SRBIJA

MRKIĆ I BURKHALTER: TIMSKI RAD PRED PREDSEDAVANjE OEBSOM

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Švajcarska i Srbija rade na zajedničkom dokumentu namenjenom predsedavanju te dve zemlje OEBSom 2014. i 2015. kojeg će u junu ponuditi na usvajanje Savetu ministara te organizacije u Beču. To su na konferenciji za novinare nakon razgovora u Beogradu izjavili švajcarski ministar spoljnih poslova Didije Burkhalter i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić. Cilj plana je uspešno predsedavanje važnom organizacijom, istakao je Mrkić, dok je Burkhalter rekao da Švajcarska i Srbija imaju zajednički interes, koji će ostvariti dokumentom "Zajednički plan rada".
Govoreći o problemu lažnih azilanata, Mrkić je pohvalio Švajcarsku na preduzimanju mera u pogledu lažnih azilanata i ocenio da su te mere pokazale da je broj azilanata moguće smanjiti. Povodom najave švajcarskih vlasti u januaru o angažovanju svojih vazduhoplovnih oficira za vezu u trima stranim zemljama na suzbijanju ilegalne migracije, švajcarski ambasador Žan-Danijel Ruh rekao je da Srbija nije među tim zemljama. Govoreći o dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu u EU, Mrkić je ocenio da "okolnosti idu na ruku" i da ono što je u Srbiji do sada učinjeno govori u prilog dodele datuma.
"Ne bih se vezivao za datum kao za nešto što određuje sudbinu države", kazao je šef diplomatije. Šef diplomatije je dodao da u odnosima Srbije i Švajcarske nema otvorenih pitanja i istakao da, u oblasti trgovine, u Srbiji ima mnogo švajcarskih investitora. Mrkić je zahvalio Švajcarskoj na velikom broju donacija, posebno u oblasti obrazovanja i energetike. Švajcarski ministar pomenuo je da u Švajcarskoj živi 105.000 ljudi poreklom iz Srbije i istakao da će njegova zemlja i dalje proširivati saradnju i pomagati razvoj Srbije. Burkhalter je istakao i da je Švajcarska u 2012. bila drugi najveći investitor i izrazio nadu da će se rezultati na tom polju ove godine poboljšati.

MRKIĆ ZAHVALIO CUNOZAKIJU ZA UNAPREDjENjE ODNOSA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 11. februara 2013. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić zahvalio je danas odlazećem ambasadoru Japana u Beogradu Tošiju Cunozakiju za izuzetno zalaganje za sveobuhvatni razvoj odnosa i saradnje Srbije i Japana, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. "Posebnu zahvalnost dugujemo Cunozakiju jer je za vreme njegovog mandata Japan prvi put Srbiji odobrio kredit, po preferencijalnim uslovima, neuporedivo povoljnijim od tržišnih, za potrebe termoelektrane 'Nikola Tesla' ", rekao je Mrkić koji je danas primio ambasadora u oproštajnu posetu.
Mrkić koji je bio i prvi ambasador Srbije u Japanu, dodao je da su ta sredstva omogućila sprovođenje investicionog projekta koji će obezbediti "višestruku korist za Srbiju, kako u pogledu zaštite životne sredine, tako i otvaranja novih radnih mesta". U saopštenju se dodaje da su u vreme službovanja Cunozakija ukinute i vize za državljane Srbije koji putuju u Japan.
Japanskog ambasadora je danas odlikovao predsednik Nikolić Ordenom srpske zastave drugog reda, za zasluge za učvršćivanje miroljubive saradnje dva naroda. Cunozaki je, naglasivši da su dobri odnosi Srbije i Japana značajno unapređeni zalaganjem obe strane, zahvalio narodu i Vladi Srbije za pomoć i saosećajnost posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija, koji su Japan pogodili marta 2011.

NIKOLIĆ ODLIKOVAO ODLAZEĆEG JAPANSKOG AMBASADORA

BEOGRAD, 11. februara 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je danas odlazećeg ambasadora Japana Tošija Cunozakija ordenom srpske zastave drugog reda za, kako je navedeno, zasluge za uučvršćivanje miroljubive saradnje dva naroda. Cunozaki, čiji se četvorogodišnji mandat uskoro završava, orden je primio u Predsedništvu Srbije, a kako je predsednik komisije za dodelu odlikovanja Oliver Antić istakao u obrazloženju, Cunozaki je sopstvenim angažmanom "značajno doprineo dijalogu na svim nivoima posle jednog perioda pada u odnosima" sa Japanom i uspeo da unapredi kulturne i privredne odnose Srbije i te dalekoistočne zemlje.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u svom govoru ukazao da se radi o dragom prijatelju koji "nije zaboravio Srbiju ni kada je Japan preživljavao najteže trenutke u svojoj posleratnoj istoriji (usled zemljotresa i cunamija iz marta 2009)." Prema njegovim rečima, Cunozaki je uspeo "što gospod Bog nije", a to je da "sastavi Japan i Srbiju" iako su dve zemlje geografski veoma udaljene, što znači da je orden stavljen "na prave grudi" i da je otišao "pravoj državi".
Cunozaki je rekao da se od svog stupanja na funkciju 2009. godine uvek trudio da se lično angažuje na učvršćivanju odnosa dve zemlje i podsetio da je za poslednje četiri godine Japan dodelio Srbiji kredit za termoelektranu Nikola Tesla, da je ukinuo vize za njene građane i da su unapređeni odnosi u oblastima zdravstva, kulture i ekologije. On je takođe zahvalio građanima Srbije na solidarnosti sa građanima Japana u vreme kada su tu zemlju pogodili katastrofalan zemljotres i cunami, i dodao da je prikupljena pomoć u vrednosti od tri miliona dolara.

MINISTARSTVO TRGOVINE VRAĆA EKONOMSKE DIPLOMATE, VAŽNA SARADNjA SA MSP

MOSKVA/BEOGRAD, 12. februar (Tanjug) –Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin potvrdio je danas za Tanjug da je razgovarao sa ministrom spoljne i unutrašnje trgovine Rasimom Ljajićem, da se na poslovima ekonomske diplomatije ubuduće angažuju predstvništva PKS u svetu."To je još uvek na nivou inicijave Ministarstva, a mi smo spremni za razgovore i mislimo da je jako važno da se nađu zajednički dogovori, da se smanje troškovi i pošalju najkvalitetniji predstavnici, tako da učinak bude maksimalan, a finansijski trošak sveden na minimalan okvir", rekao je Bugarin, koji predvodi privrednu delegaciju na sajmu hrane i pića Prodekspo u Moskvi. Ideja je da se na neki način, objedine kapaciteti , tamo gde postoje ekonomske diplomate i predstavništva komore, kako se ne bi duplirali troškovi, tako što bi veći deo tih predstavništava prihvatila PKS, da ne bi bilo direktnog budzetskog zahvatanja, objasnio je.
"Apsurdno je i neracionalno da se preklapaju predstavništva i da vlada izdvaja određena sredstva za angažman ekonomskih diplomata", ocenio je čelnik PKS. Prema rečima Bugarina, PKS ima predstavništva u 10 zemalja, tako da komore može dati ozbiljan doprinos, da se smanje troškovi ekonomskih diplomata i obezbedi odgovarajući nivo i kvalitet njihovog rada. On je istakao da je jako važno da ceo posao bude i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, kako bi se smanjili troškovi iznajmljivanja određenih prostora u kojima funkcionišu predstavništva, kao i celokupni troškovi, koje država ima za ekonomske diplomate.Te diplomate će direktno odgovarati institucijama vlasti, a pre svega predstavnicima srpske privrede. Bugarin je rekao da se PKS neće mešati u ocenu rada ekonomskih diplomata, koje je angažovalo ministarstvo.
Tokom 2010. godine je blizu 30 ekonomskih diplomata postavilo Ministarstvo ekonomije, sada Ministartvo finansija i privrede, u kome je Tanjugu potvrđeno da su sve nadležnosti oko oko tih predstavnika prebačene u Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine.U Ministarstvu trgovine su potvrdili da su razgovarali sa predsednikom PKS, kako bi komora preko svojih predstavništava, gde god je to moguće, preuzela poslove ekonomske diplomatije, jer su sredstva u republičkom budzetu za tu namenu smanjena ove godine za 30 odsto. Ministarstvo trgovine je već počelo da vraća neke ekonomske diplomate u zemlju, ali ceo posao oko ocene njihovg rada i svrsishodnosti, nije još doveden do kraja.

SRBIJA – EU

MRKIĆ: OKOLNOSTI OKO DATUMA "IDU NA RUKU" SRBIJI

BEOGRAD, 12. februar (Tanjug) –Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić izjavio je da okolnosti i sve što je učinjeno u vezi sa dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU „idu na ruku" Srbiji. Na pitanje da li je susret sa nemačkim zvaničnicima u Berlinu presudan za donošenje pozitivne odluke za dobijanje datuma, on je odgovorio „Ne moram ja da vam opisujem koliko je Nemačka uticajna. Ali, da li sve zavisi od Nemačke? Pretenciozno bi bilo da tako nešto potvrdim, a sa time ne bi mogle da se slože ni ostale članice EU".
Mrkić je posle sastanka sa švajcarskim kolegom Didijeom Burkhalterom, naglasio da je Beograd u stalnoj konstruktivnoj komunikaciji sa Nemačkom, da se ti odnosi ne svode samo na posete, ali i da istovremeno radi i sa svim ostalim zemljama članicama EU. Odgovarajući na pitanje kakva očekivanja ima od izveštaja EK u vezi sa datumom za početak pregovora, on je rekao da veruje da ćemo taj datum dobiti, ali da ne bi želeo da se vezuje za datum kao za nešto što određuje sudbinu zemlje.
„Verujem da će taj datum biti određen, ali ne želim da stvaram neki optimizam koji bi se raspršio ili ojačao sa nekim datumom", rekao je Mrkić. Na pitanje Tanjuga sa kakvim predlozima Beograd ide na sledeću rudnu političkog dijaloga u Brisel, na kojem će tema biti paralelizam institucija, kako je najavio premijer Ivica Dačić, Mrkić je rekao da su pozicije Beograda opštepoznate i da Beograd nastupa na osnovu onoga što je usvojeno u Narodnoj skupštini. „Dileme nema, zastupaćemo te pozicije, nadajući se da će one biti prihvaćene u celosti", rekao je Mrkić.

DAČIĆ: CILj SRBIJE BRŽE KA EU

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija nema pravo da zastane u sprovođenju reformi i da je cilj vlade "korak brže" ka Evropskoj uniji. "Cilj vlade je korak brže ka EU jer je to sredstvo da narod i država žive bolje. Ako nastavimo ovim putem, da Srbija bude faktor mira i stabilnosti, uvek ćwemo moći da je odbranimo", rekao je Dačić na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini povodom Dana Kriminalističkopolicijske akademije.
On je naveo da je zbog toga sadašnja politika koju sprovodi vlada "odbrane Srbije mirnim putem". "Vreme je da Srbija i u miru pobedi", rekao je Dačić i dodao da će se vlada truditi da "postoji pravda u državi i da se zaštite najsiromašniji građani od teških posledica ekonomske krize". "Srbija nema pravo da zastane i reforme treba da budu saglasnost svih političkih stranaka, jer partija je mnogo, a Srbija je samo jedna", dodao je srpski premijer.
On je kazao da je politika izolacije doprinela da Srbija izgubi određene elemente nacionalnih i državnih interesa i dodao da je vladin cilj da se problem Kosova reši isključivo mirnim putem, odnosno dijalogom, uz zaštitu nacionalnih i državnih interesa. Dačić je dodao da danas postoji više razumevanja za interese Srbije i ocenio da jedino integracija u svetske tokove može odbraniti Srbiju.

ZAMENIK DIR. KANCELARIJE ZA EU INTEGRACIJE: NE OČEKUJEMO SMANjENjE IPA FONDOVA

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Pretpristupni fondovi EU (IPA) verovatno neće biti smanjeni u narednom višegodišnjem evropskom budzetu, a predlog o konkretnom iznosu trebalo bi da bude uskoro predstavljen, rekao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić. "U poslednjih šest meseci naše ambasade su intenzivno sarađivale sa zemljama članicama po pitanju IPA alokacija i informacije koje dolaze do nas iz centrala ključnih država članica jesu da IPA budzet ne bi trebalo da bude smanjen", rekao je Mirić za portal EurAktiv Srbija.
On je dodao da su naznake da će ti fondovi ostati na dosadašnjem nivou, ali je naglasio da je konačna odluka o tome na članicama EU, kao i da je ukupan budzet EU smanjen. Podsetio je da je, prema tekućem budzetu EU za period 20072013, za Zapadni Balkan izdvojeno ukupno 11,4 milijarde evra i da je ta pretpristupna pomoć iznosila 0,7 odsto ukupnog budzeta. Lideri EU su u petak postigli dogovor o višegodišnjem finansijskom okviru EU za period 20142020. u okviru koga će za poglavlje Globalna Evropa koje obuhvata i politiku proširenja biti izdvojeno 58,7 milijardi evra.
Mirić koji je koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije, rekao je da sada predstoji dogovor u EU oko raspodele sredstava na različite budzetske stavke, uključujući pretpristupnu pomoć i da predsedavajuća zemlja EU treba da pripremi predlog o tome. On je rekao da očekuje da detalji budu razrađeni u narednim nedeljama jer se već kasni u pripremi budzeta s obzirom da njegova realizacija počinje 1. jan 2014. Mirić je za EurAktiv rekao da bi Srbija mogla da očekuje polovinom godine akreditaciju za sistem za decentralizovano upravljanje IPA fondovima za određene komponente, ako revizori Evropske komisije koji su krajem januara posetili Beograd, dostave izveštaj o tome pre isteka roka od tri meseca.
"Mi se stvarno nadamo da će to biti mnogo ranije jer ako nam dostave izveštaj u roku od tri meseca onda od akreditacije polovinom godine nema ništa već možemo da joj se nadamo krajem ove godine", rekao je.Prema njegovim rečima, revizori su u cilju unapređenja sistema preporučili neke izmene zakonodavnog okvira i ukazli na određene nedostatke u procedurama i potrebu jačanja institucija poput Kancelarije za reviziju fondova EU, koja je zadužena za kontrolu funkcionisanja sistema.
Mirić je rekao i da učešće u programu Povežimo Evropu zavisi od interesa EU da ulaže u određene infrastrukturne projekte van Unije, kao i da sprske vlasti nastoje da predstave značaj infrakstrukture u Srbiji, poput Koridora 10, reke Dunav ili gasne mreže. Prema dogovoru lidera EU, za program Povežimo Evropu biće izdvojeno oko 30 milijardi evra a njima će se finansirati projekti u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija.

KOSOVO

DAČIĆ: SNAŽNIJE MEDjUNARODNO VOJNO PRISUSTVO NA KOSOVU

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Premijer Dačić izjavio je da je neophodno snažnije međunarodno vojno i civilno prisustvo na Kosovu i Metohiji, jer ekstremisti stalnim incidentima ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva. U saopštenju vlade posle sastanka Dačića i ministra spoljnih poslova Švajcarske Didijea Burkhaltera, navodi se da je premijer Srbije rekao da vlada nastoji da se obezbedi opstanak Srba na Kosovu i pravednim rešenjem osigura stabilan mir u regionu.
Dačić je izrazio očekivanje da Švajcarska pomogne u rasvetljavanju zločina i sudbine nestalih, pitanja raseljenih i uzurpirane imovine, kao i zaštite kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Dačić i Burkhalter ocenili su da su odnosi Srbije i Švajcarske u usponu, navodi se u saopštenju i dodaje da Švajcarska podržava reforme koje sprovodi Vlada Srbije i pozitivno ocenjuje nastojanja da se dijalogom Beograda i Prištine reše problemi na Kosovu i Metohiji. U razgovoru je izraženo očekivanje da će zajedničko predsedavanje OEBSu u 2014. i 2015. godini otvoriti novu perspektivu u odnosima Srbije i Švajcarske, piše u saopštenju.

BORHART: EULEKS ĆE NASTAVITI PODRŠKU KOSOVU NA PUTU KA EU

PRIŠTINA, 11. februara 2013. (Beta) Euleks će nastaviti da podržava Kosovo na putu prema EU, izjavio je danas šef te misije Bernd Borhart u razgovoru sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom, saopštio je njen kabinet. Borhart je pozdravio spremnost institucija Kosova da unaprede vladavinu prava. Dodao je da se Euleks suočava sa mnogobrojnim izazovima na Kosovu i izrazio spremnost da se u saradnji sa kosovskim institucijama izazovi prevaziđu.
Jahjaga je ocenila da je Kosovo zabeležilo napredak u svim oblastima i da su institucije opredeljene za uspostavljanje reda i zakona "na celoj svojoj teritoriji". Ona je naglasila da su kosovsko društvo i institucije snažno opredeljeni za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i da im je u toj borbi potrebna bliska saradnja sa Euleksom. Borhart je danas sa predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem razgovarao o situaciji na Kosovu i saradnji Euleksa i kosovske vlade.
"Razgovarali smo o najnovijim zbivanjima na Kosovu, o saradnji koja se odvija i koja će se odvijati i ubuduće između Vlade i institucija Kosova i Euleksa", rekao je Tači. Borhart je rekao da su Euleks i Vlada Kosova partneri i da partnerstvo obema stranama donosi odgovornost i dodao da je Euleks deo evropske porodice, a da Kosovo ima evropsku perpsektivu. On je naveo da je Euleks dužan da pomogne u realizaciji dijaloga, pored promovisanja vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pomoći u ispunjavanju standarda za viznu liberalizaciju i SSP.
Tači je rekao da se Kosovo nalazi u procesu evropskih demokratskih reformi."Vlada Kosova, institucije Kosova, zajedno sa a Euleksom u ovoj novoj fazi države Kosovo, radiće zajedno na poptunom ostvarivanjuu agende koju imamo pred sobom", rekao je Tači. Tači je rekao da je sa šefom Euleksa razgovarao i o dijalogu sa Beogradom i primeni postignutih sporazuma.

SRBIJA – EKONOMIJA

NIKOLIĆ SA AMBASADORIMA O JAČANjU VEZA SA ARAPSKIM SVETOM

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Ambasador Alžira u Srbiji Abdelkader Mesdu preneo je danas predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da je Alžir zainteresovan da srpske građevinske firme učestvuju u projektu izgradnje 16.000 stanova, koji će uskoro biti započet, saopštila je pres služba predsednika Srbije. Nikolić je, kako se dodaje, istakao da bi to bio "izuzetno značajan posao za preduzeća" iz Srbije, ali i šansa da ponovo "pronađu put na arapsko tržište, na kome su nekada bile izuzetno cenjene". U razgovoru u kojem je učestvovao i ambasador Palestine Mohamed Nabhan izraženo je zadovoljstvo što su odnosi Srbije i arapskih država u poslednje vreme "vidno unapređeni", a Nikolić je istakao da postoji "još mnogo prostora za poboljšanje ekonomske saradnje".

MIHAJLOVIĆ: JUZNI TOK POVEĆAVA ENERGETSKU STABILNOST SRBIJE

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović rekla je danas da je izgradnja gasovoda Južni tok veoma važan međunarodni projekat koji će povećati energetsku stabilnost Srbije i da je zbog toga neophodno da se što pre uradi ekspropiracija zemljišta. Ona je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa posebnim postupcima ekspropiracije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje gasovoda Južni tok, istakla da je Srbija do sada sve uradila kada je u pitanju taj projekat, odnosno da su urađeni studija izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene.
"Projekat 'Južni tok' Srbiji treba da omogući povećanje energetkse bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca, to je pre svega čini energetski nesigurnom, a sa druge strane Srbija se opredelila da će širiti gasifikasionu mrežu i koristiti gas mnogo više nego do sada", rekla je Mihajlović. Za trasu Južnog toka, čija je dužina kroz Srbiju 450 kt, biće potrebno eksproprisati oko 10.000 parcela. Eksproprijacija oko 8.000 hektara zemljišta koštaće do 24 miliona evra. Za relaižaciju tog projekta u budzetu za 2013. obezbeđeno je oko 75 miliona evra. Rusku partner, kompanija Gasprom, koji u Južnom toku ima 51 odsto deoničarskog udela, obezbediće dodatnih oko 75 miliona evra.
U predlogu zakona o Južnom toku se navodi da se o predlozima za eksproprijaciju postupa po pravilima skraćenog upravnog postupka, što znači da se rešenje donosi bez prethodnog saslušanja stranaka i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Međunarodni gasovod Južni tok, u koji će biti investirano oko 16 milijardi evra, dopremaće ruski gas cevima ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije do potrošača u EU i centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Deo projekta u Srbiji realizovaće preduzeÄ?e Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva. Ta firma registrovana je u Švajcarskoj i vlasnik je preduzeća Južni tok iz Novog Sada, korisnika eksproprijacije.

PREDRAG MIKIĆ: AZERBEJDžANSKI INVESTITORI VEĆ KRAJEM MESECA

BEOGRAD, 12. februar (Tanjug) –Predstavnici nekoliko azerbejdzanskih kompanija, koje je predsednik Srbije Tomislav Nikolić prošle sedmice u Bakuu pozvao da investiraju u Srbiju, doći će već krajem ovog meseca, kako bi razgovarali o detaljima projekata izgradnje hotelskog kompleksa u Vrnjačkoj Banji, eksploatacije rudnika Štavalj, prerade i skladištenja povrća u zoni između Čačka i Kraljeva, i druge.Savetnik predsednika Srbije za privredna pitanja Predrag Mikić rekao je Tanjugu da su predstavnici brojnih kompanija iz Azerbejdzana, ali i drugih zemalja, pokazali interesovanje za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji i da je to velika šansa za zapošljavanje mladih ljudi. Mikić kaže da optimizmu ima mesta i da očekuje veliki privredni rast u narednom periodu, budući da se investicije o kojima je razgovarano u proteklih sedam meseci kreću u vrednosti od 2,7 do tri milijadre evra, a da za ulaganja interesovanje pokazuju ne samo kompanije iz Azerbejdzana, već i Rusije, Bugarske, Belorusije...
One su, kaže Nikolićev savetnik, zainteresovane pre svega za projekte iz oblasti putne infrastrukture, tehnolologije, izgradnje tehnološkog parka u Kraljevu, energetike, telekomunikacija, te zajedničkih ulaganja sa srpskim firmama, i za pomoć u podizanju i unapređenju poslovanja.Prema njegovim rečima, tokom nedavne posete predsednika Srbije Azerbejdzanu, tamošnjim privrednicima predstavljena su tri projekta, među kojima i izgradnja kompeksa hotela, sportskih terena i akvaparka u Vrnjačkoj Banji.„Za taj projekat je vladalo veliko interesovanje. Potrebno je uložiti 100 miliona evra, a procene su da se on može isplatiti za četiri- četiri i po godine", rekao je Mikić.
Pored toga, azerbejdzanskim privrednicima je predložen projekat izgradnje slobodne zone između Čačka Kraljeva, uključujući aerodrom „Lađevci", koja bi obuhvatila 22.000 kvadradatnih metara prostora za preradu, konzerviranje i skladištenje povrća u hladnjačama.Pored toga, predočen im je i projekat eksploatacije rudnika i hidrocentrale Štavalj u blizini granice sa Crnom Gorom, za koji je, kako je rekao Mikić, do sada bilo zainteresovano dvadesetak investitora, posebno iz Češke, a procene su da se taj projekat može isplatiti za pet godina. „Azerbejdzanske kompanije su izrazile želju da posete Srbiju i to će se desiti u narednih mesec dana, u periodu od 25. i 26. februara do kraja marta. Osim ta tri predložena projekta, tamošnje privrednike zanimali su i projekti izgradnje putne infrastrukture, hidrocentrala, ali i projekti iz oblasti poljoprivrede, odnosno prerada voća i povrća", naveo je Mikić.
„Mi smo im predstavili projekte, oni su postavili brojna pitanja. Videćemo šta će biti realizovano, ali sam više nego siguran da će ova tri projekta biti ostvarena u narednih godinu-dve. Očekujem da će ugovori biti potpisani već u narednih tridesetak dana", rekao je Mikić. Srbija je sa Azerbejdzanom uspostavila odnose strateškog partnerstva, na koje su „potpise" stavili predsednici Nikolić i Ilham Alijev. O značaju tog partnerstva govori činjenica da međunarodni eksperti smatraju da je pivreda te zakavkaske republike jedna od najperspektivnijih na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Azerbejdzan, koji je od 1991. godine stekao status nezavisne i međunarodno priznate zemlje, je i među energetskim liderima u srednjoazijskom regionu, jer godišnje proizvodi 50 miliona tona nafte i 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Bruto domaći proizvod (BDP) Azerbejdzana, meren paritetom kupovne moći, prošle godine je, prema procenama eksperata, premašio 100 milijardi dolara, što je više od 10,5 hiljada dolara po stanovniku. Sredinom protekle decenije Azerbejdzan je imao najveću stopu privrednog rasta u svetu, a i u periodu globalne finansijske krize, vlada te zemlje je efikasnim merama uspela da i dalje osigura značajnu ekonomsku ekspanziju.Azerbejdzan je prošle godine odobrio Srbiji zajam od 300 miliona evra za gradnju autoputa od Ljiga do Preljine, na trasi Koridora 11.„Pozivamo vas da dođete u Srbiju. Naša vrata su vam otvorena. Očekujemo vas", poručio je predsednik Nikolić azerbejdzanskim biznismenima na poslovnom forumu u Bakuu, na koji je došlo oko 50 predstavnika krupnih azerbejdzanskih kompanija iz oblasti energetike, infrastrukture, prehrambene industrije i drugih.
Azerbejdzanski ministar ekonomije i razvoja Šahin Mustafajev izrazio je uverenje da će poseta predsednika Nikolića i poslovni forum dati doprinos razvoju ekonomskih odnosa dveju država i stimulans za međusobne investicije. Što se tiče rudnika i hidrocentrale Štavalj, godišnja eksploatacija uglja je 74.000 tona, a za 400 megavati električne energije koliko bi se proizvodilo u hidrocentrali na godišnjem nivou, potrebno je 33.000 tona uglja, dok bi ostatak bio za tržište.Kada je reč o obimu investicija, u hidrocentralu bi trebalo uložiti 400 miliona evra, a u pokretanje rudnika oko 100 miliona. Proizvedena struja bila bi prevashodno za srpsko tržište, ali u blizni su i Crna Gora i Kosovo u kojima često vlada nestašica struje. Megavat struje bi koštao 32 evra dok je tržišna cena u regionu 56 evra. Investicija bi mogla da se vrati za 5,5 godina, naveo je.
Ukoliko bi Azerbejdzan bi spreman da uloži u ovaj projekt, vlasništvo nad hidrocentralom bi moglo da bude 100 odsto azerbejdzansko, a kada je reč o rudniku - 49 odsto u vlasništvu investitora, a 51 odsto u vlasništvu države. Mikić je još dodao da kada je reč o posebnim olakšicama ili stimulacijama za strane investitore, Srbija u ovom trenutku ne može da daje novčane podsticaje, ali da su strane investicije više nego sigurne u Srbiji.

MRKONjIĆ: NISAM ZA ODUZIMANjE POSLA ALPINI AKO KRENE DA RADI

BEOGRAD, 12. februar (Tanjug) –Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je da nije za oduzimanje posla „Alpini" na Koridoru 10, između Pirota i Dimitrovgrada, ako ta kompanija nastavi radove početkom građevinske sezone. Ako to „Alpina", ipak, ne učini ili opet počne da kasni, moraćemo da je sklonimo sa gradilišta na tom važnom delu istočnog kraka Koridora 10, rekao je. „Ima nekoliko velikih preduzeća na Koridoru 10, među kojima je i Alpina, koja je uzela nekoliko velikih poslova i nijedan nije završila onako kako treba. Znamo mi da ima neočekivanih radova koji nisu bili predviđeni ugovorom, ali to sve treba da bude verifikovano od stručnih ljudi iz Koridora Srbije i nadzora", naveo je.
Mrkonjić je kazao da je država primorana da „stvar zaoštri da bi posao bio gotov".„Ponavljam da je rok za završetak gradnje Koridora 10 do početka 2015. godine i do tada koridor mora da bude gotov, barem onaj krak koji ide prema Istanbulu (Niš - Dimitrovgrad)", istakao je on.Mrkonjić je izrazio uverenje da će „Alpina" nastaviti radove, s obzirom da je dostavila svoj program o tome "Koridorima Srbije". Ministar je kazao da je generalno zadovoljan kako su sprovođeni tenderi za Koridor 10, ističući da je Srbija poštovala sve predviđene procedure Svetske banke i dve evropske banke (EBRD i EIB). "Ali kontrolu realizacije tih ugovora moramo da zaoštrimo. Neće više biti tolerancije prema izvođačima radova, bez obzira odakle dolaze, ako ne prate obeveze iz ugovora za rokove i kvalitet", naglasio je.
On je kazao da su oni sa najjeftinijim ponudama dobijali posao i da su to uglavnom bila strana preduzeća, ali da se sada sve više probijaju i naše građevinske firme.Kompanija „Alpina" dostavila je plan za nastavak gradnje autoputa od Pirota do Dimitrovgrada sa obilaznicom, prema kojem bi trasa i mostovi na tom delu Koridora 10 trebalo da budu završeni do kraja 2014. rečeno je u "Koridorima Srbije". U Koridorima očekuju da „Alpina" počne s radovima najkasnije do polovine marta. Direktor „Koridora Srbije" Dimitar Djurović, rekao je da će sa „Alpinom" biti raskinut ugovor o gradnji ukoliko do tada ne budu nastavljeni radovi na obilaznici oko Dimitrovgrada, jer je Svetska banka najavila mogućnost povlačenja kredita za tu deonicu zbog nepoštovanja predviđenih rokova, odnosno kašnjenja za više od godinu i po dana.
„Alpina" je sada dostavila novi dinamički plan za dve deonice Koridora 10, koji sadrži detaljnu dinamiku izvođenja svih preostalih radova na njima. Prema tom planu, deonica od Pirota do Dimitrovgrada bi trebalo da bude završena do kraja ove godine. Pojedini objekti na obilaznici oko Dimitrovgrada biće završeni do kraja 2013. godine, dok bi kompletna trasa sa sedam mostova trebalo da bude završena do kraja 2014. Predstavnici „Alpine" tvrde da su za probijanje rokova krivi protesti građana zbog kojih nije moglo da se radi, kao i veliko klizište za koje se nije znalo kada je sklapan ugovor, i tvrde da će radovi biti nastavljeni početkom građevinske sezone i da nema razloga za raskid ugovora.