SRBIJA – KIPAR

SRPSKO-KIPARSKI SAMIT: SASTALI SE IVAN MRKIĆ I ERATO KOZAKU-MARKULIS

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Prvi srpsko-kiparski samit održava se u Beogradu, a očekuje se da predstavnici dveju vlada potpišu tri međudržavna sporazuma. Niz bilateralnih sastanaka obeležava ovaj skup na najvišem nivou.U Palati Srbije sastali su se šefovi diplomatija Ivan Mrkić i Erato Kozaku-Markulis, a direktor Kancelarije za Evropske integracije Milan Pajević susreo se sa stalnim sekretarom kiparskog Planskog biroa Jorgosom Georgijuom.Pajević je poručio da je Vlada Srbije odlučna da nastavi sa rešavanjem pitanja odnosa sa Prištinom, uz podršku EU.
Kipar podržava Srbiju na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i odlučni smo da vam i ubuduće budemo na raspolaganju sa našim iskustvima i ekspertizom u ovoj oblasti, rekao je u razgovoru sa Pajevićem Georgiju. Pajević je obavestio kiparske sagovornike i o aktivnostima koje vlada preduzima u procesu evropske integracije na usklađivanju domaćih propisa i standarda sa pravnim tekovinama Evropske unije, saopštila je Kancelarija za evropske integracije. Razmotrene su mogućnosti saradnje u ovoj oblasti, pre svega načini na koje bi Kipar mogao da na ekspertskom nivou podrži Srbiju kako bi proces pristupanja bio što je moguće efikasniji. Samit je u 10 časova otvoren sastankom potpredsednika vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića i kiparskog ministra pravde i javnog reda Lukasa Luke.
U okviru samita predsednik Kipra Dimitris Hristofijas, koji predvodi kiparsku delegaciju, imaće bilateralne susrete sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem. Serija bilateralnih susreta nastavljena je razgovorima državnog sekretara Ministarstva odbrane Aleksandra Nikolića i ministra odbrane Demetrisa Eliadesa, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović i ministarke spoljnih poslova Erato Kozaku-Markulis i ministara Mrkonjića i Eftimiosa Flurencua.
Na kraju će se u svojstvu ministra unutrašnjih poslova Ivica Dačić sastati sa ministrom pravde i javnog reda Lukom. Predstavnici dveju vlada danas će potpisati i tri međudržavna sporazuma: Memorandum o razumevanju dveju vlada o uspostavljanju unapređenog partnerstva, Protokol o sprovođenju Sporazuma Srbije i EU o readmisiji i Sporazum dveju vlada o saradnji u oblasti pomorskog saobraćaja.Tokom dana će se novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare obratiti predsednici Nikolić i Hristofijas, a to će, po završetku samita, učiniti i predstavnici dveju vlada.

NIKOLIĆ I HRISTOFJAS RAZMENILI VISOKA ODLIKOVANjA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Predsednik Nikolić sastao se s predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofjasom, a posle sastanka, dvojica državnika uručili su jedan drugom visoka odlikovanja. Posle jednosatnog razgovora u zgradi Predsedništva, Nikolić je Hristofjasu uručio Orden Republike Srbije na lenti. U obrazloženju dodele ordena koje je pročitao savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, istaknuto je da se odlikovanje dodeljuje za zasluge i učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Kipra. Posle najave atašea kiparske ambasade, koji je rekao da je Hristofjas doneo ukaz o dodeli ordena reda Makarios Treći, kiparski predsednik svečano je uručio taj orden Nikoliću. Svečana dodela ordena počela je izvođenjem himni Kipra i Srbije. Orkestar "Stanislav Binički" i solista Aleksa Vasić su tokom svečanosti izveli i pesme "Ovo je Srbija" i "Vostani Serbije".

PROSTOR ZA UNAPREDjENjE PRIVREDNE SARADNjE SRBIJE I KIPRA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Srbija i Kipar mogu da unaprede ekonomsku saradnju u oblasti poljoprivrede, prehrambene i farmaceutske industrije, infrastrukture i turizma, ocenjeno je danas u razgovoru ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića i ministra pravde i javnog reda Kipra Lukasa Luke. Ljajić i Luka, koji je zastupao kiparskog ministra industrije, trgovine i turizma, saglasili su se da dobri politički odnosi dve zemlje trebaju da budu propraćeni i odgovarajućim nivoom privredne saradnje. Istaknuto je, kako je saopšteno iz Ljajićevog kabineta, da bi organizovanje poslovnog foruma dve zemlje u trećem kvartalu ove godine bilo odlična prilika za uspostavljanje boljih kontakata privrednika Srbije i Kipra, kao i za definisanje konkretnih oblika saradnje. Ljajić je preneo zahvalnost kiparskoj vladi na podršci koju ta država pruža Srbiji u procesu evropskih integracija, kao i na principijelnom stavu Vlade Kipra da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Ministar Luka preneo je čvrst stav kiparske vlade da, kako je naglasio, nikad neće priznati nezavisnost Kosova, i ocenio da je "jedini ispravan put u rešavanju kosovskog pitanja poštovanje normi međunarodnog prava".

KIPAR PODRŽAVA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Kipar podržava Srbiju na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i odlučan je da i ubuduće bude na raspolaganju svojim iskustvom u toj oblasti, izjavio je danas u Beogradu stalni sekretar u Planskom birou kiparske vlade Jorgo Georgiju. Kako je saopštila vlada, Georgiju je to rekao u razgovoru s direktorom Kancelarije Vlade Srsbije za evropske integracije Milanom Pajevićem, koji je istakao odlučnost vlade da nastavi rešavanje pitanja odnosa s Prištinom, uz podršku EU. Pajević je takođe obavestio kiparskog zvaničnika o aktivnostima koje vlada preduzima u procesu evropske integracije na usklađivanju domaćih propisa i standarda s pravnim tekovinama Evropske unije. Razmotrene su mogućnosti saradnje u ovoj oblasti, pre svega načini na koje bi Kipar mogao da na ekspertskom nivou podrži Srbiju kako bi proces pristupanja bio što je moguće efikasniji, dodaje se u saopštenju. Kiparska delegacija predvođena predsednikom Dimitrisom Hristofjasom razgovara sa zvaničnicima Srbije.

SRBIJA – REGION

DAČIĆ NA FORUMU REGIONALNE INICIJATIVE ZA MIGRACIJE, AZIL I IZBEGLICE (MARRI)

BEOGRAD/SARAJEVO, 30. januara 2013. (Beta) Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Sarajevu da treba unaprediti saradnju država regiona u obebezbeđivanju granica što će olakšati kretanje ljudi i upravljanje migracijama. Srbija je spremna na nacionalnom i na regionalnom nivou da se "u potpunosti posveti problemu migracija" i ona će "nesumnjivo pružati dalju podršku i aktivno doprinositi razvijanju postojeće saradnje, kao i formiranju novih mreža nacionalnih eksperata za migracije", rekao je Dačić u Sarajevu, na forumu Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI).
Premijer je podsetio da se Srbija suočavala s povećanim brojem tražilaca azila u Srbiji, sa odlaskom državljana Srbije u inostranstvo koji zloupotrebljavaju pravo na azil, i s pritiscima EU da se taj broj hitno smanji. Kako se navodi u saopštenju MUP, Dačić je naveo da je broj lažnih azilanata iz Srbije u Belgiji, Švedskoj, Švajcarskoj značajno opao u odnosu na prethodne godine i to zahvaljujući i merama Vlade Srbije, i tih država. "Trend povećanja je jedino nastavljen u Nemačkoj gde je u 2012. bilo više od 8.000 zahteva za azil od državljana Srbije, polovina više nego prethodne godine", rekao je.
Premijer je dodao da je novembra i decembra 2012. i u Nemačkoj zabeležen pad broja tražilaca azila i da Srbija prvi put od septembra 2012. nije bila prva po ukupnom broju tražilaca azila. "Smatramo da na ovaj problem efikasno utiču samo zajedničke mere i akcije, i bolja saradnja država, a da jednostranim pritiscima i pretnjama suspenzijom vizne liberalizacije, nije moguće postići očekivan rezultat", ocenio je. Pored učešća na MARRI, premijer je razgovarao sa predsedavajućim Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem i predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom.

DAČIĆ: SRBIJA JE ČVRSTO OPREDELjENA ZA DOBROSUSEDSKE ODNOSE

SARAJEVO, 30. januara 2013. (Beta) Predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se danas u Sarajevu s predsedavajućim Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem. Na sastanku je razgovarano o odnosima BiH i Srbije, pre svega o unapređenju dosadašnje saradnje, naročito privredne. Dačić je kazao da je Srbija "čvrsto opredeljena za dalje razvijanje dobrosusedskih odnosa, mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu".
Radmanović i Dačić su potvrdili zajedničku opredeljenost dve zemlje za evropski put i članstvo u EU, istakavši da na tome treba ubrzano raditi. Radmanović je ocenio da "svaka poseta predstavnika dve zemlje, pa i ova, pokazuje trend napretka u međusobnim odnosima između BiH i Srbije". Premijer Srbije Ivica Dačić sinoć je doputovao u Sarajevo gđe danas predvodi delegaciju Srbije na forumu Regionalne inicijative za migracije, azil i izbjeglice (MARRI).
Po dolasku u Sarajevo, Dačić je pozvao predsedavajućeg Saveta ministara BiH Vjekoslava Bevandu da poseti Beograd, do čega će doći iduće sedmice. Dacić je poručio novinarima da ima samo jednu temu razgovora u Sarajevu, a to je "kako poboljšati odnose, da budemo praktični i da tražimo zajedničke interese". Konferenciji u Sarajevu prisustvuju delegacije iz šest zemalja regiona Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Makedonije i BiH, predstavnici Međunarodne organizacije za migracije, delegacije EU u BiH, Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija i institucija.
Na marginama susreta Dačić će se danas sastati i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i specijalnim predstavnikom EU za BiH Piterom Sorensenom.

SNAŽNA PODRŠKA EP ČLANSTVU ZAPADNOG BALKANA U EU

BRISEL, 29. januara 2013. (Beta) Najmoćnija politička grupacija u tekućem sazivu Evropskog parlamenta, Evropska narodna partija (EPP), i evropski komesar Štefan File su u Briselu istakli snažnu podršku politici prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. File je ocenio da je, uprkos teškoćama EU, održan "zamah" politike koja vodi prijemu zemalja Zapadnog Balkana u Uniju, o čemu svedoči da je Hrvatska na pragu članstva, da Srbija očekuje, a Crna Gora je počela pregovore o članstvu.
File je, u izlaganju poslanicima EPP koja okuplja stranke desnice, i predstavnicima analognih partija i vlada sa Zapadnog Balkana, naglasio da će Evropska komisija aprila dati izveštaj Savetu EU o tome da li su Srbija i Makedonija ispunile uslove za utvrđivanje datuma početka pregovora o prijemu. File je podvukao da će ubuduće pregovori o članstvu počinjati poglavljima o vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa i temeljnih sloboda. To je, podvukao je, od ključne važnosti za preobražaj i kvalitet demokratskih ustanova i pregovore o svim ostalim poglavljima.
Potpredsednica Vlade Srbije, Suzana Grubješić je u raspravi naglasila da je Vlada u Beogradu snažno predana evropskim reformama i demokratskom preobražaju društva i privrede, ali je zatražila da EU ne menja pravila igre u postupku i pregovorima koji vode članstvu Srbije. Grubješić je primetila da je od usvajanja programa EU 1993. na samitu u Solunu, o evrointegraciji Balkana, samo jedna zemlja, Hrvatska, sada na pragu ulaska u Uniju. Srbija je rešena da bude partner susedima i "subjekt, a ne objekt" kad uđe u EU, podvukla je Suzana Grubješić.
Ona je podsetila da je u Srbiji obeležena 12. godišnjica od kako je, demokratskim preobražajem, u Srbiji na vlast došla vlada premijera Zorana Djinđića, a "i dalje smo sučeljeni s nekim ozbiljnim izazovima na našem evropskom putu". Potpredsednica Vlade Srbije je naglasila da "u vremenima ekonomskih teškoća na našem kontinentu svi treba da dokažemo da solidarnost nije žrtvovana na oltaru stezanja kaiša". Zamoljena da kaže kako gleda na to što je podrška građana Srbije ulasku u EU opala na 41 odsto, Suzana Grubješić je uzvratila da je "čudi da je podrška i tolika, imajući u vidu kroz šta je sve Srbija prošla ovih godina".
Ali, primetila je da, kada se na putu ka EU dobiju neki povoljni rezultati, kao što je ukidanje viza, onda podrška raste i bila je čak 73 odsto. File je, komentarišući pad popularnosti EU među građanima Srbije, rekao da je uveren da će podrška porasti kad se postignu opipljivi rezultati u evropskim reformama i dijalogu BeogradPriština, što Srbiji šire otvara vrata EU.U raspravi je predstavnik opozicije u Skupštini Kosova ukazao na važnost dijaloga BeogradPriština i rekao da "svi misle da će to biti dug proces".
On je naglasio da opozicija u parlamentu u Prištini smatra da bi normalizacijom odnosa dve strane trebalo da budu rešeni krupni problemi, uključujući pitanje nestalih.Takođe je rekao da Vlada u Prištini ništa ne čini da postigne opipljivije rezultate u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.Nemački demohrišćanski poslanik Elmar Brok je naglasio da je "za stabilnost Evrope nužna stabilnost na Zapadnom Balkanu", ali je predočio i da se prilikom ulaska novih članica u EU mora voditi računa i o tome da li Unija "ima sposobnost da prihvati nove članice" i da se otuda uslovi za to prehodno moraju poboljšati.

LAVROV: NEPRIHVATLjIVO PREKRAJANjE GRANICA

MOSKVA, 29. januara (Tanjug) –Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je danas u Moskvi da je neprihvatljivo prekrajanje granica u Evropi, da je neophodno strogo poštovati principe Helsinške povelje i da se to u potpunosti odnosi i na Balkan. Lavrov je tim rečima reagovao na pozive albanskog premijera Salija Beriše na uspostavljanje jedinstvene albanske države. On je, takođe, istakao da je Moskva razočarana reakcijom Zapada na skrnavljenje srpskih spomenika na Kosovu.
Ruski ministar je pozvao sve zemlje Evrope, uključujući i Albaniju, da strogo poštuju Helsinski akt i da ne dozvole promene granica."To se u potpunosti odnosi i na situaciju na Balkanu gde je za poslednjih deset godina mnogo krvi proliveno. Smatram da niko ne želi da se slično ponovi", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle susreta sa makedonskim kolegom Nikolom Poposkim.Makedonski ministar je rekao da Skoplje ne podržava nacionalizam i prekrajanje granica i da takve aktivnosti neće voditi ka stabilnosti u regionu. "Makedonija je dobar primer mirne koegzistencije mislimana i hrišćana, predstavnika različitih nacija. Balkanske zemlje su male i njihov interes su integracije i transparentnost", zaključio je Poposki.
Lavrov je istovremeno rekao da je Moskva razočarana reakcijom zapadnih država na vandalsko ponašanje na Kosovu prema srpskim spomenicima."Razočarani smo kako su naši zapadni partneri reagovali povodom vandalskog ponašanja prema srpskim spomenicima na Kosovu, tim pre što je reč o spomenicima iz vremena Drugog svetskog rata. Smatramo da je to prilično opasna tendencija", rekao je on. Ruska agencija RIA Novosti podseća da je, prema medijskim izveštajima, za poslednjih nekoliko dana oskrnavljeno više od 150 srpskih grobova na Kosovu, da je pokušana napad na manastir u Djakovici, podmetnut požar u pravoslavnoj crkvi u Obiliću, a eksploziv na spomenik iz Drugog rata u Vitini...

DjUKANOVIĆ: SPORAZUMU O SANDžAKU KAO PREKOGRANIČNOJ REGIJI VRHUNAC ZLE NAMERE

PODGORICA, 29. januara (Tanjug) –Crnogorski premijer Milo Djukanović izjavio je danas da tvrdnje sandzačkog muftije Muamera Zukorlića o Sporazumu koji je on, kao lider DPS-a potpisao o Sandzaku kao prekograničnoj regiji, predstavljaju vrhunac političke neobrazovanosti i muftijine zle namere.Djukanović je rekao da su tvrdnje Zukorlića, koji je optužio crnogorsku vlast za nepoštovanje tog sporazuma - neutemeljene."Neistinite su tvrdnje o raslojavanju Bošnjaka u Crnoj Gori, a posebno je neprihvaltljiva njegova tvrdnja da crnogorska vlast vode politiku poništavanja Bošnjaka. Takvu politiku samo vidi on iz Novog Pazara, a ne vide je Bošnjaci koji su deo državnih institucija u Crnoj Gori" , kazao je Djukanović u intervju Radio Crna Gora.
Prema njegovim rečima, Sporazum je sklopljen u Podgorici, a ne, kako je rekao Zukorlić, van teritorije države. "On tvrdi da taj Sporazum ima međunarodno značenje. To je vrhunac političke neobrazovanosti i zle namere. Sandzak nije zvanična administartivna jedinica već istorijska pokrajina", naveo je Djukanović.Dokument je, ukazao je on, dominantno posvećen unapređenju građanskih i manjinskih prava Bošnjaka u Crnoj Gori. "Ubeđen sam da manjinskim narodima u Crnoj Gori nisu potrebne ovakve pažnje. Ubeđen sam da su manjine ovde dovoljno samosvesne i da se dobro osećaju u kući kakva je Crna Gora", rekao je Djukanović.
Mešihat Islamske zajednice u Srbiji kojim rukovodi Zukorlić obelodanio je u nedelju Sporazum o saradnji koji su 23. marta 2006. godine, uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore, potpisali tadašnji predsednik DPS-a Milo Djukanović i predsednik Bošnjačke stranke Rifat Husović.U saopštenju Mešihata se navodi da je reč o Sporazumu, kome je pethodio dogovor o pristanku Bošnjaka da na referendumu glasaju za osamostaljenje Crne Gore. U tački 4. Sporazuma se navodi da se Sandzak "vidi kao multietnička, multikonfesionalna i multikulturalna prekogranična regija, sa transparentnom granicom, koja bi bila most spajanja, a ne zid razdvajanja Srbije i Crne Gore".
Sporazum je obelodanjen, kako se navodi, radi potvrde izjave muftije Zukorlića date Televiziji "Atlas" u emisiji "Živa istina".Zukorlić je, naime, rekao da nije zadovoljan odnosom zvanične Podgorice prema Bošnjacima koji žive u Crnoj Gori, i optužio vlast u toj državi da je na popisu podsticala cepkanje bošnjačkog nacionalnog korpusa.On je optužio crnogorsku vlast da nije ispunila ni slovo Sporazuma o Sandzaku kao prekograničnoj regiji, koji su 2006. godine potpisali Djukanović i Husović.Zukorlić je takođe, rekao da je Sporazum potpisan van Crne Gore, navodeci da to znači da ima međunarodni status i mora se poštovati.

SRBIJA – EU

MIREL: IMPRESIONIRAN SAM VELIKIM BROJEM REFORMI U SRBIJI

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Direktor u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje EU Pjer Mirel (Pierre) izjavio je danas da je impresioniran velikim brojem reformi koje se sprovode u Srbiji i otvorenošću vlasti za razgovore. "Moram reći da sam vrlo impresioniran velikim brojem reformi koje su u toku ili su u pripremi strategije, akcioni planovi, a impresioniran sam još jednim aspektom otvorenošću za razgovore o svim pitanjima", rekao je Mirel novinarima nakon sastanka sa srpskim zvaničnicima o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Prema njegovim rečima, ta otvorenost se ogleda u tome da se ne kriju teškoće, već da postoji "živa spremnost" da se zatraži tehnički savet i podrška kako bi reforme bile na čvrstim osnovama i kako bi ih usvojio parlament. Mirel je rekao da je vlada pokazala veliku odlučnost u borbi protiv korpucije a da je sada važno da, pored velikog političkog podstreka, dođe i do sistemskih promena kroz strategije ili nove zakone. Direktor za Zapadni Balkan u Direktoratu za proširenje EU rekao je da su se predstavnici EK založili za široke konsultacije na planu reformi, u kojima bi učestvovale sve zainteresovane strane zavisno od sektora.
Kao primer, naveo je medije u slučaju Medijske strategije i udruženja poljoprivrednika kada je reč o razvijanju poslovnog okruženja u tom sektoru. Podsetio je da reforme pre svega treba da donesu boljitak građanima. Mirel je naveo da je na današnjem sastanku ocenjeno da se Prelazni trgovinski sporazum sprovodi bez teškoća i da je ostvaren izuzetan napredak u trgovinskim odnosima Srbije i EU u protekle tri godine, posebno u izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda. On je naveo da se suficit Srbije u trgovini poljoprivrednim proizvodima za tri godine više nego udvostručio, sa 200 mil evra u 2009. na 500 mil u 2011.
"Mislimo da je to dobar dokaz da trgovinski odnosi ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju daleko od toga da uništavaju poljoprivredu već, naprotiv, pomažu njenom razvoju", rekao je zvaničnik EU. On je dodao da će, kada se otvore pregovori o članstvu, to dati dodatni podstrek ulaganjima u Srbiju, posebno direktnim stranim investicijama, i naveo da to potvrđuju iskustva Češke i Mađarske. Mirel je razgovore sa srpskim zvaničnicima u Beogradu u protekla tri dana ocenio kao veoma plodne i podsetio da se razgovaralo o ključnim oblastima koje će biti obuhvaćene izveštajem Evropske komisije koji se očekuje u aprilu, a na osnovu koga će Savet EU odlučivati o pokretanju pregovora sa Srbijom u junu.
Reč je o važnim sektorim u kojima, prema zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2012, Srbija treba da nastavi ili pokrene reforme, a to su, kako je naveo, reforma pravosuđa, politika protiv diskriminacije, borba protiv korupcije i kriminala, ljudska prava i zaštita prava manjina.

GRUBJEŠIĆ: NASTAVAK PROŠIRENjA BITAN ZA BUDUĆNOST EVROPE

BRISEL/BEOGRAD, 29. januara 2013. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je danas u Briselu da je veoma bitno, ne samo za zemlje kandidate nego i za budućnost Evrope, da se proces proširenja nastavi, i istakla da je Srbija spremna da odmah počne pregovore sa EU o članstvu.Suzana Grubješić učestvovala je danas u Evropskom parlamentu na konferenciji "Zapadni Balkan: Budućnost u Evropi", koja je posvećena strategiji proširenja EU i regionalnoj saradnji zemalja jugoistočne Evrope.
Potpredsednica srpske vlade je tom prilikom upoznala svoje sagovornike, među kojima je bio i evropski komesar File, s potezima vlade na polju evropskih integracija, posebno u oblastima normalizacije odnosa s Prištinom i unutrašnjih reformi, saopšteno je iz njenog kabineta. Istakavši da je Srbija spremna za pregovore, oona je izrazila nadu da će svi pozitivni pomaci koji su napravljeni u poslednjih šest meseci biti prepoznati određivanjem datuma za početak pregovora o pristupanju.
"Ove godine obeležavamo desetogoišnjicu Solunske agende. Ne znam da li ćemo slaviti ili nećemo, ali Evropska unija se tada obavezala prema zemljama zapadnog Balkana. Deset godina kasnije vidimo da samo jedna zemlja treba za par meseci da postane član. Što se tiče Srbije, naravno da ću svima predstaviti rezultate rada vlade u procesu evropskih integracija, našu iskrenu želju da ubrzamo evropski put i da u junu znamo kada otpočinjemo pregovore o članstvu", rekla je Grubješićeva. Ona je ocenila kao važno to što je Irska upravo temu proširenja postavila za prioritet svog predsedavanja EU.
Govoreći o poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje pokazuje pad podrške za evrointegracije, Suzana Grubješić je istakla da je "dobro da je podrška i tolika, ako se ima u vidu da je za nama decenija izneverenih očekivanja i pogrešnih birokratskih objašnjenja šta je EU i šta ona znači za Srbiju", navedeno je u saopštenju. "Ipak, nijedan drugi društveni proces nema toliku podršku javnosti kao što imaju evropske integracije. Ovo je alarm, krajnje je vreme da se promene neke stvari", kazala je.
"Danas evropske integracije više nisu monopol bilo koje stranke, niti samo zgodna marketinška tema, već ozbiljna državna politika koja se temelji na teškom radu i ne tako popularnim odlukama", rekla je potpredsednica vlade i izrazila uverenje da će, uz rezultate i bolju komunikaciju s građanima na ovu temu, podrška rasti. Na konferenciji, koju je organizovala Evropska narodna partija, učestvovali su i premijer Makedonije Nikola Gruevski, predsedavajući Parlamentarne skupštine OEBSa Rikardo Miljori, predsednik komiteta za spoljne poslove EP Elmar Brok, evropski poslanici Eduard Kukan i Doris Pak, kao i zvaničnici zaduženi za evropske integracije Albanije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

U APRILU BRISEL OCENjUJE NAPREDAK SRBIJE U EU I U DIJALOGU

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Direktor Vladine kancelarije za evropske integracije Milan Pajević najavio je danas da će u aprilu biti objavljenja dva izveštaja o napretku Srbije na osnovu kojih će krajem juna biti doneta odluka o dodeljivanju datuma za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.Pajević je Tanjugu u Palati Srbija, gde se održava plenarni sastanak Vlade Srbije sa delegacijom Evropske komisije, rekao da je reč o trodnevnoj seriji intenzivnih susreta sa evropskim partnerima u Beogradu posvećenoj ispunjavanju političkih kriterijuma i na osnovu čega će EK početkom aprila doneti poseban izveštaj o napretku Srbije.
Taj izveštaj će, zajedno sa izveštajem visoke predstavnice EU Ketrin Ešton o napretku u dijalogu o Kosovu, biti osnova za odluku o otvaranju pregovora."U pitanju je nešto uži izveštaje EK u odnosu na onaj što uvek ide u oktobru. Taj izveštaj će biti fokusiran na oblasti o kojima danas govorimo. Objedinjen sa izveštajem Eštonove koji se tiče nastavka dijaloga o Kosovu, zapravo će predstavljati konačnu procenu i sugestiju Evropskom savetu kada bude donosio odluku o datumu za početak pregovora krajem juna ove godine", kazao je Pajević.Pajević je naveo da su sve aktivnosti Vlade Srbije usmerene ka ispunjavanju strukturnih reformi i omogućavanju što pozitivnijeg izveštaja EK, a time i onome što je, kako je rekao, svima najvažnije - odluci o početku pregovora o pristupanju Srbije.
"Nadamo se da će sve ove i mnoge druge aktivnost na radnom i stručnom planu koje se intenzivno odvijaju doprineti da u junu imamo pozitivnu odluku o početku pregovora", kazao je direktor Kancelarije za evropske integracije.Tema današnjih razgovora sa delegacijom EK koju predvodi direktor direkcije za Balkan Pjer Mirel su, kako je naveo, politički kriterijumi, odnosno ono što se nalazi u poglavljima 23. i 24, koja će prva biti otvorene kada Sribja počne pregovore o članstvu.Evropski partneri, dodao je Pajević, zajedno sa nadlažnima u Vladi Srbije analiziraju danas sve što je postignuto u poslednjih godinu dana i nagoveštavaju potrebu nastavaka reformi u nekim od oblastima."Ovaka skup se dešava jednom godišnje ili jednom u dve godine i posvećen je analizi stanja u oblastima koje su bitne za dalje napredovanja Srbije u reformama i kretanju ka EU", ukazao je Pajević.

KOSOVO I HAG UTICALI NA PAD PODRŠKE GRADjANA UČLANjENjU U EU

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević smatra da su glavni razlozi za pad podrške građana učlanjenju Srbije u EU haške presude, Kosovo i kriza u samoj Uniji.Istraživanje "Medijum galupa" rađeno za Kancelariju pokazuje da je podrška građana prisutpanju EU pala na 41 odsto, ali Pajević ukazuje i na podatke da je u poslednjem istraživanju zabeležen visok procena podrške reformama koje od Srbije traži EU - 66 odsto, dok 62 odsto ispitanih podržava rešavanje problema u odnosima Beograda i Prištine.
Pajević za današnji "Blic" kaže da podaci govore o tome da su građani osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, kao što je rešavanje odnosa sa Prištinom, ali sa druge strane visoko cene potrebu da se svakodnevni život reformiše na način koji podržavaju evropski propisi i praksa.Pajević objašnjava da nije zanemarljiva ni činjenica što je istraživanje rađeno neposredno posle oslobađanja Gotovine, Markača i Haradinaja u Hagu, i posle odluke o otvaranju puinktova na administrativnim prelazima.
Pajević navodi da građani smatraju da su reforme potrebne zbog nas samih i da se odnose na sve sfere života."Građani i dalje EU vide najviše kao put ka boljoj budućnosti mladih, područje sa više mogućnosti za zapošljavanje, i kao mogućnost da putuju gde žele - to su tradicionalne teme sa najvećom podrskom", zaključio je Pajević.

DEŽER: VERUJEM DA ĆE SRBIJA U JUNU DOBITI DATUM

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer smatra da će EU juna utvrditi datum za početak pristupnih pegovora sa Srbijom, i da je pad podrške građana Srbije približavanju EU, između ostalog rezultat nestrpljenja i razočaranja. "Moramo da nastavimo da radimo kao i do sada da objašnjavamo građanima naše namere da je EU cilj da Srbija bude članica. Verujem da će juna, kada se bude odlučivalo o početku pregovora, mišljenje biti pozitnvo i da će Srbija ispuniti poznate kriterijume", kazao je Dežer danas novinarima u Beogradu.
Dežer je podsetio na izjavu amabasadora Velike Britanije Majkla Devenporta na današnjem skupu u Palati Srbija o suzbijanju ilegalne migracije, da Velika Britanija snažno podržava napore Srbije na putu ka utvrđivanju datuma za početak pregovora. "Moramo da govorimo da ništa nije novo kao zahtev. Sve što se traži od Srbije, traži se i od ostalih zemalja članica poznate stvari oduvek prisutne", kazao je Dežer i dodao da se u "ovom evropskom poslu napredak stalno uspostavlja".
Po oceni Dežera, pad podrške građana ulasku Srbije u EU rezultat je oslobađajućih presuda Tribunala u Hagu, i odlaganja odluke EU o utvrđivanju datuma za početak pregovore o priključenju Srbije. "Nestrpljenje i razočaranje se generisalo u brojke, kao i ekonomska kriza u EU i Srbiji", ocenio je Dežer.

VILHELM: SRBIJA JE KLjUČNA DRŽAVA NA BALKANU

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Srbija je ključna država na Balkanu i primetni su pozitivni pomaci u percepciji Srbije u Nemačkoj kao rezultat borbe protiv korupcije i sprovođenja reformi, istakao je nemački ambasador Hajnc Vilhelm. U razgovoru sa predsednicom Poslaničke grupe prijateljstva sa Nemačkom u Skupštini Vesnom Marković, ambasador Vilhelm izrazio je zadovoljstvo zbog formiranja Grupe prijateljstva sa Nemačkom, i velikog broja narodnih poslanika u njenom sastavu, navedeno je u saopštenju skupštinskog odeljenja za odnose sa javnošću.Ambasada Nemačke je otvorena za saradnju u cilju unapređenja odnosa dve države, kazao je Vilhelm na sastanku na kome je razgovarano o produbljivanju parlamentarnih i ukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje.
Marković je ukazala da je dosadašnja parlamentarna saradnja na visokom nivou, ali da postoji prostor za njeno dalje unapređenje, čemu će svoj doprinos pružiti i poslanička grupa prijateljstva.Razmena iskustava iz parlamentarne prakse je veoma važna za razvoj parlamentarne demokratije, ocenila je Marković.Ona je navela da je ostvaren napredak u privrednoj saradnji i investiranju nemačkih preduzeća u Srbiju, ali da taj trend treba nastaviti i na polju kulturne i drugih oblika saradnje, navedeno je u saopštenju.

PREDSTAVNICI EVROPSKE KOMISIJE ZABRINUTI ZBOG PRETNjI

BEOGRAD, 29. januara 2013. (Beta) Predstavnici Evropske komisije pozdravili su danas napredak Srbije u reformama i učestvovanje u dijalogu s Prištinom, ali i izrazili zabrinutost zbog pretnji novinarima, zaštitnicima ljudskih prava i LGBT populaciji, navodi se u saopštenju sa sastanka u Beogradu predstavnika Vlade Srbije i Evropske komisije. Evropski zvaničnici su naveli da su u istragama pretnji manjinskim grupama ostvareni nedovoljni rezultati i podsetili da se zaštita manjina, uključujući Rome, pažljivo prati kroz evrointegracije Srbije i da propisi treba da se potpuno i dosledno primeljuju širom Srbije.
"Komisija je pohvalila konstruktivno učestvovanje Srbije u dijalogu Beograda i Prištine koji je omogućila EU. Naglasila je i da treba da nastavimo da na isti način učestvujemo u regionalnoj saradnji i jačanju odnosa sa susednim državama", navodi se u saopštenju dostavljenom medijima iz Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije. Na sastanku, kojem su predsedavali direktor Kancelarije Milan Pajević i direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Pjer Mirel, razgovarano je o Akcionom planu za sprovođenje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku reformi, kao i pripremama za usklađivanje s pravnim tekovinama EU.
Kako se navodi u zajedničkom saopštenju, dve strane su se saglasile da razgovori značajno doprinose predstojećem zajedničkom izveštaju Evropske komisije i Visokog predstavnika koji će biti objavljen u aprilu. Predstavnici Komisije su naveli da su ohrabreni predanošću Vlade Srbije da sprovedi reforme i pozdravili napredak od konstituisanja nove vlade, dodaje se u saopštenju.
Ocenjeno je da Vlada Srbije nastoji da počne pregovore o pristupanju u što kraćem roku i aktivno se priprema za postizanje ovog cilja, a Komisija je podržala i njenu posvećenost da postigne bolje rezultate u reformi sudstva i borbi protiv korupcije. Predstavnici vlade su govorili i o napretku u primeni Medijske strategije i dosadašnjem radu na izradi nacrta zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, kao i o svojim očekivanjima da će rokovi, predviđeni Medijskom strategijom, biti ispunjeni, ddoaje se u saopštenju.

SRBIJA

DIJALOGOM DO REŠENjA ZA TRAJNI MIR U REGIONU

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Premijer Dacić istakao je u razgovoru sa novoimenovanim šefom Misije OEBS za Srbiju Peterom Burkhardom da Vlada Srbije nastoji da u dijalogu sa privremenim institucijama u Prištini dođe do pravednih rešenja koje će normalizovati život, obezbediti opstanak Srba u Pokrajini i trajni mir u regionu.Kako se navodi u saopštenju kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije, na sastanku je pozitivno ocenjen proces sprovođenja bitnih reformi u Srbiji, kao i doprinos regionalnoj bezbednosti u čemu se, kako je naglašeno, očekuje podrška međun. organizacija.

DAN AUSTRALIJE OBELEŽEN U BEOGRADU

BEOGRAD, 29. januara 2013. (Beta) Nacionalni praznik Australije obeležen je večeras u Beogradu skupom u organizaciji Ambasade Australije na kojem su bili zvaničnici Srbije, diplomate i druge zvanice. Ambasadorka Australije Helen Studert (Studdert) rekla je gostima na proslavi da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, i da odnosi Srbije i Australije mogu da se još poboljšaju, naročito privredni. Po njenim rečima, Australija je mlada zemlja s kratkom istorijom, čijem je izrazito multietničkom društvu znatno doprinela srpska iseljenička zajednica. U Australiji živi oko 100.000 Srba. Studert je u govoru čestitala teniseru Novaku Djokoviću nedavno osvajanje treće uzastopne titule na Otvorenom prvenstvu Australije. Proslavi Dana Australije u poslovnoj zgradi Ušće prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar kulture Branislav Petković. Povodom praznika je otvorena izložba fotografija gradova Australije, prikazana je videoprojekcija njenih prirodnih lepota, uz izvođenje muzike starosedelaca Aboridzina i uz nastup hora koji je otpevao himne Srbije i Australije. Dan Australije je praznik povodom dolaska prvih evropskih doseljenika na tlo te državekontinenta 1788. godine.

AMBASADA: ŠVEDSKA NIJE TRAŽILA UVODjENjE VIZA SRBIJI

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ambasada Švedske u Beogradu negirala je danas pisanje nekih medija da su švedske vlasti pokrenule inicijativu za ponovno uvođenje viza Srbiji. "Švedska snažno podržava uvođenje mehanizma za suspenziju (bezviznog režima) u postojeći set propisa. Suprotno izveštajima u nekim medijima, ne postoji ništa u stavu Švedske što se promenilo po tom pitanju", saopštila je Amasada. U saopštenju se dodaje da članice EU još razmatraju tekst o tom mehanizmu i da je tekst neutralan i da se ne odnosi posebno na potražioce azila iz zemalja zapadnog Balkana.
Podrška Švedske uvođenju mehanizma za suspenziju bezviznog režima, kako se ističe u saopštenju, ne podrazumeva da će Švedska automatski odlučiti da ga odmah i primeni. "Švedska vlada je veoma svesna koliko je bezvizni rezim važan za građane i zemlje zapadnog Balkana, ali način na koji se ta sloboda koristi je neprihvatljiv", navodi se u saopštenju. Ambasada podseća da je Švedska jedna od članica EU koja je najviše pogođena problemom azilanata. Od uvođenja bezviznog režima za balkanske zemlje 2009. godine, u Švedskoj je podneto oko 20.000 zahteva za azil iz tog regiona.
"Nadamo se da će se trenutna situacija na zapadnom Balkanu rešiti što pre povezanom primenom kratkoročnih i dugoročnih mera, koje bi uključivale dalje napore na poboljšanju socijalnog položaja manjina i ugroženih grupa", saopštila je Ambasada Švedske. Pojedini beogradski mediji su preneli da je švedski ministar za imigracije i politiku azila Tobijas Bilstrom poslao vladama preostalih 26 država EU pismo u kojem zahteva da se građanima Srbije, Albanije, BiH, Kosova, Makedonije i Crne Gore uvedu vize za putovanja u EU. Švedska planira da pooštri politiku prema azilantima, kako bi pomoć mogli da dobiju svi oni kojima je zaista neophodna. Bilstrom je rekao da su zahtevi ljudi iz Srbije i okolnih zemalja neosnovani, a da pritom zauzimaju stambeni prostor namenjen azilantima.

DEŽER: NEVEROVATNO PONOVNO UVODjENjE VIZA

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da smatra "veoma neverovatnim" da se za državljane Srbije ponovo uvedu vize EU, ako Srbija nastavi napore za smanjenje broja lažnih azilanata. Dežer je novinarima u Palati Srbija rekao da je, posle mera koje je uvela Srbija, kao i promenjene procedure za odobravanje azila u zemljama EU, opao broj lažnih azilanata, ali Srbija treba da nastavi napore u toj oblasti.
"Napori moraju da se nastave. U okviru šengenske zone svejedno postoji mogućnost da se ponovo uvede vizni režima to je moguće, ali, ako se nastave napori i trend smanjenja broja lažnih azilanata, veoma je neverovatno da se vize ponovo uvedu", kazao je Dežer. Podsetio je da su građani Srbije od 2009. godine bili drugi po broju lažnih azilanata u EU, nakon Avganisatana, a manje od dva odsto tih ljudi imalo je opravdane osnove za azil što potvrđuje očiglednost problema Srbije.
Po rečima Dežera, pošto je u velikoj meri zloupotrebljavano pravo na azil, od Srbije su zatražene mere za smanjenje broja lažnih azilanata, a od zemalja EU da pooštri proceduru pri odobravanju azila.

SRBIJA – EKONOMIJA

BAČEVIĆ: DUNAV – MORAVA – VARDAR, DO KRAJA JULA PROSTORNI PLAN POSEBNE NAMENE

BEOGRAD, 29. januara 2013. (Beta) Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je danas da kanal DunavMoravaVardar neće zadužiti Srbiju. "Obaveza Srbije je izrada Prostornog plana posebne namene do granice sa Makedonijom, a obaveza druge strane je da nam prenese svoja iskustva besplatno", rekao je ona za televiziju B92. Bačević je u Kini potpisao Protokol o razumevanju za studiju opravdanosti projekta izgradnje plovnog puta "Kanala Morava".
Na pitanje kolika će biti cena finalnog projekta i da li ostaje pri proceni od 10 do 12 milijardi dolara za deo kroz Srbiju, on je rekao da bi cena zavisila od toga za šta kanal sve bude korišćen. "Može prokopavanjem kanala da namena tog plovnog puta bude brodarenje, plovljenje borodovima, a možemo da definišemo prostornim planom izgradnju irigacionih sistema, hidroelektrana, kargo centara, bescarinskih zona, skladišnih prostora, luka i mnogih drugih infrastrukturnih sadržaja koji direktno utiču na iznos na koji vi ciljate", rekao je Bačević.
Na pitanje kako će doći do tih para, srpski ministar rudarstva je rekao da nijedna jedina reč u razgovorima sa Kinezima, niti u Vladi Srbije nije izgovorena a da se tiče novca. "O tome će se razgovarati tek kada se razrade sve varijante ovako velikog projekta. Ovaj projekat ne zadužuje državu Srbiju niti će da je zadužuje", rekao je on. Bačević je rekao da je dobio zvanični poziv makedonskog ministra nadležnog za tu vrstu poslova i dodao da je makedonska javnost upoznata sa namerama koje ima Srbija. "Naravno da ima i Grčka. Oficijelni razgovori nisu vođeni ali to ne znači da se neće pokrenuti u najskorije vreme", rekao je on.
Na pitanje da li razmišlja da se povuče iz vlade ukoliko taj projekat ne bude realizovan, Bačević je rekao da njegovo mesto u vladi ne zavisi od toga. "Do kraja jula ove godine, mi ćemo imati urađen prostorni plan posebne namene sa svim onim što mi želimo da sprovedemo. Pitanje je trenutka kad ćemo ga sprovesti. Moje mesto u Vladi meni mnogo manje znači nego što se vama čini. Ne zavisi od toga da li ću uspeti ili neću uspeti. Ovo je test za Vladu Republike Srbije", rekao je Bačević.

AL DAHRA SIGURNO DOLAZI, FINALIZACIJA UGOVORA DO 31. MARTA

BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) –Partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) će sigurno doći u Srbiju, a očekuje se da ugovor bude finalizovan do 31. marta, izjavio je ministar poljoprivrede Goran Knežević.Međudržavni sporazum sa UAE je verovatno jedan od najboljih dogovora koje je Srbija postigla u poslednjih par decenija i reč je o paket aranžmanu u kome je poljoprivreda samo jedan segment, a koji Srbiji donosi ogromne koristi, istakao je Knežević gostujući sinoć na RTS-u. "Nama se čude, od predsednika Francuske do švajcarskih i nemačkih bankara kako smo to uopšte uspeli", rekao je Knežević, dodajući da je Vlada Srbije to uspela "preko nekih svojih veza" i odličnih poznanstava koje imaju potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
On je istakao da će sedam propalih poljoprivrednih kombinata u restrukturiranju postati deo zajedničkog preduzeća, dodajući da oni beleže gubitke i kada izađu iz restrukturiranja, dužni su da plate 30 miliona evra da "bi stigli na nulu", a to će sve država pokriti od novca koji će dobiti od realizacije ugovora.
Partneri iz UAE će zemljište platiti u proseku 13.300 evra po hektaru, što je skoro tri puta više od prosečne cene u Vojvodini koja iznosi 5.000 evra po hektaru, a uložiće i 100 miliona evra u zalivne sisteme i mehanizaciju, rekao je Knežević. "Oni su obezbedili i fond od 300 miliona evra za celokupnu privredu Srbije", istakao je Knežević.
Predsednik MK grupe Miodrag Kostić podržao je taj projekat, ukazavši da će Srbija od toga imati samo koristi , između ostalog, jer će postati deo "fud sekjuriti" programa arapskih zemalja, u okviru koga one godišnje kupuju čak do pet miliona tona žitarica."Mi treba da budemo srećni da su oni došli ovde da ulažu, jer ćemo se i mi, MK grupa priključiti tom program i zajedno izvoziti", istakao je Kostić.On je rekao da ne može da komentariše navode Vučića da su protivnici aranžmana tri tajkuna koja se plaše konkurencije, ali i istakao da u toj kompaniji to ne vide kao konkurenciju, već kao privilegiju da im se otvori afričko tržište. Kako je dodao, to isto misle i njegove kolege.

HRIPUNOV: ŽELEZARA, ENERGETIKA, ŠKRILjCI, GAS. ELEKTRANE, ZELEZNICA...
ČERNENKO: SBERBANKA ĆE BITI MOST SRBIJE SA RUSIJOM I ZND

BEOGRAD, 30. januara 2013. (Beta) Ruski Uralvagonzavod trebalo bi da u februaru donese konačnu odluku oko kupovine Železare Smederevo, izjavio je danas trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji Aleksandar Hripunov. On je na skupu u Privrednoj komori Srbije kazao da postoje šanse da ishod bude pozitivan za Srbiju, ali je dodao da "konačna odluka zavisi od menadzmenta Uralvagonzavoda, koji se rukovodi ekonomskim interesima". Hripunov je podsetio da je od 2003. do 2012. godine nivo ruskih investicija u Srbiji dostigao 2,5 milijarde dolara, što je 12 odsto od ukupnih stranih investicija, i istakao da je Rusija je jedan od najvećih investitora na srpskom tržištu.
On je izrazio očekivanje da će taj iznos biti veći, za šta postoji potencijal, kako bi ruska ulaganja u Srbiju dostigla 20 odsto ukupnih investicija. Kako je Hripunov istakao, najviše ruskih investicija je u sektoru energetike, a samo je Naftna industrija Srbije, u vlasništvu Gaspromnjefta, u 2012. godini uložila 600 miliona dolara. On je dodao da NIS u Srbiji planira i u ulaganja u preradu uljnih škiriljaca, petrohemiju i istraživanje nafte. Sa izgradnjom gasovoda Južni tok otvara se i mogućnost za izgradnju gasnih elektrana, kazao je Hripunov. Istakao je i da Ruske železnice takođe dolaze na srpsko tržište kroz modernizaciju železničke infarstrukture, koa i da će dolazak Sberbanke mnogo toga poboljšati i promeniti.
Kao važnu investiciju, pomenuo je i izgradnju gasovoda NišLeskovacVranje, kao i velike mogućnost za saradnju u oblasti turizma i malog i srednjeg biznisa. Hripunov je rekao da će kompanija Farmakom iz Srbije uskoro otvoriti u Kaluškoj oblasti fabriku akumulatora, i kao pozitivan primer naveo Hemofarm i Sintelon koje već posluju u Rusiji. Predstavnik Sberbanke Grirorij Černenko rekao je da će ta banka biti most za saradnju Srbije s Rusijom i drugim zemljama Zajednice nezavisnih država. Černenko je rekao da je ta banka planira širenja mreže poslovnica u Srbiji, gde trenutno ima 514 zaposleni.