SRBIJA – EU

NIKOLIĆ: PONUDA BRISELA MOŽDA NEPRIHVATLjIVA

BEOGRAD, 10. mart (Tanjug) - Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je pred sastanak državnog vrha sa Ketrin Ešton u Briselu da je moguće da će Beogradu biti ponuđen "apsolutno neprihvatljiv papir"."Ako nam ponude papir koji je prepis zakona koji su u međuvremenu doneti u Prištini, bez ikakvog razmišljanja o tome šta su prava Srbije, ako iz tog papira bude jasno da oni bezmalo priznaju Kosovo kao državu, a o Srbiji ne vode računa, onda znači da nas EU ipak neće u svom sastavu", kazao je Nikolić novinarima. Predsednik Srbije je objasnio da pretpostavlja da će najvišoj delegaciji Beograda biti ponuđen "papir" čiji je nacrt on video i za koji ističe da je neprihvatljiv, ako ne bude izmenjen. Reč je, kako je kazao, o nacrtu prava koja bi imala srpska zajednica u okviru prištinske administaracije. Upitan šta ako to bude uslov za dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU, Nikolić je odgovorio: "Srbija ne može sebe da izmeni ni za kakve darove, ni za kakve kolače, ni za kakvu političku karijeru. Srbija mora da bude svoja."
Po njegovim rečima, Beograd je u poslednjih skoro godinu dana "otvorio mnogo puteva", "svesni toga da može da se desi da nas neko postavlja pred ultimatum"."Srbija nikad nije podnosila ultimatume", poručio je.Kako je istakao, taj papir "ne može da bude prihvaćen ni zato što je Skupština donela svoju Rezoluciju kojom je opredelila ponašanje Srbije u odnosu na razgovore i pregovore" u Briselu."To je ustvari sve ono što je u Prištini predviđeno zakonima o lokalnoj samoupravi i drugim zakonima. Ako se zaista nađem u poziciji - kako to piše zakonima pa zbog toga ne može da bude promenjeno, a ne razmišljaju o tome da i mi imamo svoje zakone koje menjamo jer želimo da se dogovorimo, onda ponavljam: Srbija mora da razmislli kako će i šta će dalje."
Na pitanje šta je njegova "crvena linija", predsednik Srbije je rekao: "Moja crvena linija je da Srbija prepoznaje Kosovo kao teritoriju koja je specifična u odnosu na druga delove Srbije, da je spremna da prihvati mnogo toga što je Kosovo uz pomoć UN i EU već steklo, da zna da Kosovo takvo kakvo jeste ima i ustav i zakone i predsednika i vladu i parlament. Ali, na toj teritoriji koju nikada nećemo priznati kao nezavisnu državu postoji velika srpska zajednica koju potpuno želimo da očuvamo i da joj omogućimo povratak."Po njegovim rečima, za Srbe na Kosovu i Metohiji trebalo bi da važe prava koja Srbija daje Albancima na Kosovu i Srbi neće tražiti ništa drugo od onoga što dogovori Srbija za njih i što posle moraju da ostvaruju, u saradnji sa institucijama u Pristini i sa međunarodnom zajednicom.
Nikolić je dodao da sve dok se bude bavio politikom, za njega postoji "crvena linija", a da građani Srbije imaju pravo da je "pomeraju napred ili nazad, da se slože ili ne slože" - a predsednik bi morao da izvuče posledice iz toga što se građani Srbije sa njim ne slažu."Srbi ne traže nezavisnost od Kosova koje samo po sebi nije nezavisno, Srbi ne traže ni da budu Republika Srpska ali traže da ih neko prepozna kao ljude koji dole žive i imaju prava, a ne kao ljude za koje se priprema jednog dana preseljenje. Onda bi taj problem nestao za međunarodnu zajednicu kao što je nestao kad je Hrvatska proterala Srbe, kao što je nestao i u drugim delovima bivše Jugoslavije kad su Srbi proterani", zaključio je Nikolić, koji je izjavu dao posle upisivanja u Knjigu žalostu u Ambasadi Venecuele, povodom smrti Čavesa.

KOCIJANČIĆ: BRISEL NEMA NIKAKAV NON-PEJPER

BRISEL, 10. mart (Tanjug) - Na večerašnjem sastanku srpske delegacije predvođene predsednikom Srbije Tomislavom NIkolićem sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton briselska strana neće izneti nikakav non-pejper,izjavila je danas njena portparolka Maja Kocijančić."Videla šam u medijima informacije o non-pejperu, ali nema nikakvog non-pejpera. Danas su konsultacije u okviru dijaloga. Dijalog je u ključnoj fazi i za napredak Srbije važno je da u tom dijalogu imamo napredak i u tom pravcu idu naše konsultacije danas", rekla je ona. Takođe, dodala je da nije predviđeno potpisivanje nikakvog dokumenta. Na pitanje novinara da prokomentariše izjave nekih srpskih zvaničnika da bi se na sastanku moglo očekivati neki konkretniji dogovor oko datuma za početak pregovora Srbije o članstvu ona je rekla da je porcedura za dobijanje datuma poznata, a da je ovaj sastanak deo konsultacija u okviru dijaloga Beograda i Prištine i da to "nije predmet rasprave danas".
Upitana šta se to toliko značajno dešava kada su tri ključne ličnosti iz vlasti Srbije istovremeno u Briselu, ona kaže da je proces dijaloga veoma intenzivan, i da je važno da su svi akteri i u Beogradu i u Prištini obavešteni sa strane Ketrin Ešton o svim elementima koji su tema dijaloga.Kada je reč o tome šta je najspornije, Kocijančić kaže da je to nešto o čemu Ešton razgovara sa premijerima koji učestvuju u dijalogu i nije nešto o čemu bi "u ovoj fazi govorili javno". Dijalog je sa briselske strane definisan Zaključcima Saveta EU iz decembra ali da politički lideri i sami mogu da otovore pitanja koja su za njih važna.
"Za nas to su konsultacije u okviru dijaloga, želimo da vidimo napredak u tom dijalogu i svi naši napori idu u tom pravcu", naglasila je ona.Izvori iz Evropske komisije rekli su da je glavni razlog što su sva trojica čelnih ljudi Srbije pozvani u Brisel to što Ešton želi da cela politička elita bude uključena u dijalog i impementaciju onoga što je dogovoreno."S obzirom da je reč o koalicionoj vladi, to je sasvim razumljivo", rekao je funkcioner EK koji je želeo da ostan anoniman. Sastanak će , kako navode isti izvori, početi kašno popodne i to će najverovatnije biti radna večera. Posle sastanka, kancelarija Eštonove će izdati saopštenje.

PREMIJER: IDEMO U BRISEL DA POKAŽEMO DRŽAVNO JEDINSTVO

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Premijer Ivica Dačić izjavio je da državni vrh Srbije putuje u Brisel kako bi bilo iskazano državno jedinstvo kada je reč o evropskim integracijama i Kosovu. "Idemo svi da bi se videlo državno jedinstvo i želimo da sa najvišnim zvaničnicima Evropske unije razgovaramo o tome", rekao je Dačić novinarima u Beogradu nakon što je reprezentativki Srbije u tekvondou Milici Mandić uručio ključeve od stana. Kako je najavljeno, predsednik Nikolić, premijer Dačić i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u ponedeljak, 11. marta razgovaraće u Briselu sa zvaničnicima EU.
"Nikolić, Vučić i ja smo više puta iznosili stavove ako želimo da dijalog dovede do održivog rešenja za problem paralelizma institucija onda to mora da bude rezultat političkog dogovora a ne primene kosovskih zakona i ustava", kazao je Dačić. Premijer je rekao da Srbija želi da reši kosovski problem kroz formiranje zajednica srpskih opština sa izvršnom vlašću, a ne sa protokolarnim zaduženjima. On je istakao da je za Srbiju neprihvatljiv predlog Prištine da zajednica srpskih opština nema izvršna ovlašćenja.
"Nisam preveliki optimista da će međunarodna zajednica vršiti pritisak na Pristinu, jer su oni samo vršlili pristisak na Srbiju", rekao je Dačić. Kako je naveo, ako neko ne uvažava to što je Srbija predložila, onda ne shvata da Srbija zbog datuma neće promeniti stavove. Dačić je kazao da Srbija hoće dogovor i da to svakako nije prihvatanje kosovskog ustava.
Premijer je rekao da u svetu postoje kantoni i policije kojima upravljaju loklane samouprave, kao i da u Evropi ima 270 regiona, odnosno regionalnih vlasti, a da jedino to ne može na Kosovu. "Kažu nećemo nešto što liči na RS. Oni to neće jer misle da će to biti faktor razbijanja Kosova", rekao je. Dačić je naveo da je Srbija daleko od toga šta će zajednica srpskih opština raditi na Kosovu i kakve su joj nadležnosti.
"Ne želim da pričam bajke. Na velikom delu teritorije Kosova mi ne vršimo vlast, a isto tako ne vrši je ni Priština. Rekao sam Tačiju otvoreno: 'Slušaj, ti na sever možeš da dođeš samo oružjem. Ako ne shvataš da će to izazvati regionalnu nestabilnost onda mi nemamo mnogo prostora za dogovor'", rekao je Dačić. Na pitanje kako komenteriše to što Priština zajednicu naziva asocijacija, Dačić je rekao da ga ne zanimaju jezičke vratolomije već isključivo nadležnosti.

VUČIĆ: U BRISEL IDEMO PO DATUM

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je večeras uoči puta u Brisel da državni vrh Srbije putuje u Brisel po datum za početak pregovora o članstvu u EU. Vučić je za televiziju B92 izrazio uverenje da će doći do povećanja nadležnosti zajednica srpskih opština na Kosovu, a da je pitanje do kog nivoa i stepena. "U skladu sa tim ćemo meriti našu odluku", rekao je Vučić i dodao da sa predsednikom i premijerom Srbije Tomislavom Nikolićem i Ivicom Dačićem sutra putuje u Brisel kako bi zaštitili državne interese.
"Uveren sam da će poruka državnog vrha Srbije biti jedinstvena, jer je to važno...Ključno pitanje o kojem će se sutra razgovarati je pitanje nadležnosti zajednice srpskih opština na KiM", rekao je Vučić. Vučić je ocenio da je u Srbiji uloženo dosta napora u reforme i po pitanju Kosova i Metohije, i da će neko drugi morati da objasni razlog ukoliko Srbija ne dobije datum. "Za njih je problem kako da objasne da nismo zaslužili datum jer smo radili mnogo više nego što su očekivali. Ne postoji nijedan negativan izveštaj o ponašanju Vlade Srbije", rekao je Vučić.
On je, ipak, dodao da će jedan deo vesti nakon razgovora sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton biti neprijatan. "I da postignemo najviše za svoj narod na Kosovu, mnogi ljudi neće biti zadovoljni. Ali to je najviše što Srbija u ovom trenutku može da postigne", dodao je potpredsednik.

GRUBJEŠIĆ: NEĆE PASTI NEBO AKO NE DOBIJEMO DATUM

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić rekla je da su i dalje velike šanse da Srbija dobije datum za početak pregovara o prijemu u EU, ali i da neće pasti nebo ako se kojim slučajem to ne desi. "Građani Srbije su zaslužili da otpočnemo pregovore sa EU i da ubrzamo dalje reforme, koje su u interesu svih nas. Ako kojim slučajem datuma ne bude bilo, neće pasti nebo na Srbiju, ali će podrška evrointegracijama biti još manja. Ipak, političari ne smeju da se predaju, već moraju da nastave marljivo da rade i menjaju Srbiju nabolje, i to ne zbog Brisela već zbog nas samih", rekla je Grubješićeva za portal www.telegraf.rs.
Prema njenim rečima, datum nije pitanje života i smrti za Srbiju. "Ako se kojim slučajem desi da ga ne dobijemo ili da dobijemo neki uslovni datum, što je utešna nagrada, nema odustajanja. Političari nemaju prava da budu razočarani, zato ćemo nastaviti da se borimo za interese države i građana i da nastavimo sa unutrašnjim reformama", rekla je Suzana Grubješić. Ona je navela da ne zavise pregovori s Prištinom od odluke o datumu, već odluka o datumu zavisi od pregovora s Prištinom.
"Dobili datum u junu ili ne, pregovori će biti nastavljeni jer se oni vode da bi se pitanje Kosova rešilo. Interes Srbije je da se to pitanje ne vuče i narednih 10 godina, već da se nađe stabilno i održivo rešenje koje neće ići na štetu Srba na Kosovu i Metohiji. To je poenta dijaloga, ne datum", rekla je potpredsednica Vlade Srbije. Povodom mogućnosti rekonstukcije Vlade Srbije, Grubješićeva je kazala da o tome još nema razgovora na tu temu. "Ako neko pokrene to pitanje, koje je legitimno, mi smo spremni da razgovaramo, posebno ako će se nakon rekonstrukcije unaprediti rad Vlade i ukupan rezultat koalicije. Za ovih sedam meseci nisam stekla utisak da se bilo ko od članova Vlade grčevito bori da ostane u fotelji", rekla je Suzana Grubješić koja je i članica Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije.
Govoreći o mogućnosti izbora koju je pominjao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić poske odluke Brisela o datumu, Grubješićeva je kazala da ko se plaši izbora ne treba da se bavi politikom, već nekim mirnijim i predvidljivijim poslom. "Ako bude izbora, mi ćemo po ko zna koji put iznenaditi dežurne analitičare i istraživače javnog mnjenja", rekla je Suzana Grubješić.

DRECUN: OČEKUJEM PRITISAK KETRIN EŠTON NA SRPSKU DELEGACIJU

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun očekuje da će visoka predstavnica EU Ketrin Ešton tokom sutrašnjeg sastanka s državnim vrhom Srbije u Briselu izvršiti dodatni pritisak da Srbija napravi kompromis. "Očekujem da će Ketrin Ešton izvrštiti dodatni pritisak na našu delegaciju da napravi kompromis koji za nas nije prihvatljiv, jer mi ne možemo da idemo ispod onoga što smo definisali rezolucijom Narodne skupštine i platformom koju je usvojila Vlada", izjavio je Drecun za Radio Beograd 1. Takvo rešenje, prema njegovom mišljenju, ne bi bilo ni održivo ni zakonito, niti bi ga prihvatio srpski narod na Kosovu i Metohiji. "Čak i kad bi bilo postignuto, to rešenje ne bi moglo da se realizuje u praksi", kazao je Drecun.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

DAČIĆ: NE PRIHVATAMO NIŠTA MANjE OD ZAJEDNICE OPŠTINA

BEOGRAD, 9. marta 2013. (Beta) Premijer Ivica Dačić izjavio je da Srbija neće prihvatiti ništa manje od toga da se na Kosovu formira zajednica srpskih opština koja će imati izvršnu vlast. "Ukoliko neće da prihvate taj predlog, ni mi ne možemo da prihvatimo ništa ispod toga. U tom slučaju, jasno ćemo poručiti da ćemo ispunjavati deset zahteva EU iz decembra. U njima zajednica nije ni pomenuta. Naš predlog zajednice srpskih opština je model kojim bi se rešila sva otvorena pitanja, pa i iz decembarskih uslova, a prvenstveno paralelizam institucija na kome EU insistira", rekao je Dačić. U intervjuu koji je objavljen na sajtu lista "Blic" od nedelje, on je ocenio da dijalog ne znači da se od Srbije traži da prihvati kosovski Ustav i da je to nešto na šta on ne može da pristane, jer u tom slučaju srpskoj zajednici ne ostaju nikakve ingerencije.
"Došli smo do situacije kada sa evropskim partnerima moramo otvoreno da razgovaramo o pitanjima naših daljih evropskih integracija, pitanjima iz dijaloga. Srbija neće promeniti stavove kako bi na leto dobila datum za početak pregovora o članstvu u EU, ali to isto tako ne znači da odustajemo od evropskog puta Srbije", rekao je. On je ocenio da do 20. marta, za kada je zakazana nova runda razgovora, neće biti novih pritisaka, već će biti jasnije da li je moguće pronaći rešenje za sever.
"Na pretprošlom sastanku postojao je predlog da se dogovore neki opšti principi i da to parafiramo. Ti principi nisu predviđali izvršnu vlast za Srbe na severu. Nisam hteo da potpišem. Može da mi nudi bilo ko bilo šta, ali nikada neću potpisati ništa što nije dobro za Srbiju i što ne obezbeđuje funkcionisanje i opstanak srpske zajednice na Kosovu. Dakle, odbio sam da parafiram", rekao je Dačić. Govoreći o podršci koju SAD pružaju Prištini da sve što ponudi u razgovorima bude utemeljeno na zakonima Kosova, Dačić je zapitao zbog čega se onda, uopšte, i vode pregovori i zbog čega Srbija mora da učestvuje u tome. "Onda neka sednu sa Srbima sa KiM i rešavaju pitanje zakona. Ali ako hoće sa nama, onda je to poseban politički dogovor, a ne da se pregovori vode u pravcu da mi nateramo Srbe sa KiM da prihvate ono što piše u tamošnjim zakonima. To nije konstruktivan pristup pregovorima i ne vodi nigde", rekao je Dačić.

VULIN: NE PRIHVATAMO NIŠTA ŠTO NIJE U INTERESU SRBA

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Srbija neće prihvatiti sporazum sa Prištinom koji nije u interesu Srba sa Kosova i Metohije, bez obzira kakva sila stojala iza tog sporazuma, izjavio je danas u Beogradu direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vulin. "Srbija neće zbog bilo kakvog pritiska odustati od sebe same i neće prihvatiti bilo kakav sporazum bez obzira kakva sila stoji iza njega, ako taj sporazum nije u skladu s onim što je usvojila Skupština Srbije i sa interesima Srba sa Kosova i Metohije", rekao je u Palati Srbija. Posle sastanka s ambasadorima zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, Vulin je kazao da je od njih zatrazio da njihove države istraju u tom stavu. Direktor Kancelarije je zineo da je s ambasadorima razgovarao o poslednjoj rundi pregovora Beograda i Prištine u Briselu i izrazio zabrinutost za "sudbinu daljeg pregovaračkog procesa". "Budući da Priština neće da odustane ni od jednog svog stava, i, budući da svih ovih meseci dijaloga nije bilo značajnog progresa od strane Prištine, izneo sam svoju zabrinutost da će se to loše odraziti na budućnost i stabilnost regiona", ocenio je Vulin.

DEŽER: NAREDNA RUNDA DIJALOGA OD KLjUČNOG ZNAČAJA

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas u Beogradu da se u vezi s predloženom zajednicom srpskih opština na Kosovu mora naći takvo rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Dežer je ocenio da će od ključne važnosti biti naredna runda dijaloga Beograda i Prištine 20. marta u Briselu. "To pitanje mora da bude rešeno. Želimo da vidimo rešenje koje bi bilo dobitna kombinacija i za Beograd, i za Prištinu", rekao je Dežer novinarima u Domu omladine gde je učestvovao u debati povodom Međunarodnog dana žena. Dežer je rekao da se ovih dana vode intenzivni razgovori i da se nada da će do nove runde dijaloga biti nađeno rešenje za pitanje ovlašćenja zajednice srpskih opština. To rešenje, kako je istakao, treba da potekne od obe strane, srpske i kosovske, a ne da ga nametne EU. "Ponekad ljudi misle da mi treba da se pojavimo s fantastičnim rešenjima, ali dve strane treba da razgovaraju i nađu način o kojem mogu da se dogovore i nađu prihvatljivo rešenje", rekao je Dežer. "Na njima je da to definišu, a mi smo tu da pomognemo, olakšamo i možda sugerišemo neku vrstu izvodljivog, legalnog, održivog rešenja", dodao je on. Dežer je istakao i da je važno naći rešenje koje strane mogu da sprovedu jer će primena biti od ključnog značaja.

DRECUN: SRBIJA NEĆE PRIZNATI KOSOVO

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je danas da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, čak i ako se to postavi kao uslov za dobijanje datuma za pregovore o članstvu u EU i da to jasno pokazuje ponašanje državnog vrha Srbije. "Čak ako nam se postavi uslov dobijanje datuma ili eventualnog članstva u EU a da moramo da priznamo secesiju Kosova i Metohije, to nećemo da uradimo", rekao je Drecun novinarima u parlamentu. Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, kazao je da Srbija predlogom o zajednici srpskih opština traži optimalan model za opstanak i prosperitet Srba na Kosovu koji ih ne bi gurnuo u samoproglašene institucije Pristine. On je kazao da je rano za promenu Ustava i da je Platformom predviđeno da se u slučaju postizanja sporazuma sa Prištinom Ustavnim zakonom prenesu ovlašćenja Prištini. "Što se tiče eventualne promene Ustava u kojem bi bila definisana nekakva drugačija pozicija naše južne autonomne pokrajine od sadašnje, nije realno očekivati", rekao je Drecun. "Ne možemo niti hoćemo da se odreknemo tog dela naše teritorije. Ja ne vidim mogućnost podele Kosova ili bilo kakvog priznanja te tvorevine od Srbije", dodao je.

EULEKS SPREMAN DA POMOGNE SPROVODjENjE SPORAZUMA NA KOSOVU

PRIŠTINA, 10. marta 2013. (Beta) Novi šef Euleksa Bernd Borhart rekao je da neće menjati prioritete misije na Kosovu, oni će i dalje biti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, podrška centralnim i lokalnim institucijama i pružanje pomoći u ostvarivanju sporazuma koji će se postići 20. marta u dijalogu Beograda i Prištine. "Mi smo se fokusirali na oblast krivičnog zakona, radimo na borbi protiv korupcije i u tom smislu nastojimo da pružimo pomoć i sarađujemo sa organima vlasti i taj posao će se bazirati na sprečavanju, odnosno predupređenju korupcije. Nakon što Skupština Kosova bude usvojila strategiju protiv korupcije, mi ćemo pružiti pomoć u njenom ostvarivanju", rekao je.
Na pitanje da li njegovo pominjanje pomoći u ostvarivanju sporazuma koji će se postići 20. marta znači da će sporazuma sigurno biti, šef Euleksa je rekao da nije želeo da kaže da će toga sigurno biti, ali da se iskreno nada da će biti nekog dogovora "kako bi se ovo poglavlje zatvorilo". On je podsetio da Euleks podržava sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju na šest prelaza između Kosova i Srbije. "Pripadnici Euleks policije ostvaruju saradnju s pripadnicima Kosovske policije i carine i srpske policije i carine. Naravno, mi smo spremni da ostvarimo saradnju i pomognemo sprovođenje drugih sporazuma koji su postignuti ili bi se mogli postići, kao i sporazuma o carinama", rekao je Borhart.
Na pitanje da li je promenio mišljenje o misiji EU na Kosovu koju je kritikovao pre nego što je postao njen šef, on je kazao da je nakon što je dobio više informacija o Euleksu, promenio stav. "Uz pomoć Euleksa već je završeno 200, odnosno 300 sudskih procesa. Uz našu podršku, 80 odsto predmeta koji se odnose na imovinu je rešeno, iako je ostalo još oko 9.000 slučajeva. Taj broj je još veliki. Takođe smatram da je značajno da su naši eksperti iz sudske medicine uspeli da porodicama vrate posmrtne ostatke više od 300 stradalih", rekao je šef Euleksa. Prema njegovim rečima, od devet optužnica koliko je podignuti 2009. godine, taj broj je povećan na 45 u 2012. što je "značajno povećanje". Od početka 2013. godine 12 osoba je proglašeno krivim po optužnicama za slučajeve koji se odnose na korupciju.
"Nadam se da ću moći da održim i pojačam pozitivan trend", dodao je Borhart. Upitan da li će biti poslednji šef Euleksa s obzirom da je s vlastima na Kosovu dogovoreno da se mandat misije produži do juna 2014. godine, Borhart je kazao da on ne može da odgovori na to pitanje. "Postoji jedinstven stav (iz februara) zemalja članica EU da se misija nastavi i posle 2014. godine, ali nije jasno kakav će biti mandat te misije. S mojim kolegama razmatram koji su naši stavovi po tom pitanju, šta će se dogoditi posle juna 2014. godine. Kada budemo imali zajednički stav o tome, o tome ćemo razgovarati s predstavnicima kosovskih vlasti i EU", naveo je šef Euleksa.

KOSOVO

KANCELARIJA ZA KIM OSUDILA PUŠTANjE LjIMAJA IZ PRITVORA

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Kancelarija za Kosovo i Metohiju najoštrije je danas osudila odluku Okružnog suda u Prištini kojom je poslanik kosovske skupštine Fatmir Ljimaj oslobođen zatvorskog pritvora. "Ljimaju, koji se tereti za ubistvo više civila i ratnih zatvorenika u logoru OVK u Klečki, određen je kućni pritvor. Ovakvim odlukama jasno se demonstrira kakav pravosudni sistem uspostavljaju takozvane kosovske institucije, kao i da zločin nad Srbima nije kaznjiv", navodi se u saopštenju. Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju ocenila je da je to "još samo u jedan nizu dokaza zašto Srbi moraju imati kontrolu nad pravosudnim sistemom na Kosovu i Metohiji".

KOSOVSKI MINISTAR POZVAO SRBE DA SE VRATE U PRIŠTINU

PRIŠTINA, 9. marta 2013. (Beta) Zamenik premijera Kosova i ministar za administraciju i lokalnu samoupravu Slobodan Petrović pozvao je danas u Prištini raseljene Srbe da se vrate u svoj grad, u kome je pre rata živelo 42.000 Srba, a danas ih je ostalo pedesetak. Nakon obilaska pravoslavnog groblja u Prištini koje je danas na zadužnice posetilo dvadesetak prištinskih Srba i onih koji više ne žive u tom gradu, Petrović je u izjavi agencija Beta rekao da kosovska vlada podržava povratak Srba u Prištinu. U Prištini danas živi pedesetak Srba, uglavnom starih, a među njima su i dva sveštenika sa ženama i decom. Pre rata, 1999. godine u Prištini je živelo 42.000 Srba.
Prištinske Srbe je prilikom obilaska groblja pratio i jedan broj novinarskih ekipa na srpskom i jedna na albanskom jeziku kojima u prvom momentu nije bilo dozvoljeno da snimaju groblje, ali je potom ta zabrana ukinuta. Kosovski ministar Slobodan Petrović je osudio zabranu snimanja i obećao da će čitav slučaj biti brzo ispitan. Petrović je rekao i da je na pravoslavnom groblju u Prištini u toku obnova nadgrobnih spomenika, porušenih u proteklih 13 godina, kao i obnova stare kapele i staza.
Danas na zadušnice pomen upokojenima sluzili su prištinski sveštenici Darko Marinković i Steva Mitrić. Marinković je za agenciju Beta rekao da je jutros u crkvi Svetog Nikole u Prištini služena liturgija i da je pravoslavno groblje obišlo dvadesetak Srba iz Prištine. On je kazao da iskreno očekuje da će uskoro biti završena obnova celog groblja, kao i rekonstrukcija stare kapele u kojoj će biti obavljana bogosluženja. Marinković je osudio to što je jutros novinarima bilo onemogućeno da obavljaju svoj posao.

ODALOVIĆ: RUŠENjE SPOMENIKA LOŠA PORUKA ZA POVRATNIKE

KOSOVO POLjE, 9. marta 2013. (Beta) Generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović danas je prilikom obilaska pravoslavnog groblja u Kosovu Polju izjavio da su porušeni spomenici najbolji pokazatelj kakav odnos prema Srbima imaju Albanci, ali i kosovske vlasti, kao i da je to loša poruka za povratnike. "Ljudi koji su ovde sahranjeni sigurno nisu nikome ništa krivi, ali zatiranje svega što na bilo koji način na ovom prostoru podseća na srpsko i Srbiju je očigledno nečiji cilj", rekao je Odalović za televiziju Most iz Zvečana. Odalović je izrazio nadu da će se taj "vandalizam i agonija zaustaviti" i da će oni koji ruše spomenike biti kažnjeni. "Ovo je slika koja odvraća od namere one koji žele da se vrate", rekao je Odalović i ocenio da je na kosovskim vlastima da kazne one koji ruše spomenike. Na pravoslavnom groblju u Kosovu Polju je oko 70 odsto grobova i obeležja porušeno ili oskrnavljeno.

ERAC: DECENIJA BEZUMLjA NE MOŽE DA POBEDI VEKOVE

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Jedna decenija bezumlja ne može da pobedi vekove, izjavio je direktor vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju u Kraljevu Aleksandar Erac, reagujući na skrnavljenje pravoslavnih grobalja u Istoku i Peći koja je na Zadušnice obišao sa izbeglima sa Kosova. Odlazak u Istok i Peć na Zadušnice u subotu organizovala je Kancelarija za Kosovo i Metohiju iz Kraljeva. Kolonu iz Kraljeva na ulazu u Peć zateklo je brdo smeća na jednom od pravoslavnih grobalja na Kosovu i Metohiji.
"Groblje je pretvoreno u deponiju na kojoj Albanci bacaju svoje smeće. Gomila papira, plastičnih kesa, flaša i potrošenih parfema, okružili su oborene srpske spomenike", saopšteno je iz Kancelarije. Na pojedinim grobovima ne samo da su oboreni nadgrobni spomenici već su porušene i same ploče i pokradeni i polomljeni kovčezi u kojima danas nema skeleta."Za ovakav vandalizam osim snage potreban je i bolestan um. Rušenjem spomenika bezumnici su pokušali da sakriju vekovno postojanje srpskog naroda na ovim prostorima", istakao je direktor vladine kancelarije za KiM u Kraljevu Aleksandar Erac.
On je dodao da je neophodno da se naredne godine na ovom groblju nađe još veći broj Srba i da se uz pomoć države bar uredi ovaj prostor.Kako je saopšteno iz Kancelarije, u Istoku u kome danas živi tek nekoliko srpskih porodica, oštećeno je i porušeno više od sto spomenika. "Bezumnici nisu imali poštovanja ni prema kome, rušeni su i obarani spomenici svima, bez obzira na starosnu dob ".
Prema rečima Eraca, srpski narod pokazao je svoje pravo lice slikom i stanjem albanskog groblja u severnom delu Kosovske Mitrovice na kome ni jedan jedini spomenik nije oštećen. "Za razliku od ovih bezumnika, uvek ćemo biti svesni činjenice da imamo bogato nasleđe koje nas obavezuje da ne smemo da zaboravimo ljude koji ovde leže, jer sramota uvek traje duže od života", rekao je Erac. Posetu Kosovu i Metohiji raseljeni su završili posetom manastiru Gorioču.

NOVI ŠEF EULEKSA POZIVA SRBE NA SARADNjU

PRIŠTINA, 10. MARTA 2013. (Beta) Novi šef Euleksa Bernd Borhard pozvao je građane severne Kosovske Mitrovice da sarađuju sa Euleksom i kosovskom policijom u otkrivanju izvršilaca velikog broja bombaških napada na severu Kosova, gde Srbi čine većinu stanovništva. Borhart je u intervjuu za agenciju Beta rekao da su Euleks i Policija Kosova značajno povećali policijsko prisustvo na severu, kao i u severnoj Mitrovici gde su bombaški napadi učestali. "Svake večeri, zajedno s pripadnicima Kosovske policije, sprovodimo pretrese određenih motornih vozila i ispitujemo pojedince. Takođe pružamo podršku i sarađujemo sa policijom u istragama koje se sprovode", rekao je.
Prema njegovim rečima, građanima severa Kosova su podeljeni leci i saopštenja za štampu kojima se obaveštavaju da će se uloga Euleksa u rešavanju problema na severu Kosova značajno povećati. "Nijedna policijska služba ne može biti uspešna bez saradnje i pomoći celokupnog društva. Tako da u ovim lecima i putem našeg saopštenja za štampu želimo da ohrabrimo stanovništvo da nas obavesti ako ima bilo kakvih informacija o eksplozijama. Mi želimo da pornađemo izvršioce", naveo je Borhart. Šef Euleksa je rekao da ne želi da komentariše istrage koje su u toku, ali da istražiteljima nedostaju svedoci čija bi pomoć bila izuzetno značajna za otkrivanje izvršilaca bombaških napada.
Dodao je da još nije zadovoljan slobodom kretanja pripadnika misije na čijem je čelu na severu Kosova. "Sve ove barikade moraju nestati, ovo nije normalno stanje stvari. Na samim prelazima (sa Srbijom) rad se odvija u prilično normalnim uslovima. Naravno, ne mogu spekulisati šta se može dogovoriti u budućnosti, ali želim da vas uverim da ćemo uložiti značajne napore, kao što je primer Mitrovice, gde policija Euleksa do kasno u noć podržava Policiju Kosova", kazao je Borhart.

GRČKA JE ZA UKLjUČENjE KOSOVA U EU I JAČANjE SARADNjE

ATINA, 8. marta 2013. (BetaAFP) Grčka se danas izjasnila za uključenje Kosova u EU i založila se za jačanje ekonomske saradnje s Prištinom, mada Atina, za razlike od većine zemalja EU, nije priznala nezavisnost Kosova. "U EU postoje različita mišljenja o statusu Kosova, ali svi se slažu da region Zapadnog Balkana ima perspektivu u EU", rekao je ministar inostranih poslova Grčke Dimitris Avramopulos. Posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Kosova, Enverom Hodzajem, Avramopulos je u Atini izjavio da Kosovo "treba da radi da bi zadovoljilo kriterijume i ostvarilo neophodne reforme" koje traži EU.
Grčka želi "stabilnost, mir i razvoj u Jugoistočnoj Evropi", što se može postići "kroz ekonomsku saradnju", rekao je Avramopulos i najavio otvaranje Trgovinskog predstavništva Kosova u Atini, radi jačanja saradnje. "Ta kancelarija ne menja stav Grčke o statusu (Kosova)", već je to "poruka da je razvoj 'alatka' za mir", rekao je grčki ministar. Dok stotinu zemalja, uključujući SAD i većinu zemalja EU, priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, to nije učinila i Grčka koja je tradicionalno veoma blizu Beograda kog je podržavala i tokom jugoslovenskih ratova 1990tih godina, ukazuje agencija AFP.
Hodzaj je danas u Atini podsetio da je "76 grčkih kompanija došlo na Kosovo" i rekao da želi da "vidi više od grčkog izvoza". Domaćin Avramopulos je poželeo da dijaloga Prištine i Beograda "donese rezultat u najkraćem mogućem roku, da bi se obezbedila evropska budućnost regiona". "Želimo da se završi ovo loše poglavlje između dve zemlje (...) i da obe vidimo u EU", rekao je Hodzaj o Kosovu i Srbiji.
AFP dodaje da se Srbija, kandidat za prijem u EU, nada da će EU na junskom samitu odlučiti o datumu početka pregovora o njenom prijemu.Osnovni uslovi koje je za to postavio Brisel jesu poboljšanje odnosa Srbije s Kosovom i konkretan napredak u dijalogu s Prištinom, zaključuje AFP.

SRBIJA

MRKIĆ OTPUTOVAO U POSETU BELORUSIJI

BEOGRAD, 10. mart (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić otputovao je danas u zvaničnu posetu Republici Belorusiji.Mrkić je član delegacije koja prati predsednika Srbije Tomislava Nikolića tokom zvanične dvodnevne posete Minsku, koju Nikolić počinje sutra.Posle zvaničnih razgovora predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića sa predsednikom Republike Belorusije Aleksandrom Lukašenkom u plenumu, ministar Ivan Mrkić sutra će potpisati dva dokumenta: Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima.

DAČIĆ KAŽE DA NIJE BILO REČI O PROMENI USTAVA

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se nije razgovaralo o promeni Ustava Srbije i napomenuo da je o toj temi potrebno postići široku saglasnost, ali da će to u Srbiji biti teško. "Nismo razgovarali o toj temi. Ne bih da tumačim reči predsednika Tomislava Nikolića", rekao je Dačić novinarima u Beogradu govoreći o izjavi predsednika Srbije Tomislava Nikolića o nameri vlasti da promeni Ustav. Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, rekao je da svako ima svoje mišljenje o promeni Ustava Srbije. "Procedura za promenu Ustava je komplikovana. Ona će podrazumevati široki konsenzus", rekao je Dačić i ukazao da je u Srbiji nažalost jako teško postići konsenzus o važnim pitanjima.

ALBANCI IZ PREŠEVA I BUJANOVCA: ISTA PRAVA KAO SRBI NA SEVERU KOSOVA

PREŠEVO, 9. marta 2013. (Beta) Skupština svih albanskih odbornika iz skupština opština Preševo, Bujanovac i Medveđa usvojila je danas deklaraciju u kojoj se od Srbije traži da donese urgentne mere za poboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije, tako da imaju ista prava kao Srbi na severu Kosova. Lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliu je nakon završene sednice za agenciju Beta rekao da je danas usvojena rezolucija dokument koji će biti upućen Vladi Srbije, međunarodnoj zajednici i Vladi Kosova, i da se između ostalog traži i da Albanci iz Preševa i Bujanovca kontrolišu robu na carini na prelazu KončuljBela Zemlja u opštini Bujanovac.
"Rezolucija se odnosi najviše na ostvarivanje političkih prava Albanaca u Preševskoj dolini. Konkretno se odnosi na reciprocitet koji tražimo u pravima koja imaju Srbi na severu Kosova, a to znači da kao što oni kontrolišu carinu na severu Kosova i mi tražimo da Albanci iz Preševa i Bujanovca kontrolišu carinu na prelazu Bela Zemlja sa srpske strane", kazao je Musliu. Musliu je naveo i da se u deklaraciji od Vlade Srbije traži i da na prostoru opština Preševo i Bujanovac ne budu više prisutne snage specijalne policije, već samo multietničke policije.
"Tražimo i da u graničnoj policiji u opštini Preševo (prema Makedoniji) budu zastupljeni samo ljudi iz Preševa i Bujanovca, kako je to bilo pre, a ne policajci koji se dovode sa strane", rekao je Musliu. Skupština svih albanskih odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kojom je predsedavao predsednik bujanovačkog ogranka Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi izabrala je i 11 članova Predsedništva, poslovnik o radu i odluku o tome da se predsedavajući Skupštine menja na svakih šest meseci. Skupština svih albanskih odbornika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put je zasedala 2007. Ovo je druga sednica ove godine.

VUČIĆ: BIĆE SMENjENI NEKI MINISTRI

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će u narednom periodu biti smenjeni neki ministri čiji je rad nezadovoljavajući. "Što se nas tiče, ne morate da brinete, biće smenjenih ministara", rekao je Vučić za televiziju B92, ne precizirajući o kojim ministrima je reč. Predsednik Srpske napredne stranke je napomenuo da će o tome biti reči na Glavnom odboru SNS. Upitan da li će biti smenjen ministar poljoprivrede Goran Knežević, i da li je zadovoljan njegovim radom, Vučić je kazao da je Knežević "napravio određene greške" u aferi sa aflatoksinom u mleku. "Biće ljudi koje ću predložiti za smenu. To ću reći ljudima u mojoj stranci, pred stranačkim organima", dodao je Vučić. Upitan da li je premijer Vlade Ivica Dačić preko televizije saznao o najavama o rekonstrukciji vlade, Vučić je kazao da se o tome i ranije razgovalo na sednicama Glavnog odbora SNS. "O rekonstrukciji sam govorio na nekoliko sednica Glavnog odbora, mi svakog dana razgovaramo o tome cijim smo radom zadovoljni, a čijim ne", rekao je Vučić. On je dodao da ga zanimaju rezultati rada ministara u Vladi. "Ova vlada je radila mnogo bolje nego prethodna, svi objektivini rezultati to pokazuju. Da vidimo šta je svako u pojedinoj oblasti uradio i to neće da se odnosi samo na naprednjake nego i na sve druge", dodao je.

NIKOLIĆ I NADžI O JAČANjU SARADNjE

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Palestinski ministar ekonomije Džavad Nadzi koji boravi u poseti Srbiji razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem o uanpređenju ekonomske saradnje. Kako je saopštila pres služba predsednika Srbije, Nadzi je ocenio da postoji potencijal da robna razmena dostigne nivo od 500 miliona dolara u veoma kratkom roku. Nikolić je podvukao komparativne prednosti Srbije za ulaganje, podsetivši da pored odličnih spoljnotrgovinskih sporazuma sa mnogim zemljama, Srbija ima vladu koja je potpuno posvećena pružanju podrške stranim investitorima i stvaranju optimalnih uslova i povoljne klime za ulaganje", navodi se u saopštenju. Nikolić je, dodaje se, "zahvalio rukovodstvu i narodu Palestine na principijelnoj podršci u očuvanju teritorije i integriteta Srbije", istakavši da "prijateljstvo dva naroda ima dugu tradiciju, ali je nažalost bilo jedno vreme u prekidu". "Mi želimo da obnovimo to prijateljstvo i da ga razvijamo u svim segmentima, naročito u oblasti ekonomije", rekao je predsednik Nikolić. Ministar Nadzi je zahvalio Nikoliću na podršci prilikom glasanja za status posmatrača Palestine u Ujedinjenim nacijama i rekao da je Srbija dvostruko doprinela tome: glasanjem i predsedavanjem. On je Nikoliću uručio i zvaničan poziv da poseti Palestinu.

DAČIĆ: TREBA POBOLjŠATI ODNOSE SA PALESTINOM

BEOGRAD, 8. marta 2013. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ministar ekonomije Palestine Džavad Nadzi Hirzalah ocenili su danas da duga tradicija prijateljskih odnosa dva naroda i dve zemlje zahteva poboljšanje ekonomske saradnje. Izraženo je očekivanje da će trgovinska i privredna saradnja biti unapređene ne samo na relaciji BeogradRamala, već i sa drugim zemljama arapskog sveta, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Dačić je ocenio da je podrška Palestine u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji u skladu sa principima međunarodnog prava značajna, i da očekuje pozitivne efekte takovog stava i u drugim arapskim, islamskim i nesvrstanim zemljama. Palestina podržava nastojanja Srbije da se u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, mirnim putem i dijalogom, dođe do pravednih rešenja, navodi se u saopštenju. Postoje velike mogućnosti za saradnju u oblasti trgovine, industrije, turizma, poljoprivrede i informacionih tehnologija, rečeno je u razgovoru Dačića sa ministrom ekonomije Palestine.

REGION

DUGOTRAJNA PROCEDURA MAGNET ZA AZILANTE SA ZAPADNOG BALKANA

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Dugotrajne procedure za rešavanje zahteva za azil u pojedinim zemaljama EU, uz prateću socijalnu pomoć, deluju kao magnet za azilante sa Zapadnog Balkana čiji broj iz godine u godinu raste, iako njihovi zahtevi u najvećem broju slučajeva bivaju odbijeni kao neosnovani. Na nivou EU, broj azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana raste od 2009, ali su oni koncentrisani u nekoliko zemalja dve trećine svih zahetva tokom 2012. podneto je u Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji, u kojima procedura, zajedno s rokovima za žalbu, može potrajati i više meseci. Prema podacima iz nekoliko evropskih zemalja u kojima je prošle godine bilo najviše azilanata iz Srbije, procenat pozitivno rešenih zahteva za azil iznosio je između nula i tri odsto. Na nivou EU, u trećem kvartalu 2012, prema podacima Eurostata, gotovo svi zahetvi iz Srbije su odbijeni.
Srbija je, ne računajući Kosovo, u trećem kvartalu 2012. sa 5.370 podnetih zahteva bila četvrta na listi zemalja po broju građana koji su zatražili azil u nekoj od zemalja EU. U tom periodu u EU azil je zatražio i gotovo jednak broj građana Makedonije, 5.315, i još 2.500 sa Kosova. Najčešće odredište azilanata iz Srbije 2012. bila je Nemačka, u kojoj su državljani Srbije i pojedinačno najbronija grupacija među azilantima. Zahtev za azil tokom 2012. u Nemačkoj je podnelo 8.477 srpskih državljana, što je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 40 odsto više nego prethodne godine, a višestruko je porastao i broj državljana Makedonije i BiH koji su u toj zemlji zatražili azil.
Građani sa područja bivše Jugoslavije 2012. podneli su trećinu od ukupnog broja zahteva za azil u Nemačkoj ali, prema navodima nemačkog MUP, "ni u jednom slučaju nije ustanovljen progon relevantan za dobijanje azila". U poslednjem kvartalu 2012, međutim, u Nemačkoj je drastično smanjen priliv azilanata sa Zapadnog Balkana. Između ostalog, zahtevima državljana Srbije i Makedonije davana je prednost u proceduri koja je skraćena na samo desetak dana, čime su drastično smanjena i socijalna davanja. Nakon primene novih mera, broj građana Srbije koji su u Nemačkoj tražili azil pao je sa 2.673 u oktobru, na 1.306 u novembru, i svega 302 u decembru.
U Danskoj je tokom prošle godine podneto oko 6.000 zahetva za azil, što je gotovo 80 odsto više nego godinu dana ranije, ali je u istom periodu broj azilanata iz Srbije više nego udvostručen. Po broju podnetih zahetva za azil, Srbija je prošle godine bila na trećem mestu, posle Sirije i Somalije, a ispred Avganistana i Irana. Prema podacima imigracionih vlasti, tokom 2012. azil je u Danskoj zatražilo 558 građana Srbije i još stotinak sa Kosova, dok ih je 2011. bilo 192. Ni jedan od tih zahteva, međutim, prošle godine, kao ni prethodne dve, nije pozitivno rešen. Rok za donošenje rešenja po molbi za azil u Danskoj je tri meseca, ali postoje i ubrzane procedure koje važe za azilante iz zemalja u kojima ne postoji rizik od progona. Molbe iz tih zemalja, u koje spada i Srbija, smatraju se "očigledno neosnovanim" i rešavaju se "veoma brzo", u razgovoru sa službenikom Uprave za strance i po pravilu negativno.
U Švedskoj je tokom 2012. godine najviše azilanata bilo iz Sirije, Somalije i Avganistana, a Srbija je sa 2.698 podnetih zahteva na četvrtom mestu. Prema podacima iz švedske ambasade, pozitivno je rešeno svega osam zahteva državljana Srbije, ili 0,003 odsto. Procedura traje u proseku oko 40 dana, a azilanti za to vreme dobijaju minimalnu novčanu pomoć, ali ne dobijaju sredstva za povratak u zemlju iz koje su došli. U Švajcarskoj su državaljani zemalja Zapadnog Balkana u prvih osam meseci prošle godine podneli 2.970 zahteva za azil, što je više nego čitave prethodne godine. Nakon skraćenja procedure za rešavanje zahteva na 48 sati, broj azilanata je, međutim, drastično smanjen. Prema podacima Federalnog ureda za migracije, u avgustu je na primer azil u Švajcarskoj zatražilo 410 građana Zapadnog Balkana, u septembru 335, u oktobru 105, a u novembru 95.
Porast broja azilanata zabležen je tokom prošle godine i u Austriji, gde je podneto ukupno 15.415 zahteva za azil, što je 20,8 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom. Najviše zahetva podneli su državljani Avganistana, Rusije i Pakistana, dok su među azilantima sa Zapadnog Balkana najbrojniji bili sa Kosova (313), iz Srbije (293), BiH (129) i Makedonije (122). U Austriji je tokom 2012. pozitivno odgovoreno u proseku na svaki peti zahtev, ali kada je reč o azilantima iz Srbije i sa Kosova, pozitivno je rešeno 2,07, odnosno 3,89 odsto zahteva. Procedura za dobijanje azila u Austriji traje šest meseci, ali se u praksi često rešava u znatno kraćem roku. Azilantima su dok čekaju na odgovor obezbeđeni smeštaj, hrana i dzeparac od 40 evra mesečno, a odbijeni dobijaju kartu za povratak u zemlju porekla ili tranzita.
U Belgiji je 2012. podneto 21.461 zahtev za azil, od čega su gotovo svaki sedmi zahtev (ukupno 2.901) podneli državljani Zapadnog Balkana. Među njima je bilo najviše azilanata sa Kosova (983), iz Albanije (667), Srbije (571 )i Makedonije (476). Belgija nema podataka o broju odobrenih zahetva za azil, a procedura traje najviše dve nedelje budući da su zemlje Zapadnog Balkana svrstane u kategoriju bezbednih. Odbijeni azilanti vraćaju se u zemlju porekla ili tranzita, bez finansijske pomoći. Najveći porast ukupnog broja azilanata u trećem kvartalu 2012, prema podacima Eurostata, zabeležen je u Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj, a među azilantima sa Zapadnog Balkana najbrojniji su građani Srbije i Makedonije.
U analizi Evropske inicijative za stabilnost iz januara 2013. navodi se da je broj azilanata sa Zapadnog Balkana u zemljama EU u porastu od kako su građanima tih zemalja ukinute vize za putovanja u EU, ali se u isto vreme povećanje broja azilanata sa Zapadnog Balkana dovodi u direktnu vezu sa dužinom procedure po kojoj se zahtevi za azil rešavaju. Zaključuje se da je u najvećem broju slučajeva reč o ljudima koji pokušavaju da iskoriste socijalnu pomoć i druge beneficije koje im u skladu sa propisima zemlje u koju su došli sleduju dok čekaju da njihov zahtev bude rešen, dok je zanemarljiv broj onih koji imaju osnovane razloge da zatraže azil.
Stoga, po mišljenu autora analize, suspenezija bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana ne bi bila pravo rešenje za problem zilanata, već "drakonska i kontraproduktivna mera koja bi ugrozila kredibilitet vizne politike EU". Moguće rešenje autori vide u kombinaciji mera na nacionalnom nivou i na nivou EU. Članice EU trebalo bi da promene propise i skrate procedure za rešavanje zahteva za azil iz zemalja Zapadnog Balkana, dok bi EU sve zemlje Zapadnog Balkana obuhvaćene viznom liberalizacijom trebalo da proglasi za "bezbedne zemlje".

FILE: PROŠIRENjE EU NIJE PROBLEM, VEĆ REŠENjE

BEOGRAD, 10. marta 2013. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da proširenje EU nije uzrok problema, već je deo rešenja, saopštila je danas nevladina organizacija Evropski pokret u Srbiji. "U svetlu krize, građani EU i država kandidata su zabrinuti, ali proširenje nije uzrok teškoča i problema koji postoje u EU, već je deo rešenja", rekao je na konferenciji održanoj u Briselu pod nazivom "Proširenje u perspektivi". File je na konferenciji istakao i da pridruživanje Hrvatske predstavlja dokaz transformativne moći EU i dodao da "samo zemlje kandidati govore o zamoru od proširenja, ali to je zapravo zamor od reformi". Prema njegovim rečima, u pretpristupnom periodu nadgledanje ekonomske politike biće pojačano i više pažnje će biti posvećeno pitanjima transporta, energije, klimatskim promenama i malim i srednjim preduzećima. Otvarajuči konferenciju, izvestilac Evropskog parlamenta za proširenje Marija Eleni Kopa konstatovala je da je proširenje najuspešniji deo spoljne politike EU, ali da opada entuzijazam među državama članicama, dok se istovremeno postavljaju pitanja ekonomskih i socijalnih troškova. Rad jednodnevne konferencije, koju su organizovali Fondacija za napredne evropske studije, Evropski forum za demokratiju i solidarnost i Solidar odvijao se u dva panela: "Pristupanje iz perspektive država kandidata i potencijalnih kandidata" i "Socijalna dimenzija proširenja: uloga civilnog društva i mreže sindikata".

VUJANOVIĆ: ANTISRPSTVO I ANTICRNOGORSTVO NEMAJU BUDUĆNOST

PODGORICA, 10. mart (Tanjug) - Predsednički kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović izjavio je da je Crna Gora opredeljena da sa Srbijom gradi odnose kao sa prijateljskom i bliskom državom, ali da nema bliskosti i partnerstva ukoliko bude antisrpstva u Crnoj Gori i anticrnogorska u Srbiji."Takav odnos ne može se graditi u Crnoj Gori na antisrpstvu, a u Srbiji na anticrnogorstvu. Ni antisrpstvo, ni anticrnogorstvo, ni antibošnjaštvo, ni antialbanstvo, ni ništa što je protiv međunacionalnog sklada ne vodi dobroj budućnosti", rekao je on.Vujanović je, tribini u Herceg Novom, kazao da je uvek vodio politiku jasnog cilja, zalažući se za dobre odnose Crne Gore sa svim susedima.
"U državnoj politici prema regionu afirmisao sam dobrosusedske odnose, bez spornih pitanja, sa otvorenim prostorom za saradnju, sa partnerstvom sa svima, uz poštovanje svih", naveo je on.Za svog protivkandidata Miodraga Lekića Vujanović je kazao da se zalagao protiv referenduma o nezavisnosti Crne Gore, što bi, kako je ocenio, bilo najpogubnije rešenje."To bi bilo najpogubnije i za Crnu Goru i za Srbiju. Da zamrznemo odnose, da ne dozvolimo građanima da glasaju, ni za nezavisnu Crnu Goru ni za državnu zajednicu. Zato sam rekao da takvi stavovi nisu primereni nekome ko želi da bude predsednik Crne Gore", naveo je on.Državna izborna komisija ranije je potvrdila kandidature Vujanovića i Lekića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, koji su zakazani za 7. april, a u izbornoj trci, ukoliko do 18. marta sakupi dovoljna broj potpisa, učestvovaće i predstavnik Pozitivne Crne Gore Rade Bojović.
Ti predsednički izbori biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Kako je ranije saopšteno iz Državne izborne komisije, predsednički izbori koštaće državu oko 1,2 miliona evra, od čega je 800.000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400.000 evra za izbornu kampanju.

VUJANOVIĆ: SA SRBIJOM PARTNERSKI I PRIJATELjSKI

PODGORICA, 10. mart (Tanjug) - Predsednički kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović izjavio je da se zalaže za partnerske i prijateljske odnose sa Srbijom, dodajući da ima veoma intezivnu i kvalitetnu komunikaciju sa srpskim predsednikom Nikolićem."Moram da iskažem visoko zadovoljstvo tom našom komunikacijom. Bio sam na inauguraciji Nikolića, kada niko iz regiona nije bio prisutan. Bez ikakve dileme sam odlučio da dođem i da ispoštujem volju građana Srbije i da pokažem da dolazim u Beograd da pružim ruku Nikoliću da zajednički gradimo bliske i otvorene odnose dve države", rekao je Vujanović. On je istakao da su susreti sa Nikolićem uvek bili na korist i Crne Gore i Srbije.
"Prilikom posete Nikolića Crnoj Gori, razgovarali smo o konkretnim pitanjima ekonomije, odnosno o potrebi da se afirmiše da Luka Bar postane servis Srbije. Razgovarali smo i o tome da se više ulaže u rekonstrukciju pruge Beograd- Bar, a sve u funkciji unapređenja kvaliteta života građana dve države", kazao je Vujanović u Herceg Novom.On je rekao da je s Nikolićem razgovarao i o mogućnosti ulaganja u dve ekonomije, kao i o zajedničkom nastupu na trećim tržištima."Mislim da sa Srbijom moramo graditi odnose otvorene saradnje, partnerstva, prijateljstva i bliskosti" , istakao je Vujanović.On je kazao da Prevlaku ne vidi kao otvoreno pitanje između Crne Gore i Hrvatske, kao i da to pitanje ne opterećuje odnose dve države.
"U svim komunikacijama koje imam sa visokim zvanicama Hrvatske to pitanje ne predstavlja temu koja na bilo koji način opterećuje odnose dve države. Mi imamo privremeni režim koji od 2002. godine funkcioniše besprekorno, nije imao nikakve rizičnosti i nesporazume i predstavlja dobar privremeni sporazum", naveo je Vujanović.Državna izborna komisija ranije je potvrdila kandidature Vujanovića i lidera Demokratskog fronta Miodraga Lekića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, koji su zakazani za 7. april, a u izbornoj trci, ukoliko do 18. marta sakupi dovoljna broj potpisa podrške, učestvovaće i predstavnik Pozitivne Crne Gore Rade Bojović.
Predsednički izbori zakazani za 7. april biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Kako je ranije saopšteno iz Državne izborne komisije, predsednički izbori koštaće tu državu oko 1,2 miliona evra, od čega je 800.000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400.000 evra za izbornu kampanju.

MINISTARSKI SASTANAK – UNAPREDjENjE ODNOSA GRČKE I KOSOVA

BEOGRAD/ATINA, 8. marta 2013. (Beta) Današnjom odlukom o otvaranju Trgovinskog predstavništva Kosova u Atini unapređuju se odnosi Grčke i Kosova, javlja atinski novinski sajt http://news.in.gr, pozivajući se na izveštaj novinske agencije ANAMPA. Otvaranje Kancelarije za trgovinske poslove Kosova u Atini najavili su posle sastanka u Atini Dimitris Avramopulos i Enver Hodzaj, ministri inostranih poslova Grčke i Kosova koje Grčka ne priznaje, podvlači in.gr.
Ta odluka, rekao je na zajedničkoj konferenciji za štampu Avramopulos, "ne utiče na stav Grčke o statusu (Kosova), već šalje jasnu poruku da je razvoj ključno sredstvo i katalizator mira". Avramopulos je izjavio da su veoma velike mogucnosti za investicije, trgovinu i drugu privrednu saradnju Kosova i Grčke, i "čestitao Beogradu i Prištini zbog 'značajnih rezultata' koje je doneo njihov dijalog, uz želju da se taj dijalog nastavi". Kako je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, Avramopulos je rekao da je preneo Hodzaju da je Grčka "spremna da na svaki način doprinese" pregovorima Srbije i Kosova.
Grčki ministar je naglasio da "u EU ima različitih mišljenja o pitanju statusa Kosova o čemu je stav Grčke jasan, ali svi smo saglasni da je jasna evropska perspektiva Zapadnog Balkana... što obuhvata i Kosovo koje treba da radi naravno, po uputstvima Evrope, na ispunjavanju kriterijuma i sprovođenju nužnih reformi". To su zahtevi iz okvira Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, ukazao je Avramopulos. "Dragi Envere, iskreno ti zahvaljujem zbog našeg današnjeg konstruktivnog razgovora.., verujući da se danas otvara nova stranica u našoj saradnji", rekao je grčki ministar.
Ministar Hodzaj je zahvalio za sastanak sa Avramopulosom i rekao da smatra da je danas "izvanredan... veliki dan". Hodzaj je "izrazio zahvalnost grčkom narodu za podršku Kosovu u prošlosti i za pomoć grčkih vojnih, civilnih službenika i drugih izgradnji jakog i savremenog Kosova", i izrazio želju da saradnja bude veća, piše u izveštaju. Ministarstvo je prenelo da je Hodzaj rekao da bi "želeo da vidi pozitivan stav Atine o pitanju priznanja (nezavisnosti Kosova), ali to je, naravno, pitanje suverene odluke Grčke koja će odlučiti o tome".
Hodzaj je rekao da je "dijalog Prištine i Beograda dijalog dveju nezavisnih država" i podvukao: "Veoma želimo da zatvorimo to loše poglavlje naše istorije, kako bismo ududuće išli normalnim putem i imali evropsku perspektivu". "Kosovo je bilo i ostaje deo Evrope istorijski, grografski i civilizacijski, i zahvalni smo što nas Grčka podržava na tom putu", zaključio je Hodzaj.