SRBIJA - SUSEDI

PUSIĆ - MRKIĆ: HODAMO KA TAČKI ODUSTAJANjA OD TUŽBI

ZAGREB, 04. marta (Tanjug) - Šefovi diplomatija Srbije i Hrvatske, Ivan Mrkić i Vesna Pusić dogovorili su danas u Zagrebu formiranje zajedničke Mešovite komisije koja će se baviti rešavanjem otvorenih pitanja dveju država, najavili redovne ministarske susrete na svakih šest meseci i poručili i da će pitanje međusobnih tužbi za genocid doći na red.
Po rečima hrvatske ministarke za evropske i inostrane poslove, "stvari imaju svoj redosled" i potrebno je prvo rešiti pitanje nestalih, procesuiranje ratnih zločina - na kojima se već radi. "Pojednostavljeno rečeno: hodamo ka tački da odustanemo od tužbi", dodao je Mrkić, odgovaraući na pitanje Tanjuga.
Tokom dana Mrkića će primiti i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i predsednik hrvatskog Sabora Josip Leko.
Poseta srpskog ministra Zagrebu je rezultat dogovora posle niza susreta sa hrvatskom koleginicom, "kao i obostrano potvrđene spremnosti da Srbija i Hrvatska rešavaju otvorena pitanja, jačaju ekonomsku i prekograničnu saradnju, razmenjuju iskustva u procesu evrointegracija i snaže međusobne odnose na dobrobit svojih građana".
Očekuje se da će se na dnevnom redu naći sprovođenje dogovora nedavnog beogradskog susreta premijera Ivice Dačića i Zorana Milanovića, kada se razgovaralo o "tri korpusa problema" - pitanja iz prošlosti, ekonomska saradnja i evrointegracije.
Dačić i Milanović dogovorili su se u Beogradu da se aktivira rad zajedničkih komisija koje bi se bavile različitim problemima poput izbeglica, procesuiranja ratnih zločina, granica, tužbi, nestalih, ali i penzija, imovine preduzeća, sukcesije.
Hrvatska ministarka spoljnih i evopskih poslova kao posebnu temu najavljuje i prekogranične projekte, za koje bi i Srbija i Hrvatska mogle da obezbede finansiranje iz fondova EU.
Mrkić i Pusić sastajali su se više puta "na marginama" međunarodnih sastanaka i skupova. Prvi put u septembru prošle godine u sedištu Ujedinjenih nacija, potom u Dablinu - tokom zasedanja OEBS-a, a u januaru i u Čileu, na marginama samita EU i Zajednice država Latinske Amerike i Kariba, kada je i dogovorena poseta Mrkića.

PUSIĆ: HRVATSKA PODRŽAVA DA SRBIJA DOBIJE DATUM ZA EU

ZAGREB, 4. marta 2013. (Beta) Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić izjavila je danas da Hrvatska podržava da Srbija dobije datum početka pristupnih pregovora sa EU. "Hrvatska smatra da je put svake od zemalja regiona prema EU koristan ne samo za tu zemlju, već i za stabilnost regiona u celini. Hrvatska podržava da Srbija dobije datum pregovora", rekla je Pusić posle susreta sa šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem u Zagrebu.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare Mrkić je rekao da Srbija "radi sve u tom pravcu" i da očekuje da će "do sredine godine dobiti datum".
Pusić je rekla da su se Mrkić i ona dogovorili o formiranju Mešovite komisije koja će se baviti svim otvorenim pitanjima između dve zemlje i pod čijim će okriljem raditi i Komisija za nestale.

RAZGOVORI U HAGU O RUMUNSKOJ MANjINI U SRBIJI

BUKUREŠT, 1. marta (Beta) - Predstavnici Mešovite komisije RumunijaSrbija razgovarali su u Hagu o rezultatima sporovođenja bilateralnog protokola o pravima nacionalnih manjina, potpisanog 1. marta prošle godine u Briselu.
U danas završenim dvodnevnim razgovorima su učestvovali državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa i predsednik srpske strane Mešovite komisije Gordana Stamenić, i državni sekretar za evropske poslove u rumunskom Ministarstvu spoljnih poslova Bogdan Auresku.
Na sastanku je bio i visoki komesar OEBS za nacionalne manjine, Knut Volebek.
Auresku je rekao da je, godinu dana od potpisivanja protokola, jedini konkretni rezultat "koji se može oceniti pozitivnim" u oblasti medija pre nekoliko dana je TVprogram TV Bor na rumunskom produžen sa 10 na 45 minuta.
Rumunija je za manjinu u Timočkoj krajini tražila i časove rumunskog jezika i rumunske kulture u školama, i versku nastavu na rumunskom.
Auresku je ukazao na pritiske na rumunsku manjinu na istoku Srbije, i na nedavne izjave srpskih zvaničnika koje, po mišljenju rumunske strane, nisu u duhu Protokola od 1. marta prošle godine, piše u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije.
Rumunski zvaničnici kada govore o rumunskoj manjini u Srbiji, imaju u vidu manjinu u Timočkoj krajini, koja, kako smatraju, nemaju ista prava kao manjina u Vojvodini.
Protokol o pravima manjina u Srbiji i Rumuniji su 1. marta 2012. godine potpisali stalni predstavnici dveju zemalja u EU što je bio uslov da Bukurešt prihvati da EU Srbiji da statusa kandidata za prijem u Uniju.

SRBIJA – KiM - DIJALOG

DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE, RUNDA ŠESTA

BRISEL, 04. mart (Tanjug) - U Briselu je bilateralnim susretima šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton sa kosovskim premijerom Hašimom Tačije, a potom i sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem počela šesta runda dijaloga Beograda i Prištine, saopšteno je iz Evropske komisije. Zatim će se razgovori, čija je glavna tema osnivanje zajednice srpskih opština, nastaviti utroje. Beograd traži da ta zajednica ima zakonodavnu vlast i izvršna ovlašćenja, što Priština odlučno odbija.
Dačić se sinoć u Briselu sreo sa američkim diplomatom zaduženim za Balkan Filipom Rikerom, a kasnije će razgovarati i sa Johanesom Hanom, evropskim komesarom za regionalni razvoj. Tokom razgovora sa američkim diplomatom Dačić je istakao da je u interesu Srbije da sva otvorena pitanja budu rešena, ali da je za kompromis nephodno da postoji volja i želja i jedne i druge strane.
Premijer je kazao da je Srbija pokazala opredeljenost i privrženost dijalogu, koji treba da dovede do rešenja svih otvorenih pitanja.
Uoči današnjeg sastanka, državni vrh Srbije sastao se juče drugi put za tri dana, kako bi utvrdio smernice za razgovore. Premijer Dačić je prethodnih dana govorio da su u dijalogu sa Prištinom na vidiku veliki problemi, jer prištinske vlasti apsolutno ne žele da prihvate ništa što ne moraju i na šta ih niko ne tera. Posle jučerašnjeg sastanka je poručio da Srbija ostaje posvećena postizanju kompromisa i da od EU očekuje da ostane nepristrasna i utiče na Prištinu da i ona učini ustupke.
U delegaciji koju predvodi Dačić su i savetnik predsednika Srbije Marko Djurić i direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin.

PREMIJER SRBIJE SE SASTAO SA FILIPOM RIKEROM

BEOGRAD/BRISEL, 3. marta (Beta)- Premijer Srbije Ivica Dačić sastao se večeras u Briselu sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Filipom Rikerom koji je dao podršku evropskim integracijama Srbije i dijalogu Beograda i Prištine.
Dačić je, kako je rečeno agenciji Beta, na sastanku sa Rikerom rekao da je u interesu Srbije da sva otvorena pitanja sa Prištinom budu rešena, ali da je za kompromis neophodno da postoji volja i želja jedne i druge strane.
"Srbija je pokazala opredeljenost i privrženost dijalogu koji treba da dovede do rešenja svih otvorenih pitanja", rekao je Dačić.
Premijer Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, sutra će nastaviti dijalog u Briselu uz posredstvo visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

DjURIĆ: SRBIJA SPREMNA NA KOMPROMIS

BEOGRAD, 3. marta (Beta)- Srbija je spremna na kompromis, ali očekuje da istu spremnost pokaže i kosovska strana, izjavio je večeras posle sastanka državnog vrha o Kosovu savetnik predsednika Srbije Marko Djurić.
"Potpuno smo spremni da razgovaramo o svim detaljima mogućeg rešenja za uređenje odnosa, spremni smo da razgovaramo i o policiji i o pravosuđu i o drugim apektima života. Spremni smo na kompromis", rekao je Djurić novinarima u Užickoj ulici u Beogradu uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu. "Mislimo da je moguće da u ovom ključnom momentu predstavnici međunarodne zajednice pošalju poruku Prištini da treba da bude spremna na izvesne ustupke kako bi se došlo do kompromisa", rekao je savetnik predsednika države.
Djurić je rekao da je Srbija ispunila uslove za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU.
"Želimo da razgovaramo stavku po stavku o uslovima koje je Savet Evropske unije postavio Srbiji za dobijanje datuma pregovora. Uvereni smo da je Srbija ispunila 95 odsto uslova", rekao je on i dodao da veruje da do aprila Srbija može da ispuni i ostale uslove.
Najnovijem sastanku o Kosovu su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, potpredsednica vlade Suzana Grubješić i savetnik predsednika države Marko Djurić.
U petak na sastanku državnog vrha o Kosovu odlučeno je da Srbija od međunarodne zajednice zatraži podršku kako bi i kosovska strana pristala na ustupke radi pronalaženja održivog rešenja za Kosovo.
Marko Djurić je tada rekao da Srbija želi kompromis, ali da ne odustaje od formiranja zajednice srpskih opština na Kosovu. "Sada je ključan trenutak da međunarodna zajednica ohrabri Prištinu da bude spremnija na otvorne razgovore koji podrazumevaju teške ustupke, ali koji vode ostvarivanju dugoročnih interesa obeju strana. Ne može se doći do održivog rešenja, ako je jedna strana potpuno nezadovoljna," rekao je Djurić.

SRBIJA - EKONOMIJA, FINANSIJE

POTPISAN SPORAZUM O EKONOMSKOJ SARADNjI BEOGRADA I TIRANE

BEOGRAD, 04. marta (Tanjug) - Privredna komora Beograda i Trgovinsko-industrijska komora Tirane potpisale su danas u Beogradu Sporazum o saradnji, kojim će se unaprediti ekonomska razmena dve prestonice, kao i Srbije i Albanije.
Sporazum su potpisali potpredsednik Privredne komore Beograda Slobodan Unković i predsednik Trgovinsko-industrijske komore Tirane Nikolin Jaka.
Unković je nakon potpisivanja rekao da sporazum ima za cilj povećanje ukupnog obima razmene dve zemlje i predstavlja dobru osnovu za razvijanje ukupne saradnje Srbije i Albanije. Prema njegovim rečima, zajednički interes obe zemlje je razvoj pre svega ekonomske saradnje, ali i drugih vidova partnerstava. Prema ovom sporazumu, kako je rekao, pored industrijske i poljoprivredne, predviđena je takođe i turistička razmena.
Predsednik Trgovinsko-industrijske komore Tirane je naglasio da je potpisivanje današnjeg ugovora veoma važno za dalju saradnju privreda ne samo dva glavna grada, već i dve države u celini. Jaka je uveren da će ovaj sporazum podspešiti buduće odnose Srbije i Albanije, te da će upravo saradnja u oblasti ekonomije biti podstrek i političarima dve zemlje da unaprede i ostale vidove saradnje. Prema njegovom mišljenju, upravo bi potpisnici ovakvih sporazuma trebalo da budu incijatori vladama za nastavak saradnje.
U tom smislu, Jaka je predložio zajedničke sastanke koji bi bili održavani i u Srbiji i Albaniji, na kojima bi predstavnici dve zemlje, u svetlu svetske ekonomske krize, potražili zajedničke interese i moguće oblasti u kojima bi moglo uspešno da sarađuju.
Današnjem sastanku, na kojem je potpisan Sporazum o saradnji Beograda i Tirane, prisustvovali su i predstavnici Privredne komore Istarske županije, koji su govorili o dosadašnjoj uspešnoj saradnji sa Privrednom komorom Beograda i mogućnostima daljeg unapređenja i razvoja međusobnih odnosa.

EKONOMSKI ODNOSI SRBIJE I BRITANIJE DALEKO ISPOD MOGUĆNOSTI

BEOGRAD, 04. marta (Tanjug) - Srbija ima velike ekonomske potencijale ali je nužno da unapredi privredni i investicioni ambijent, tako što će pojednostaviti komplikovane birokratske procedure, unaprdeiti vladavinu prava i nastaviti borbu protiv korupcije, ocenjeno je na seminaru "Velika Britanija i Srbija: unapređenje ekonomske saradnje".
Potpredsednica Vlade Suzana Grubješić izjavila je, otvarajući seminar, da bez stranih ivesticija ne može biti oporavka srpske privrede, i da Srbija, da bi investicije bile moguće, mora da postane zemlja od poverenja sa što manje prepreka za one koji žele da u nju ulažu.
Grubješićeva je konstatovala da je ulazak Srbije u grupu država kandidata za članstvo u EU stvorio sigurnost među investitorima, i da bi dobijanje datuma početka pregovora o članstvu još više učvrstilo status Srbije kao sigurnog mesta za investicije.
"Unapređenje ekonomske saradnje i sa zemljama članicama EU, a među njima i sa Velikom Britanijom jeste jedan od prioriteta Vlade", poručila je Grubješićeva, podsetivši da je 80 odsto investicija koje su od 2000. godine došle u Srbiju poreklom upravo iz EU.
Učesnici seminara su konstatovali da je srpsko-britanska ekonomska saradnja daleko ispod potencijala, i da je u prošloj godini trgovinska razmena iznosila svega 25o miliona evra, zbog čega je neophodno da stručnjaci i poslovna zajednica predlože oblasti u kojima bi se saradnja mogla produbiti.
Predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Miloš Aligrudić konstatovao je da političke odnose dveju država opterećuje činjenica da je Velika Britanija priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, i da je danas promoter kosovske nezavisnost, međutim, to, prema njegovom mišljenju, ne mora biti prepreka boljoj ekonomskoj saradnji.
"Nemamo otvorenih pitanja sem jednog jedinog, i koliko god da je ono teško - jedno je", rekao je Aligrudić, iznevši primer odnosa Ruske Federacije i Velike Britanije koji su na političkom planu opterećeni brojnim nesuglasicama, ali je istovremeno njihova ekonomska saradnja na najvišem nivou. Kako je Aligrudić rekao, u 2012. godini Velika Britanija je bila 19. partner Srbije u izvozu i 23. partner u uvozu, ali postoje brojne oblasti koje bi mogle biti zanimljive britanskim investitorima, kao što je energetika, posebno obnovljivi izvozi energije.
Predsednica Grupe prijateljstva sa Velikom Britanijom u Skupštini Srbije Dijana Vukomanović smatra da je ključno da u naredna četiri meseca budu načinjeni značajni koraci ka unapređenju imidza Srbije, i najavila da će deo odgovornosti za to preuzeti i Skupština Srbije, koja će sredinom marta ugostiti grupu parlamentaraca iz Britanije.
Zamenik britanskog ambasadora Dejvid Mek Farlan istakao je da je Velika Britanija otvorena za sve vrste poslovne saradnje, i da će njena ambasada u Beogradu nastojati da u najvećoj mogućoj meri doprinese povećanju trgovinske razmene. Mek Farlan je rekao da između Srbije i Velike Britanije postoji sličnost u poslovnim i potrošačkim navikama i ukusima, što otvara prostor za bolju ekonomsku saradnju, i u ovom trenutku već postoje zainteresovani investitori za ulaganja u Srbiju.
Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadz rekao je da to udruženje promoviše Srbiju kao zanimljivu investicionu destinaciju, ali da je prepreka činjenica da se Srbija loše kotira na rang-listama Svetske banke, što obeshrabruje investitore.
Džadz je konstatovao da u ovom trenutku na privlačnost Srbije kao investicione destinacije pozitivno utiče razvoj dijaloga sa Prištinom i anticipacija datum početka pregovora sa EU, ali da je nužno da znatno pojednostavi prekograničnu trgovinu, smanji broj poreza, pojednostavi procedure za dobijanje građevinskih dozvola i da unapredi vladavinu prava.
"Kada se poboljša stanje u ovim oblastima, poboljšaće se i investicioni imidz Srbije", zaključio je Džadz.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović smatra da problem predstavlja i to što većina britanskih kompanija nedovoljno poznaje Srbiju i njenu privredu, a da bi se to promenilo država mora da pomogne srpskoj poslovnoj zajednici da se nađe na britanskoj ekonomskoj mapi.