SRBIJA – NEMAČKA

BERLIN BEZ NOVIH ZAHTEVA, BEOGRAD OČEKUJE RAZUMEVANjE

BERLIN, februar 20 (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je uveren da Nemačka poštuje ono što je Srbija do sada uradila na putu ka EU, a šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, uz potvrdu podrške Berlina Srbiji na tom putu, istakao je da neće biti novih prepreka, ali ni odustajanja od poznatih zahteva.
Na konferenciji za novinare posle razgovora s Vesterveleom Vučić je rekao da u Nemačku nije došao da zahteva datum početka pregovora o članstvu Srbije u EU, već da poruči da su vlasti u Beogradu čvrsto opredeljene za evrointegracije i suštinske reforme države.
Srbija, rekao je Vučić, želi najbolje moguće odnose i napredak dinamičnih odnosa s Nemačkom i velikim nemačkim narodom. "Znamo da to ne znači samo dobijanje podrške, samo lake i lepe stvari, već i ispunjavanje teških obaveza i sprovođenje ne malog broja politički nepopularnih poteza", rekao je Vučić i dodao da se nada razumevanju Nemačke.
Navodeći da je delegacija Srbije, vođena isključivo interesima građana Srbije, a ne političkih partija, što dokazuje i sastav delegacije u kojoj je i funkcionerka Demokratske stranke Milica Delević, Vučić je rekao:"Tražili smo, molili i ukazivali našim nemačkim domaćinima, a odluka je na njima".
Podsetivši na sve što je vlast u Beogradu uradila u proteklih šest meseci Vučić je rekao da je uveren da Nemačka to poštuje i dodao da delegacija Srbije nije došla u Berlin da kaže da očekuje datum, jer to, kako je kazao, zavisi od Nemačke i ostalih članica EU. "Odluka je na njima, a ne na nama. Naš posao je da modernizujemo Srbiju", rekao je Vučić i ponovio da je Srbija posvećena promenama i želi da ima modernu državu vladavine prava, koja će biti partner najmodernijim državama sveta.
"Mi želimo da građani Srbije imaju sve ono što imaju građani Nemačke i svih drugih razvijenih evropskih zemalja, i u skladu sa tim Vlada Srbije neće praviti kompromise. Mi ćemo dati sve od sebe da, razume se, zaštitimo naše državne i nacionalne interese, ali modernizaciju Srbije, promene Srbije, u našim glavama, više niko u našoj zemlji neće moći da zaustavi", poručio je Vučić.
Srbija je svesna svojih obaveza u narednih mesec i po dana, zbog čega apeluje na političke aktere u Nemačkoj da imaju razumevanje za poziciju Srbije, jer i vlasti u Beogradu razumeju koliko je teško izaći pred Bundestag i tražiti donošenje odluka u korist Srbije, kazao je Vučić.
Ohrabrujući Srbiju na njenom putu ka EU, šef diplomatije Nemačke je ponovio da u tom procesu neće biti novih prepreka, ali da se neće odustajati od već poznatih zahteva, te podsetio da je dokaz te podrške delovanje nemačke vlade, posebno poslednjih godina.
"Dokazali smo da to nisu bile samo diplomatske reči, jer su usledila jaka dela. Sve što sam obećao prilikom posete Beogradu mi smo ispunili i pridržavali se svega", kazao je Vestervele i naglasio da su sada potrebni dalji koraci u procesu približavanja, a to je otvaranje pregovora Srbije sa EU, što zavisi od ispunjenja kriterijuma.
Prema njegovim rečima, za to je veoma važan dijalog Beograda i Prištine, na osnovu čijeg ishoda će Nemacka odlučiti. "Iza pristupne perspektive Srbije EU ne stoji samo nemačka vlada, već i velika većina u Bundestagu, što je jako bitno, jer ne postoje kontroverze oko toga između vladajuće koalicije i opozicije", naglasio je Vestervele dodajući da je to veoma bitno za Srbiju zbog činjenice da Nemačkoj predstoje izbori.
On je podsetio i da je u procesu približavanja Srbije EU od izuzetnog značaja napredak u dijalogu Beograda i Prištine, jer, kako je naveo, "pomirenje je dug proces, a to mi najbolje znamo". "Saradnja je noseći princip EU i ohrabrujem sve učesnike da to sebi postave kao smernicu", poručio je nemački ministar.
U razgovoru Vučića s Vesterveleom bilo je reči i o produbljivanju ekonomske Saradnje Srbije i Nemačke, koja je, kako je podsetio Vučić, najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Prethodno je Vučić razgovarao sa ministrom odbrane Nemačke Tomasom De Mezijerom od koga je zatražio da se ne smanjuje broj pripadnika KFOR-a u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Dvojica ministara razgovarala su o bilateralnoj vojnoj i vojno- ekonomskoj saradnji, kao i o učešću naših oficira na kursevima u Nemačkoj. Ovo je, inače, bio prvi zvanični susret ministara odbrane dveju zemalja posle 11 godina.
Tokom susreta bilo je reči o uvozu mašina za potrebe namenske industrije, što do sada nije bilo moguće. De Mezijer je naglasio da će ova ideja u novim okolnostima biti razmotrena, a dvojica ministara su razgovarala i o zajedničkom učešću u multinacionalnim operacijama, u jedinicama pod zastavom EU i UN-a.
Tema razgovora bila je i situacija na KiM, zatim EU integracije i neophodnost ekonomskog napretka Srbije. Nemački ministar odbrane iskazao je zadovoljstvo učinkom Vlade Srbije u proteklih sedam meseci, naročito rezultatima u borbi protiv korupcije, ocenivši da je u tom periodu urađeno više nego u prethodne tri godine.
Naglasivši da bi za Srbiju dobijanje datuma bio veoma pozitivan signal iz Nemačke i Evropske unije, Vučić je rekao da bi to bilo značajno i za ekonomski napredak Srbije.
Vučić se obratio i poslanicima Odbora nemačkog Bundestaga za prinadležnosti EU, na čijem je čelu demohrišćanin Ginter Krihbaum. Vučić je izjavio da Srbija u aprilu očekuje dva veoma važna izveštaja Evropske komisije, jedan o uspesima postignutim u dijalogu Beograd - Priština i drugi o napretku u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU, i konstatovao da je u oba procesa aktuelna vlada ostvarila značajne rezultate.
Prvi potpredsednik Vlade večeras je odgovarajući na pitanja učesnika konferencije "Balkan i budućnost Evrope - Uloga Srbije", rekao da niko od njegovih sagovornika iz nemačke administracije nije tražio priznanje nezavisnosti Kosova i konstatovao da će za Srbiju narednih mesec i po biti ključni.
Uveren je da će Srbija moći da ispuni najveći deo stvari koji se od nje traži, kao što je uveren da su nemački sagovornici primetili veliki napredak koji je Srbija napravila. "Znamo da to ne nosi samo lake i lepe stvari, ekonomsku i socijalnu pomoć, već ispunjavanje teških obaveza i donošenje nepopularnih odluka. Kao što ste videli do sada mi smo spremni za to", naglasio je Vučić.
Vučić je obraćajući se učesnicima konferencije koju su organizovali Fondacija Robert Boš, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost, ocenio da današnji razgovori u Berlinu nisu bili nimalo laki, konstatovao je da je put Srbije ka EU bio najteži, ali da građani zato zaslužuju podršku i poverenje, te da će Srbija, bez obzira koju odluku o datumu budu donele zemlje EU, biti članica Unije, jer je to nepobitan proces koji niko u Srbiji ali i u Evropi ne može zaustaviti.
Delegacija Srbije, u kojoj su još savetnik predsednika Srbije Marko Djurić i predsednica skupštinskog Odbora za EU integracije Milica Delević, nastavlja sutra posetu Berlinu.

VUČIĆ: NIKO NIJE TRAŽIO PRIZNANjE KOSOVA

BERLIN , februar 20 (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je u Berlinu da niko od sagovornika iz nemačke administracije nije tražio priznanje nezavisnosti Kosova i dodao da će narednih mesec i po biti ključni za Sbriju.
On je, odgovarajući na pitanja učesnika konferencije "Balkan i budućnost Evrope - Uloga Srbije", koju su organizovali Fondacija Robert Boš, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost, rekao da današnji razgovori u Berlnu nisu bili nimalo laki. "Ne krijemo mi svoje poštovanje prema nemačkim domaćinima, i značaj koji Nemačka ima, i da želimo da budemo partneri u budućnosti. Znamo da to ne nosi samo lake i lepe stvari, ekonomsku i socijalnu pomoć, već ispunjavanje teških obaveza i donošenje nepopularnih odluka. Kao što ste videli do sada mi smo spremni za to", naglasio je Vučić.
Uveren je da će Srbija moći da ispuni najveći deo stvari koji se od nje traži, kao što je uveren da su nemački sagovornici primetili veliki napredak koji je Srbija napravila. "Narednih mesec ili mesec i po biće ključni za Srbiju. Dijalog Beograda i Prištine će se nastaviti 4. marta i uveren sam da će se rešavati i neke ključne stvari kojih nema u izveštaju Evropske komisije. Važno je da što obećamo i ispunimo", poručio je on podsećajući da je prošli put kad je bio u Berlnu obećao da će pred lice pravde biti izvedeni napadači na nemačke vojnike, što je učinjeno.
Danas, kako je konstatovao, zbog toga, sagovornici imaju veće poverenje da ćemo uraditi to što obećamo. "I u Bundestagu gde je ranije bilo manje razumevanja, danas ga je bilo više", preneo je Vučić dodajući da se razgovaralo najviše o tri pitanja - dijalogu Beograda i Prištine i implementaciji svega što je dogovoreno, o internim reforomama u Srbiji i o boljem okviru za biznis u Srbiji i poboljšanju ekonomske saradnje.
Najvažnije pitanje, kako je naveo, bilo je oko implementacije sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, kao i pitanje paralelnih struktura na severu Kosova, te alternativnih puteva. "Odgovorio sam na sva pitanja. Mislim da ćemo napraviti značajan napredak u bliskoj budućnosti oko nekih pitanja", istakao je Vučić i izrazio uverenje da će, ako Srbija dobije datum za otpočinjanje pregovora sa EU, a učiniće, kako je rekao, najbolje da do toga dođe, biće stvoreni bolji uslovi i za ulaganje.

VUČIĆ I GRUBJEŠIĆ PRED ODBOROM ZA EU BUNDESTAGA

BERLIN, februar 20 (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju članovima Odbora za EU nemačkog Bundestaga izjavio je da Srbija u aprilu očekuje dva veoma važna izveštaja Evropske komisije, jedan o uspesima postignutim u dijalogu Beograd - Priština i drugi o napretku u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU, i konstatovao da je u oba procesa aktuelna vlada ostvarila značajne rezultate.
Zahvalivši se članovima Bundestaga na pozivu, potpredsednik Vučić je istakao da oba izveštaja imaju za cilj da ubede Savet ministara da Srbija zaslužuje da počne pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom u junu 2013. godine.
On je podsetio da je Srbija svoj veoma težak put ka EU započela pre trinaest godina, da je morala da pokrene bolne ekonomske reforme i obnovi svoje institucije, ali i da se bavi visokim političkim pitanjima.
Napredak koji je Srbija do sada postigla bio je spor, ostavljajući građane Srbije razočarane, jer su počeli da veruju da je pridruživanje EU političko pitanje, a ne pitanje napretka i boljeg života, kazao je Vučić istakavši da aktuelna Vlada Srbije nije čekala poslednji trenutak da nešto uradi. "Počeli smo da radimo od prvog dana formiranja Vlade i postigli značajne rezultate u ispunjavanju uslova i kriterijuma važnih za dobijanje datuma za pridruživanje EU i to za samo sedam meseci", kazao je Vučić, a navodi se u saopštenju iz Kancelarije za odnose s medijima Vlade Srbije.
Članovima Odbora za EU Bundestaga obratiće se i potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić. U delegaciji Srbije koja boravi u Berlinu su još predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije Milica Delević i savetnik predsednika Republike Marko Djurić.

VUČIĆ: PUT SRBIJE DO EU NAJTEŽI, GRADjANI ZASLUŽUJU PODRŠKU

BERLIN, februar 20 (Tanjug) - Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je večeras u Berlinu da su najveći zadaci u narednom periodu regionalna saradnja, rešavanje problema Kosova i Metohije, reforme, promena svesti kod nas samih, dodajući da će, bez obzira koju odluku o datumu budu donele zemlje članice EU, Srbija biti članica Unije, jer je to nepobitan proces koji niko u Srbiji ali i u Evropi ne može zaustaviti.
"Ako budemo dovoljno odlučni i uspemo u tome da menjamo sebe i zemlju, uveren sam da će Srbija biti uspešna i moderna zemlja i da ćemo postati siguran, čvrst i pouzdan partner zemljama u regionu i EU", kazao je Vučić na konferenciji "Balkan i budućnost Evrope - uloga Srbije", koju organizuju Fondacija Robert Boš, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Vučić je ukazao da su neki bili negativno iznenađeni izbornim rezultatima u Srbiji, jer su očekivali da će to uticati na da Srbija nazaduje u evropskim integracijama, da će biti povratak u prošlost i stara vremena, ali su oni koji danas učestvuju u vladi dokazali dovoljno hrabrosti da se ponašaju drugačije i pronađu najbolji put za Srbiju. "Ono što je sigurno jeste da je taj put od maja do danas karakterisala želja za uspostavljanjem boljih odnosa u regionu, da je politička volja za ulazak u EU bila nedvosmisleno izražena i da smo po prvi put mnogo manje pričali, ali mnogo više radili", naglasio je on.
Vučić je ukazao da je, međutim, bilo i stvari gde je moglo više da se uradi, navodeći kao primer odnose sa Hrvatskom.
"Odnosi Srbije i Hrvatske su kičma odnosa na Balkanu", ocenio je on dodajući da Srbija i Hrvatska moraju svoje probleme jedni drugima da iznesu na pošten, odgovoran način, ne prikrivajući ništa od sopstvene javnosti, ali ni jedni od drugih.
Vučić je naglasio da Srbiju i Hrvatsku ne mora da primorava EU da razgovaraju, jer imaju dovoljno ozbiljnosti da to učine. "Razume se da se oko prošlosti nećemo saglasiti, da postoje stvari koje one karakterišu na jedan način a mi na drugačiji, ali važnije je da ne gledamo drugačije na budućnost, jer se neće promeniti činjenica da živimo i ne prestajemo da živimo jedni pored drugih", istakao je Vučić na skupu kojem je prisustvovao zamenik premijera Hrvatske Neven Mimica.
Prvo potpredsednik vlade je izrazio nadu da će u narednom periodu taj problem biti uspešno rešen, ukazujući da se u tim odnosima mora biti iskren, da se ne daju frazološke izjave, već da je bitan dijalog i da treba sve probleme staviti na sto - od nestalih lica, imovine, pa sve do granica. "Takva vrsta iskrenosti i otvorenosti bila bi blagorodna za obe strane i značila bi dugoročno uspostavljanje stabilnosti dve zemlje, koje predstavljaju najznačajnije države nastale na prostoru bivše Jugoslavije", uveren je Vučić.
Konstatujući da je u okviru regionalne saradnje Srbija uspela da izgradi bolje odnose sa Crnom Gorom u poslednjih šest meseci, te da nema nikakvih spornih pitanja ni sa Mađarskom, Rumunijom i Burgaskom, i da Srbja postaje mesto na Balkanu iz koga se više ne izvozi nikakva nestabilnost, već postaje faktor stabilnosti i poverenja u regionu.
U dijalogu o Kosovu, konstatovao je Vučić, postignut vidan napredak, koji je u međuvremenu podignut sa tehničkog na najviši mogući politički nivo, i ocenio da je do sada dao rezultate u više sfera, više stvari je implementirano, a ne samo ono što je dogovorila prošla vlada. "Po dolasku na vlast malo ko je očekivao da ćemo više konkretnih stvari uspeti da sprovedemo po pitanju Kosova i Metohije, nego što je urađeno u prethodne tri ili četiri godine. Trudili smo se da uradimo što brže, da bude što bezbolnije za naš narod, a istovremeno donese korist i našem narodu i svim ostalima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji žive na Kosovu", objasnio je on.
Vučić je naveo da se tri do četiri odsto stanovništva severa Kosova bavi kriminalnim delima, ali da su gotovo svi protiv sprovođenja sporazuma o integrisanim prelazima, jer je to za njih psihološko i političko pitanje, pošto ne mogu da prihvate granicu između Leposavića i Raške.
Vlada je, međutim, kako je rekao, znala da se to neće svideti svima i razmišljala je o celini interesa i široj slici celokupnog Balkana. Istovremeno on je ukazao da se čeka da Priština donese zakonski i podzakonski akt kako bi ovaj sporazum bio u potpunosti primenjen.
"Sve te mere koje smo preduzeli nisu bile nimalo lake za Srbiju i naš narod", dodao je Vučić ukazujući da nije bilo lako objasniti našem narodu na Kosovu, ali i u celoj Sbriji zašto takve mere preduzimamo.
On je priznao da šta god da se radi po pitanju Kosova nije popularno u našoj zemlji, ali je potrebno preduzeti korake i mere, jer oni kreiraju bolji život i primetio da je Sbrija ta koja čini najviše ustupaka i pravi kompromise.
S tim u vezi je ukazao da u Sbriji opada podrška javnog mnjenja evropskim integracijama, jer građani vide da im se gotovo svakodnevno nešto uslovljava, a sa druge strane ne vide ekonomske benefite, niti vide šta je EU uradila za nas, ali je dodao da uprkos tome vlada nije krila da su evropske integracije njen politički cilj. "Mi to ne radimo zato što nam je neko stavio glavu na panj, i nemamo alternativu, već zato što smaramo da je to najbolje za našu zemlju, ne samo u ekonomskom i socijalnom smislu, već mislimo da suštinski pripadamo Evropi, da je to nezaustavljiv proces, bez obzira na ljutnju i jed koji ponekad postoje kod dela našeg naroda zbog onoga kroz šta svakodnevno prolazimo", poručio je Vučić i izrazio uverenje da su građani Srbije realistični i da će spoznati korist mera vlade.
Potpredsednik vlade naveo je da je vlada učinila dosta i na reformskom planu, te da je je krenula i u odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, ukazujući da su institucije Srbije snažnije nego ikada i da niko nije zaštićen ko krši zakon. Isto tako, preneo je Vučić, prvi put u poslednjih 12 godina imamo šest meseci kurs dinara prema evru koji nije fiksan, ali kurs u kojem dinar nije izgubio vrednost.
Dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU, ponovio je Vučić, ne zavisi od Srbije, već od velikih zemalja Unije, ali je rekao i da je uveren da građani Srbije zaslužuju dobijanje datuma.
"Mnogo toga smo uradili. Najteži put je bio put Srbije. Srbija je morala najviše žala da proguta. Mislim da ne samo vlada, već pre svega građani zaslužuju tu vrstu poverenja i podrške", podvukao je on.
Na političkom planu Vučić za eventualne vanredne izbore kaže da bi obezbedili veliku podršku aktuelnoj vladi, a njegovoj stranci 50 odsto poverenja građana, a kad je reč o ekonomiji potpredsednik vlade je naveo da je Srbija uspela da zaustavi dramatičan rast nezaposlenosti (sa 27 na 26,5 odsto), te da je cilj da se do kraja iduće godine broj onih bez posla smanji za još nekoliko procenata.

GRUBJEŠIĆ: REZULTATI VLADE PREPOZNATI U BERLINU

BERLIN, februar 20 (Tanjug) - Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić poručila je večeras da su i Vlada Srbije i građani Srbije zaslužili da dobiju datum za početak pregovora za članstvo u EU budući da su postignuti konkretni rezultati u prethodnih pola godine, ocenjujući da su ti rezultati prepoznati i u Berlinu.
"Zaista mislim ne samo da je ova vlada zalužila da Srbija dobije datum, to su zaslužili i građani Srbije zbog svega što su prošli ovih 12 godina naše tranzicije. Mi želimo da Srbija ide brže napred, da se menja i prihvata evropske vrednosti i standarde, a to će se sve dešavati kroz proces pregovaranja", rekla je Grubješić za TV Prva nakon susreta sa članovima Odbora za EU nemačkog Bundestaga.
Na pitanje da li Nemci, ipak, čekaju izveštaj visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u aprilu i da li će datum pregovora zavisiti od rešenja pitanja institucija na severu Kosova i Metohije, Grubješić je rekla da su svi uslovi pobrojani u zaključcima Evropskog saveta i u decembru 2011. i 2012. godine, ali da se "te teške odluke ne donose preko noći". "Potrebno je da prođe neko vreme da bi se te odluke donele i sprovele, a upravo je ova vlada učinla dosta", rekla je Grubješić i dodala da je najveći kvalitet razgovara kada neko prepozna da ste ozbiljan sagovornik i partner i da ne preuzimate nešto na sebe što nećete moći da ispunite.
Ona je ukazala da predstavnici vlade nisu došli u Berlin sa praznim rečima, već sa konkretnim rezultatima koje je vlada postigla u prethodnih pola godine i ti rezultati su prepoznati i u Berlinu. "Sa te strane mi smo mirni. Međutim, naravno poslanici će odlučiti i dati konačnu reč o tome da li Srbija može da nastavi svoj evropski put dobijanjem datuma za početka pregovora", rekla je Grubješić i navela da je razgovor bio otvoren i jasan, ali da su se nemački parlamentaraci najviše interesovali za to dokle se stiglo u dijalogu sa Prištinom i da li je uočljiv vidljiv napredak koji se traži u zaključcima Evropskog saveta.
"I u tom smislu predstoje nam razgovori sutradan, kao i u martu kada nemački poslanici dođu u Beograd ili kada u aprilu dođe mešoviti nemačko-francuski Odbor za evropske poslove", rekla je Grubješić.

VUČIĆ SA POSLANICIMA VLADAJUĆE KOALICIJE CSU/CDU

BERLIN, februar 21 (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević i savetnik predsednika Srbije Marko Djurić razgovarali su u okviru radnog doručka sa poslanicima vladajuće koalicije CSU/CDU koji su zaduženi za spoljne poslove i EU.
Takođe je planirano da se Vučić sastane sa savetnikom nemačke kancelarke za spoljnu i bezbednosnu politiku Kristofom Hojzgenom, dok će potpredsednica Grubješić imati susret sa savetnikom šefice nemačke vlade za evropska pitanja Nikolausom Majero-Landgrutom. Grubješićeva, Delevićeva i Djurić, pored toga, učestvovaće i na konferenciji "Balkan i budućnost Evrope: uloga Srbije", koju organizuju Fondacija "Robert Boš, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Vučić će, kako je najavljeno, u Berlinu razgovarati i sa zamenikom hrvatskog premijera Nevenom Mimicom, kao i šefom crnogorske diplomatije Igorom Lukšićem.

VUČIĆ S NEMAČKIM NOVINARIMA: SRBIJA RADOM ZASLUŽILA DATUM

BEOGRAD, 21. februar (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić izjavio je danas u Berlinu da je Srbija svojim radom zaslužila da dobije datum za početak pregovora sa EU.
U razgovoru s novinarima redakcija "Bild", "Die Welt", "Bild am Sontag" i "Welt am Sontag", a okviru posete najvećoj nemačkoj novinskoj kući "Aksel Špringer ferlag", Vučić je sumirao utiske posete Berlinu, poruke koje su predstavnici nemačke vlade poslali Srbiji i razgovarao o podršci procesu pridruživanja EU, kao i mogućnosti prevremenih izbora.
"To je za mene najteže pitanje. Postoje izvesni pritisci unutar stranke da idemo na izbore, ali je odgovornost za državu veća", rekao je Vučić.
Na pitanje novinara da li je Srbija tražila datum, Vučić je odgovorio: "Hoćemo da Nemačka vidi Srbiju kao pouzdanog partnera. Ako dobijemo datum, biće to sjajna vest za Srbiju, ali nikoga nećemo terati da nam da nešto što nismo zaslužili. Ali, mislim da je Srbija svojim radom zaslužila datum."
Vladina Kacelarija za saradnju s medijima saopštila je da je u toku sastanak prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića sa Kristofom Hojzgenom, savetnikom kancelarke Angele Merkel za spoljnu politiku i bezbednost.

GRUBJEŠIĆ: U BRISELU SE DEŠAVA, U BERLINU REŠAVA

BERLIN, 21. februar (Tanjug) - Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić ocenila je danas u Berlinu da je naša zemlja u ovom trenutku najbliža dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, te da je tajming za posetu Nemačkoj pravi jer se, kako je rekla: "U Briselu dešava (dijalog), a u Berlinu rešava".
"Mi smo realno najbliže datumu sada, bliže nego što smo ikada bili", istakla je ona u izjavi Tanjugu i podsetila da je prilikom stupanja na dužnost rekla da neće pominjati godinu prijema Srbije u EU, pa zato ne želi da govori ni o terminu dobijanja datuma.
Grubješićeva je kazala da vlada želi da se ono što radi prikaže kao nešto što radimo zbog nas samih, a ne zbog datuma, kao što i sve reforme preduzima upravo zbog naših građana. "Datum će doći kao logična posledica svega što smo mi uradili, a što je poznato i u Berlinu. Šanse postoje, velike i realne da datum dobijemo u junu, ali to ne zavisi više od nas, već najviše od Nemačke i drugih zemalja. Znamo da je Nemačka najveća i najmoćnija i da je u njenim rukama određivanje datuma za početak pregovora sa Srbijom", objasnila je ona.
Grubješićeva je ponovila da ne može da predvidi kada će Srbija ući u EU, ni kako će Unija tada izgledati, ali i dodala da je na nama da radimo i da se ne obaziremo na datum prijema. "Da bismo pričali o tome najpre treba da počnemo pregovore, i to je prva i najveća stepenica koju sada treba da prekočimo, a tome smo posvećeni", naglasila je Grubješićeva.
Napredak u dijalogu Beograda i Prištine jedna je od ključnih stvari za dobijanje datuma, zbog čega je Grubješićeva podsetila da svi u EU, pa i u Nemačkoj, znaju šta je aktuelna vlada učinila u proteklih šest meseci na tom planu i da je celu stvar preokrenula i podigla na politički nivo.
Nemačka je, prema njenim rečima, veoma zainteresovana za rešavanje ovog problema, ali i Srbija jer svaki dan odugovlačenja znači i težu poziciju za građane koji žive na Kosovu i Metohiji. Napredak je, kazala je Grubješićeva, aktuelna vlada zabeležila i na planu reformi, što će, kako je rekla, potvrditi i građani, jer to što je učnjeno u borbi protiv korupcije i kriminala čekali smo 12 godina, od prve demokratske vlasti.
"Da da vidimo da nema zaštićenih, da nema onih koji nekog pozovu i skinu sa liste osumnjičenih. Pravda i zakon važe za sve. Nadam se da će naše institucije dovoljno ojačati da sve slučajeve koji su pokrenuti dovedu do kraja, da imaju sudski epilog, a to je nešto što EU prepoznaje i ceni", istakla je ona u izjavi Tanjugu.
Ocenivši da je ovo pravo vreme za posetu Berlinu, jer se "u Briselu dešava (dijalog), a u Berlinu rešava", Grubješićeva je zaključila da je upravo to, što na više frontova nastupamo zajedničkim snagama, vrilna ove vlade.

BERLIN: SRBIJA DA SE PONAŠA U SKLADU SA STATUSOM KANDIDATA

BERLIN, 21. februar (Tanjug) - Berlin očekuje od Srbije da se ponaša u skladu sa statusom kandidata, poručio je danas visoki zvaničnik nemačkog ministarstva spoljnih poslova Nikolaus Graf Lambsdorf, ocenjujući da "to nije uvek slučaj", iako "napredak postoji".
Lamsdorf, koji je direktor Direkcije za jugoistočnu Evropu, Tursku i EFTA, istakao je da je dodela statusa kandidata Srbiji najbolji dokaz da je "solunski proces" i te kako živ. EU i dalje je privržena obećanjima datim u Solunu - širenje mora biti nastavljeno, a zemlje zapadnog Balkana moraju obaviti svoje zadatke, naglasio je Lamsdorf na konferenciji "Balkan i budućnost Evrope - Uloga Srbije", u Fondaciji Robert Boš u Berlinu.
Sredinom aprila, podsetio je Lambsdorf, Evropska komisija će objaviti novi izveštaj, a on se nada da se neće usredsrediti samo na dijalog Beograda i Prištine, već i na druge aspekte, kao što su reforme.
Na skupu u Berlinu, potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić ocenila je da je važnije nego ikada obratiti pažnju na regionalnu saradnju, jer svi dele zajedničke ciljeve, izazove i probleme - nijedna zemlja ne može napredovati bez veze sa susedima, a jedan od prioriteta spoljne politike Beograda je upravo regionalna saradnja.
Kako je primetila, neki odnosi u regionu još su, međutim, opterećeni nasleđem prošlosti, a Vlada Srbije će, kako je istakla, činiti sve da produbi odnose sa Hrvatskom i BiH, kako bi oni bili bolji i manje kompleksni. Po njenim rečima, saradnja sa Hrvatskom na tehničkom nivou je dobra, a na političkom nivou je važno što je hrvatski premijer posetio Beograd.
Kad je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom, Grubješić je istakla da je potreban održivi dogovor sa vlastima u Prištini, zbog čega je dijalog podignut na politički nivo, a predsednik i premijer preuzeli potragu za rešenjem.
"Da li će se dijalog završiti za par rundi nije toliko važno, nego je bitno da se pronađe rešenje", istakla je.
Kada je reč o reformama, Grubješić je konstatovala da je Srbija u poslednjoj deceniji uspela da napreduje, i to ne samo zbog zahteva EU - od koje Srbija očekuje da ostane pri svojim obećanjima. "Naš cilj je bio i biće prosperitetna Srbija, koja neće biti predmet, već subjekat politike EU", istakla je Grubješić dodajući da građani Srbije u Briselu ne vide više mašinu za štampanje novca, već mnogo više.
Zamenik generalnog diektora Direkcije za proširenje EK Jost Korte istakao je da je solunsko obećanje "živo", a da je prošla godina, iako je bila najteža, bila bitna za evropske integracije - Srbija je dobila status kandidata, Crna Gora otpočela pregovore. EU nije menjala svoj stav prema proširenju, ali jeste se promenila Unija, te Hrvatska sada pristupa jednom klubu koji je drugačiji nego što je bio pre. Sada je, naglasio je Korte, teže postati član EU, jer su zahtevi teži. EK će objaviti izveštaj 16. aprila koji će sadržati dve komponente, jednu o napretku u dijalogu, za koji se Korte nada da će biti ispunjeni zahtevi Saveta EU, a drugi će biti posvećen reformama.
Korte je kazao da je impresioniran onim što se dešava u Srbiji, naglasivši da se sprovode reforme, i da je veoma iznenađen novom vladom koja je pokazala kako brzo mogu da se menjaju stvari.
Zamenik hrvatskog premijera Neven Mimica naglasio je da je približavanje EU pomoglo Zagrebu da se približi i svojim susedima, ali i Balkanu, od kojeg je bežao.
"Moramo priznati da je hrvatski evropski identitet sastavljen od njegove mediteranske, centralnoevropske i balkanske komponente. Članstvo u EU i evropska perspektiva su motivacija za sprovođenje reformi", rekao je on, naglasivši da bi članstvo Hrvatske moglo biti motivacija za zemlje regiona i dokaz da evropska perspektiva stvarno uspeva.
On je ukazao da je Sloveniji trebalo 6 godina, Hrvatskoj 12 za pristupanje EU, i da ne bi želeo da sledećoj članici iz regiona treba 24 godne da bude primljena, jer bi ta progresija bila u stvari regresija. Proces pristupanja, prema njegovim rečima, važniji je od samo članstva, jer je reč o procesu reformi i uređenju zemlje. Odnosi Hrvatske i Srbije, kako je rekao, su obeleženi problemima koji datiraju još iz Prvog svetskog rata i potrebno je pronaći način za ophođenje prema otvorenim pitanjima.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ukazao je da je važna održivost procesa na Balkanu i ukazao da se na primeru Srbije vidi da se vlast promenila, ali da je politika po pitanju EU i reformi ostala nepromenjena. Nije samo pitanje Kosova važno, već su bitne i reforme, kazao je on, dodajući da je važno da to podržavaju i građani. Nastavak Solunskog procesa je važan, i zbog toga je bitno dodeljivanje Srbiji datuma za početak pregovora, zaključio je Svilanović.
Na konferenciji u Berlinu učestvuje i poljnopolitički savetnik predsednika Srbije Marko Djurić.

VILHELM: BERLIN OHRABRUJE SRBIJU NA PUTU KA EU

BEOGRAD, februar 20 (Tanjug) - - Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je večeras da su nemački zvaničnici danas želeli da ohrabre Srbiju na putu ka EU i ocenio da ukoliko dijalog Beograda i Prištine urodi plodom, postoje dobre šanse da Srbija dobije datum početka pregovora sa EU.
"Dobio sam povratnu informaciju o razgovorima srpske delegacije sa nemačkim zvaničnicima u Berlinu i ona je veoma pozitivna", rekao je Tanjugu ambasador Vilhelm.

ROBNA RAZMENA SRBIJE I NEMAČKE 2,5 MILIJARDI EVRA

BEOGRAD, februar 20 (Tanjug) - Robna razmena Nemačke sa Srbijom u protekloj godini dostigla je skoro 2,5 milijardi evra, a izvoz Srbije u Nemačku zabeležio je rekordnih 971,44 miliona evra, gotovo 11 odsto više nego u 2011. godini.
Prema saopštenju nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju, robna razmena dostigla je 2,495 milijardi evra, odnosno 6,5 odsto više nego 2011.
Nemačka je iz Srbije, u tom vremenskom periodu, uvezla robu u vrednosti od 971,44 miliona evra (za 10,9 odsto više u odnosu na 2011. godinu), dok je, s druge strane, njen izvoz u Srbiju iznosio oko 1,524 milijarde evra (što je uvećanje za 3,8 odsto).
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prošloj godini u trgovinskom odnosu sa Nemačkom iznosio je 552,54 miliona evra, a godinu ranije - 591,88 miliona evra.
Najnovije podatke o robnoj razmeni između Srbije i Nemačke za prošlu godinu objavila je Delegacija nemačke privrede u Srbiji.
Direktor delegacije Mihael Šmit, rekao je da Srbija beleži sve značajniji izvoz u Nemačku, između ostalog, i zahvaljujući brojnim nemačkim preduzećima u Srbiji koja svoje proizvode iz ovdašnjih fabrika izvoze brojnim kupcima i partnerima na nemačkom tržištu.
"Pored ovoga, pojedini veliki nemački investicioni projekti još nisu završeni i tek sa njihovim zaključenjem pojedine kompanije steći će puni kapacitet za novi izvozni ciklus", kazao je Šmit.
U saopštenju se navodi da se zato može očekivati dalje unapređenje u trgovinskoj razmeni dve zemlje, kao i dalji rast srpskog izvoza, čime će Nemačka i ubuduće ostati najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

SRBIJA

MRKIĆ: PRIORITET - OBEZBEDITI POSAO ZA SRPSKE FIRME U AZIJI

NEJPJIDOU, 21. februar (Tanjug) – Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, koji na početku turneje po Jugoistočnoj Aziji boravi u Mjanmaru, izjavio je danas da je obezbeđivanje poslova za srpska preduzeća u azijskom regionu jedan od spoljnopolitičkih prioriteta.
"Pokušavamo da obezbedimo i posao u pogledu izgradnje vagona i u raznim drugim sektorima, u energetskom, uopšte, u jačanju infrastrukture u toj zemlji...U svim tim oblastima pokušava se naći posao za srpska preduzeća", rekao je Mrkić u izjavi Tanjugu.
Ministar je podsetio da srpske firme rade na poslovima u vezi sa potavljanjem dalekovoda u Mjanmaru - zemlji koju popularno zovu "Mali tigar", jer se nalazi u regiji koja se razvija najbrže u svetu. "Vi znate da je zadatak diplomatije i da je naš spoljnopolitički prioritet i to da plasiramo ono što je naše u ove regije. Pošto su ove zemlje uglavnom platežno sposobne, mi i na ovaj način želimo da ojačamo sopstvenu privredu i da obezbedimo što brži oporavak Srbije", rekao je Mrkić. S obzirom na nezaposlenost u zemlji, kako je rekao, i kroz "ovakve posete i dogovore postižemo ono što nam je potrebno".
Šef srpske diplomatije započeo je juče turneju po Jugoistočnoj Aziji, u okviru koje će do 2. marta obići Mjanmar, Laos, Kambodzu i Vijetnam.U glavnom gradu Mjanmara, Nejpjidou, Mrkić je prvog dana posete sa ministrom kulture Ajeom Mjint Kjuom potpisao međudržavni Sporaum o kulturnoj i obrazovnoj saradnji.
Planirani su razgovori Mrkića sa njegovim domaćinom, mjanmarskim ministrom spoljnih poslova Vunom Maung Lvinom, kao i prijem kod predsednika države Teinom Seinom i susreti sa predsednikom Donjeg doma parlamenta Turom Sve Manom i gradonačelnikom Jangona - nekadašnjeg Ranguna - Hlaom Mjintom. Kako se očekuje, ti susreti bi trebalo da potvrde opredeljenje za dalji razvoj veza s Mjanmarom, posebno onih koje promovišu privredno prisustvo Srbije na tržištu nekadašnje Burme, projekte u vojno-ekonomskoj saradnji, nastavak programa stipendiranja stranih studenata u Srbiji i mogućnost međuuniverzitetske saradnje.
Kako je ranije saopštilo ministarstvo spoljnih poslova, poseta državne delegacije Srbije regionu Jugoistočne Azije će predstavljati priliku da se osnaži politički dijalog na visokom nivou o najvažnijim međunarodnim i regionalnim pitanjima, zatraži dalja podrška za stavove i politiku naše zemlje, kao i da se analiziraju konkretne mogućnosti za unapređenje ekonomske i drugih vidova saradnje.
Tokom posete planirano je i potpisivanje više bilateralnih sporazuma.

BAN KI-MUN NA PRIJEMU KOJI JE SRBIJA ORGANIZOVALA U NjUJORKU

NjUJORK, 20. februar (Tanjug) - U Stalnoj misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Njujorku, održan je prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, kome je prisustvovao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun.
On se tokom prijema zadržao u dužem prijateljskom razgovoru sa domaćinom, ambasadorom Srbije pri UN Feodorom Starčevićem i drugim zvanicama, saopšteno je iz Misije Srbije.
Pored prvog čoveka UN, svečanosti koja je održana sinoć, prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora, ambasadori i druge visoke diplomate država članica UN. Na prijemu su bili i predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti, šef Delegacije Evropske unije pri UN, diplomate država regiona, kao i predstavnik Kancelarije predsednika Generalne skupštine i visoki funkcioneri svetske organizacije.

KRKOBABIĆ I VILHELM SLOŽNI O SRBIJI U EU

BEOGRAD, 20. februara (Beta)- Nemačka želi da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju, a Srbija na tom putu očekuje punu pomoć Nemačke, saopšteno je danas nakon susreta potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića i ambasadora SR Nemačke Hajnca Vilhelma.
Nemački ambasador istakao je da Nemačka ima istoriju dobrih političkih i privrednih odnosa sa Srbijom, posebno sa srpskim Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čijem se čelu nalazi Krkobabić.
Potpredsednik Vlade Srbije izjavio je posle sastanka da će Srbija ostati pouzdan partner Nemačke, navodeći da je Srbija jedina zemlja s kojom je Nemačka potpisala sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika.

SRBIJA – KiM – DIJALOG

PETA RUNDA DIJALOGA BEZ DOGOVORA, NASTAVAK 4. MARTA

BRISEL, 20. februar (Tanjug) - Peta runda političkog dijaloga premijera Srbije Ivice Dačića i Hašima Tačija završena je bez dogovora o institucijama na severu Kosova, ali je Ketrin Ešton saopštila da su sve troje "zadovoljni značajnim napretkom".
Po rečima premijera Srbije Dačića, dogovor o institucijama na severu Kosova nije postignut, ali je ostvaren izvestan napredak i srpska strana je "stavila na sto" predlog o zajednici srpskih opština. "Mi nećemo dozvoliti nikakvo demontiranje institucija, dok se ne dogovorimo šta će ih zameniti", rekao je Dačić novinarima. Po njegovom mišljenju, očekivanja međunarodne zajednice da će tokom današnje runde doći do velikog proboja bila su preterana."Kada bi problem srpsko-albanskih odnosa mogao da se reši za dva dana, neko bi to sigurno uradio pre mene", dodao je srpski premijer.
Razlog zbog kojeg su razgovori u ovoj rundi trajali dva dana su važne teme, ali i namera da napredak u dijalogu bude konstatovan u aprilskom izveštaju Evropske komisije, koji se očekuje 16. aprila.
Dačić je objasnio da pitanje zajednice srpskih opština uključuje brojna složena pitanja - sudstvo, bezbednost, zdravstvo i obrazovanje. "Međutim, mi smo zadovoljni što se o ovoj temi sada ozbiljno razgovara", istakao je. Srpski premijer je dodao da se danas isključivo razgovaralo o zajednici srpskih opština, a da su sva druga otvorena pitanja sporedna u odnosu na to. On se, kako je kazao, u razgovorima rukovodio Platformom i Rezolucijom o Kosovu.
Kako je Tanjug saznao iz briselskih diplomatskih krugova, juče je dominirala tema Osnovnog suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koji je pod patronatom Euleksa, a u okviru kosovskog pravosuđa. Taj sud ne funkcioniše već pet godina jer lokalno stanovništvo ne dozvoljava da sudije i tužioci uđu u zgradu Suda.
Za popodnevni deo bilo je predviđeno da se razgovara o razmeni oficira za vezu između Beograda i Prištine. Ovo pitanje je u načelu dogovoreno tokom prethodne runde dijaloga, ali detalji vezani za status oficira su ostali neusaglašeni.
Paralelno sa premijerima, o ovom problemu su u istoj zgradi, ali odvojeno, razgovarali članovi radnih grupa, saznaje Tanjug.
Juče je, pre zajedničkog radnog ručka, Eštonova imala odvojene sastanke sa Dačićem i Tačijem.
Dačić se, posle razgovora u kabinetu Ketrin Ešton, sastao i sa američkim diplomatom zaduženim za Balkan Filipom Rikerom. Nakon tog susreta iz Vlade Srbije je saopšteno da je Riker pozitivno ocenio nastojanja srpske vlade da dijalogom dođe do prihvatljivih rešenja koja će obezbediti stabilnost i da je ponovio da Vašington pruža punu podršku nastavku dijaloga i da SAD podržavaju evropsku perspektivu Srbije.
U međuvremenu, i dopisniku Tanjuga je u Stejt departmentu rečeno, da boravak Rikera u Briselu znači nastavak podrške SAD dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Riker je u ponedeljak u Briselu razgovarao i sa Tačijem.
Kosovsi premijer se juče u toku pre podneva sastao u Briselu i sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom i komesarom za proširenje Štefanom Fileom, koji su poručili da je "ova nedelja presudna za napredak Kosova i Srbije na evropskom putu" i da su konretni rezultati u dijalogu od suštinskog značaja.
Istovremeno, evropski zvaničnici su od Tačija zatražili da se intenzivnije angažuje na sprovođenju reformi i borbi protiv organizovanog kriminala, kao i da primeni preporuke Komisije u vezi sa viznom liberalizacijom, kao i da potpuno sarađuje sa misijom Euleks.

DAČIĆ: DATUM PODSTICAJ DA SE DODjE DO DOGOVORA

BRISEL, februar 20 (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić smatra da bi dobijanje datuma početka pregovora o članstvu Srbije u EU bilo značajan podsticaj da se dođe do dogovora o institucijama na severu Kosova, a da bi, s druge strane, nedobijanje datuma moglo da "ubije dijalog" sa Prištinom, jer bi stvorilo utisak kod Srba da nikada ništa neće dobiti od EU i da dijalog ne treba ni voditi.
Dačić je u Briselu, po završetku pete runde dijaloga sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, izjavio Televiziji B92 da je neopravdan utisak da Srbija želi da pitanje institucija na severu KiM reši samo zbog početka pregovora sa EU, jer je, kako je istakao, važnije od svega postići održivo rešenje na Kosovu.
Ističući da danas dogovor o institucijama Srba na severu KiM nije bilo moguće postići zbog složenosti tog problema, Dačić je rekao da je pitanje severa Kosova potrebno što pre rešiti, zato što Srbiji vreme i političke prilike ne idu na ruku. "Međunarodni odnosi su takvi da ne možemo računati u skorijem periodu da će se desiti neka revolucionarna promena i da će svi podržati srpsku stranu, zato je nama u interesu da se dođe do pravednog dogovora", poručio je Dačić.
Kako je objasnio, Beograd je saglasan da se pitanje paralelizma institucija reši ne zalazeći u pitanje statusa, tako što će se doći do institucija koje bi bile prihvatljive i za Prištinu, i za Srbe na Kosovu i za Beograd. "S jedne strane Srbi treba da budu zadovoljni, da to bude njihova vlast, a sa druge strane Priština treba da prihvati tu vlast a da ne shvati da je to neka zajednica koja bi radila protiv Prištine", precizirao je Dačić.
On je još jednom podvukao da neće biti ukidanja srpskih institucija sve dok se ne usaglasi paket koji bi podrazumevao postojanje zajednice srpskih opština sa nadležnostima, načinom izbora, i koji bi omogućio srpsku samoupravu na KiM. "Onda je moguće razgovarati o tome da se institucije Srbije transformišu u institucije zajednice srpskih opština", objasnio je Dačić.
Uoči nastavka dijaloga, koji se odvija uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a zakazan je za 4. mart, Dačić je najavio da će u međuvremenu pitanje institucionalnog uređenja severa KiM razmotriti eksperti obe strane, kako bi se videlo kakva sve komparativna rešenja postoje u svetu.

TAČI: SVI SVESNI DA TREBA RASFORMIRATI PARALELNE STRUKTURE

PRIŠTINA, 20. februara (Beta) - Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je danas, posle susreta sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, da su "svi svesni" da paralelne strukture Srbije na Kosovu treba rasformirati što je brže moguće.
"Svi su svesni da paralelne strukture Srbije (na severu Kosova) treba rasformirati što je pre moguće, i to će se dogoditi", izjavio je Tači posle sastanka sa Dačićem u kojem je posredovala visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton).
"Bezbednosne strukture će biti rasformirane, a biće pronađene druge mogućnosti u pogledu sistema obrazovanja, zdravstva, civilnih službenika, da se prilagode ili transformišu", rekao je Tači.
Tači je rekao da će stručne grupe nastaviti da rade na razjašnjavanju drugih detalja u vezi sa pitanjima o kojima je razgovarao sa Dačićem. Dodao je da su jučerašnji i današnji sastanci sa srpskim premijerom bili konstruktivni. "Mogu reći da je današnji sastanak bio u konstruktivnom duhu i opredeljen za iznalaženje prihvatljivih rešenja za normalizaciju situacije na severu zemlje, rasformiranje bezbednosnih struktura što je pre moguće, i uvođenja reda, zakona i pravnog sistema u sklopu kosovskog zakonodavstva", rekao je Tači.
Kosovski premijer je izjavio da je na sastanku ukazao na "potrebu organizovanja slobodnih izbora u četiri opštine na severu Kosova tokom ove godine". Tači je rekao da će se narednih dana sastati stručne grupe da razjasne detalje ovih pitanja, kako bi se 4. marta premijeri Srbije i Kosova ponovo sastali. Izrazio je nadu da se zahvaljujući takvom duhu u razgovorima može obezbediti rešavanje svih problema u tom delu Kosova koji nisu bili rešavani 13 godina.

EŠTON: ZADOVOLjNA SAM ZNAČAJNIM NAPRETKOM U DIJALOGU

BRISEL, 20. februara (Beta) - Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton saopštila je danas, posle završetka najnovije runde dijaloga Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom Unije, da je zadovoljna, kao što su i premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, "značajnim napretkom" koji je postignut u razgovorima.
"Premijeri Dačić i Tači sastali su se juče i danas u okviru dijaloga, pod okriljem EU, o normalizaciji odnosa, i imali su iscrpne diskusije. Oni će se vratiti u svoje glavne gradove na konsultacije, i ponovo doći u Brisel 4. marta na sledeći sastanak. Premijeri su zadovoljni značajnim napretkom koji su postigli, kao i ja", rekla je Ešton, prema saopštenju iz Brisela.
Dačić, Tači i Ešton nastavili su danas, juče započetu, rundu dijaloga, čija je glavna tema, prema izvorima iz Evropske komisije, bila sever Kosova i uspostavljanje novih srpskih institucija, uz povlačenje neposrednog prisustva Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i pravosuđa.
Prema rečima portparolke Ketrin Ešton, Maje Kocijančič, razgovori su nastavljeni "u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine". Ova, po oceni čelnika EU, ključna runda dijaloga za put Srbije, kao i Kosova, ka evropskoj integraciji, počela je juče, a prekinuta je sinoć posle višečasovnih razgovora Eštonove, Dačića i Tačija. Dačić i Tači su se potom konsultovali sa svojim saradnicima i, kako je rečeno, ostali su u vezi i nastavili raspravu oko ključne teme kosovskog severa i srpskih institucija na Kosovu koje bi bile uklopljene u sistem vlasti u Prištini.
Te srpske institucije u sklopu zajednice srpskih opština, kako je predočio Dačić, ostale bi povezane i s Beogradom, a Tači je rekao da je cilj da "kosovski Srbi budu uklopljeni u institucije Kosova".