odbora Gunter Krihbaum iz vladajuće koalicije CDU/CSU nemačke kancelarke Merkel, a ostali članovi su Ditmar Nitan (Socijaldemokratska partija), Manuel Zaracin i Mariluiz Bek (Savez 90/Zeleni). Na čelu Delegacije Odbora francuske skupštine za evropske poslove bila je predsednica Odbora Danijel Oroa (grupa ekologa), a, pored nje, u delegaciji su i Kristof Kareš (vladajuća Socijalistička partija) i Mišel Erbijon (Unija za narodni pokret).

DODIK: SRBIJA NEĆE U EU U NAREDNIH 15 GODINA

ZVEČAN, 11. aprila 2013. (Beta) Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da Srbija neće ući u Evropsku uniju u narednih 15 godina i da ako dođe do nove runde dijaloga Beograda i Prištine neće biti postignut sporazum. "Srbija neće ući u EU u narednih 15 godina, jer šta god učinila uslediće novi zahtevi... Priština ima sve, a Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ništa od svojih prava i svoje autonomije", rekao je Dodik za televiziju Most iz Zvečana. Dodik je naglasio da je svim narodima osim Srbima priznato pravo na samoopredeljenje.
"To moramo da izlečimo vremenom, a vreme traži istrajnost u tom pogledu", rekao je predsednik Republike Srpske i dodao da za Kosovo treba naći celovito rešenje. On je rekao da je "podeljenost srpske političke scene katastrofalna za konačno rešenje" i dodao da "samo jedinstvo osigurava uverenje kod drugih da se zna šta se hoće". "Srbija se mora okrenuti ekonomiji i ona ima potencijal, to je jedna od zemalja sa najznačajnijim geostrateškim položajem na Balkanu, ima niz prednosti koje mora da istakne i jasno kaže da je to ono što daje Evropi i da ta Evropa ne može očekivati da Srbija bude ponižena", istakao je Dodik.
On je rekao da su se SAD "našle u živom blatu zbog ranog priznanja nezavisnosti Kosova mimo Rezolucije 1244 koja je garantovala teritorijalni integritet Srbije i visoku autonomiju za Kosovo". Komentarišući položaj Srba na Kosovu Dodik je rekao da njihova borba za opstanak ne sme da bude povezana ni sa kakvim nasiljem. "Nasilje koje bi eventualno sproveo Hašim Tači prepoznalo bi se kao nasilje nad jednom etničkom zajednicom. Srbi su se kao ponosan i dostojanstven narod branili, ne treba da se pokreću sa svojih ognjišta već da političkim sredstvima brane svoje domove", rekao je Dodik.
On je dodao da vojno organizovanje na Kosovu može samo da šteti i da ako Tači misli da upotrebi silu to neće ostati bez reakcija nekih drugih zemalja koje ne žele to da vide. Dodik je rekao da Srbije i Rusija treba da ulože dodatne napore da dođe do proširenja eknomske saradnje između te dve zemlje. "Rusija će podržati stavove Srbije, ali oni vole da sve bude jasno i svi budu istrajni, ne vole da se menjaju. Ne treba bežati od toga da se razgovara sa Rusijom, jer sa njima razgovara i Evropa i bilo bi logično da je Rusija bila više implementirana kada je u pitanju bilo Kosovo, a ne da se to prebaci na EU", rekao je Dodik.
On je to ocenio kao stratešku grešku Srbije koja je "time što je u toj meri verovala Ketrin Ešton izgubila značajan broj prijatelja u UN". Predsednik Republike Srpske je izrazio želju da poseti Kosovo i dodao da će, kako je rekao, za to da izabere adekvatan trenutak.

SRBIJA

NOVE CENE PASOŠA

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Građani Srbije će od sada za dobijanje pasoša plaćati 3.600 umesto dosadašnjih 2.000 dinara, a od subote, 13. aprila, stupa na snagu i nova cena za izdavanje vozačke i saobraćajne dozvole. Kako je danas saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nova cena obrasca za pasoše predviđena je izmenom Uredbe o ceni obrasca putnih isprava i vize i iznosi 3.600 dinara. Građani će 3.000 dinara uplaćivati na račun Narodne banke Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca, a iznos od 600,00 dinara, na račun budzeta Srbije. MUP je saopštio da se priznaje uplata po staroj ceni od 2.000 dinara građanima koji su zahtev za dobijanje pasoša podneli pre stupanja na snagu nove uredbe.

STEFANOVIĆ I LEVI POZVALI NA MERE PROTIV ANTISEMITA

BEOGRAD, 11. aprila 2013. (Beta) Predsednik Grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Izraelom Borislav Stefanović i izraelski ambasador Jozef Levi pozvali su danas Tužilaštvo Srbije da što pre preduzme mere protiv pojedinaca i organizacija koje stoje iza nedavnih antijevrejskih plakata po Beogradu. "Na sednici parlamentarne Grupe prijateljstva sa Izraelom konstatovali smo probleme zbog nedavne pojave ekstremnih dela i organizacija u našem društvu, brutalnog antisemitizma i sveg ostalog zla koje postoji, nažalost, u Srbiji... zbog rasta fašizma i ekstremizma", rekao je Stefanović.On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Levijem u Skupštini Srbije zatražio da se "sve ekstremisticke organizacije koje pozivaju na mržnju prema bilo kojoj grupi u našoj zemlji zabrane i da se pokrene inicijativa da se u srpske škole uvrsti gradivo koje treba našu decu da nauči sve o zlu antisemitizma".
"Srbija nije antisemitska zemlja, i srpski narod nije antisemitsko društvo, ali u Srbiji je prisutan antisemitizam. To je bolest, i sve civilizacije treba da se bore protiv te bolesti. Ona je veoma opasna. Ti koji su postavili antisemitske plakate ili koristili antisemitski jezik nisu srpske patriote, već kukavice. Patriote bi izrazile solidarnost sa jevrejskim narodom, jer Jevreji i Srbi pripadaju istoj grupi u knjizi istorije", rekao je izraelski ambasador Jozef Levi. On je dodao da je "postavljanje antisemitskih postera po Beogradu veoma antipatriotski čin, antisrpski, i ništa manje antijevrejski"."U Srbiji najzad ovoj potpuno neprimerenoj, anticivilizacijskoj pojavi treba stati na put, jer za nju nema mesta i zbog naše tradicije i zbog bliskosti srpskog i jevrejskog naroda i dve zemlje", poručio je Stefanović.
On je dodao i da je potrebno da se "potpuno nelegalne, već zabranjene publikacije, najzad povuku iz prodaje u Srbiji, poput 'Protokola sionskih mudraca'".Levi je poručio da te knjige falsifikuju istinu i snabdevaju "otrovom" antisemitizma one koji su neupućeni. "Najbolji lek za antisemitizam je obrazovanje. Obrazovani ljudi ne mogu biti antisemite, jer znaju istinu. Jevreji i Srbi pripadaju istoj strani istorije i moramo da učinimo sve da održimo ovo prijateljstvo boljim obrazovanjem novih srpskih generacija", istakao je izraelski ambasador. Izraelska ambasada osudila je 30. aprila antisemitske plakate koji su se pojavili po Beogradu, navodeći da su "svesni da taj incident ne odražava raspoloženje srpskog društva, koje je kroz čitavu istoriju poštovalo i uvažavalo svoje jevrejske građane".

SPORAZUM SRBIJE I KANADE O SOCIJALNOJ SIGURNOSTI

BEOGRAD, 12. aprila 2013. (Beta) Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić i ambasador Kanade Roman Vaščuk potpisali su Sporazum o socijalnoj sigurnosti. "Sporazumom se neposredno uređuje ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja preko 100.000 građana srpskog porekla koji prema raspoloživim podacima, žive i rade u Kanadi", navodi se u saopšternji Kabineta ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovana Krkobabića. Istaknuto je da će taj dokument biti po hitnom postupku upućen na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, kao i da se njegova ratifikacija očekuje i u kanadskom parlamentu.
Sporazum o socijalnoj sigurnosti Srbije i Kanade reguliše prava korisnika ove dve zemlje, kao i ona za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, navodi se. Dodaje se da usaglašeni Sporazum sadrži i odredbe koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava potpuniju zaštitu u oblasti penzijskog osiguranja, a pruža i mogućnost sabiranja perioda osiguranja navršenih u obe države radi ostvarivanja prava na penziju i druga davanja. Sporazumom se, navodi se u saopštenju, otvara prostor i za neposrednu isplatu stečenih davanja korisniku koji je to pravo ostvario u mestu njegovog prebivališta penzije i drugih prava, što znaci da će ako su ostvarena u Kanadi ispata moći da se obavi i u Srbiji.
Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 27 država, od kojih su većina članice Evropske Unije, u kojima živi i radi veliki broj građana iz Srbije. Krkobabić je rekao da su takvi sporazumi u poslednje dve godine zaključeni sa Slovenijom, Turskom, Kiprom, Švajcarskom, Belgijom, Slovačkom, Austrijom, Bugarskom i dodao da se očekujem zaključivanje sporazuma s Rumunijom, Rusijom i Ukrajinom, Francuskom i Mađarskom. Prema njegovim rečima, pokrenute je i inicijative za zaključivanjem sporazuma s Australijom, Novim Zelandom i Sjedinjenim Američkim Državama".