SRBIJA – KIPAR

MRKIĆ I MARKULIS: MEMORANDUM OMOGUĆAVA INTEZIVNIJU SARADNjU

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ministri spoljnih poslova Srbije i Kipra, Ivan Mrkić i Erato Kozaku Markulis, ocenili su da će danas potpisani memorandum o razumevanju dve vlade omogućiti još veće jačanje bilateralnih odnosa na svim nivoima. Ministarstvo spoljnih poslva Srbije saopštilo je da su Mrkić i Markulis istakli da dve tradicionalno prijateljske zemlje imaju odlične bilateralne odnose. Ministarka Markulis rekla je da će Nikozija nastaviti doslednu podršku Beogradu u vezi s pitanjem Kosova, i u procesu evropskih integracija za utvrđivanje datuma početka pristupnih pregovora Srbije s Evropskom unijom.
Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Kipra Dimitris Hristofjas potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju Vlade Srbije i Vlade Kipar o uspostavljanju unapređenog partnerstva, što je prvi takav sporazum koji Kipar zaključuje na međunarodnom nivou.Zvaničnici Srbije i Kipra su na današnjem prvom samitu dve zemlje potpisali tri sporazuma o saradnji. Dačić i Hristofjas su na zajedničkoj konferenciji za novinare konstatovali saglasnost o fundamentalnim regionalnim i međunarodnim pitanjima, i istakli da je na prvom sastanku dveju vlada postavljena osnova za dalji razvoj odnosa.

KIPAR I SRBIJA SAGLASNI O REGIONALNIM I SVETSKIM PITANjIMA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Kipra Dimitris Hristofjas konstatovali su danas u Beogradu saglasnost o fundamentalnim regionalnim i međunarodnim pitanjima i istakli da je na prvom sastanku dveju vlada postavljena osnova za dalji razvoj odnosa. "Znamo da će Kipar biti za podršku naših stavova kada se radi o Kosovu, kao što Kipar zna da će Srbija uvek biti za principijalno i pravedno rešenje kiparskog pitanja", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare u Palati Srbija. Predsednik Kipra je istakao podršku njegove zemlje evrointegraciji Srbije.
"Rekao sam srpskom premijeru da Srbija može da računa na Kipar kao na svog ambasadora u Evopskoj uniji... Kipar podržava dijalog Beograda i Prištine, nadajući se da će doći do obostrano prihvaljivog rešenja što bi veoma pomoglo ulasku Srbije u EU", rekao je. On je dodao da bi memorandum iz 2011. o saradnji dve zemlje u procesu evrointegracija mogao da predstavlja osnov za kiparsku pomoć Srbiji na putu ka EU. Dačić je poručio da Srbija nema većeg prijatelja u EU od Kipra, "i zahvaljujući zemljama koje ne prizanju Kosovo, Srbija je u stanju da drži kakavtakav balans kada je reč o stavu EU po tom pitanju".
Dve vlade su danas potpisale tri sporazuma o saradnji i najavile da će na sledećem sastanku, u Nikoziji, potpisati i druge sporazume o saradnji, a Dačić je dodao da će od sada svake godine biti održavan samit dve vlade."Veoma je važno da naše tradicionalno prijateljske odnose pretočimo u stalne institucionalizovane forume za razvoj naših odnosa", istakao je srpski premijer, na čiji predlog je i održan prvi samit vlada Srbije i Kipra. Dačić je rekao da je Kipar na šestom mestu na listi investitora u Srbiji, ali je obim spoljnotrgovinske razmene dve zemlje, kako je dodao, veoma mali.
On je naveo da je "mislio da je neka greška kada je čitao podatke" o međusobnoj trgovinskoj razmeni koja je do pre dve godine iznosila 20 miliona evra, što je, kako je ocenio srpski premijer, "za naše uslove neverovatno malo". Dačić je dodao da je prošle godine trgovinska razmena bila oko 100 miliona evra, ocenivši da je i to "nedovoljno u odnosu na mogućnosti" i poručio da je to razlog zbog koga dve zemlje žele da pojačaju odnose u svim oblastima. Premijer Srbije je poručio da će Srbija nastaviti da učestvuje u mirovnim misijama na Kipru.
"Mislim da je dobro da naši prijatelji znaju da se među pripadnicima mirovnih misija nalaze njihovi prijatelji", rekao je Dačić i zahvalio Hristofjasu na svoj pomoći Srbiji, naročito u najtežim vremenima sankcija i NATO bombardovanja. Hristofjas, koji je predvodio delegaciju svoje zemlje u poseti Beogradu, sastao se danas i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, nakon čega su jedan drugom uručili visoka odlikovanja. Ministri dve vlade, takođe, su imali odvojene sastanke. Dve zemlje su potpisale Memorandum o razumevanju o uspostavljanju unapređenog partnerstva, kao i Protokol o sprovođenju Sporazuma Srbije i EU o readmisiji lica koja nezakonito borave i sporazum o pomorskom saobraćaju.Kako je ocenio predsednik Kipra, potpisivanjem današnjih sporazuma "put za unapređenje međusobnih odnosa dobio je svoju trasu".

KIPAR I SRBIJA SAGLASNI O REGIONALNIM I SVETSKIM PITANjIMA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Kipra Dimitris Hristofjas konstatovali su danas u Beogradu saglasnost o fundamentalnim regionalnim i međunarodnim pitanjima i istakli da je na prvom sastanku dveju vlada postavljena osnova za dalji razvoj odnosa. "Znamo da će Kipar biti za podršku naših stavova kada se radi o Kosovu, kao što Kipar zna da će Srbija uvek biti za pravedno rešenje kiparskog pitanja", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare u Palati Srbnija.
Predsednik Kipra je istakao podršku evrointegraciji Srbije: "Rekao sam srpskom premijeru da Srbija može da računa na Kipar kao na svog ambasadora u Evopskoj uniji"."Kipar podržava dijalog Beograda i Prištine, nadajući se da će doći do obostrano prihvaljivog rešenja što bi veoma pomoglo ulasku Srbije u EU", rekao je Hristofjas. Dve vlade su danas potpisale tri sporazuma o saradnji i najavile da će na sledećem sastanku, u Nikoziji, potpisati i druge sporazume o saradnji.

SRBIJA I KIPAR POTPISALI TRI SPORAZUMA O SARADNjI

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Zvaničnici Srbije i Kipra potpisali su danas u Beogradu tri sporazuma o saradnji. Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Kipra Dimitris Hristofjas potpisali su u Palati Srbija Memorandum o razumevanju o uspostavljanju unapređenog partnerstva. Protokol Vlade Srbije i Kipra o sprovođenju Sporazuma Srbije i EU o readmisiji lica koja nezakonito borave, potpisali su Dačić i kiparski ministar pravde i javnog reda Lukas Luka.
Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić i ministar saobraćaja Kipra Eftimios Florenco potpisali su sporazum o pomorskom saobraćaju.U okviru prvog sastanka na vrhu dve zemlje, predsednik Hristofjas koji predvodi delegaciju Kipra, sastao se s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Oni su potom jedan drugom uručili visoka odlikovanja. Kiparski predsednik razgovarao je i sa premijerom Dačićem, održani su i sastanci ministara, a očekuje se zajednička konferencija za novinare.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

DAČIĆ: NIKO NE ŽELI GRANICU IZMEDjU SRBIJE I KOSOVA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Premijer Dačić rekao je da niko ne želi da uspostavi granicu između Srbije i Kosova, već da se nađe praktično rešenje na osnovu nedavno donete rezolucije Skupštine Srbije. "Niko ne želi, niti hoće da uspostavlja bilo kakvu granicu, već da se nađe praktično rešenje na osnovu platforme i rezolucije usvojene u Skupštini Srbije. Ne vidim drugo rešenje ako neko zna neko efikasnije rešenje, neka ga predloži", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofjasom u Palati Srbija. On je komentarišući današnji miting na severu Kosova gde su Srbi pozvali da se odbace svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine i prekinu pregovori, istakao da je "Skupština Srbije usvojila rezoluciju u kojoj jasno stoji da će Srbija poštovati sve do sada postignute sporazume iz dijaloga, i da se dijalog mora nastaviti kao i da ne postoji drugi način za rešenje problema".

VILHELM: NA KRAJU ĆE SE IPAK NAMETNUTI ZAHTEV PRIŠTINE KOJI MI PODRŽAVAMO

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Nemački ambasador Hajnc Vilhelm izjavio je da saglasnost Srbije s članstvom Kosova u UN nije uslov koji je postavljen srpskim vlastima i da on ne odlučuje o datumu početka pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. "Naravno, to se odnosi na ovde i sada. Na kraju će se ipak nametnuti zahtev Prištine koji mi podržavamo Srbija ne bi trebalo da blokira članstvo Kosova u UN", rekao je Vilhelm u intervjuu za Politiku od četvrtka. Nemački ambasador je potom dodao i da Srbija u krajnjoj liniji i ne može da blokira ulazak Kosova u Ujedinjene nacije jer ako Kosovo jednog dana podnese takav zahtev o tome na predlog Saveta bezbednosti odlučuje Generalna skupština UN.
Upitan da li među nemačkim strankama od kojih se može očekivati da formiraju vladu posle izbora ove godine postoje različiti stavovi po pitanju članstva Srbije u EU, Vilhelm je rekao da misli da među njima ne postoje znatne razlike po tom pitanju. "S druge strane, postoji konsenzus svih parlamentarnih stranaka da proces evropskih integracija ne može biti posmatran kao uspešno završen sve dok sve zemlje zapadnog Balkana ne postanu članice Unije", rekao je nemački ambasador.

JEREMIĆ: KOSOVO DALEKO OD UN

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Kosovo je daleko od članstva u Ujedinjenim nacijama a eventualni pokušaj kosovskih vlasti da od Generalne skupštine UN zatraže prijem bio bi neuspešan, ocenio je večeras Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. "Bilo bi dobro kada bi, bez odluke Saveta bezbednosti UN, Priština to pokušala jer bi to završilo tako što bi za deset godina gurnulo razmatranje o tome, i ja bih voleo da oni to pokušaju, jer sam siguran da bi se Priština tada ozbiljnije posvetila razgovorima sa Beogradom, nego što je do sada to bio slucaj", rekao je Jeremić Radioteleviziji Srbije. "Kosovo je daleko od UN i nema načina da se ono približi UN dok takvu odluku ne donese Srbija", rekao je Jeremić i dodao da se slučaj Kosova ne može porediti sa Palestinom jer kosovske vlasti nemaju saglasnost Saveta bezbednosti za odlazak u Generalnu skupštinu UN radi zahteva za članstvo.
Upitan o predstojećoj debati u Ujedinjenim nacijama o radu Haškog tribunala, Jeremić je rekao da u raspravi neće učestvovati, ali da očekuje da u njoj Srbija bude predstavljena na visokom nivou i da kaže šta misli o radu tog suda. "Ukupan učinak Haškog tribunala daleko je od onoga što mu je bio inicijalni cilj osnivanja, a to je da pomogne proces pomirenja. Kao posledica rada imamo da je situacija daleko gora po pitanju pomirenja nego da suda nikada nije bilo", rekao je Jeremić. Upitan šta ako pojedine velike sile budu praktično bojkotovale raspravu šaljući svoje niže zvaničnike na nju, Jeremić je rekao da bi to samo išlo na ruku onima koji tu raspravu o Haškom tribunalu neće bojkotovati.
"Ako neko odluči da je bojkotuje, to naprosto samo može da ide na ruku onima koji je ne bojkotuju. Ja u raspravi neću učestvovati, a sve što se kaže postaje zvaničan dokument UN", rekao je Jeremić. Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da će sutra u Beogradu imati razgovore sa srpskim vlastima o predstojećoj raspravi o Haškom tribunalu u UN.

VULIN: SRBIJA NEĆE PREKINUTI PREGOVORE

KOSOVSKA MITROVICA, 30. januara 2013. (Beta) Država Srbija neće prekinuti dijalog sa prištinskim vlastima u Briselu i sprovešće ono što je dogovoreno, izjavio je večeras u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Aleksandar Vulin posle zahteva Srba sa Kosova da se prekinu pregovori. Na današnjem mitingu u Kosovskoj Mitrovici kojem je prisustvovalo oko 10.000 ljudi, aklamacijom je prihvaćena deklaracija u kojoj se kaže da niko nema pravo da ukida institucije Srbije koje deluju na severu Kosova i zatražen prekid pregovora. Vulin je, međutim, novinarima u Kosovskoj Mitrovici rekao da bi prekid dijaloga u Briselu bio veoma loš za Srbe.
"Smatramo da bi prekidom dijaloga ostvarili veliki prostor za privremene institucije u Prištini da se zaboravi šta su radili sa grobljima, da se zaboravi šta rade sa živim Srbima, na svo nasilje kojem su skloni i da se fokus međunarodnih svetala usmeri na Srbiju i kaže: oni neće rešenje", rekao je Vulin. "Hoćemo rešenje, hoćemo pregovore i sporazume, ali oni moraju biti u okviru onoga o čemu smo govorili kroz platformu, onome što je naša Skupština govorila, što je politika naše Vlade i predsednika Republike", dodao je on.Vulin je istakao da sa pažnjom prati šta kažu Srbi sa Kosova, ali je istakao da su pregovori sa prištinskim vlastima neophodni.
"Pregovori nisu prijatni i njima se niko ne raduje, ali nužni su i zbog severa i juga Kosova i Metohije, ali i zbog Srbije. Sa velikom pažnjom i razumevanjem pratim sve što kažu Srbi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vulin. Vulin je rekao da današnji miting u Kosovskoj Mitrovici pokazuje da Srbi sa Kosova osećaju veliko nepoverenje jer su "puno puta izigrani i prevareni". "Mi ne pravimo drugu državu i niko neće terati Srbe na KiM da postanu deo druge države. Niko nema taj mandat, a još manje imamo tu želju", naglasio je Vulin.

MITING 10.000 SRBA NAJAVIO NOVE BARIKADE

KOSOVSKA MITROVICA, 30. januara 2013. (Beta) Na mitingu u Kosovskoj Mitrovici kojem je prisustvovalo oko 10.000 ljudi, aklamacijom je danas prihvaćena deklaracija u kojoj se kaže da niko nema pravo da ukida institucije Srbije koje deluju na severu Kosova. Srbi sa severa Kosova su na skupu najavili sve vidove građanske neposlušnosti, čak i barikade na putevima, da bi sprečili formiranje prištinskih institucija i na severu. U deklaraciji se odbacuju svi sporazumi Beograda i Prištine postignuti u Briselu uz posredsovanje EU, i ocenjuje se da niko nema pravo da "menja ustavnopravni poredak" i "uspostavlja granice i carine sa Srbijom" na prelazima Jarinje i Brnjak.
Od Ustavnog suda Srbije zatraženo je da bez odlaganja donese ocenu ustavnosti sporazuma iz Brisela i uredbi Vlade Srbije donetih na osnovu toga. "Izričito zahtevamo da se prekinu dalji pregovori i prihvatanje nametnutih i štetnih sporazuma", piše u deklaraciji. U Deklaraciji se od međunarodne zajednice zahteva da nađe i kazni odgovorne za napade na kosovske Srbe, na njihova groblja i kulturnu baštinu.

PANTIĆ: SVAKO KO MISLI DA SE SLOMIO OTPOR SRBA GREŠI

KOSOVSKA MITROVICA, 30. januar 2013 (Beta) Svako ko je u Prištni Briselu, Vašingtonu ili Beogradu pomislio da je slomljen otpor Srba na Kosovu i Metohiji, grdno se prevario, poručio je sa mitniga u severnoj Kosovskoj Mitrovici predsednik te opštine Krstimir Pantić. "Mi ne branimo samo sever pokrajine, već čitav prostor Kosova i Metohije, i neka naša braća koja žive južno od Ibra, u koncentracionim logorima 21. veka, ne brinu, nećemo ih ostaviti na milost i nemilost neprijateljima srpskog naroda", rekao je Pantić. koji je i zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. Pantić je upozorio predstavnike vlasti u Srbiji da se, kako je rekao, "ne drznu i ne razgovoaraju sa zamenikom premijera Kosova Petrovićem", i da jasno kažu sa kim će sarađivati.
"Od vlade zahtevamo da od nas ne traži da ćutimo i pristajemo na nešto što je neprirodno, da nas ne teraju da živimo u nezavisnom Kosovu", rekao je Pantić. Predsednik SO Leposavić Slavko Stefanović ukazao je da su Srbi, što ih više pritiskaju i prete, jači, otporniji i čvršći. "Izdržaćemo i ne možemo i nećemo dati ono šte ni jedan narod na svetu ne bi dao", kazao je Stefanović. Presednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić poručio je u "ime istine" Beogradu: "Znamo za jadac, istina je da su svi briselski sporazumi Haška presuda srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i da se želi da se silom integrišemo u nezavisno Kosovo".
"Znamo da je vlastima i državi Srbiji teško, ali ne možemo da prihvatimo, makar to dolazilo i od naših vlasti, da budemo cena dobijanja datuma za početak pristupnih pregovora za EU", rekao je Ristić. On je kao posebnu uvredu označio izjavu premijera Ivice Dačića u Skupštini Srbije: "Šta vi, Srbi sa severa Kosova, mislite, da će sedam miliona ljudi da pati zbog nekoliko desetna hiljada vas sa severa". U ime zdravstvenih radnika govorila je direktorka Bolnice Milena Cvetković, u ime srpskih domćina Svetomir Jasnić, Dečijeg obdaništa Gordana Savić, učenika Gimnazije Milica Stevanović, penzionera Dušan Prodanović, omladinaca Nemanja Jakšić i udruženja "Nikad granica" Aleksandar Pavić.
Prigodnim programom predstavio se hor "Nušić", a pored državnih zastava, bili su i transparenti na kojima je pisalo "Poštujte Ustav", "Kosmeta se odriču samo izdajice" i "Podrži nas Srbijo". Skup je protekao bez incidenata, a trajao je oko dva sata. Na mitingu, kojem je prisustvovalo oko 10.000 ljudi, aklamacijom je danas prihvaćena deklaracija u kojoj se kaže da niko nema pravo da ukida institucije Srbije koje deluju na severu Kosova.Srbi sa severa Kosova su na skupu najavili sve vidove građanske neposlušnosti, čak i barikade na putevima, da bi sprečili formiranje prištinskih institucija i na severu. U deklaraciji se odbacuju svi sporazumi Beograda i Prištine postignuti u Briselu uz posredsovanje EU, i ocenjuje se da niko nema pravo da "menja ustavnopravni poredak" i "uspostavlja granice i carine sa Srbijom" na prelazima Jarinje i Brnjak.

KOSOVO

VULIN: ZAUSTAVITI APARTHEJD NAD SRBIMA NA KOSOVU

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin pozvao je danas međunarodnu zajednicu da nađe krivce za rušenje pravoslavnih grobalja na Kosovu i da zaustavi, kako je naveo, aparthejd nad tamošnjim Srbima."Ovo je test za međunarodnu zajednicu prvenstveno: da li je međunarodna zajednica spremna da podržava aparthejd nad Srbima? Da li je spremna da ovakve zločine verbalno osudi i pravno nikada ne nađe počinioca?", rekao je Vulin, koji je otišao na pravoslavno groblje u Klokotu na Kosovu gde je 20. januara porušeno 30 nadgrobnih spomenika.
Vulin je, u saopštenju vladine Kancelarije za Kosovo, rekao da je u istoriji civilizacije teško naći ružniji primer od rušenja groblja. "Teško je naći išta što više zgadi čoveka, nego kada ni mrtvima ne date mira. Nije dovoljno samo osuditi, hoćemo već jednom da znamo ko su krivci za ovo što se desilo? Ne samo za ovo, ovde je od 1999. godine ubijeno četrnaestoro ljudi, ne znamo ni jednog ubicu. Ranjeno ih je na desetine, ne znamo nikoga ko pucao je u njih", rekao je. Direktor Kancelarije za Kosovo je podsetio da nije nađen nijedan osumnjičeni za rušenje srpskih spomenika na Kosovu od 1999. do danas.

KFOR: DOPRINOSIMO STABILNOSTI I SLOBODI KRETANjA

PRIŠTINA, 31. januara 2013. (Beta) Kfor je danas uklonio prepreke na putu kod sela Rudare na severu Kosova kako bi obezbedio veću slobodu kretanja za sve, saopšteno je iz te misije. Kako se navodi u kratkom saopštenju posle jutrošnje akcije Kfora, zadatak misije je da doprinese stabilnosti i slobodi kretanja za sve i to će nastaviti da čini i ubuduće. Prepreke na putu postavili su Srbi sa severa Kosova želeći da tako sprece dolazak kosovskih carinika na prelaze na severu Kosova.
Dok je trajala akcija Kfora, puteve iz pravca Zvečana i Rudara duže od tri sata blokirali su poljski vojnici, a nakon oglašavanja sirena, u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici okupio se veliki broj građana. Građani su mirno stajali kod mosta u Zvečanu do 5.30, kada su putevi deblokirani. Predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović razgovarao je sa odgovornima u Kforu, koji su mu rekli da poštuju mirne proteste građana, ali i da smatraju da barikade na putevima ne mogu da budu konstantno postavljene. Milović je za agenciju Beta rekao da je "akcija Kfora sramna i neshvatljiava i da je to bilo pravo demonstriranje sile".

RASMUSEN: KFOR NE SMANjUJE SNAGE POSEBNO ZBOG SEVERA KOSOVA

BRISEL, 31. januara 2013. (Beta) Kfor neće smanjivati svoje snage zbog i dalje "rovite situacije, posebno na severu Kosova", izjavio je danas generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, koji je podneo godišnji izveštaj o delovanju i razvoju NATO u prošloj godini. Rasmusen je, na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za akreditovane novinare, time potvrdio ocene drugih zvaničnika NATO da je na Kosovu i dalje "krhka" bezbednosna situacija i naglasio da cilj jeste da se broj trupa smanji čim to dozvole bezbednosne prilike.Čelnik NATO je podvukao da će Kfor u sastavu od oko pet hiljada vojnika i dalje ostvarivati mandat s ciljem da "zajamči bezbednost i slobodu kretanja za sve na Kosovu".
Jedan visoki zvaničnik Atlantskog saveza je agenciji Beta rekao da na severu Kosova može i mora da se nađe "jedino neko političko rešenje". U NATO se smatra da je dijalog BeogradPriština pozitivan, da je već dao i da se veruje da će dati i konačne dobre rezultate, podvukao je ovaj funkcioner u sedištu Atlantskog saveza. Rasmusen je u godišnjem izveštaju istakao da je okončanjem "nadgledane nezavisnosti Kosovo ostvarilo važnu prekretnicu".Generalni sekretar je ujedno upozorio da "korupcija, organizovani kriminal i pomanjkanje ekonomskog razvitka i dalje utiču na opštu bezbednosnu situaciju, posebno na severu".

SRBIJA – REGION

DAČIĆ: SRBIJA ĆE DATI DOPRINOS STABILNOSTI U REGIONU

SARAJEVO, 30. januara 2013. (Beta) Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Sarajevu da će Srbija dati doprinos stabilnosti u regionu, te da "bilateralna saradnja mora biti u interesu svih zemalja". "Ne možemo naš prostor, koji je ionako mali, deliti na još manje delove", rekao je Dačić i dodao da Srbija u potpunosti podržava evropski put BiH. Dačić i ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić održali su danas u Sarajevu zajedničku konferenciju za novinare i poručili da će "nadležne institucije i agencije Srbije i BiH i dalje tesno sarađivati na planu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer imaju jedinstveni stav da nijedna država u regionu ne sme biti azil za kriminalce".
Dačić je kazao da je važno da u regionu uskoro bude definisan i uspostavljen princip jedinstvenog naloga za hapšenje osoba koje se bave bilo kojim oblikom kriminala. Naglašavajući značaj regionalne saradnje, on je potvrdio zainteresovanost Beograda za trilateralni sastanak Srbije, BiH i Turske. Povodom najava iz Brisela da postoji mogućnost ukidanja bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, Dačić je naglasio da bi to bila loša poruka i "direktan podsticaj antievropskim snagama u regionu".
"Ukoliko EU misli uvoditi takvi mere, mora biti spremna na dugoročne posledice", rekao je Dačić na konferenciji za novinare. U Sarajevu se održava kongferencija Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MAARI), koja okuplja delegacije iz BiH, Srbije, Albanije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore. Konferenciju je otvorio ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić, koji je organizator skupa.

BERIŠA OPTUŽIO DAČIĆA ZA ALBANOFOBIJU

TIRANA, 30. januara (Tanjug) –Albanski premijer Sali Beriša izjavio je danas, povodom izjave premijera Srbije o uklanjanju pomenika borcima OVPMB u Preševu, da je to još jedan znak besperspektivne albanofobije koja je trenutno dominantan trend u Beogradu. Predsednik Vlade Srbije izjavio je pre dva dana u Skoplju da Albanci u Preševu i Bujanovcu imaju ista prava kao i svi drugi građani Srbije i da uklanjanje spomenika poginulim pripadnicima OVK i OVPBM nema nikakve veze sa ljudskim pravima. Ističući da Srbija nije "banana republika" i da ima zakone koji se moraju poštovati, Dačić je ukazao da u Americi ne postoje spomenici Al Kaidi, niti u Španiji ili Britaniji spomenici terorističkim organizacijama.
Kako prenosi albanska agencija ATA, Beriša je na Fejsbuk stranici napisao da je izjava Dačića pokušaj da se opravda uklanjanje spomenika u Preševu. Kako je napisao Beriša, borci OVMPB su "svojim pravednim ratom" uticali na to da bude postignut dogovor sa Beogradom uz međunarodno posredovanje s ciljem da se obezbedi više slobode i autonomije za Albance u Preševskoj dolini i "ubrzali okončanje Miloševićevog režima". "Porediti ih sa teroristima Al Kaide je još jedan znak besperspektivne albanofobije, koja je trenutno dominantan trend u Beogradu", napisao je on.

CRNOGORSKA AGENCIJA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST: ŠARIĆ NIJE U CRNOJ GORI

PODGORICA, 30. januara 2013. (Beta) Crnogorska agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) nema operativnih saznanja da je odbegli Darko Šarić u Crnoj Gori, saopšteno je. Direktir ANB Boro Vučinić je kazao da ta služba nema saznanja da je Šarić u Crnoj Gori. Pojedini beogradski mediji objavili su, pozivajući se na izvore sektora bezbednosti, da hapšenje zavisi od dogovora vlasti u Srbiji i Crnoj Gori.
"Ukoliko se taj dogovor postigne, hapšenje Šarića je izvesno", objavio je beogradski list Blic čiji izvor navodi da Srbija "mora da napravi dogovor s vlastima Crne Gore ukoliko želi" da joj Šarić bude izručen. Srbija, po navodima Blica, ima podršku nekoliko jakih država i njihovih bezbednosnih agencija kojima je takođe cilj Šarićevo hapšenje. One vrše veliki pritisak na Crnu Goru da bi se pitanje Šarića konačno rešilo. "Crna Gora još nije spremna da Šarića pusti niz vodu", i "nemaju saznanja da mu podršku u skrivanju pruža podzemlje", navodi beogradski list.

SRBIJA

MRKIĆ RAZGOVARAO SA VOLEBEKOM O MANjINSKIM PITANjIMA

BEOGRAD, 31. januara 2013. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić sastao se danas sa visokim komesarom OEBS-a za nacionalne manjine, ambasadorom Knutom Volebekom koji je izrazio zadovoljstvo aktivnostima i načinom na koji se Srbija odnosi prema pitanjima od interesa za njene nacionalne manjine. Mrkić je izrazio punu podršku aktivnostima visokog komesara i zahvalio se na ličnom angažmanu ambasadora Volebeka na pitanjima od našeg neposrednog interesa, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Ambasador Volebek, koji boravi u višednevnoj radnoj poseti Srbiji, izrazio je zadovoljstvo aktivnostima koje Srbija sprovodi, kao i načinom na koji se odnosi prema pitanjima od interesa za nacionalne manjine koje žive u Srbiji. On je takođe upoznao ministra Mrkića sa razgovorima koje je prethodna dva dana vodio na istoku i jugu Srbije.

MRKIĆ UPUTIO SAUČEŠĆE PORODICI BORISLAVA MILOŠEVIĆA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ministar spoljnh poslova Srbije Ivan Mrkić uputio je danas saučešće supruzi preminulog Borislava Miloševića, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Borislav Milošević, koji je umro 29. januara u Beogradu, bio je stariji brat bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića i ambasador u Moskvi, a nakon isteka mandata živeo je u ruskoj prestonici. Saučešće porodici Borislava Miloševića juče je uputio i premijer Srbije Ivica Dačić.

ODLUKE ODBORA ZA SPOLjNE POSLOVE SKUPŠTINE SRBIJE

BEOGRAD, 31. januara 2013. (Beta) Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Cvijan biće predsednik grupe prijateljstva sa Azerbejdzanom, a njegov kolega Dragomir Karić predsednik grupe prijateljstva sa Albanijom, odlučio je danas Odbor Skupštine Srbije za spoljne poslove. Na sednici Odbora, Branislav Mitrović iz Ujedinjenih regiona Srbije (URS) predložio je da se za predsednika grupe prijateljstva sa Azerbejdzanom izabere Predrag Marković iz URSa. Mitrović je naveo da URS nema nijednog predsednika grupa prijateljstva i pored Predraga Markovića predložio da se za predsednicu grupe prijateljstva sa Slovenijom izabere Snežana Stojanović Plavšić.
Predsednik Odbora za spoljne poslove Miloš Aligrudić iz Demokatske stranke Srbije rekao je da dogovor o predsednicima grupa prijateljstva traje mesecima i da je URS imao dovoljno vremena da predloži svoje kandidateAligrudić je kazao da ne može da se stekne utisak da je bilo koja poslanička grupa oštećena kada je reč o izboru grupa prijateljstva i da bi vladajuća koalicija trebalo da se dogovori o kandidatima za predsednike.Posle toga je za predsednika grupe prijateljstva sa Slovenijom izabrana Biljana Stošić iz SNSa.
Za predsednika grupe prijateljstva s Jermenijom izbaran je Ivan Jovanović iz Demokratske stranke, za predsednika grupe prijateljstva s Norveškom Ljubiša Stojmirović iz SNSa, a grupu prijateljstva sa Švedskom predvodiće Milorad Mijatović iz Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS).Glasanje o predsedniku grupe prijateljstva sa Austrijom odloženo je za narednu sednicu odbora na predlog SNSa. Predsednik te grupe bio je Ivica Tončev iz Socijalisticke partije Srbije koji je nedavno podneo ostavku na poslaničku funkciju, jer je i savetnik premijera Ivice Dačića.
Predsednik Odbora Miloš Aligrudić rekao je da je predloženo da se za predsednika grupe prijateljstva sa Austrijom izabere Meho Omerović iz SDPSa, ali se o tome danas nije izjašnjavalo na predlog SNSa, koji je zatražio da se odloži glasanje zbog dodatnih konsultacija. Odbor Skupštine Srbije za spoljne poslove konstuisao je 29. decembra, posle više od tri meseca dogovaranja, većinu od 62 grupe prijateljstva. Izjašnjavanje o još šest grupa prijateljstava tada je odloženo jer je bilo više kandidata za predsednike i ostavljeno je vreme za naknadni dogovor o kandidatima.

JAČANjE VEZA SA SLOVAČKOM KROZ PARLAMENTARNE GRUPE

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Slovačkom Dragan Nikolić razgovarao je danas sa ambasadorom Slovačke u Srbiji Janom Varšom o unapređenju saradnje dve zemlje, uz ocenu da bi poseban doprinos tome mogla da pruži saradnja u okviru parlamentarnih grupa prijateljstva. Kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, na sastanku je dogovoreno da prioritetne teme budućih razgovora tih grupa budu evropske integracije Srbije, u čemu Slovačka može da ponudi stručnu pomoć, unapređenje privredne saradnje i negovanje i produbljivanje odnosa obe države s predstavnicima nacionalnih zajednica slovačkog i srpskog naroda.
Ambasador Varšo je izrazio uverenje da će se dobra bilateralna saradnja nastaviti i da će dve grupe prijateljstva biti inicijatori njenog jačanja na svim poljima. Nikolić je predložio da se saradnja unapredi kroz projekte u oblasti privrede, kao i kroz intenzivniju komunikaciju gradova Srbije i Slovačke. On je zahvalio Slovačkoj na podršci Srbiji u procesu evropskih integracija, kao i na principijelnom stavu po pitanju Kosova.

STANKOVIĆ U PREŠEVU O INDUSTRIJSKOJ ZONI I GRANICI

BUJANOVAC, 30. januara 2013. (Beta) Predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa Zoran Stanković izjavio je danas da lokalne vlasti u Preševu nicu zatrazile vraćanje spomenika poginulim pripadnicima OVPMB koji je uklonjen iz centra tog mesta 20. januara. Stanković je prilikom obilaska lokacije na kojoj je u Bujanovcu predviđena izgradnja zgrade Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice, rekao da je s predsednikom opštine Ragmijem Mustafom danas razgovarao o završetku izgradnje porodilišta i otvaranju novih graničnih prelaza prema Makedoniji u toj opštini Miratovac i Strezovce. Prema njegovim rečima, tema razgovora s predstavnicima lokalne samouprave u Preševu bila je i izgradnja industrijske zone u tom gradu na 18 hektara za koju je potrebno 1,8 miliona evra.
Dodao je da nije bilo reči niti zvaničnih zahteva albanskih lidera u vezi sa spornim spomenikom OVPMB koji je uklonjen 20. januara iz centra Preševa. Odgovarajući na pitanje da li je moguće da spomenik bude vraćen lokalnoj samoupravi koja ga je postavila, Stanković je rekao da mu nije zatraženo tako nešto. "Nije bilo realnih zahteva sa ovih prostora za vraćanje spomenika, a onog trenutka kada se postave takvi zahtevi, na njih će u skladu sa zakonom reagovati nadležne službe. Postoje inspekcije, nadležni državni organi, razne službe koje treba da rade na tom pitanju", kazao je Stanković. Pripadnici Žandarmerije ukonili su 20. januara spomenik poginulim pripadnicima OVPMB, koju su srpske vlasti proglasile terorističkom. Spomenik je u centru Preševa postavljen 16. novembra 2012. godine po odluci lokalnih vlasti.
"Svako ima pravo da podnese zahtev za izgradnju objekta ili spomenika. Nadležni organi će doneti odluku da li to može i pod kojim uslovima", rekao je Stanković. Predsednik Koordinacionog tela je rekao i da su jedini zahtevi koje je u pisanom obliku danas dobio od albanskih političkih predstavnika, zahtev za izgradnju industrijske zone u Preševu i zahtev predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Galipa Bećirija za rešavanje pitanja udzbenika na albanskom jeziku."Jedina odluka koju smo dobili odnosi se na zahtev Mesne zajednice Lučane (za uklanjanje spomenika Žandarmeriji sa teritorije opštine) koji je postavljen Skupštini opštine Bujanovac", rekao je Stanković.Mesna zajednica Lučane, u kojoj živi isključivo albansko stanovništvo, zatražila je uklanjanje spomenika koji je podigla Žandarmerija svojim poginulim pripadnicima, a koji je nedavno podignut između sela Lučane i Dobrosin.

SARADNjA POLICIJA BRITANIJE, ČEŠKE I SRBIJE

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Britanski ambasador u Beogradu Majkl Devenport je danas pozdavio odluku Vlade Srbije da osposobljava Ministarstvo unutrašnjih poslova za suzbijanje ilegalne migracije, trgovine ljudima i da unapređuje tehniku za suzbijanja visokotehnološkog kriminala. Ambasador je na skupu kojim je započet projekat za uspostavljanje efikasnog sistema srpečavanja ilegalne migracije u Srbiji, ukazao ne potrebu bolje saradnje članica EU i državakandidata u sprečavanju ilegalne migracije koja je povezana sa visokotehnološkim kriminalom.
Vlada Velike Britanije finansira projekte EU u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, rekao je Devenport i izrazio zadovoljstvo što će na unapređenju borbe protiv ilegalne migracije i visokotehnološkog kriminala u Srbiji, sarađivati britanska i češka policija. Ambasadorka Češke Hana Hubačkova izrazila je zadovoljstvo što će češki policajci moći da prenesu kolegama u Srbiji iskustva u borbi protiv ilegalne migracije i kriminala, kao i o dobijanju sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Po rečima šefa delegacije EU Vensana Dežera, Srbija će imati podršku EU u borbi protiv kriminala, posebno visokotehnološkog koji je u ekspanziji jer su to problemi koje imaju i članice EU, i na koji treba primeniti međunarodne standarde.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović ponovio je na skupu u Palati Srbija čvrsto opredeljenje Vlade Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koji se, kako je ukazao, zbog svog obima mogu okarakterisati kao ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti. Božović je ukazao na činjenicu da je problem u oblasti visokotehnološkog kriminala daleko veći jer ne postoji svest o njegovim razmerama, kao ni efikasan sistem za nadgledanje interneta preko kojeg se odvija veliki deo tih kriminalnih aktivnosti. Božović je podsetio da nekontrolisana migracija donosi rizik destabilizacije društva i države, posebno kada se u te tokove uključi organizovani kriminal.

SRBIJA – EU

GRUBJEŠIĆ OČEKUJE POZITIVAN IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE

BEOGRAD, 31. januara 2013. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić ocenila je jutros da će predstojeći izveštaj Evropske komisije o Srbiji biti pozitivan, ali da ostaje da se vidi kako će o datumu za početak pregovora odlučiti članice EU. Ona je, takođe, najavila da će u februaru Srbija organizovati posetu nemačkom Bundestagu kako bi pokušala da ubedi poslanike nemačkog parlamenta da podrže napore da Srbija u junu dobije datum pregovora sa EU. "Sigurna sam da ćemo imati dobre razgovore u Bundestagu i da ćemo se vratiti s dobrim vestima", rekla je Radioteleviziji Srbije.
Ona je podsetila da je uslov za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU da dijalog s Kosovom bude "vidljiv i održiv". Upitana o zahtevu Srba sa severa Kosova da se sporazumi s Prištinom ne primenjuju, Grubješićeva je rekla da razume zabrinutost, ali je dodala da su njihovi strahovi neosnovani, jer ih niko neće na silu integrisati u kosovske institucije. "Niko nema nameru da pravi granicu sa Kosovom", rekla je.

PROŠIRENjE EU JEDNAKO VAŽNO ZA SRBIJU I EU

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Proširenje EU jednako je važno i za Srbiju i za EU, o čemu svedoči porast trgovinske razmene i veće mogućnosti za poslovnu saradnju, a time i ubrzanje reformi, zaključili su danas učesnici sastanka Odbora za sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma Vlade Srbije i Evropske komisije u Beogradu. U saopštenju Kancelarije za evropske integracije navodi se i da se Prelazni trgovinski sporazum između Srbije i EK u protekle tri godine sprovodi na zadovoljavajućem nivou, kao i da je pozitivno uticao na znatan rast srpskog izvoza u EU. Rast srpskog izvoza je u 2010. iznosio 32,5 odsto, u 2011, dodatnih 14,9 odsto, a u prvih 11 meseci 2012. još 4,8 odsto.
Na sastanku je ocenjeno da je Srbija potvrdila svoju posvećenost naporima da nastavi sa sprovođenjem Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz Izveštaja EK o napretku iz 2012. godine. Komisija će, kako je istaknuto, pažljivo pratiti ostvareni napredak kako bi Evropski savet što je moguće pre doneo odluku o otvaranju pregovora o pristupanju između Evropske unije i Srbije. Na sastanku u Beogradu, kojem su predsedavali Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije, i Pjer Mirel, direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji, istaknuta je potreba da se poboljša poslovno okruženje u Srbiji, kako bi bilo otvorenije za investiranje.
EK je istakla privrženost podršci Srbiji u procesu pristupanja EU, uključujući finansijski aspekat. Istaknuto je, navodi se u saospstenju, da je za te svrhe od 2007. odobrena 131 milijarda dinara (1,2 milijarde evra). EU je od 2000. zajedno s državama članicama bila ubedljivo najveći donator sa udelom u iznosu od 75 odsto svih donacija koje je Srbija primila, podseća se u saopštenju.

SRBIJA – EKONOMIJA

ČEPURIN OČEKUJE RAST RUSKIH INVESTICIJA U SRBIJI

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Srbija je glavni ekonomski partener Rusije na Balkanu i očekuje se rast ruskih investicija, izjavio je danas ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin. On je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) kazao da povoljna investiciona klima u Srbiji daje mogućnosti za realizaciju velikog broja projekata što čini srpsku privredu veoma privlačnom za ulaganje. Čepurin je ponovio da predstoji izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju, što bi uskoro trebalo da bude proglašeno za "projekat od nacionalnog značaja".
Realizacija tog projekta omogućuće poslove i velikom broju srpskih preduzeća i privrednika, kazao je Čepurin. On je rekao da će na proleće početi modernizacije železnice u Srbiji što će se finasirati iz ruskog kredita od 800 miliona dolara.Ambasador je poručio da Sporazum o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije treba da se koristi efikasnije i da poslovni ljudi iz Srbije nađu "kanale" za izvoz robe na rusko tržište. On je kazao da postoji veliki potencijal za širenje ekonomske saradnje Rusije i Srbije i, kao veoma interesantnu, pomenuo vojnu industriju.
"Svi projekti koje budemo realizovali, moraju da budu obostrano korisni ili neće imati perspektivu", rekao je Čepurin. Ambasador je istakao i da su za rast investicija i pospešivanje saradnje ruskih i srpskih preduzeća potrebni politička osnova, priljateljski odnosi i jačanje uzajamnog poverenja, jer je biznis "kao uplašena devojka mora da bude temeljno pripremljen". Predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da je 2012. godine porastao izvoz iz Srbija u Carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana, i da je proširena izvozna lista proizvoda i kompanija.
Lane je 1.207 vrsta proizvoda izvezeno u te zemlje, a 2011. ih je bilo 1.079. Dok su 2012. godine na to tržište izvozile 702 kompanije iz Srbije, a godinu ranije bilo ih je 648. Bugarin je napomenuo da je izvoz prehrambenih proizvoda prošle godine zbog šuše opao za 10 odsto. Prema njegovim rečima, glavno za povezivanje privrednika su dobra organizacija, objedinjavanje proizvodnje, kontinuitet kvaliteta i kvantiteta. Po podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Carinske unije i Ukrajinom je 2012. godine opala za 16 odsto, na 3,6 milijardi dolara. Izvoz je povećan za jedan odsto, a uvoz je opao za 22 odsto. Deficit je bio na srpskoj strani 1,45 milijardi dolara, a pokrivenost uvoza izvozom je bila oko 43 odsto.

ČUŠEV: SRBIJE KLjUČNI EKONOMSKI PARTNER NA BALKANU

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev kazao je da je Srbija za 11 meseci 2012. godine imala suficit u trgovini s Belorusijom od 1,7 miliona dolara. Tome je doprinelo što je Minski traktorski zavod počeo da uvozi akumulatore iz Srbije, umesto iz Poljske, rekao je Čušev i dodao da je vrednost tog posla 16 miliona dolara, odnosno 25 odsto izvoza robe u Belorusiju. Ambasador je kazao da je Belorusija predlagala sporazum o isporuci liftova Srbiji, ali srpska strana još nije uradila osnovni predlog o dimenziji liftova. On smatra da bi to bilo veoma korisno za Srbiju gde je 80 odsto liftova u lošem stanju. Čušev je takođe kazao da je Srbije za Belorusiju ključni ekonomski partner na Balkanu. Radi se na formiranju većeg broja montažnih proizvodnih centara u Srbiji. Firme iz Belorusije su zainterasovane i za zajedničku realizaciju gasovoda Južni tok i modernizaciju železnice.

NEDOPAS: PREDUSLOV OSNIVANjE POSLOVNOG SAVETA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ambasador Ukrajine u Beogradu Viktor Nedopas kazao je da je preduslov za bolju saradnju osnivanje poslovnog saveta koji bi se svakodnevno bavio jačanjem kontakata. Ukrajinski ambasador je kazao da je trgovinska razmena Srbije i Ukrajina 2011. godini bila 400 miliona dolara, ali je 2012. godine opala na 250 260 miliona dolara. To je posledica krize u Železari Smederevo koja je koks i rudu uvozila iz Ukrajine, kazao je on.

ITALIJANSKI VIBAK RAZMIŠLjA O IZGRADNjI FABRIKE U JAGODINI

JAGODINA, 30. januara (Tanjug) –Italijanska kompanija Vibak razmatra ulaganje od 30 do 50 miliona evra u izgradnju fabrike u Jagodini koja bi zapošljavala između 200 i 300 radnika, saopšteno je danas posle sastanka predstavnika te kompanije sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem i predstavnicima opštine Jagodina. Dinkić je rekao da se očekuje da ugovor o ovom ulaganju bude potpisan početkom marta, a da izgradnja fabrike počne na proleće. Kako je naglasio, to će biti najveća strana investicija u Jagodini. Dinkić je naglasio da se Vibak odlučio za Jagodinu zbog dobrog geografskog položaja, besplatnog zemljišta koje daje opština, kao i zbog podrške koju će Vlada Srbije dati toj investiji.
On je naveo da će kompanija biti oslobođena plaćanja poreza na profit narednih deset godina. Predviđeno je i da investitor dobije do 17 odsto ukupne vrednosti investicije ako zaposli više od 200 radnika.
Direktor grupe Vibak za Srbiju Patricio Masini rekao je da ta kompanija razmatra mogućnost povećanja proizvodnje i izlazak na nova tržišta, što podrazumeva proizvodnju polipropilenskih filmova, lepljivih traka od polipropilena i kartona."Verujemo da smo u Jagodini našli dobre uslove, vraćam se u Italiju sa pozitivnim utiscima i predložiću ovaj projekat Upravnom odboru kompanije", poručio je.

SRBIJA, AUSTRIJA I MADjARSKA ZA VEĆI TRANSPORT ŽELEZNICOM

BEOGRAD, 30. januara (Tanjug) –U Beogradu je danas pokrenuta inicijativa da se u saobraćaj kroz Srbiju uvede mešoviti teretni voz na relaciji Šopron (Mađarska) - Istanbul (Turska), kao zajednički projekat srpskih, austrijskih i mađarskih železnica i da se robni transport između naše i ovih zemalja značajno poveća.Istovremeno je pokrenuta inicijativa da se unapredi i ubrza informatička saradnja ovih železničkih uprava na granicama, kako bi zadržavanje vozova bilo svedeno na najmanju moguću meru. Ovo je zaključeno na sastanku koji je u Beogradu održao generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović, sa direktorom Reil Kargo Grup Arnoldom Šiferom, koji je predvodio delegaciju preduzeća za teretni železnički saobraćaj austrijskih i mađarskih železnica.
"Železnice Srbije" i "Reil Kargo Grup", koji obuhvata preduzeća za teretni železnički saobraćaj Austrije i Mađarske, imaju zajednički interes da se robni transport između naše i ovih zemalja značajno poveća. Na taj način železnica na ovom pravcu može preuzeti od drumskih prevoznika velike količine robe za transport, a povećao bi se broj teretnih vozova koji bi saobraćao Koridorom 10 kroz Srbiju. Tome će značajno doprineti i opredeljenje "Železnica Srbije" da se u narednom periodu maksimalno intenzivira modernizacija Koridora 10, što će ovaj pravac učini znatno konkurentnijim u odnosu na Koridor 4, preko Rumunije i Bugarske. Na sastanku je rečeno da je trenutni obim posla koji se u teretnom saobraćaju međusobno realizuje između 600.000 i 700.000 tona prevezene robe godišnje i maksimum oko 2.000 pari teretnih vozova, uz vrednost posla od oko 9 do 10 miliona evra.
Cilj je, kako je istaknuto na sastanku, da se taj obim prevoza na godišnjem nivou poveća na oko 1,5 mil tona robe i oko 15 do 16 mil evra. Da bi se to postiglo, neophodna je konkuretna transporta ponuda na ovom železničkom pravcu, i po kvalitetu usluge, i po ceni, i po vremenu putovanja.Poslovodstvo srpskih železnica najavilo je da će modernizacijom Koridora 10 biti stvoreni uslovi da se uđe u tržišnu konkurenciju sa alternativnim Koridorom 4 i da je zajednički interes da se međusobni železnički robni saobraćaj vrati na nivo od pre nekoliko godina, kada je na ovom pravcu saobraćalo godišnje oko 5.000 pari vozova. Predstavnici austrijskog preduzeća za železnički teretni saobraćaj (Reil Kargo Austrija) najavili su u veći broj intermodalnih vozova iz Nemačke za mađarski Šopron, kao i dalje prema Istanbulu.
Na sastanku je bilo reči i o regulisanju međusobnih finansijskih obaveza, kao i o organizacionim reformama koje srpske železnice sprovode, u čemu su partneri iz Austrije ponudili svoju stručnu pomoć na osnovu sopstvenih iskustava, pre svega kada je reč o razdvajanju infrastrukture, putničkog i robnog železničkog saobraćaja, što je u ovoj zemlji urađeno još 2002. godine, navedeno je u saopštenju.

DINKIĆ POZVAO EBRD DA PODRŽI PREDUZEĆA U SRBIJI

BEOGRAD, 30. januara (Tanjug) –Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je danas Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da se uključi u program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Dinkić je izvršnom direktoru EBRD za centralnu i jugoistočnu Evropu Žan Marku Peteršmitu i novom direktoru EBRD za Srbiju Mateu Patroneu predstavio koncept vladinog programa podrške malim i srednjim preduzećima. Osnovna ideja programa podrazumeva da država učestvuje u finansiranju i privremeno uđe u manjinsko vlasništvo u preduzećima koja su perspektivna, imaju izražen izvozni potencijal i mogućnost povećanja proizvodnje i novog zapošljavanja, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.
Ministar je objasnio da je za ovu godinu za podršku izdvojeno blizu 10 miliona evra, i pozvao EBRD da bude kofinansijer projekta, ali i da učestvuje na tehničkom nivou u procesu selekcije kompanija, kako bi ovaj proces bio potpuno nezavisan, budući da ta institucija ima veliko iskustvo u takvim investicijama. Dinkić je rekao da bi ovaj projekat trebalo da vodi Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), a da bi se zainteresovane kompanije prijavljivale putem javnog poziva. Na sastanku sa predstavnicima EBRD-a, ministar Dinkić je izložio i mogući model podrške Evropske banke za razvoj ekonomije znanja i softverske industrije u Srbiji, što će u narednom periodu biti jedan od prioriteta Vlade Srbije.
Tema sastanka bile su i aktivnosti ove finansijske institucije u Srbiji u narednom periodu. Direktor EBRD Mateo Patrone istakao je da je interes Evropske banke da najviše uloži u razvoj privatnog sektora u Srbiji, posebno u mala i srednja preduzeća, ali i u razvoj javnog sektora.