DEBATA O HAŠKOM SUDU U SEDIŠTU UN U NjUJORKU

JEREMIĆ OTVORIO DEBATU O HAŠKOM SUDU

UJEDINjENE NACIJE, 10. aprila 2013. (Beta) U sedištu UN u Njujorku danas je počela debata o radu međunarodnih tribunala za ratne zločine. Raspravu na temu "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja" zakazao je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić koji je i otvorio debatu. Učesnicima se potom obraća generalni sekretar UN Ban Ki Mun, a kao prvi govornik u debati najavljen je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Posle rasprave u okviru Generalne skupštine UN, popodne će biti održana dva tematska panela pod nazivima "Pomirenje" i "Pravda" na kojime će učestvovati pravnici i stručnjaci za Balkan, među kojima iz Srbije istoričar Čedomir Antić, kao i predsednik dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac.
Raspravu o radu međunarodnih sudova za ratne zločine, Jeremić je zakazao prošle godine, posle oslobađajućih presuda u Haškom tribunalu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Zbog bojazni da će rasprava biti iskorišćena za neopravdani napad na Haški tribunal, više eminentnih ličnosti, među kojima i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Song SangHjun, odustali su od učešsća na skupu. SAD i evropske zemlje predstavljaće diplomate nižeg ranga, a Hrvatsku ambasador pri UN koji, kako je najavljeno u Zagrebu, "neće ulaziti u političke rasprave već će govotiti o tehničkim pitanjima saradnje sa Haškim sudom". Predstavnici udruženja Majke Srebrenice, koji su otputovali u Njujork, najavili su da će održati protest ako im ne bude omogućeno da govore na raspravi.
Jeremić je uoči rasprave izjavio da pritisci da se odustane od rasparave o radu međunarodnih krivičcnih sudova nisu urodili plodom jer će u debati učestvovati predstavnici brojnih zemalja članica i više uglednih pojedinaca. On je ocenio da je "skandalozno" što se predsednik Haškog tribunala nije odazvao pozivu da se pojavi u UN. Istakao je i da će ono što bude izrečeno u debati "biti zavedeno za istoriju kao službeni dokument UN, koji će biti prosleđen svim članicama".

NIKOLIĆ UPOREDIO HAŠKA SUDjENjA S INKVIZICIJOM

UJEDINjENE NACIJE, 10. aprila 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uporedio je danas u Ujedinjenim nacijama haška suđenja s procesima koje je vodila Inkvizicija, ali je i rekao da su "u nekim predmetima utvrđene nepobitne činjenice" i da su "odgovorni za teška kršenja međunarodnog prava zasluženo kažnjeni". U javnoj raspravi o radu međunarodnih ad hok tribunala za ratne zločine Nikolić je ocenio da je "doprinos Haga u nekim slučajevima uočljiv", ali da "ozbiljnu i tešku senku na rad čitavog suda baca činjenica da su politički lideri samo jedne strane srpske u Hag došli kao okrivljeni a iz njega otišli kao krivi". Prema njegovim rečima, Haški tribunal je odmogao procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, nije ispunio svoje javno postavljene zadatke, i Srbija "danas oseća" da je tom sudu "neopravdano dala legitimitet, u nadi da će primenom istih merila pravda biti zadovoljena za sve žrtve sukoba".
Nikolić je pozvao Haški sud i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna da "nađu formalni način" da se osuđenim Srbima dozvoli da na odsluženje kazni budu poslati u Srbiju, i da je ona spremna da prihvati međunarodni nadzor. Predsednik Srbije je rekao da njegova zemlja "kao odgovorni član UN prati i podržava rad ukupnog međunaordnog pravosuđa" i da "snažno podržava rad Međunarodnog krivičnog suda". Taj sud, prema rečima Nikolića, "treba da ima na umu potrebe raznih delova sveta, ali i činjenicu da zločinaca ima i među 'prosvećenim' narodima'" a ne samo među onima iz Afrike ili Balkana.
Nikolić je kazao da je Srbija, "nemajući šta da krije, među prvima podržala osnivanje Tribunala" i da je "kada je prvi put u istoriji sumnja za (ratne) zločine pala i na neke pripadnike" te ljude uhapsila i isporučila Haškom sudu "čim je to bilo moguće". Međutim, Tribunal se pokazao "neobjektivan i pristrasan", kazao je Nikolić, ocenivši takođe da "presude koje se izriču samo Srbima nemaju smisla ni u pogledu pravde, ni u pogledu realnosti, ni politike". "Ako neki budući istaživač, budući istoričar, samo na osnovu broja optuženih i osuđenih Srba, Hrvata i Muslimana bude zaključivao o ratu u BiH, zaključiće da su samo Srbi ubijali Hrvate i Muslimane, a da su samo Hrvati ubijali Bošnjake, a skoro nimalo Bošnjaci Hrvate", rekao je Nikolić.
Prema rečima predsednika Srbije, statistike o broju ratnih zločinaca na prostoru bivše Jugoslavije ukazuju da "neko pokušava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijastički ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skrštenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom". Nikolić je rekao da se "haški procesi vode se ime najviših humanitarnih vrednosti, a danas su one izražene u takozvanim ljudskim pravima" Nikolić je ocenio da se "sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu staviti u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim procesima (vođenim tokom revolucionarnog terora u Francuskoj) i moskovskim procesima (vođenim za vreme Staljina)". On je kritikovao postojanje reči "prosecution", to jest "'progon' odnosno (krivično) 'gonjenje'" u zvaničnom nazivu Tribunala i kazao da "sud ne može biti instrument progona već, naprotiv, nezavisan organ koji nepristrasno, bez ikakve diskriminacije, vaga argumente kako tužilačke strane, tako i odbrane okrivljenog".
Nikolić je ocenio da se optuženima materijalno uskraćuje pravo na odbranu, time što im se daje ogromna količina materijala, a suđenje ograničava kratkim rokovima. Za slučaj Vojislava Šešelja je rekao da je "bez presedana u svetskoj istoriji", budući da je on 11 godina u pritvoru Haškog tribunala. Predsednik Srbije je takođe kazao da su troškovi odbrane izuzetno visoki, da nijedan okrivljeni to ne može sam da plati, pa Tribunal plaća branioce i to sa spiska koji sam sastavlja, što, prema njegovim rečima znači da su branioci okrivljenih u haškim procesima pod finansijskom kontrolom Tribunala.Nikolić je takođe kritikovao "kidnapovanja osumnjičenih lica", "preventivna hapšenja", "torturu i psihičke pritiske kroz saslušavanja koja su trajala i po 20 časova dnevno", korišćenje tajnih svedoka, izmene pravila postupka u toku suđenja i "beskrajno dugo" trajanje suđenja. Prema njegovim rečima, konstrukcija "'zajednički zločinački poduhvat' uvedena je iz angloameričkog trgovinskog prava i nema nikakvog pravnog utemeljenja u krivičnim stvarima", a "očigledni cilj" uvođenja komandne odgovornosti je uspostavljanje kolektivne odgovornosti, to jest da se povezivanjem najviših državnih i vojnih funkcionera "okrivi država" i to samo Srbija i Republika Srpska.
Predsednik je optužio Tribunal za "uništavanje dokaza" u slučaju trgovine ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i da je Haradinaju "dozvolio da se bavi politikom" dok je trajao postupak protiv njega, čime mu je "zapravo dozvolio da uklanja i zastrašuje svedoke". Nikolić je takođe rekao da on kao predsednik Srbije "ne želi niti je u obavezi" da štiti one pripadnike svog naroda "koji su u ratovima u Hrvatskoj, BiH ili u Srbiji preksrrili zakone" ali i da "nema pravo da ne ukaže" da su "nekadašnji lideri Hrvata, Bošnjaka i kosovskometohijskih Albanaca takođe odgovorni za stradanje Srba".

BAN: SAČUVATI MEDjUNARODNO KRIVIČNO PRAVOSUDjE

UJEDINjENE NACIJE, 10. aprila 2013. (Beta) Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izjavio je danas da se ne mogu ostvariti mir, pomirenje i razvoj bez promovisanja međunarodnog krivičnog pravosuđa i pozvao da se rad međunaronih sudova ne dovodi u pitanje.Pomaganje i podrška međunarodnih tribunala znači da se ne dovodi u pitanje njihov rada i da se sačuvaju od onih koji žele da ih podriju iz razloga koji imaju više veza s politikom nego pravdom, rekao je Ban Ki Mun na raspravi "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja". Pomirenje je neophodno u pokušajima da se popravi situacija posle krize, ocenio je Ban i naveo da međunarodni krivični sudovi doprinose naporima za uspostavljanje mira i bezbednosti i poštovanju ljudskih prava.
"Vrlo često, iako su sukobi prestali, čak i posle izvesnog vremena i velikog napora, osećanja i tenzije su visoke. Zbog toga je bitno istinsko pomirenje. Uptravo ovde međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne", rekao je generalni sekretar UN. On je povodom osivanja međunarodih sudova za bivšu Juglsaviju, Runadu i druge zemlje rekao da je "svet odlučan u naporima da se počinioci zločina u ratovima privedu pravdi". Ti sudovi su započeli eru odgovornosti, rekao je Ban Ki Mun i ocenio da nekažnjivost više nije prihatljiva niti se toleriše. Oni koji su palili vatru podela, bilo da su šefovi država ili građani, nemaju više gde da se sakriju, rekao je on, ali i naveo da pravda nije samo u kažnjavanju počinilac, već da je istorija pokazala da mir i stabilnost zahtevaju priznavanje zločina.
Nekada moćni politički lideri su osuđeni zbog svojih dela, rekao je Ban i dodao da je posle vladavine takvih ljudi sada na snazi vladavina prava, dok su društva doživela katerzu. Ban je rekao da čak i kada se utvrdi da neka osoba nije počinila zločin, da to nije isto kao kada se ustanovi da se zločini uopšte nisu dogovorili. Međunarodno krivično pravosuđe je omogućilo i da se čuju žrtvu, koje nekada nisu imale svoj glas, rekao je Ban Ki Mun na raspravi "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja", koju je zakazao je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić.

JEREMIĆ: ZLOČINI SE NE SMEJU NEGIRATI,NI SLAVITI KAO POBEDA

UJEDINjENE NACIJE, 10. aprila 2013. (Beta) Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, otvarajući današnju debatu o radu međunarodnih sudova za ratne zločine i pomirenju u Generalnoj skupštini UN, ocenio je da je za pomirenje izuzetno važno da se zločini ne negiraju, ali i da se ne slave kao nacionalni trijumf. Jeremić je naglasio da se dve decenije od osnivanja Haškog tribunala i 11 godina od stupanja na snagu Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, stalnog suda UN za ratne zločine, prvi put održava tematska debata o međunarodnom krivičnom pravosuđu. Predsednik Generalne skupštine UN, koji je zakazao ovu debatu, ocenio je da je reč o izuzetno osetljivoj temi jer rasprave o međunarodnom krivičnom pravosuđu često podrazumevaju i razmatranje osetljih pitanja, kao što su suverenitet ili nepristrasnost.
"Ali, čvrsto verujem da u GS ne sme da bude zabranjenih tema jer nema drugog mesta na kome bi zemlje članice mogle zajedno i ravnopravno, iskreno i otvoreno da razmene mišljenja", dodao je. Jeremić je kazao da je najvažnije pitanje kako međunarodni sudovi za ratne zločine mogu doprineti pomirenju bivših neprijatelja u postkonfliktnim i tranzicionim društvima. Pomirenje, kako je naveo, "zahteva da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti jer se van tog konteksta međunarodni sudovi za ratne zločine lako mogu pretvoriti u instrument osvete ili saučesništva u pokušaju da se pripiše kolektivna krivica".
Jeremić je ocenio da će do pomirenja doći "kada sve strane u konfliktu budu spremne da jedni drugima kažu istinu". On je naglasio da "srž tih napora mora da bude poštovanje za sve žrtve" i da je "zato izuzetno važno da se obezbedi da se zločini niti negiraju, niti bizarno slave kao nacionalni trijumf". Predsednik Generalne skupštine UN i bivši šef srpske diplomatije koji je raspravu u UN zakazao posle oslobađajućih presuda Haškog tribunala za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, izrazio je nadu da će današnja tematska debata "biti usmerena na budućnost jer međunarodne krivične sudove treba posmatrati ne samo kao ono što jesu sada već i kao ono što treba da postanu". "Pokušajmo zato da unapredimo njihovu efikasnost tako što ćemo ponuditi iskrenu i poštenu ocenu njihovog rada", rekao je Jeremić učesnicima debate u sedištu UN u Njujorku.

RASPRAVA U UN: MEDjUNARODNA PRAVDA VAŽNA ZA POMIRENjE

UJEDINjENE NACIJE, 10. aprila 2013. (Beta) Učesnici rasprave o međunarodnom krivičnom pravosuđu ocenili su danas da je ono značajno za pomirenje posle sukoba, ali i izneli različite ocene o radu međunarodnih pravosudnih institucija. Na raspravi "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja" generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da se ne mogu ostvariti mir, pomirenje i razvoj bez promovisanja međunarodnog krivičnog pravosuđa i pozvao da se rad međunarodnih sudova ne dovodi u pitanje. Ban je naveo da pomaganje i podrška međunarodnih tribunala znači da se ne dovodi u pitanje njihov rad i da se sačuvaju od onih koji žele da ih podriju iz razloga koji imaju više veza s politikom nego pravdom.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da kod sva tri naroda u BiH postoje sumnje u delovanje Haškog tribunala i da su mnogi nezadovoljni njegovim radom iz različitih razloga. U Republici Srpskoj, kako je naveo, smatra se da je rad Haškog tribunala "selektivan i diskriminatorski" i da postoji osećanje da su Srbi "žrtve haškog suda" i pripadnika drugih naroda u BiH. Prema njegovim rečima, Haškom sudu se zamera izricanje nesrazmernih kazni, selektivnost, manipulisanje brojem žrtava... Radmanović je kritikovao postupke Haškog tribinala poput "ukidanja kompletnih osuđujućih presuda s izrečenim dugim zatvorskim kaznama" i ocenio da oni "snižavaju poverenje" u međunarodnu pravdu.
On je takođe rekao da je utvrđivanje krivice važno kako bi se sprečilo stvaranje kolektivne krivice i dodao: "Ne mogu se narodi osuđivati za ono što su čini pojedinci". Ambasador Hrvatske pri UN Ranko Vilović rekao je da Zagreb nije uvek bio zadovoljan procesima i odlukama Haškog tribunala, ali da je uvek sarađivao s tim sudom i uvažavao odluke. "To očekujemo od svih zemlja, posebno onih koje su povezane s tim sudom. Ni manje, ni više", rekao je Vilović koji je na kraju govora naveo da neke primedbe u govoru predsednika Nikolića "ne korespondiraju s činjenicama". On je rekao da mir bez pravde nije održiv i da se na kraju računa individualna odgovornost na osnovu činjenica, što je važno za proces pomirenja.
Raspravu "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja" zakazao je predsednik GS UN Vuk Jeremić koji je i otvorio debatu. Posle su govorili generalni sekretar UN i predsednik Nikolić. Raspravu o radu međunarodnih sudova za ratne zločine, Jeremić je zakazao prošle godine, posle oslobađajućih presuda u Haškom tribunalu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Zbog bojazni da će rasprava biti iskorišćena za neopravdani napad na Haški tribunal, više eminentnih ličnosti, među kojima i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Song SangHjun, odustali su od učešsća na skupu. Zamenik šefa Delegacije EU u UN Joanis Vrailas rekao je da su glavni ciljevi međunarodnog prava pomirenje i vraćenje društva u normalne tokove posle sukoba, pošto u postkonfliktinim situacijama nacionalni sudovi nisu uvek u stanju da procesuiraju zločine.
Predstavnik EU je rekao da dozvoljavanje da zločini prođu nekažnjeno ne doprinosi pomirenju i da najteži zločin ne mogu proći nekažnjeno. Međunarodni krivični sudovi su mnogo doprineli unapređenju međunarodnog prava, rekao je Vrailas i dodao da su oni doprineli smanjenju "kulture nekažnjenosti". On je naveo da je saradnja s tim sudovima obaveza svih koji žele da se priključe EU. Ruski ambasador Vitalij Čurkin optužio je Haški tribunal da nije nepristrasan prema Srbima i kao primer naveo suđenje Ramušu Haradinaju. Tu pravda nije sprovedena i svedoci u bili izlagani otvorenim ucenama i ponižavanju, rekao je on. "Može li telo, koja stvara kompleks krivice kod jednog naroda, da doprinese uspostavljanju pravde? Jasno je da ne može", rekao je ruski ambasador. Ministar pravde Ruande Tarkis Karugarama rekao je da je utvrđivanje odgovornosti za zločine važno za pomirenje, ali i ocenio da međunarondi krivični sudovi nisu uspeli u ostvarivanju nacionalnog pomirenja u postkonfliktnim situacijama.
On je ocenio da je ugrožen kredibilitet sistema međunarodnog krivičnog prava i da treba sagledati šta je postignuto. Međunarodni sudovi i tribunali, osim tribunala za Sijera Leone, nalaze se van zemalja u kojima su zločini počinjeni, zbog čega se sudovi smatraju stranim i otuđenim što otežava ispunjavanja njihove uloge. Međunarodni krivični sud je selektivan u proganjuju i preocesuiranju, rekao je ministar pravde Ruande i dodao da je ta zemlja bila žrtva zloupotrebe načela univerzalne jurisdikcije. Ministar pravde Namibije Utoni Nujoma rekao je da je današnja debata važna zbog mana krivičnog prava širom sveta.
On je rekao da međunarodna krivična pravda ima značajnu ulogu u pomirenju i unapređenju vladavine prava, ali i da Nambija poziva međunarodnu zajednicu da se osigura da se međunarodni krivični sudovi ne koriste za interes jednih članica Ujedinjenih nacija, a na štetu drugih. Posle rasprave u okviru Generalne skupštine UN, popodne po istočnoameričkom vremenu biće održana dva tematska panela pod nazivima "Pomirenje" i "Pravda" na kojime će učestvovati pravnici i stručnjaci za Balkan, među kojima iz Srbije istoričar Čedomir Antić, kao i predsednik dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac.

BAN NIKOLIĆU: NEPOKOLEBLjIVA PODRŠKA UN RADU TRIBUNALA

BEOGRAD/NjUJORK, 11. aprila 2013. (Beta) Ujedinjene nacije su nepokolebljivo opredeljene da nastave podršku međunarodnim tribunalima, ukazao je generalni sekretar UN Ban Ki Mun predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, na sastanku u Njujorku.UN su saopštile da su se Ban i Nikolić sastrali prošle noći u sedištu UN povodom jučerašnje tematske debate Generalne skupštine o ulozi međunarodnog krivičnog prava u pomirenju.Generalni sekretar je podsetio Nikolića da je u govoru na tom skupu "naglasio nepokolebljivu opredeljenost UN da nastave podršku delovanju međunarodnog pravosduja i ulozi međunarodnih tribunala, kao ključnih instrumenata u borbi protiv nekažnjivosti".
Generalni sekretar je Nikoliću preneo "nadu da će Beograd i Priština nastaviti da se angažuju u dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije s ciljem da se postigne rešenje okrenuto budućnosti", piše u saopštenju.Učesnici debate u UN su u sredu ocenili da je međunarodno krivično pravosuđe značajno za pomirenje posle sukoba, ali i izneli različite ocene o radu međunarodnih pravosudnih institucija.Ban je u debati naveo da pomaganje i podrška međunarodnim tribunalima znače da se ne dovodi u pitanje njihov rad i da se sačuvaju od onih koji žele da ih podriju iz razloga koji imaju više veze s politikom, nego s pravdom.
Predsednik Nikolić je uporedio haška suđenja s procesima koje je vodila Inkvizicija, ocenio da je "doprinos Haga u nekim slučajevima uočljiv", ali je Tribunalu zamerio jednostramost na štetu Srba. Po rečima Nikolića, Tribunal u Hagu je odmogao pomirenju nekada zaraćenih jugoslovenskih strana, nije ispunio svoje zadatke, a Srbija smatra da se ispostavilo da je tom sudu "neopravdano dala legitimitet, u nadi da će primenom istih merila pravda biti zadovoljena za sve žrtve sukoba".Tokom govora Nikolića pripadnici obezbeđenja UN su iz sale izbacili predsednicu udruženja Majke Srebrenice, Muniru Subašić koja je prisustvovala kao posmatrač, na poziv predsednika GS UN Vuka Jeremića. Izbačena je zbog natpisa na majici "Srebrenica pravda je spora, ali dostižna" i zbog transparenta "Republika Srpska, genocidna". Subašić se takođe sastala s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.Ruski ambasador Vitalij Čurkin je, kao i Nikolić, ocenio da Tribunal nije nepristrasan prema Srbima, i kao primer naveo to što suđenjem Ramušu Haradinaju nije sprovedena pravda, a svedoci su bili izloženi otvorenim ucenama i ponižavanju.Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je u debati da su sva tri naroda u BiH nezadovoljna radom Tribunala.
Ambasador Hrvatske pri UN Ranko Vilović rekao je na sednici da Zagreb nije zadovoljan svim procesima i odlukama Tribunala, ali i da neke primedbe u govoru predsednika Srbije Nikolića "ne odgovaraju činjenicama". Zbog bojazni da će rasprava koju je zakazao predsednik Generalne Skupštine UN Vuk Jeremić, biti iskorišćena za neopravdani napad na haški Tribunal, više eminentnih ličnosti, među kojima i predsednik tog suda tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Song SangHjun, nisu došli na skup.

HODžAJ OPTUŽIO JEREMIĆA DA GAZI AUTORITET UN

PRIŠTINA, 10. aprila 2013. (Beta) Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodzaj optužio je predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremica da zloupotrebljava i gazi autoritet svetske organizacije. "Jeremićeva debata o međunarodnim zločinima je gaženje autoriteta Ujedinjenih nacija, predstavlja moralnu sramotu i pokušaj da se izbegnu krivica i odgovornost za ratne zločine," poručio je Hodzaj preko socijalne mreže tviter, povodom debate o ulozi međunarodnih sudova u procesu pomirenja.

DALjI DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE / REAKCIJE

VUČIĆ: ŠTO PRE NAĆI DUGOROČNO REŠENjE ZA KOSOVO

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) Prvi potredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da je za Srbiju važno da što pre nađe dugoročno rešenje za odnose sa Prištinom. "Nisam u stanju da to ograničavam datumima, ali je za našu zemlju bolje što pre i da ne taktiziramo i odugovlačimo, ali da sačuvamo naše interese", rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa poslanicima nemačkog i francuskog parlamenta, članovima odbora za EU. Vučić je poručio da politika Srbije nije i neće biti politika prošlosti, nego politika budućnosti, da će Srbija nastaviti svoj put ka EU i da razume sve obaveze ne samo u dijalogu Beograda i Prištine, nego i u drugim oblastima. On je rekao da je Srbija iskazala spremnost da nastavi dijalog sa Prištinom i da nastavi traženje rešenja problema. "Srbija ne može da potpiše nešto što ne može da sprovede, ali je za rešenje za koje su potrebni i kompromisi i druge strane", kazao je Vučić. Prvi potpredsednik Vlade rekao je da pred Srbijom nisu ni mali ni laki zadaci. "Svesni smo toga.Od našeg naroda ništa nismo krili i istinu smo govorili", rekao je. On je dodao da će Srbija sve sporove rešavati mirnim putem i da očekuje od Nemačke i Francuske, kao dve države koje su stub EU, da pomognu Srbiji na njenom putu. "Očekujemo da pokažu respekt za ono što smo uradili", kazao je Vucić i dodao da je preneo gostima iz Nemačke i Francuske da građani Srbije osećaju nepravdu zbog odnose pre Srbiji.

DAČIĆ: TEŠKO ĆE SE PREGOVORI O KOSOVU VRATITI U UN

BEOGRAD/MOSKVA, 10. aprila 2013. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je danas u Moskvi da je nekorektno da Srbija misli da će se tako lako pregovori s Prištinom vratiti pod okrilje Ujedinjenih nacija. "Moramo da budemo iskreni i pošteni mi smo prebacili problem na EU predlogom Srbije koji je usvojen u okviru Rezolucije Generalne skupštine UN a da nismo konsultovali i obavestili Rusiju. Sada je malo nekorektno da mislimo da će tako lako moći da se taj proces vrati u UN", rekao je za Radioteleviziju Srbije. On je kazao da je s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi sagledao realno situaciju u vezi sa problemom Kosova.
Dačić je rekao da su Putin i premijer Rusije Dmitrij Medvedev obećali da će u okviru svojih razgovora s vodećim svetskim državnicima probati da se konsultuju sa njima o naboljim načinama i metodama na koje bi moglo da se reši pitanje Kosova u obostranom interesu. "Putin mi je obećao da će o tome razgovarati sa vodeći državnicima zapada, od SAD, Nemačke, Francuske... Sigurna sam da će to mnogo doprineti da i oni vide da neko stoji iza nas, jer ovako je izgledalo da je Srbija sama na međunarodnoj sceni, okružena zemljama koje su gotovo sve članice NATO pakta ili idu ka NATO paktu i zemljama koje idu ka EU", rekao je Dačić. On je naveo da je Putin realan čovek, da ima racionalan pristup problemima i da je svestan situacije, okruženja i geopolitičkog položaja Srbije i dodao da Rusija ne očekuje da Srbije promeni svoj strateški pravac ka Evropskoj uniji.
"Mi se ne graničimo sa Rusijom. Želimo najbliže moguće odnose s Rusijom. Rusija je najveći prijatelj koga imamo na celom svetu. Treba da nađemo prave forme za razvoj odnosa", kazao je Dačić i dodao da Srbija u teškim okolnostima ne može sama. Dačić je kazao da je predsedniku Rusije uručio pismo srpskog patrijarha Irineja, a da je Putinu i Medvedevu poklonio po jednu ikonu sa Kosova i dva kandila iz Prizrena. Dačić, koji predvodi delegaciju Srbije, sutra završava posetu Rusiji susretom sa zvaničnikom VTB banke Vasilijem Nikolajevićem Titovim.

VUČIĆ: SRBIJA I DANAS RAZGOVARA ZA PARTNERIMA NA ZAPADU

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da Srbija i danas sa partnerima na zapadu razgovara o tome kako doći do stvarnog nastavka dijaloga Beograda i Prištine i rešenja. "Nisam govorio o formi i formatu (pregovra). Govorio sam o suštini. Suština je da mi i danas razmenjujemo poruke sa zapadnim partnerima, da razgovaramo o tome. Gledamo kako da prevaziđemo ovu situaciju i pokušamo da dođemo do stvarnog nastavka dijaloga i do rešenja", rekao je Vučcić novinarima u Vladi Srbiji. Vučić je, posle razgovora sa nemačkim i francuskim parlamentarcima, rekao da će Srbija tražiti dugoročno rešenje za odnose sa Prištinom i da će se zato boriti. "Ta vrsta razgovora i ne prestaje", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o eventualnom nastavku dijaloga Beograda i Prištine. On je rekao da je rešenje ono što je ključ. "To (rešenje) nije pitanje datuma. U razgovoru sa francuskim i nemačkim parlamentarcima rekao sam da zaslužujemo poštovanje EU, ali da nećemo da ih molimo ni za šta", kazao je Vučić.

SRBIJA – EU

VUČIĆ ČLANOVIMA BUNDESTAGA I FRANCUSKOG PARLAMENTA: PORUKOM SAM RAZOČARAN

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) Predstavnik nemačkog parlamenta Ginter Krihbaum rekao je da je za Srbiju od datuma za početak pregovora za EU važnije da sprovede reforme, a potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je kazao da to znači da verovatno nema ništa od datuma u junu. "Pretpostavljam da je poruka trebalo da bude da verovatno od datuma nema ništa. Samo je to na pristojan i lep način saopšteno. Takvom porukom sam veoma razočaran", rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu sa nemačkim i francuskim parlamentarcimna. Vučić je to rekao nakon obraćanja Krihbauma, koji je rekao da se ne treba fiksirati na datum, nego na to da li su reforme uspešne.
"Kad je u pitanju datum za EU prednost bi trebalo dati kvalitetu u odnosu na brzinu. Mnogo je važnije kada će se pregovori završiti i reforme biti sprovedene", rekao je Krihbaum i dodao da je datum u odnosu na to manje značajan. Upitan o rekacijama na odluku Vlade da odbije da potpiše predložen rešenje za Kosovo i zatraži nastavak dijaloga, Vučić je rekao da su rekacije bile očekivane, ali da su neke zemlje bile zabrinute kako će se dijalog dalje nastaviti. "Ali niko neće baciti pod noge ono što smo u prethodnih sedam meseci radili. Ne možete probleme od 100 godina rešiti za dan", kazao je. Upitan da li će Srbija dobiti datum u junu, Vučić je rekao da neće ništa vremenski da ograničava.
"Što se tiče odnosa Bundestaga i francuskog parlamenta, mi poštujemo goste, ali od njih zavisi i kakavu će ocenu dati Srbiji. Siguran sam da će primetiti da smo više napredovali u poslednjih sedama meseci nego za poslednjih sedam godina", rekao je. Predstavnik nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum rekao je da smatra da je mesto Srbije u EU jer, kako je naveo, šanse budućih generacija mogu bolje da se iskoriste u ujedinjenoj Evropi. "Reforme su u interesu samih ljudi. Mi ćemo 1. jula pozdraviti Hrvatsku kao 28 članicu EU, a pitanje je vremena kada ćemo Srbiji reći dobrodošli u EU", rekao je Krihbaum.
Predstavnica francuskog parlamenta Daniel Oroa je rekla da su Nemačka i Francuska svesne da se Srbija nalazi u ključnom trenutku kada treba doneti odluke koje nisu lake, i navela da bi bilo dobro da se što pre otvore pregovori o članstvu Srbije u EU. "Vi ste u veoma teškom trenutku a mi smo i Hrvatskoj govorili da je neophodno da preduzmu korake kako bi napravili zonu mira", rekla je ona i pozdravila "ogromne pomake" Srbije. Vučić je kazao da je imao veoma otvorene razgovore sa gostima i da je čuo sve zamerke.

DEŽER SE NADA DATUMU DO AVGUSTA

BEOGRAD, 11. april (Tanjug) – Šef delegacije EU Vensan Dežer nada se da ce Srbija dobiti datum za pocetak pristupnih pregovara sa EU pre nego što se u avgustu okonca njegov mandat u Beogradu. Takode, Dežer veruje da ce Beograd i Priština postici dogovor. "Nadam se da cemo zapoceti pregovore, ili makar odluciti o datumu pre nego što u avgustu napustim Srbiju", rekao je Dežer tokom debate sa srednjoškolcima u Domu omladine.
EU ne traži od Srbije da prizna Kosovo, ali traži stabilizaciju i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine koja ce, kako je rekao, obezbediti bolji život ljudima "južno i severno od Ibra". "Mislim da ce sporazum (izmedu Beograda i Prištine) biti postignut, ne možemo ni jednoj ni drugoj strani da namecemo izbor, na njima je da se dogovore", naveo je on i dodao: "Nadam se da cemo rešiti kosovski problem, ako prionemo na posao." Stabilizacija odnosa Beograda i Prištine, kako je naveo, od kljucnog je znacaja za proces evrointegracija Srbije. "Pre tri godine niko nije mogao da zamisli da ce premijer Srbije i kosovski premijer voditi dijalog i imati sastanke na dve do tri nedelje. Sve to treba da se konsoliduje jednim sporazumom koji ce da obezbedi miran život ljudima na Kosovu", objasnio je Dežer.
Po njemu, kad je Kosovo u pitanju, ljudi više gledaju prošlost umesto da razmišljaju o zajednickoj buducnosti. "Prestanite da podižete spomenike sa imenima žrtava rata, ne kažem da ne treba da obeležavate, ali razmišljajte o zajednickoj buducnosti, svi ste vi komšije i susedi", porucio je Dežer.

FRANCUSKI PARLAMENTARCI: SRBIJI DATUM ŠTO PRE

BEOGRAD, 11. april (Tanjug) – Francuskonemacka parlamentarna delegacija prenela je danas potpredsednici Vlade Srbije Suzani Grubješic da Francuska smatra da je Srbija zaslužila da što pre otpocne pristupne pegovore sa EU, a da ce odluka nemackog Bundestaga o tome zavisiti od izveštaja EK. Francuski parlamentarci dali su nedvosmislenu podršku Srbiji, rekavši da je naša zemlja zaslužila da što pre otpocne pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, te da ce oni aktivno uticati da zvanicna odluka Pariza bude u tom pravcu, navedeno je u saopštenju iz kabineta Grubješiceve.
Prema recima poslanika Bundestaga, Nemacka podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a odluka nemackog parlamenta o datumu ce zavisiti od izveštaja Evropske komisije.Suzana Grubješic je svojim sagovornicima objasnila da je Vlada Srbije apsolutno posvecena reformama, što i na delu pokazuje. "Mi vec radimo na reformama, posebno u oblastima pravosuda, ekonomije i borbe protiv kriminala i korupcije. Otpocinjanjem pregovora one ce postati sveobuhvatne, a svako pauziranje u procesu evropskih integracija uvek je za posledicu imalo usporavanje reformi", naglasila je potpredsednica srpske vlade.
Ona je posebno istakla da je evropski put drugo ime za modernizaciju cele Srbije, koji našu zemlju vodi napred ka boljem, stabilnijem i uredenijem društvu. "Kada pocnu pregovori Srbija nece biti sama, vec ce imati 28 saveznika u reformama", kazala je Suzana Grubješic, navedeno je u saopštenju iz njenog kabineta. Delegaciju Odbora Bundestaga za evropske poslove predvodio je predsednik tog odbora Gunter Krihbaum iz vladajuce koalicije CDU/CSU nemacke kancelarke Angele Merkel, a ostali clanovi su Ditmar Nitan (Socijaldemokratska partija), Manuel Zaracin i Mariluiz Bek (Savez 90/Zeleni).
Na celu Delegacije Odbora francuske skupštine za evropske poslove bila je predsednica Odbora Danijel Oroa (grupa ekologa), a, pored nje, u delegaciji su i Kristof Kareš (vladajuca Socijalisticka partija) i Mišel Erbijon (Unija za narodni pokret).

SRBIJA – RUSIJA

MEDVEDEV: RUSIJA ĆE PODRŽATI SVAKI STAV BEOGRADA O KOSOVU

MOSKVA, 10. aprila 2013. (Beta) Premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da će Rusija podržati bilo koju poziciju Beograda o Kosovu. "Naša pozicija je jednostavna. Podržavamo i podržavaćemo bilo koju poziciju rukovodstva Srbije o Kosovu", izjavio je Medvedev na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem.
"Mi polazimo od toga da sama po sebi pozicija, njena intenzivnost, političke nijanse i osnovni interes to je interes Srbije. Drugim rečima, ne mi treba da formulišemo taj proces, već sama Srbija, i vi, treba sami da budete za to zainteresovani u najvišem stepenu", kazao je Medvedev, odgovarajući na pitanje novinara. On je kazao da je ranije, u razgovorima sa srpskim sagovornicima stekao utisak da "od Rusije očekuju više nego od same Srbije". "To je pogrešno" kazao je on.
Beograd "treba da se opredeli koju poziciju da zauzme" sa kojom će nastupiti u međunarodnim pregovorima, naveo je ruski premijer. Dačić je kazao da Srbija želi da nastavi dijalog sa Pristinom, "ali da neće prihvatiti sve uslove". Naveo je da u poslednjim pregovorima uslovi koji su bili na stolu nisu bili prihvatljivi. Govoreći o ulozi Rusije u pregovorima, on je rekao da Srbija ne sme da pravi jednostrane korake, bez konsultacija sa Rusijom, koje je posle teško ispraviti.

PUTIN PRIMIO DAČIĆA

MOSKVA, 10. aprila 2013. (Beta) Predsednik Rusije Putin je u susretu sa premijerom Srbije Dačićem pozvao srpskog predsednika Tomislava Nikolića da poseti Rusiju "u bilo koje vreme". U razgovoru u podmoskovskoj rezidenciji u Novom Ogarjovu, Putin je Dačicu rekao da prenese "najbolje želje" Nikoliću. "Između Srbije i Rusije su uvek postojali posebno bliski odnosi", rekao je Putin na početku razgovora.
Putin je podsetio da je prošle godine trgovinsko ekonomska razmena dve zemlje nešto opala, ali da ove godine beleži rast od 38 odsto. Naveo je da je Rusija najveći investitor u privredu Srbije, da postoji mnogo zanimljivih i velikih projekata. On je izrazio uverenje da će današnji susret Dačića i ruskog premijera Dmitrija Medvedeva biti značajan podsticaj za širenje saradnje. Putin je podsetio da je nedavno razgovarao telefonom sa Nikolićem, što po njegovim rečima, potvrđuje da postoje kontakti dve zemlje na svim nivoima, uključujući i na najvišem.
Dačić se na početku Putinu obratio na ruskom jeziku, zahvalivši za principijelnu podršku kada je reč o Kosovu. "Srbija zna i misli da je Rusija najbolji prijatelj srpskog naroda", kazao je Dačić. "Želimo što bliže odnose sa Rusijom, u svim oblastima, u politici, ekonomiji, kulturi, do odbrane i bezbednosti", kazao je.

POTPISAN SPORAZUM O RUSKOM KREDITU OD 500 MILIONA DOLARA

MOSKVA, 10. aprila 2013. (Beta) Srbija i Rusija potpisale su danas sporazum o ruskom državnom kreditu od 500 miliona dolara za podršku sprskom budzetu. Sporazum su potpisali ministri finansija Srbije i Rusije Mlađan Dinkić i Anton Siluanov, u prisustvu dvojice premijera Ivice Dacića i Dmitrija Medvedeva u podmoskovskoj rezidenciji ruskog premijera Gorki9. U prisustvu premijera, ministar prostornog planiranja, rudarstva i prirodih resursa Milan Bačević i pomoćnik ministra transporta Mihail Okulov potpisali su sporazum o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja.
Potpisan je i sporazum o međusobnoj nostrifikaciji diploma, kao i plan zajedničkih aktivnosti na radu i razvoju srpskoruskog humanitarnog centra u Nišu. Medvedev je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, posle razgovora, odgovarajući na pitanje, kazao da su uslovi kredita za srpski budzet "dobri". "Takve uslove skoro niko nema. Oni su niži tržišnih", rekao je Medvedev. Ruski premijer je kazao da je Srbija "bila i ostala jedan od ključnih partnera" Rusije, te da treba učiniti sve da se trgovinskoekonomska razmena dve zemlje vrati na predkrizni nivo. "Rast već postoji i treba ojačati tu tendenciju", rekao je Medvedev, dodajući da postoji veoma dobar potencijal za širenje veza.
Medvedev je, takođe rekao da će Rusija razmotriti sve predloge Srbije za dalju saradnju. "Želimo što bliže odnose sa sa našim navećim prijateljem Rusijom. Srbija može da ima za cilj da uđe u EU ali ne sme nikada da zaboravi da je naš najveći prijatelj Rusija", rekao je Dačić. Dačić je rekao da će Rusija zaokružiti finansijsku konstrukciju izgradnje Južnog toka na teritoriji Srbije, tako što će finansirati i srpski udeo, a Srbija će ta sredstva potom vratiti od tranzita ruskog gasa preko njene teritorije. Dvojica premijera su izrazili zadovoljstvo dosadasnjom ekonomskom saradnjom, pre svega u oblasti energetike i ocenili da postoje veliki potencijali za njeno proširenje i u drugim oblastima.
Srpski premijer je rekao da je danas razgovarao i sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom o vojnoj i vojnotehničkoj saradnji. "Postoji potreba da se naša vojska modernizuje i da kupi savremeno oružje", dodao je Dačić.Dačiha danas u Moskvi prima i predsednik Rusije Vladimir Putin, u podmoskovskoj rezidenciji NovoOgarjovo. U delegaciji Srbije su ministri finansija, prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, i poljoprivrede Mlađan Dinkić, Milan Bačević i Goran Knežević.

PREGOVORI O ZAJEDNIČKOM INVESTICIONOM FONDU S RUSIJOM

MOSKVA, 11. april (Tanjug) – Delegacija Vlade sa premijerom Dačićem na čelu pregovorala je sa zamenikom ruske VTB banke Vasilijem Titovom o formiraju zajednickog investicionog fonda. Fond bi ruskim investitorima" pomagao da dodu i da ulažu u Srbiju", a srpskim preduzecima da finansiraju proizvodnju za izvoz na ruske tržište, rekao je Dacic novinarima nakon sastanka u drugoj po velicini banci u Rusiji. Dacic je rekao da ocekuje nastavak pregovora u narednih nekoliko nedelja u Beogradu.
Zajednicki investicioni fond mogao bi da pomogne rast robne razmene posebno u oblasti poljoprivrede, ocenio je Dacic. Premijer Srbije je rekao da je o vecem ucešcu ruskih banaka na prostoru Srbije razgovorao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedevom. Dacic je, takode, rekao i da je Putin obecao da ce odobriti uvoz malih kontigenata Fijatovih vozila koja se sklapaju u Srbiji iako to nije ekonomski interes Rusije. Prema Dacicevim recima, Rusija nema ekonomski interes da uvozi Fijatova vozila iz Srbije bez carine te da bi uvoz malih kontigenata bio rezultat "privilegovanog partnerstva".
U slucaju dogovora i Rusija bi dobila pravo da pod istim uslovima uveze vozila ruske proizvodnje u Srbiju, rekao je Dacic. Srpski premijer je dodao da je zahtev da se Fijat 500L stavi na listu proizvoda koji ne podležu carinjenju u Rusiji prema sporazumu o slobodnoj trgovni nelogican. Prvi kontigent bi mogao da bude od 10.000 vozila, rekao je Dacic. Dacic i delegacija Vlade Srbije ovim susretom su završili dvodnevnu posetu Rusiji tokom koje su, pored razgovora sa najvišim ruskim zvanicnicima, potpisali sedam bilateralnih sporazuma ukljucujuci i sporazum o odobravanju kredita za pomoc budzetu Srbije u visini od 500 mil dolara.

RUSIJA ĆE DOZVOLITI UVOZ FIJATOVIH AUTOMOBILA

MOSKVA, 11. april (Tanjug) – Premijer Srbije Ivica Dacic izjavio je danas da je ruski predsednik Vladimir Putin obecao da ce odobriti uvoz malih kontigenata Fijatovih vozila koja se sklapaju u Srbiji. U slucaju dogovora i Rusija bi dobila pravo da pod istim uslovima izveze vozila ruske proizvodnje u Srbiju, rekao je Dačić novinarima u Moskvi.Premijer Dacic je izjavio da je zahtev da se Fijat 500L stavi na listu proizvoda koji ne podležu carinjenju u Rusiji prema sporazumu o slobodnoj trgovni nelogican. Premijer Dačić je novinarima rekao da Rusija nema ekonomski interes da uvozi Fijatova vozila iz Srbije bez carine te da bi uvoz malih kontigenata bio rezultat "privilegovanog partnerstva". Prvi kontigent bi mogao da bude od 10.000 vozila, rekao je Dačić. Dačić danas završava dvodnevnu zvanicnu posetu Moskvi.

SRBIJA

MRKIĆ: PREDSTOJE NOVI OPOZIVI AMBASADORA

BEOGRAD, 11. april (Tanjug) – Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić najavio je da ce ove godine biti još opoziva šefova diplomatsko konzularnih predstavništava zbog isteka mandata ili nezadovoljavajuceg rada. Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je prethodno konacno konstituisanje diplomatske mreže Srbije, odnosno kraj procesa koji je poceo opozivima 20 ambasadora i generalnih konzula i promenama koje su zahvatile trecinu diplomatske mreže. Taj proces još nije završen, a do kraja leta isteci ce mandat za još oko 20 ambasadora. "Ove godine ce biti još opoziva, jer velikom broju ambasadora uskoro isticu mandati, nekima vec jesu, a bice i promena zbog nezadovoljavajucih performansi delova naše diplomatske mreže", rekao je Mrkic u intervjuu nedeljniku NIN. Na pitanje da li cinjenica da u trenutku kada se rešava pitanje Kosova Srbija nema ambasadore u nekim važnim zemljama šteti pregovoriam, Mrkić odgovara odrecno.

KOMŠIĆ: ZBOG NIKOLIĆEVIH IZJAVA NEĆU DOĆI U BEOGRAD

SARAJEVO, 10. aprila 2013. (Beta) Član Predsedništva BiH Željko Komšić saopštio je da neće prisustvovati bilateralnom sastanku s državnim vrhom Srbije koji bi trebalo da se održi 23. aprila u Beogradu. Kako je prenela Federalna televizija, Komšić je naveo da ne vidi nikakvu svrhu sastanka u Beogradu zbog više puta iznetih stavova predsednika Nikolića, koji se mogu smatrati "klasičnim mešanjem u unutrašnja pitanja BiH, te prizivanje raspada BiH kao države". Komšić je istakao da je Nikolić takve stavove ponovio čak i na sednici Generalne skupštine UNa u Njujorku. Hrvatski član Predsedništva BiH tvrdi da je Bosna i Hercegovina pokazala želju da do tih susreta dođe, ali da je to "srbijanski vrh shvatio na pogrešan način". Komšić zato, kako je naveo, ne vidi potrebu za odlazak u Beograd, kao ni za trilateralni susret u Ankari.