DALjI DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE / REAKCIJE

DAČIĆ: NEMA NOVOSTI IZ EU O EVENTUALNOM NASTAVKU PREGOVORA

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Premijer Dačić izjavio je danas da je Srbija spremna za nastavak pregovora s Prištinom radi nalaženja rešenja, ali da za sada nema novosti iz EU o eventualnom nastavku razgovora. "Nismo imali kontakte u smislu daljih koraka Evropske komisije ili Evropske unije", izjavio je Dačić novinarima u Beogradu posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Belgije Didijeom Rejndersom, a povodom predloga Vlade Srbije da se pregovori Beograda i Prištine nastave.
On je rekao da je posle povratka iz posete Rusiji gde putuje danas, spreman na razgovor o nastavku pregovora o pitanjima bezbednosti Srba na Kosovu i o izboru osoblja policije i pravosuđa, kao i razgovora o tome da li će biti apelacionog suda za zajednicu srpskih opština na Kosovu. "Ključna stvar za nas su pitanja bezbednosti, policije, pravosuđa, poštovanja etničke zastupljenosti, odnosno etničke strukture, linije komandavanja, da li Srbi imaju pravo da odlučujuće utiču na izbor kadrova u policiji i pravosuđu, da li će postojati apelacioni sud, stalno odeljenje apelacionog suda a ne smo gostujući sudovi", rekao je Dačić.
Dačić je kazao da je Beograd spreman da nastavi dijalog i da uloži maksimalan napor da se dođe do kompromisnog rešenja i naveo da Srbija ne traži ništa što nije u skladu sa evropskim vrednostima. "Za svaki narod je bitno ko mu sudi ko ga tuži, ko ga čuva, da li neka vojska koja tu boravi ima podršku stanovništva. Zato smo zatražili neki moratorijum da neka buduća vojska Kosova koja bude fomirana ne može da dejstvuje na toj teritoriji zbog težine ratnih sukoba", rekao je Dačić. Ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnders rekao je da sporazum i saradnja sa susedima takođe omogućavaju evropsku integraciju. "Nadam se i da će poslednji napori koji slede idućeg dana otvoriti vrata ka daljim evropskim integracijama", rekao je.

EK: PRIŠTINA JE PRIHVATILA PREDLOGE, EU ŽELI SPORAZUM

BRISEL, 9. aprila 2013. (Beta) Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton želi i očekuje sporazum o severu Kosova u dijalogu Beograda s vlastima u Prištini, koje su prihvatile elemente za to, rekli su danas izvori Evropske komisije agenciji Beta. Iako zvaničnih rundi više nema, Ketrin Ešton, istaknuto je, posreduje u dijalogu i veruje da bi Beograd i Priština morali da naknadno usaglase stavove i novim sastankom ozvaniče sporazum. Ovi zvaničnici su zamoljeni da objasne zašto je visoka predstavnica EU sinoć izdala saopštenje odmah posle odluke srpske vlade da ne prihvati sporazum, budući da je tek potom šef srpske diplomatije Ivan Mrkić šefu delegacije Evropske unije u Beogradu Vensanu Dežeru uručio zvanični odgovor i objašnjenja srpske vlade. Odluka srpske vlade je, dato je objašnjenje, saopštena javno i direktno i to je bilo dovoljno za konačan stav Ketrin Ešton, a sad se čeka na to da li će vlada u Beogradu učiniti "poslednji napor" za sporazum.
Maja Kocijančič, portparolka Ketrin Ešton, je prethodno u ponedeljak novinarima prenela da "najpre moramo da vidimo zvaničan odgovor (Beograda) i zvanično objašnjenje, a onda ćemo odlučiti šta ćemo dalje činiti". Potpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić je, međutim, izjavio da "Srbija nije dobila jasno šta je to što treba prihvatiti, niti jasne odgovore na niz svojih zahteva". Na pitanje da li su među "elementima koji nalažu sporazum", kako to smatra Ketrin Ešton, i bar neki srpski predlozi, funkcioneri u EU kažu da ih svakako ima, što je i rezultat šest meseci dijaloga i činjenice da se u poslednje četiri runde razgovaralo isključivo o nadležnostima zajednice srpskih opština. Zvaničnici u Evropskoj komisiji su naveli da je Ketrin Ešton u saopštenju više nego jasno ukazala da se "nada da će imati vodeću ulogu u raspravama u EU idućih dana uz podršku istinskom koraku napred i Srbije i Kosova ka njihovoj Evropskoj budućnosti".
A u tome, kako su ukazali, očekuje i može dobiti pravu podršku od Beograda i Prištine. Bez obzira na to što neće više biti zvaničnih rundi dijaloga na najvišem političkom nivou, Ketrin Ešton je i dalje posrednik, rekli su ovi izvori, naglasivši da nema potvrda da bi visoka predstavnica EU mogla putovati u Beograd i Prištinu pre nego što polovinom meseca sačini izveštaj za Savet ministara EU. Dijalog se u nekom vidu mora nastaviti i zato što će se svakako nastaviti razgovori i o svim drugim temama koje vode "vidljivoj i trajnoj normalizaciji odnosa ", što je uslov koji su čelnici EU postavili za pokretanje pregovora o članstvu sa Srbijom, a o pridruživaju s Kosovom.

VUČIĆ: SRBIJA ZA DOGOVOR, ALI NE PRISTAJE NA SAMOUKIDANjE

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Vučić rekao je da je Srbija spremna da ispuni odluke iz zaključaka Evropskog saveta, kao i na nastavak dijaloga sa Prištinom, ali da "nikada neće prihvatiti sopstveno ukidanje". Kako se navodi u saopštenju Vlade, Vučić je to izjavio u razgovoru sa potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Belgije Didijeom Rejndersom. "Neophodno je da se okrenemo modernizaciji zemlje i izgradnji budućnosti, kao i stvaranju povoljne klime za strane investicije. Važno je poboljšati ekonomsku saradnju, uz što veće prisustvo belgijskih kompanija na srpskom tržištu", naveo je prvi potpredsednik srpske vlade. Tokom razgovora Rejnders je istakao da Belgija u potpunosti podržava da Srbija što pre dobije datum za početak pregovora o članstvu i naglasio da Belgija i EU moraju da budu sigurne da Beograd može da reši probleme sa Prištinom. Sagovornici su zaključili da su bilateralni odnosi dve zemlje na visokom nivou, ali da postoji prostor za dalje unapređenje, kroz potpisivanje sporazuma i kroz jačanje parlamentarne saradnje.

KIRBI: IMA MESTA ZA PREGOVORE, OBE STRANE DA POPUSTE

BEOGRAD, 10. april (Tanjug) – Američki ambasador Majkl Kirbi optimista je kad je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, očekuje da obe strane malo popuste kako bi se našlo trajno rešenje i ističe da SAD snažno podržavaju dijalog pod okriljem EU. "Optimista sam da će sporazum biti postignut, postoje signali da će razgovori biti nastavljeni", rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, posle sastanka sa članovima poslaničke grupe prijateljstva sa SAD. Američki ambasador je rekao da pretpostavlja da će u sledećoj rundi doći do, kako je rekao, pozitivnog ishoda.
"Jasno je da ima mesta za pregovore, a kada je dijalog u pitanju uvek neko mora da da i da malo popusti i pretpostavljam da će toga biti na obe strane jer je to slučaj u svakom dijalogu", rekao je Kirbi. On je naveo da pregovori još traju i da "jos nema zaključaka", a da SAD pružaju snažnu podršku dijalogu u kojem posreduje EU."Verujem da obe strane imaju na umu i da su svesne da je u njihovom interesu da se sporazum postigne i pronađe trajno rešenje i verujem da i Priština ima isto to na umu", rekao je Kirbi odgovarajući na pitanje da li očekuje da Priština učini ustupke.
Na pitanje o eventualnom uključivanju SAD u dijalog, Kirbi je rekao da je njegova zemlja uključena i da redovno održava sastanke sa predstavnicima vlasti u Beogradu. "Mi smo uključeni u sve to, ali nismo prisutni za stolom (pregovaračkim)", objasnio je Kirbi. U prilog tome Kirbi je rekao da je američki državni sekretar Džon Keri razgovarao sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton i da je obavešten o toku dijaloga. Komentarišući spekulacije da bi u petak moglo da dođe do sastanka u Briselu, Kirbi je rekao da ne zna da li će u petak doći do tog sastanka, ali da zna da Eštonova i EU žele da do dogovora dođe, ali da se još ne zna kako će izgledati format budućeg procesa. "Ukoliko ne dođe do sastanka u Briselu ili na nekom drugom mestu, molim vas da ne izvlačite pogrešne zaključke. Optimisti smo, ali da li je u pitanju petak, subota, nedelja...", nije precizirao američki ambasador, dodajući da sama geografija ide u prilog tome da do sastanka ne dođe budući da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Njujorku, a premijer Dačić u Moskvi.

VULIN SA NEMAČKOM POLITIČARKOM O RAZLOZIMA ODBIJANjA

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Direktor Kancelarije Vlade za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin obavestio je potpredsednicu Leve partije Nemačke (die Linke) Inge Hager o zahtevima koje je Srbija imala u političkom dijalogu Beograda i Prištine i o razlozima zbog kojih od njih nije mogla da odstupi. Vulin je sagovornici zahvalio na principijelnom stavu te stranke da nasilje nije način rešavanja kriza i na činjenici da je Partija demokratskog socijalizma, koja je jedna od prethodnica sadašnje die Linke, jedina 1999. u nemačkom parlamentu glasala protiv NATO agresije na tadašnju SRJ i protiv učešća Nemačke u toj akciji. "Heger se interesovala za srpski predlog suživota Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, kritički se postavila prema načinu na koji je EU vodila dijalog Beograda i Prištine, i podržala je Srbiju u odluci da ne prihvati ponuđen sporazum", navodi se u saopštenju.

DENIO: PREDLOZI BEOGRADA DOBRA OSNOVA ZA NAPREDAK

BEOGRAD, 10. april (Tanjug) – Ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio izjavio je da Francuska podržava želju Beograda za nastavak dijaloga s Prištinom, ocenivši da predlozi srpskih vlasti u vezi s pitanjem severa Kosova predstavljaju korisnu osnovu za napredak i da je ovo istorijski trenutak za pronalaženje rešenja. "Dijalog je dobro napredovao i omogućio je, između ostalog, poboljšanje uslova života stanovnika Kosova. Predlozi koje su iznele srpske vlasti u vezi s pitanjem severa Kosova i koji su zasnovani na principu decentralizacije, predstavljaju korisnu osnovu za napredovanje", naveo je Denio u pisanoj izjavi Tanjugu. Francuski ambasador je naglasio da trajno rešenje "pretpostavlja narocito da se daju odgovarajuće garancije za srpsku manjinu na Kosovu" i izrazio je uverenje da sporazum "nije van domašaja ukoliko svi pregovarači ulože nužne napore"."Mi, dakle, podržavamo želju Srbije da nastavi pregovore jer danas postoji istorijska mogucnost da se dođe do resenja" , poručio je Denio.

PAVIĆEVIĆ: NEMA PREPREKA ZA PRIMENU DOGOVORENOG

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Šef beogradskog pregovaračkog tima u tehničkom dijalogu sa Prištinom Dejan Pavićević ocenio je danas da nema prepreka i smetnji za nastavak razgovora o primeni dogovora postignutih s prištinskim zvaničnicima i dodao da će se sastanci grupa za implementaciju nastaviti nesmetano. "Tehnički dijalog se odvijao sve vreme normalno i nastavlja se. Mislim da nema nikavih smetnji i prepreka za održavanje sastanaka implementacionih grupa", kazao je Pavićević agenciji Beta. Pavićević je rekao da za sada još ne zna kada će biti sledeći sastanak implementacionih grupa. "U kojem formatu će se nastaviti razgovori, da li će se otvarati nove teme to tek treba da se vidi jer sve zavisi od većih pitanja i samog političkog đaloga", naveo je Pavićević koji je izabran i za oficira za vezu Vlade Srbije u Prištini.

KFOR: I BEZ DOGOVORA MANDAT OSTAJE NEPROMENjEN

PRIŠTINA, 9. aprila 2013. (Beta) Kfor je saopštio da je obavešten da u razgovorima Beograda i Prištine za sada nema dogovora, i istakao da će mandat te misije ostati nepromenjen. "Kfor će nastaviti da doprinosi stvaranju bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve građane Kosova", piše u saopštenju. Ta misija je navela da će zadatke nastaviti da obavlja "odlučno, oprezno i nepristrasno, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom". Vlada Srbije je juče saopštila da ne prihvata ponuđeni sporazum sa Prištinom ali je zatražila nastavak dijaloga do postizanja odrzivog rešenja.

TAČI: NAJVEĆI GUBITNICI SU SRBI NA SEVERU KOSOVA

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) Kosovski premijer Hašim Tači izrazio je uverenje da će Beograd i Priština potpisati sporazum, ali da će najveći gubitnici, ukoliko ne bude dogovora, biti Srbi sa severa Kosova. "Ukoliko se sporazum ne postigne, najveći gubitnici će biti Srbi na severu Kosova... Nije korektno i fer od strane rukovodstva obe strane da im uskrate nadu i vrate volju za boljim životom", rekao je Tači u intervju za novi broj beogradskog nedeljnika Nin. Predsednik Vlade Kosova je dodao da na Kosovu ne mogu postojati paralelni sistemi u policiji i sudstvu, niti bilo kakva sličnost sa statusom Republike Srpske jer su, kako kaže, okolnosti drugačije. Lidere u Beogradu Tači je kritikovao rekavši da im je "više stalo do teritorije, nego do Srba", ali da veruje da je došlo vreme da počnu da odlučuju racionalno, a ne emotivno. Kosovski premijer je zatrazio izmenu Rezolucije 1244 UN i naveo da je o tome već govorio na sednici Saveta bezbednosti. "Zanimljivo je da nijedan predstavnik u SB UN nešto tako nije odbio, niti je to komentarisao. To je dobra poruka", rekao je Tači. "Ukoliko dođe do sporazuma, treba da preuzmemo odgovornost za njegovu implementaciju", koja sledi posle usvajanja akcionog plana sa kojim bi trebalo da se saglase obe strane u pregovorima, najavio je.

SRBIJA – RUSIJA

MEDVEDEV: SRBIJA DA 'GURA' OKO KOSOVA, A NE RUSIJA

MOSKVA, 10. april (Tanjug) – Rusija podržava stav Srbije po pitanju Kosova, ali smatra da je rešenje tog pitanja privilegija Srba, izjavio je danas u Moskvi ruski premijer Dmitrij Medvedev. "Ne treba mi da 'guramo' taj proces, već Srbija. Vi treba da budete u najvećoj mogućoj meri zainteresovani za valjano rešavanje tog pitanja", rekao je Medvedev. Ruski premijer je dodao da polazi od toga da političke nijanse, odvojene razgovore i suštinski interes po tom pitanju treba da inicira srpska strana. On je, za zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem, rekao da Rusija shvata koliko je kosovski problem važan za prijatelje Srbe, i da se to pitanje uvek pokreće u razgovorima.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme stekao je utisak da se od "Rusije očekuje više nego od same Srbije". "To nije ispravno. Vi treba da odlučite kakav stav da zauzmete", istakao je Medvedev. Prema njegovim rečima, tu temu treba pokretati i pred UN i u pregovorima sa EU. Medvedev je podvukao da će Rusija podržati Srbiju po tom pitanju. "Uvek ćemo podržavati stav koju bude formulisali srpski rukovodioci", poručio je Medvedev. Premijer Srbije je rekao da Srbija ima nameru da nastavi dijalog o kosovskom pitanju i da dođe do održivog rešenja. "Srbija ne može da prihvati principe koji su u osnovi te varijante dokumenta, jer oni ne garantuju punu bezbednost i zaštitu prava srpskog stanovništva na Kosovu", istakao je Dačić, dodavši da potpisivanje takvog dokumenta ne bi doveli do konačnog i održivog rešenja za problem.
"Nikada se nećemo saglasiti sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova ", rekao je Dačić istakavši da takvi presedani nisu u skladu sa međunarodnim pravom. Kako je istakao, srpske vlasti su zainteresovane da zaštite Srbe koji žive na Kosovu. "Upravo zato smo spremni da nastavimo dijalog" , rekao je on. Prema mišljenju srpskog premijera, pregovore treba vratiti pod okrilje Ujedinjenih nacija.

DAČIĆ I MEDVEDEV: SRBIJA PRIVILEGOVAN I POSEBAN PARTNER RUSIJE

MOSKVA, 10. april (Tanjug) – Medvedev je na početku sastanka sa Dačićem rekao da je Srbija privilegovan i poseban partner, a da pravi prijatelji treba ne samo da razgovoraju telefonom i da se dopisuju, nego i da se sretnu. Medvedev je istakao da tradicionalno prijateljstvo dve zemlje treba osavremenjavati i da partnerski odnosi treba da budu efikasni i uzajamno korisni. Dačić je rekao premijeru Rusije da ono što je do sada urađeno u oblasti energetske saradnje, kao što su razvoj NIS-a i pripreme za početak izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji, ima pozitivan efekat na ekonomju Srbije. Dačić se takođe založio za dalje jačanje bilateralnih odnosa, istakavaši da postoji potencijal za razvoj saradnje u svim oblastima.
"Mi smo prijatelji, srpski narod je izuzetno zahvalan za podršku koju Rusija ukazuje Srbiji", rekao je. Sastanku dvojice premijera prisustvovali su ministri Vlade Srbiije i Vlade Rusije. Nakon sastanka potpisan je niz sporazumaa, uključujući sporazum o odobravanju kredita Srbiji, međusobnom priznavanju diploma i saradnji carina dveju zemalja u razmeni statističkih podataka. Dvodnevnu posetu Moskvi srpska delegacija, predvođena Dačićem, započela je danas pre podne susretom sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom. Šojgu je rekao da će vojna i vojno-tehnička saradnja dva ministarstva dobiti dodatan impuls i najavio da će uskoro u Beogradu biti potpisan odgovarajći sporazum.
On je takođe rekao da rusko Ministarstvo odbrane u maju očekuje posetu načelnika Generalštaba vojske Srbije Ljubiše Dikovića. Šojgu je izrazio nadu da će "davnašnji prijateljski odnosi sa šefom srpske vlade na najpozitivniji način uticati na bilateralnu saradnju, kako u vojnoj, tako i u vojno-tehničkoj sferi", prenosi Itar-tas s. Dačić je naglasio da je Šojgu "veliki prijatelj Srbije", podsetivši da je visoki ruski zvaničnik podržavao našu zemlju i narod u najtežim vremenima rata i bombardovanja. Takođe, Dačić je ukazao i na Šojguov lični doprinos u izgradnji srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Prema Dačićevoj oceni, i pre nekoliko godina nije se moglo reći da je vojna saradnja dveju država na zadovoljavajućem nivou.
"Mislim da će od sada saradnja biti organizovanja na drugačiji način. Nadam se da će Šojgu dati poseban doprinos jačanju veza između vojski Srbije i Rusije. Dačić će se tokom dana sastati i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Putinov pomoćnik Jurij Ušakov rekao je danas da je poseta srpskog premijera "usaglašena početkom februara" i da stoga nije direktno vezana za rezultate razgovora o pitanju Kosova u Briselu. Ipak, on je naglasio da će Dačić informisati Putina o razgovorima koji su vođeni u Briselu. U četvrtak premijer Dačić će se sastati sa zamenikom VTB banke Vasilijem Titovom. Dačić predvodi delgaciju Vlade Srbije u kojoj će biti potpredsednik i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

SILUANOV: RUSKI KREDIT ODMAH POSLE POTPISIVANjA SPORAZUMA

MOSKVA, 10. april (Tanjug) – Srbija može da dobije prvu tranšu kredita od Rusije za podršku budzetu odmah nakon što danas u Moksvi bude potpisan Sporazum o tome, izjavio je ruski ministar finansija Anton Siluanov. "Danas ćemo da potpišemo i novac će odmah dobiti, novac je izdvojen u budzetu", rekao je Siluanov novinarima, prenosi agencija Interfaks. Prvi tranša kredita iznosiće 300 miliona dolara. Rusija je Srbiji na ime podrške budzetu odobrila sredstva u iznosu od 500 mil dolara.

POTPISAN SPORAZUM O RUSKOM KREDITU OD 500 MILIONA DOLARA

MOSKVA, 10. aprila 2013. (Beta) Srbija i Rusija potpisale su danas sporazum o ruskom državnom kreditu od 500 miliona dolara za podršku sprskom budzetu. Sporazum su potpisali ministri finansija Srbije i Rusije Mlađan Dinkić i Anton Siluanov, u prisustvu dvojice premijera Ivice Dacića i Dmitrija Medvedeva u podmoskovskoj rezidenciji ruskog premijera Gorki-9. U prisustvu premijera, ministar prostornog planiranja, rudarstva i prirodih resursa Milan Bačević i pomoćnik ruskog ministra transporta Mihail Okulov potpisali su sporazum o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja. Potpisan je i sporazum o međusobnoj nostrifikaciji diploma, kao i plan zajedničkih aktivnosti na radu i razvoju srpskoruskog humanitarnog centra u Nišu.
Medvedev je, odgovarajući na pitanje novinara, kazao da su uslovi kredita za srpski budzet "dobri". "Takve uslove skoro niko nema. Oni su niži od tržišnih", rekao je Medvedev. Dvojica premijera su izrazili zadovoljstvo dosadasnjom ekonomskom saradnjom, pre svega u oblasti energetike i ocenili da postoje veliki potencijali za njeno proširenje i u drugim oblastima. Dačiha će danas u Moskvi primiti i predsednik Rusije Vladimir Putin, u podmoskovskoj rezidenciji NovoOgarjovo, a razgovaraće i sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom. Za sutra je planiran razgovor sa zvaničnikom VTB banke Vasilijem Nikolajevićem Titovim. U delegaciji Srbije su ministri finansija, prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, i poljoprivrede Mlađan Dinkić, Milan Bačević i Goran Knežević.

BOŽOVIĆ I IVANOV POTPISALI PLAN ZA BORBU PROTIV TRGOVINE NARKOTICIMA

MOSKVA, 9. aprila 2013. (Beta) Zamenik ministra policije Vladimir Božović i direktor ruske Federalne službe za borbu protiv nedozvoljenog prometa droge Viktor Ivanov potpisali su dvogodišnji plan zajedničke borbe u toj oblasti. Posle potpisivanja, Božović i Ivanov novinarima su izjavili da taj plan predstavlja produžetak sporazuma dva resora u borbi protiv prometa droga i omogućava jačanje saradnje. Ivanov je kazao da Srbija zauzima važno geopolitičko mesto na Balkanu preko kojeg se odvija tranzit droge iz Avganistana u Evropu. Naveo je da se samo preko Kosova godišnje prebaci 60 tona heroina, u vrednosti od tri milijarde evra, što predstavlja veliki skok za poslednjih deset godina u švercu droga u Evropi. Ivanov je kazao da su time kriminalne albanske grupe sa Kosova postale dominantne među tim grupama u Evropi. Po njegovim rečima, Moskva zato razume zašto Beograd u toj situaciji pokušava da zaštiti položaj Srba na severu Kosova. Božović je kazao da deo novca narko karteli na Kosovo koriste i za ostvarenje političkih ciljeva. "Naša vlada je privržena dijalogu sa Prištinom, ali ne možemo da zatvorimo oči pred ugrožavanjem života naših građana na Kosovu tranzitom droge", rekao je Božović.

SRBIJA

DANAS DAN ŽALOSTI

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) U Srbiji je danas, po odluci Vlade Srbije, Dan žalosti povodom ubistva 13 osoba u Velikoj Ivanči kod Mladenovca. Dnevna štampa jutros je izašla sa naslovnim stranama u crnoj boji, a na državnim zgradama u Beogradu zastave su spuštene na pola koplja. Otkazani su zabavni i sportski događaji, među kojima zaostala utamica fudbalske superlige RadSpartak, kao i sve utakmice 23. kola fudbalske Prve lige Srbije. Termini svih utakmica četvrtog kola košarkaške Superlige pomereni su sa srede na četvrtak, zbog Dana žalosti. Za sledeću sedmicu odložen je i koncert Marka Koglana (Coghlan) i "Tanguango" kvarteta, kojim je dans trebalo da bude otvoren Četvrti festival "Belgrade Encuentro". Ljubiša Bogdanović iz sela Velika Ivanča kod Mladenovca ubio je u utorak rano ujutro 13 svojih komšija, a potom pokušao da ubije suprugu i sebe.

AMERIČKI AMBASADOR SA POSLANICIMA O JAČANjU SARADNjE

BEOGRAD, 10. aprila 2013. (Beta) Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi razgovarao je danas sa članovima Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD u Skupštini Srbije o jačanju saradnje poslanika dve zemlje. Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD Zoran Radovanović pozvao je Kirbija da se aktivnije uključi u proces stabilizacije odnosa Beograda i Prištine.
Radovanović je na konferenciji za novinare posle prvog sastanka grupe pijateljstva sa Kirbijem izrazio nadu da će saradnja srpskog parlamenta i američkog Kongresa biti sve veća, kroz različite oblike, uključujući kulturne, studentske, medicinske. Radovanović je zahvalio ambasadoru na tome što su SAD od 2000. godine donirale Srbiji oko milijardu dolara.
Ambasador Kirbi je istakao da saradnjom s parlamentom Srbije i svim političkim partijama želi da pomogne Srbiji da izgradi snažne institucije, dodavši da parlament ima veoma važnu ulogu ne samo u usvajanju zakona nego i u upravljanju ekonomijom i privredom. Kirbi je rekao da je grupa srpskih poslanika u okviru programa "Otvoreni svet" trenutno u poseti SAD gde će, kako je dodao, imati mogućnost da osnaže veze dva parlamenta, da se obrazuju i da se upoznaju s načinima na koje demokratija funkcioniše u SAD. Kirbi je preneo saučesće vlade SAD Srbiji zbog tragedije u Velikoj Ivanči gde je juče ubijeno 13 ljudi.

SRBIJA – EU

DAČIĆ I REJNDERS: PODRŠKA BELGIJE NA PUTU SRBIJE KA EU

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnders izjavio je danas da Belgija podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i izrazio nadu da će Beograd i Priština postići sporazum. "Nadam se da će uz pomoć naše predstavnice Ketrin Eštin biti omogućeno postizanje sporazuma Beograda i Prištine uzimajući u obzir bezbednost Srba na severu Kosova", rekao je Rejnders na konferenciji za novinare posle razgovara s premijerom Ivicom Dačićem. Belgijski ministar je izrazio nadu da će "poslednji napori koji slede idućeg dana otvoriti vrata ka daljim evropskim integracijama" i podvukao da sporazumi i saradnja sa susedima takođe omogućavaju evropsku integraciju. Rejnders je rekao da je kao belgijski ministar podržao dodeljivanje Srbiji stausa kandidata za člastvo u EU. "Takođe se nadam da ću moći da se založim i za datum za otvaranje pregovora", dodao je on.
Dačić je rekao da računa na podršku Belgije na putu Srbije ka EU i da je belgijskog ministra informisao dokle se stiglo u dijalogu s Prištinom i gde su problemi. Dačić i Rejnders, koji je i potpredsednik belgijske vlade, založili su se za jačanje saradnje dve zemlje u više oblasti, posebno u ekonomiji. Dačić je kazao da su odnosi Srbije i Belgije dobri i da obe države izražavaju spremnost da se ti odnosi podignu na najviši nivo, a da je danas dogovoreno da se podigne i uspostavi redovna komunikacija Srbije i Belgije. On je rekao da je Belgija ekonomski značajan partner Srbije, da u Srbiji posluje oko 70 firmi s belgijskim kapitalom i da je razmena s Belgijom između 300 i 400 miliona evra, ali da bi mogla da bude i veća.
Rejnders je rekao da je doneo nacrt sporazuma o policijskoj saradnji, da očekuje sporazum o zaštiti investicije, kao i da se nada napretku po pitanju sporazuma o dvostrukom oporezivanju. On je rekao da investicije belgijskih preduzeća, kao što su grupa Delez i kompanije koje se bave energetikom, treba pojačati imenovanjem savetnika u dilomatiji za ekonomska pitanja. Dačić je najavio da će uskoro Beograd posetiti privrednici iz Belgije, a potom i srpski privrednici Belgiju.

EK: DOBRO KRENULA DUNAVSKA STRATEGIJA EU

BRISEL, 9. aprila 2013. (Beta) Sprovođenje Dunavske strategije Evropske unije je dobro krenulo i sad je potrebno da se ona ugradi u Regionalne programme i fondove EU i nacionalne, regionalne i lokalne prioritete svake od 14 zemalja članica Strategije, izjavio je danas u Briselu evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han. Komesar Han je to rekao povodom prvog izveštaja o sprovođenju Dunavske strategije EU (DSEU), koji je objavila Evropska komisija i u kojem se ističe da su "opipljiva dostignuća ostvarena u hvatanju u koštac s problemima, počev od nepostojećih saobraćajnih veza, slabe konkurentnosti i zagađenje prirodne sredine, pa do kriminala".
U izveštaju se navodi da 14 zemalja članica ove strategije, među kojima je i Srbija, "zajednički uspešno rade u projektima i inicijativama u okviru četiri ključna stuba te strategijepovezivanja Dunavskog makroregiona, zaštite prirodne sredine, pospešenja napretka i snaženja Dunavskog regiona". Han je pozvao vlade zemalja Podunavlja da Strategiju kao prioritet ugrade u bitne političke sektore i zatražio je od osam zemalja njenih članica iz EU da Strategiju unesu u programe regionalne politike za razdoblje 2014-2020.
U izveštaju Evropske komisije se ukazuje na niz sprovođenja ranijih i novih projekata, uključujući sporazum RumunijaBugarska o plovidbi, dovršetak mosta KalafatVidin, projektovanje "brodova budućnosti" za obnovu dunavske flote. Takođe je kao važan projekat navedena odmakla izgradnja konektora gasovoda Srbije i Bugarske, "čime se povezuje Baltičko more s Jadranom i Jegejsko s Crnim morem". Ukazuje se i na razmenu podataka i mapa plavnih područja osam podunavskih zemalja i Radnu grupu za dunavsku jesetru, čime bi obezbedio opstanak ove važne riblje vrste u najvećoj evropskoj reci.Izveštaj Evropske komisije podvlači i uspehe u povezivanju podunavskih zemalja u informatici, razvoju i tehnologiji, saradnji malih i srednjih preduzeća, trgovini, turizmu, saobraćaju.

SRBIJA – REGION

DRAŠKOVIĆ: HRTVATSKA DA SPREČI EKSTREMIZAM

BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) Direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković izjavila je danas da očekuje od nadležnih organa Hrvatske ne samo da se ograde od netolerancije zbog uvođenja ćirilce u Vukovaru već i da srpeče dalju eskalaciju ekstremizma. "Na skupu u Zagrebu je na grub način iskazana netolerancija prema pismu, kulturi i tradiciji srpskog naroda i iskreno se nadam da će hrvatska Vlada nastaviti da insistira na poštovanju Ustava, koji manjinama garantuje pravo na upotrebu svog jezika i pisma", rekla je Drašković. Drašković je to izjavila povodom protesta održanih zbog uvođenja srpskog i ćirilice u Vukovaru a koji su i u Zagrebu organizovali pripadnici Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, koji uglavnom okuplja udruženja ratnih veterana. Prema njenim rečima, skup je dodatno uznemirio Srbe u Hrvatskoj među kojima "inače vlada atmosfera nesigurnosti".
"Srbi u Hrvatskoj, po zakonu o pravima nacionalnih manjina i zakonima koji iz njega proizlaze, imaju pravo na upotrebu svog jezika i pisma u opštinama, gradovima i županijama gde ih je više od 33 odsto. Prema rezultatima propisa iz 2011. godine, to pravo mogu da ostvare Srbi u 21 opštini i dva grada Vukovaru i Vrbovskom", podsetila je ona. Draškovićeva je o problemima Srba u Hrvatskoj govorila danas pred skupštinskim Odborom za dijasporu i Srbe u regionu, čiji su članovi i zatražili hitnu reakciju nadležnih državnih organa na reakciju zbog uvođenja ćirilice. Članovi odbora su pitali da li Vlada Srbije namerava da reaguje na "varvarsko kršenje ljudskih prava i eskalaciju mržnje u Vukovaru", kao i da li misli da o svemu obavesti Evropski parlament.

MILO DjUKANOVIĆ: ODNOSI CRNE GORE I SRBIJE IDU UZLAZNOM PUTANjOM

PODGORICA, 10. april (Tanjug) – Crnogorski premijer Milo Djukanović ocenio je da se odnosi Podgorice i Beograda kreću uzlaznom putanjom, dodajući da je budućnost čitavog regiona u evropskim integracijama. On je kazao da želi da afirmiše neke nove tonove u odnosima Srbije i Crne Gore. "Mislim da se ti odnosi kreću uzlaznom putanjom. Verujem da će problemi koji su opterećivali odnose naše dve države isčezavati u vremenu koje je pred nama i da će se naši odnosi u punoj meri normalizovati", rekao je u Mostaru, gde je učestvovao na Regionalnom ekonomskom forumu.
Kako je saopšteno iz crnogorske vlade, Djukanović je kazao da je Crna Gora posvećena i dobrim odnosima sa Hrvatskom. "Mislim da su ti odnosi dobar primer saradnje u regionu i verujem da Crna Gora svojom pozicijom u odnosu na susede može predstavljati jedan primer dobrog i konstruktivnog partnera u regionalnoj saradnji", istakao je Djukanović.Prema njegovim rečima, ukupni odnosi u regionu se popravljaju, što je interes svih. "Mislim da se uspostavlja jedan viši nivo saradnje i u bilateralnoj ravni i kroz regionalne inicijative. To smatram jako korisnim, jer je saradnja u regiji dobar poligon za ono što bi trebalo da bude saradnja u širim ebropskim i evroatlantskim integracijama", kazao je.
Djukanović smatra da je ta saradnja dobro došla zbog definisanja zajedničke regionalne pozicije zemalja Zapadnog Balkana u odnosu na evropske i evroatlantske integracije. "Vidimo da se u tim integracijama mnogo toga menja u poslednje vreme. Puno toga je generisano globalnom ekonomskom krizom i smatram da je zbog toga komunikacija unutar regiona veoma važna i dobrodošla, kako bi ono što su zajednički interesi svih država Zapadnog Balkana mogli da artikulišemo prema našim evropskim i evroatlantskim partnerima", naveo je on. Djukanović je ocenio da region nije izložzen bilo kakvom bezbedonosnom riziku, iako i dalje postoje tri, kako je kazao, neuralgične tačke koje otežavaju punu stabilnost i dobru dinamiku evropskog razvoja Zapadnog Balkana.
Prva je nedovoljna funkcionalnost Bosne i Hercegovine, druga usporeni pregovori na relaciji Beograd-Priština i treća - zastoj u integraciji Makedonije. "Smatram da bi za evropsku budućnost regiona u celini bilo neophodno da se što brže otklone blokade koje opterećuju rešenje ova tri pitanja. To bi sigurno vodilo ka pouzdanijoj stabilnosti regiona, bez koje nema dinamičnog ekonomskog i demokratskog razvoja" .

SRBIJA – EKONOMIJA

EMIRATI ZAINTERESOVANI ZA IZGRADNjU HE "DjERDAP 3"

BEOGRAD, 10. april (Tanjug) – Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je da su Ujedinjeni Arapski Emirati zainteresovani za izgradnju hidrocentrale "Djerdap 3" kojom Srbija može da zadovolji svoje i potrebe regiona, kao i za podzemno skladište gasa "Habej" i terminal u Pančevu. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Kanadi potpisao sporazum o ekonomskoj saradnji u oblasti energetike, pre svega izgradnje hidrocentrale "Bistrica", što je najvažniji projekat , kazala je Mihajlovićeva i najavila da će u narednih nekoliko meseci početi ozbiljni razgovori o potpisivanju ugovora.
Tu su i male hidrocentrale za koje je Ministarstvo raspisalo tender i dobilo više od 1.000 prijava za 317 lokacija."Ove mini hidroelektrane očekujem na mreži 2015-2016. godine", istakla je Mihajlovićeva u intervjuu sutrašnjem "Kuriru".Ona je kazala da nije zadovoljna efikasnošću rada EPS-a, jer stvari mnogo brže treba da se rade i istakla da antikorupcijski tim radi punom parom na predmetima EPS-a, "Srbijagasa", Zavoda za zaštitu životne sredine i Hidrometeorološkog zavoda.
"Izveštaj će uskoro biti predstavljen. Sve rezultate ćemo predočiti građanima i predati tužilaštvu. U Srbiji se mora ponovo uspostaviti red, kriterijumi i sistem", naglasila je ministarka. Ona je rekla da nikakvo izvinjenje nije dobila od DS zbog uvrede potpredsednika Vlade Vojvodine Gorana Ješića, koju nije htela da komentariše, rekavši da to više govori o njemu (nazvao ju je porno divom). "To govori o njemu. Imam dete koje ume da čita. Šta god da mislim i znam o Ješiću, zaista mu se nikada ne bih tako obratila", poručila je.

PREMIJERI ZEMALjA REGIONA NA SAJMU U MOSTARU

SARAJEVO, 9. aprila 2013. (Beta) Specijalni predstavnik EU u BiH Piter Sorensen otvorio je u Mostaru Međunarodni sajam privrede "Mostar 2013", kojem prisustvuje 700 izlagača iz oko 40 zemalja sveta. Sorensen je rekao da je EU zadovoljna napretkom koji su u protekloj godini ostvarile zemlje regiona na putu ka EU. "Hrvatsku deli tek desetak sedmica da postane 28. članica EU, Srbija i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, a pristupni pregovori su već otvoreni s Crnom Gorom", kazao je Sorensen i izrazio nadu da će i BiH biti deo EU "čim za to bude spremna". Ovogodišnji partner sajma je EU.
Sajmu prisustvuju visoki regionalni zvaničnici među kojima premijer Crne Gore Milo Djukanović, Srbije Ivica Dačić, Hrvatske Zoran Milanović i drugi. Na sajmu će do 13. aprila biti predstavljeni turistički potencijali regiona, vina i vinogradarske opreme, knjige i grafičke industrije, te informacione tehnologije. Premijer Srbije Ivica Dačić kazao je da Mostarski sajam predstavlja i pozitivan primer regionalne saradnje i ocenio da je, kao rezultat pozitivnih političkih promena u zemljama bivše Jugoslavije, trgovinska razmena u usponu. "Srbija je odlučna da istraje na svom putu ka članstvu EU i nastaviće da sprovodi politiku mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta u regionu", kazao je Dačić.
Premijer Crne Gore Milo Djukanović rekao je da crnogorska vlada želi dati svoju podršku boljoj privrednoj saradnji kako bi se zemlje regiona što bolje pozicionirale u budućim integracionim procesima. Istakao je da postoje velike mogućnosti da se kroz zajedničku saradnju, posebno u oblasti infrastrukture, energetskih potencijala, turističke ponude, mogu rešiti krupna ekonomska i socijalna pitanja.Premijer Hrvatske Zoran Milanović rekao je da male male zemlje moraju da ostanu otvorene na jedinstvenom tržištu. Prema njegovim rečima, važno je da zemlje regiona budu deo zajedničkog tržišta u kojem će ljudi, ideje, zasmisli i inovacije putovati slobodno bez barijera.
Milanović je istakao da je sadašnja ekonomska kriza "kriza pohlepe". "Ova kriza je nastala pre svega, jer su svi hteli biti bogati ali preko noći. Ne mogu biti svi apsolutni dobitnici, ali ono što možemo postići jeste da neki budu veliki dobitnici, ali da nema gubitnika", dodao je on. Milanović je apelovao na poboljšanje odnosa među zemljama regiona, otvorene i iskrene kontakte i istakao da "Hrvatska ne želi da ima ulogu mentora ili tutora već ulogu partnera".