SRBIJA - AZERBEJDžAN

NIKOLIĆ SA PREMIJEROM I PREDSEDNIKOM PARLAMENTA AZERBEJDžANA

BAKU, 08. februar (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas, na početku posete Azerbejdzanu, sa premijerom te zemlje Arturom Rasizadeom i predsednikom parlamenta Ogtajem Asadovim, sa kojima je konstatovao da će podizanje odnosa dve zemlje na nivo strateškog partnerstva otvoriti prostor za intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu i investicije.
Predsednik Srbije i azerbejdzanski zvaničnici ocenili su veoma znčajnom međusobnu podršku po pitanju poštovanja međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti zemalja. Asadov je u uvodnom obraćanju predsedniku Srbije i delegaciji poručio da je uveren da su dve zemlje prijatelji i da će se uvek podržavati, posebno kada je rec o poštovanju principa međunarodnog prava.
Podsetivši da Azerbejdzan ima nerešen problem sa Jermenijom oko Nagorno-Karabaha već 20 godina, Asdov je rekao da iako za sada nema pomaka, njegova zemlja ne gubi nadu da će taj problem biti rešen mirnim putem.
"Nadam se da će Srbija zadržati stav po pitanju poštovanja međunarodnog prava i podržavati naš tetitorijalni integritet", rekao je predsednik azerbejdzanskog parlamenta.
Ističući da će odnosi dveju država danas biti podignuti na nivo strateškog partnerstva i čestitajući unapred na tome, Asadov je podsetio da je do sada potpisano 19 bilateralnih sporazuma, da postoje dobre pretpostavke za još bolju kulturnu i naučnu saradnju.
Što se tiče ekonomske saradnje, on je ocenio da ona u ovom momentu nije izbliza nije u skladu sa mogućnostima, ali i izrazio nadu da će se to u bliskoj budućnosti promeniti. Nikolić je istakao da uvek rado obilazi parlamente država koje posećuje, jer je i sam 20 godina bio poslanik, od toga 18 u opoziciji.
Pre sastanka sa Asadovim Nikolić je obišao zgradu parlamenta, inače rekonstruisanu pre pet godina, i upisao u knjigu utisaka. Predsednik Srbije je sa premijerom Azerbejdzana razgovarao za vreme radnog ručka. Pre susreta sa Asadovim i Rasizadeom, Nikolić je položio vence na spomenik "ocu nacije" i aktuelnog predsednika, Hajdaru Alijevu i na spomenik Palim borcima.

STRATEŠKO PARTNERSTVO SRBIJE I AZERBEJDžANA

BAKU, 08. februar (Tanjug) - Predsednici Srbije i Azerbejdzana, Tomislav Nikolić i Ilham Alijev, potpisali su danas Deklaraciju o strateškom partnerstvu, uz očekivanje da će taj dokument dati snažan podsticaj intenziviranju saradnje dve zemlje u svim ključnim oblastima, a pre svega na ekonomskom planu.
Predsednik Alijev je izrazio nadu da će prva zvanična poseta srpskog predsednika i razgovori sa azerbejdzanskim zvaničnicima biti odlična osnova za unapređenje saradnje u svim oblastima i da će dati snažan podsticaj ekonomskoj saradnji, uključujući energetiku i investicije.
Nikolić je uzvratio ocenom da je Srbija u Azerbejdzanu pronašla pravog partnera u islamskom svetu i dodao da je vreme da se prijateljstvo koje postoji pretoči u konkretnu saradnju i projekte. Srbija od Azerbejdzana ne traži poklone, već podršku u vidu direktnih investicija koje će pomoći srpskoj privredi da radi i proizvodi više, primetio je Nikolić.
U Bakuu su danas potpisana još dva sporazuma, o saradnji Vlada Srbije i Azerbejdzana, u oblasti informacionih i telekomunikacionih tehnologija i veterinarstva.
Sa srpske strane te sporazume je potpisao ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, a sa azerbejdzanske šef diplomatije Emar Mamadijarov.
Na značaj strateškog partnerstva sa Azerbejdzanom ukazuje činjenica da međunarodni eksperti smatraju da je pivreda zakavkaske republike, koja se prostire na oko 88.000 kvadratnih kilometara i ima osam miliona stanovnika, jedna od najperspektivnijih na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Azerbejdzan, koji je od 1991. godine stekao status nezavisne i međunarodno priznate zemlje, je i među energetskim liderima u srednjeazijskom regionu, jer godišnje proizvodi 50 miliona tona nafte i 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Bruto domaći proizvod (BDP) Azerbejdzana, meren paritetom kupovne moći, prošle godine je, prema procenama eksperata, premašio 100 milijardi dolara, što je više od 10,5 hiljada dolara po stanovniku. Sredinom protekle decenije Azerbejdzan je imao najveću stopu privrednog rasta u svetu, a i u periodu globalne finansijske krize, vlada te zemlje je efikasnim merama uspela da i dalje osigura značajnu ekonomsku ekspanziju.
Nafta i prirodni gas sada obuhvataju oko jedne četvrtine industrijske proizvodnje Azerbejdzana, koji tokom poslednjih nekoliko godina većinu investicija usmerava na otkrivanje novih naftnih i gasnih nalazišta. Srbija i Azerbejdzan do sada se uglavnom svodila na vrlo skromnu trgovinsku razmenu, koja je u oba pravca iznosila oko desetak miliona dolara, sa isključivo kupoprodajnim odnosima, bez viših oblika saradnje, uz konstantan rast našeg izvoza i suficita i, sa srpske strane, dominantan uvoz energenata, pre svega tečnog butana.
Azerbeđžan je prošle godine odobrio Srbiji zajam od 300 miliona evra za gradnju autoputa od Ljiga do Preljine, na trasi Koridora 11.
Tokom popodneva, predsednici će otkriti spomenik Nikoli Tesli, a Nikolić će posetiti i Fondaciju Hajdara Alijeva. Predviđena je i poseta Diplomatskoj akademiji i otvaranje izložbe posvećene piscu Ivi Andriću. Alijev će sa suprugom večeras prirediti svečanu večeru za srpski predsednički par i delegaciju.
U delegaciji koju predvodi Nikolić su i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, savetnici Marko Djurić , Predrag Mikić, Jasmina Mitrović-Marić, šef Pres službe Stanislava Pak i drugi.

SRBIJA - SAD

DAČIĆ: SAD PODRŽAVAJU DALjE DELOVANjE VLADE SRBIJE

VAŠINGTON, 08. februar (Tanjug) - Sjedinjene Američke Države podržavaju dalje delovanje Vlade Srbije u želji da ona ostvari svoje prioritete vezane za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, unapređenje dijaloga sa Prištinom i doprinos regionalnom miru i stabilnosti, rekao je u Vašingtonu srpski premijer Ivica Dačić.
Premijer je, na pitanje dopisnika Tanjuga, da li su ga američki zvaničnici tokom dvodnevne posete pitali koliko je vlada stabilna, posle poslednjih političkih i medijskih trvenja, odgovorio da "njih to naravno interesuje, jer imaju stav da Vlada Srbije treba da nastavi sa realizacijom svojih prioriteta.
"Ja sam preneo to opredeljenje da želimo da budemo vlada koja će ostaviti značajne rezultate za našu državu i narod. Zato oni i podržavaju da Vlada nastavi da deluje očekujići da će ove godine biti postignuti značajni rezultati na svim poljima - dobijanje datuma za početak pregovora, unapređenje dijaloga sa Prištinom, doprinos regionalnom miru i stabilnosti i pokretanje investicionog ciklusa, gde očekujemo značajnu pomoć Stejt departmenta", istakao je Dačić u razgovoru sa srpskim novinarima.
On je kao značajan ocenio susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom, rekavši da šest meseci nove vlade pokazuje da Srbija nikada nije imala bolju međunarodnu poziciju nego danas.
Dačić je kazao da ove godine očekuje da se srpski zvaničnici sretnu sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, potpredsednikom Džoom Bajdenom, i dodao da se nada da bi finale trebalo da bude i susret dvojice predsednika Tomislava Nikolića i Baraka Obame.
Dačić je svoju posetu Vašingtonu i prisustvo na Molitvenom doručku, ocenio kao veoma značajno i dobro, kako sa političkog, tako i sa bezbednosnog aspekta.
"Američka administracija podržava dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU i podržava dalje unapređenje dijaloga sa Prištinom. Sa druge strane, direktor FBI Robert Miler i administratorka DEA Mišel Leonhart ocenili su našu saradnju izuzetno uspešnom" , naveo je srpski premijer.
On je istakao da DEA visoko ceni ono što je zajednički urađeno u borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima, dodavši da je dogovoreno MUP Srbije i DEA organizuju regionalnu konferenciju na koju bi pozvali sve ministre unutrašnjih poslova iz regiona a tema bi bila borba protiv trgovine narkoticima.
Takođe, FBI je obećao da će u Beogradu postaviti ljude koji će se baviti borbom protiv sajber kriminala, što je važno za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.
"Ja sam svuda govorio da kao mlađi brat želimo da sarađujemo u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, a oni su mi odgovarali da nas ne gledaju u tome kao mlađeg brata, već brata blizanca", reči su premijera Srbije.
To što su sa njim u poseti Vašingtonu i državni sekretar Vladimir Božović i direktor BIA Nebojša Rodić, po Dačiću, pokazuje jedinstvo državnih organa kad je reč o borbi protiv kriminala, terorizma i korupcije, naročito što su oni iz Srpske napredne stranke. Dačić je za april najavio novi dolazak u Ameriku, kada će predvoditi delegaciju srpskih privrednika, koji će posetiti potencijalne investitore iz SAD.

DAČIĆ NA DORUČKU POZVAO KERIJA DA DODjE U SRBIJU

BEOGRAD, 7. februara 2013. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić razgovarao je u SAD sa državnim sekretarom Džonom Kerijem i predsednicom američkog Kongresa Nensi Pelosi, saopštio je danas premijerov kabinet.
Dačić je pozvao Kerija da poseti Srbiju u godini obeležavanja jubileja Milanskog edikta, a sreo se i sa liderima iz regiona.
Premijer Srbije je u SAD prisustvovao molitvenom doručku na kojem je govorio američki predsednik Barak Obama.
"Na samom početku Molitvenog doručka, neposredno po ulasku predsednika SAD Baraka Obame, posebno su pozdravljeni svi članovi Senata, kao i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, što je propraćeno dugim aplauzom", saopštio je Dačićev kabinet.
Na tom dogadaju nastupio je i italijanski tenor Andrea Bočeli.
Molitveni doručak je tradicionalni skup u Vašingtonu koji se organizuje svakog prvog četvrtka u februaru, ove godine 61. put.
Cilj skupa je okupljanje političke, društvene i poslovne elite i njihovo povezivanje.

KOSOVO I METOHIJA

VULIN: PARALELNE INSTITUCIJE NA KOSOVU NEĆE BITI UKINUTE

BEOGRAD, 7. februara 2013. (Beta) Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je danas da na Kosovu neće biti ukidanja paralelnih institucija.
"Mi možemo da raspustimo sve, ali to bi bilo nešto zbog čega Srbi na Kosovu ne bi mogli da žive", kazao je Vulin za B92.
Vulin je rekao da je jučerašnji sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Atifete Jahjage bio neproporcionalan, jer Nikolić uživa veliku podršku među Srbima, za razliku od Jahjage, koja nema takvu podršku među Albancima u Prištini.
Vulin je istakao da međunarodna zajednica mora da razume da nema trajnog resenja za Kosova, bez saglasnosti Srbije i Srba.
Upitan da li će status severa Kosova biti rešen u narednih nekoliko dana, Vulin je rekao da je to teško i suviše optimistično. On je naveo da je platforma o Kosovu doneta kako bi u njoj bila predložena konkretna rešenja. "Mi smo bili dosta glasni i precizni, vreme je da međunarodna zajednica počne da razmišlja o rešenjima koje smo predložili", rekao je Vulin.
U Briselu su se u sredu sastali predsednik Srbije i Jahjaga, a sastanku je prisustvovala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

KFOR TRAŽI PODRŠKU RADA KOSOVSKE POLICIJE I EULEKSA

PRIŠTINA, 7. februara 2013. (Beta) Kfor je saopštio danas da traži da se podrže rad Kosovske policije i Euleksa i da se politički sporovi rešavaju isključivo na miran način.
"Deo ovog zajedničkog napora će biti posvećenost tome da se izbegne rasistički, agresivni ili zapaljiv govor kome smo bili svedoci početkom ove nedelje", navodi se u saopštenju Kfora.
U saopštenju izdatom povodom nedavnih incidenata na severu Kosova se navodi da su ti incidenti pokazali da je neophodno da se obezbedi odgovarajući policijski rad i javna bezbednost u tom području, i dodaje da "Kfor kao nepristrasna misija ima puno poverenje u lokalno stanovništsvo i zna da je to poverenje obostrano".
Kfor je dalje ukazao da će se svaki pojedinac ili grupa koja skladišti, transportuje ili nosi oružje bez adekvatne dozvole smatrati kao potencijalna pretnja bezbednosnom i sigurnom okruženju.
"Kfor, Eueleks, Kosovska policija, i u okviru definisanih granica svog mandata, Kosovske bezbednosne snage, su jedine organizacije ovlašćene da nose oružje", navodi se u saopštenju.
Dalje se dodaje da se Kfor priprema da dođe do odgovornih lidera kako bi zajednički radili na unapređenju sigurnog i bezbednog okruženja.

ŠPINDELEGER ČESTITAO NIKOLIĆU I JAHJAGI

BEOGRAD, 08. februar (Tanjug) - Susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjage je znak istinskog evropskog duha, koji znači rešavanje konflikata putem upornog dijaloga, izjavio je u intervjuu za današnji "Danas" Mihael Špindeleger, vicekancelar i šef diplomatije Austrije.
"Sastanak Nikolića i Jahjage predstavlja veoma važan korak napred, čestitam i predsedniku Srbije i predsednici Kosova na volji i hrabrosti, rekao je Špindeleger.
Na pitanje šta bi trebalo da bude postignuto u narednoj rundi dijaloga premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, zakazanoj za sledeću nedelju, Špindeleger kaže da, koliko on zna, "ključno pitanje koje će biti na dnevnom redu odnosi se na situaciju na severu Kosova" i "važno je ostvariti opipljive rezultate u tom domenu".
On je takođe rekao da "duboko veruje" da će Srbija u aprilu dobiti pozitivan izveštaj Evropske komisije, što predstavlja preduslov za početak pregovora o pridruživanju EU.
"Duboko verujem u to. Ipak, nije do mene već do Srbije, koja mora da nastavi postojeće napore u reformskom procesu i dijalogu s Prištinom, kako bi dobila pozitivan izveštaj. Naredna dva meseca biće odlučujuća i znam da su srpske vlasti potpuno posvećene tome da iskoriste navedeni period da bi ostvarile svoj evropski cilj", rekao je austrijski vicekancelar.
Prema njegovom mišljenju, aktuelna ekonomska kriza i događaji u pojedinim državama članicama EU, uključujući predstojeće izbore u Nemačkoj, "možda neće olakšati ispunjenje takvog zadatka, ali postoji jasna i više puta ponovljena posvećenost Unije da primi sve države Zapadnog Balkana čim one budu spremne".
"Sprovođenjem daljih reformi i nastavkom dijaloga s Prištinom Vlada Srbije može da kreira činjenice koje svaka država članica EU, bez obzira na predstojeće izbore u Nemačkoj, teško da će biti u stanju da ignoriše. U svakom slučaju, uveravam vas da ću učiniti sve da se postaram da srpske reforme i napori u vezi s dijalogom s Prištinom budu nagrađeni", istakao je Špindeleger.

LUNAČEK TRAŽI DA SVE DRŽAVE EU PRIZNAJU KOSOVO

BEČ, 07. februar (Tanjug) - - Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Kosovo Ulrike Lunaček ocenila je danas, povodom usvajanja njenog izveštaja o Kosovu u spoljnopolitičkom odboru EP (AFET), da i preostalih pet članica EU treba da priznaju Kosovo.
"Jedan dan nakon istorijskog sastanka predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjaga, u Briselu je AFET jasnom većinom glasao za moj izveštaj o Kosovu i time još jednom uputio snažan signal ohrabrenja Prištini", navela je ona u saopštenju.
Prema njenim rečima, izveštaj jasno stavlja do znanja da je "budućnost nezavisnog Kosova u integraciji u EU". "Pet godina posle proglašenja nezavisnosti moj izveštaj zahteva da preostalih pet članica EU konačno spoznaju realnost i priznaju Kosovo. Pozitivan uticaj EU na Kosovu stalno slabi zbog nejedinstva u politici priznanja. Takođe se tako i sprečava puno učešće u Europolu i Interpolu i miniraju zajednički napori u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", smatra Lunačekova.
Brza primena dijaloga o dostizanju vizne liberalizacije za građane Kosova, teritorijalni integritet i nastavak dijaloga Beograda i Prištine su dalji centralni zahtevi izveštaja, ukazala je ona.
Inače izveštaj poziva Beograd da okonča svoju podršku i finansiranje paralelnih struktura na severu Kosova, kao i da koristi svoj uticaj na srpsku manjinu severno od Ibra u cilju uklanjanja blokada i omogućavanju prave slobode kretanja za sve stanovnike Kosova i trgovinu. "Za integraciju srpske manjine na severu Kosova moj izveštaj zahteva podršku, kako od strane EU, tako i vlade Kosova. Samo na taj način mogu srpski građani Kosova na severu, kao što je to uspelo i u opštinama južno od Ibra, da se pridobiju za novu državu", uverena je Lunaček.
Austrijska političarka se kritično izjasnila prema kosovskim institucijama u vezi primene prave izborne reforme, kao i u vezi sa pojačanim naporima u oblasti vladavine prava, slobode medija, zaštiti etničkih i seksualnih manjina, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i oko brze primene zakona o zaštiti svedoka.
Zemlje članice EU se u tom kontekstu pozivaju da na Kosovo upute više sudija i državnih tužilaca za potrebe Euleksa.
Lunaček je ocenila da je usvajanje njenog izveštaja za Kosovo, kao i ukupan proces stabilizacije na zapadnom Balkanu bilo od velikog značaja, i da treba sa isto takvim uspešnim ishodom biti usvojen u plenumu EP u martu.
Za izveštaj Lunačekove o Kosovu glasalo je 42 člana AFET, 9 je bilo protiv, i 12 uzdržano.