SRBIJA – HRVATSKA

NIKOLIĆ: PRVO TREBALO JA I JOSIPOVIĆ, PA TEK ONDA DAČIĆ I MILANOVIĆ

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je poseta hrvatskog premijera Zorana Milanovića Beogradu "neiskrena" i da je to pokušaj Hrvatske da "mirno uplovi u EU". Nikolić je naveo da bi protivljenje Srbije zbog problema koje Hrvatska nije rešila, moglo da bude ozbiljan problem za članstvo Hrvatske u EU, i podsetio da su nerešena pitanja prognanih Srba i njihove imovine. "Ako je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije zbog genocida, kako onda može predsednik hrvatske Vlade da dolazi u posetu? Neko onda tu nije iskren. Ili znaju da mi nismo počinili genocid, ili poseta nije iskreno prijateljska. Treba raščistiti sve, najlakše je da sednemo i ručamo zajedno. Pre toga mi treba da pomirimo narode, jer političari se lako svađaju i mire", rekao je Nikolić, prenela je televizija B 92.
Premijeri Srbije i Hrvatske Ivica Dačić i Zoran Milanović razgovarali su danas u Beogradu u Palati Srbija, gde su i ručali pršutu, kajmak i jagnjetinu. Nikolić je naveo da je prvo trebalo da se sastanu on i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, pa tek onda Dačić i Milanović.
"Ja predstavljam Srbiju i njene građane u zemlji i inostranstvu. Mislim da je prvo trebalo da bude susret dva predsednika jer to označava da je došlo do uspostavljanja dobrih odnosa, i ne znam zašto Josipović izbegava taj susret. Što se mene tiče, Srbija treba da sarađuje i razgovara sa svakom državom u svetu, ali postoji put", rekao je Nikolić. Nikolić je ocenio da Hrvatska ne može da bude ljuta na predsednika Srbije pa da "traži nekakav drugi način da se pojavi u Srbiji".

DAČIĆ: NEOPHODNO OTPOLjAVANjE U ODNOSIMA SA ZAGREBOM

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić ocenio je danas posle susreta sa premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem u Beogradu da je neophodno da dođe do otopljenja u odnosima Srbije i Hrvatske jer su ti odnosi ključni za stabilnost čitavog regiona. "Prošlost ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na sadašnjost i budućnost", kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora koji je trajao oko dva sata.
Dačić je rekao da je do susreta došlo na zajedničku inicijativu, a ne na pritisak iz Brisela dodajući da je veoma važno da sarađuju vlade Srbije i Hrvatske. Premijer Srbije je novinarima preneo da je sa predsednikom hrvatske Vlade razgovarao o problemima iz prošlosti, regionalnoj saradnji i evropskim integracijama i da su se dogovrili da se pokrene rad zajedničkih komisija koje treba da se bave nizom pitanja od izbeglica do procesuiranja ratnih zločina i utvrđivanja granice.
"Ima mnogo pitanja o kojima ne delimo stavove", rekao je Dačić i istakao da saradnja mora da postoji i da je nepojmljivo da postoje dve zemlje u susedstvu, a da nemaju razvijene odnose koji su na korist građana. Povodom oslobađajuće presude hrvatskom generalu Anti Gotovini Dačić je rekao da očekuje da odgovaraju svi odgovorni za zločine u Oluji.

MILANOVIĆ: DOŠAO SAM U BEOGRAD DA VIDIMO MOŽEMO LI BOLjE

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Hrvatski premijer Zoran Milanović rekao je danas da je u Beograd došao da vidi da li Hrvatska i Srbija mogu da unaprede odnose, istakavši da su sva otvorena pitanja između njih problemi iz prošlosti. "Došao sam u Beograd da vidimo možemo li bolje ... Srbija i Hrvatska su dve zemlje koje su prošle kroz teške godine što dokazuje da politika nije samo razum već i osećaj", rekao je Milanović na zajedničkoj konferenciji sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem.
Milanović je istakao da Hrvatska podržava Srbiju na putu u Evropsku uniju, jer je to njen interes. "Hrvatska podržava Srbiju na putu ka EU, ne kao frazu ne kao pozu, već kao sadržaj i zato što nam je to u interesu. Srbija će imati teži posao nego ostale, nove članice EU. Iskustvo imamo, mentori ne želimo da budemo jer smo bili mentori sebi, ali saradnici i susedi, to da", rekao je hrvatski premijer. Milanović je dodao da je do susreta dva premijera moglo da dođe i ranije i izrazio nadu da su sada tenzije splasnule.

DAČIĆ I MILANOVIĆ ZA NORMALIZACIJU ODNOSA

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Premijeri Srbije i Hrvatske Ivica Dačić i Zoran Milanović ocenili su danas u Beogradu da odnosi dve zemlje treba da idu u pravcu normalizacije "posle određenog zastoja u kojima su bili". Dačić je novinarima posle sastanka sa hrvatskim premijerom u Palati Srbija istakao da su odnosi Beograda i Zagreba ključni za stabilnost u regionu, dok je Milanović kazao da je u Beograd došao da vidi da li dve zemlje "mogu bolje".
Srpski premijer je rekao da je do susreta došlo na zajedničku inicijativu, a ne na pritisak iz Brisela, dodajući da je veoma važno da sarađuju vlade Srbije i Hrvatske. "Priča se da je do ovoga susreta došlo zato što je na tome insistirao Brisel. Ja mislim da je Brisel iznenađen što je do susreta došlo tako brzo. Tako da je ovo pre svega naša inicijativa, smatrajući da je neophodno da dođe do otopljavanja naših odnosa", poručio je Dačić. On je dodao da "u tom smislu zaista pozitivno ocenjuje današnji sastanak i nada se da je on značajan na putu dobre, operativne saradnje dve vlade".
Milanović je ocenio da je do susreta dva premijera moglo da dođe i ranije i izrazio nadu da su sada tenzije splasnule. On je istakao da njegova zemlja podržava Srbiju na putu u Evropsku uniju, jer je to njen interes. "Hrvatska podržava Srbiju na putu ka EU, ne kao frazu, ne kao pozu, već kao sadržaj i zato što nam je to u interesu. Srbija će imati teži posao nego ostale, nove članice EU. Iskustvo imamo, mentori ne želimo da budemo jer nismo voleli mentore ni nad sobom, ali saradnici i susedi, to da", rekao je hrvatski premijer.
"Ne da ste slobodni, nego ste pozvani obratiti se za bilo koju pomoć", istakao je. Dvojica premijera razgovarali su i o regionalnoj saradnji, pitanjima izbeglica, raseljenih lica, imovine, nestalima, procesiranju ratnih zločina, utvrđivanju zajedničke granice, međusobnim tužbama pred Međunarodnim sudom pravde, kao i o sukcesiji. Milanović je ukazao da su mnogi odgovorni za ratne zločine procesuirani pred hrvatskim sudovima, kao i da su se mnogi Srbi vratili u Knin, što se ne bi desilo da se ne osećaju sigurnima.
Dvojica premijera saglasili su se da treba jačati ekonomsku saradnju dve zemlje, navodeći da je robna razmena ispod kapaciteta, iako je, prema rečima srpskog premijera, blizu 700 miliona evra. Dačić je rekao da su hrvatske investicije u Srbiji velike, ali da to treba da bude obostrano, i da što više srpskih preduzeća posluje u Hrvatskoj. "Ako ima prepreka u ulaganju i poslovanju srpskih firmi u Hrvatskoj tu smo da to otklonimo. Ulazimo u EU, gde vladaju tržišna i fer pravila i ako želimo da drugi ta pravila primenjuju na nama u svojim zemljama, onda treba da učinimo isto", rekao je Milanović.
Na pitanje zašto nije najpre došlo do susreta predsednika dve zemlje, premijeri su ocenili da se sva zajednička pitanja mogu savladati u okviru vlada. "Voleo bih da do susreta dva predsednika dođe što pre, što bi bio još jedan dokaz normalizacije odnosa, ali to nema nikakve veze sa aktivnostima vlada koje treba da rešavaju pomenuta pitanja", rekao je Dačić i dodao da je do sastanka dva premijera trebalo da dođe "zato što je on već dugo najavljivan i zato što je koristan". Dvojica premijera imala su danas radni ručak, kome su sa srpske strane prisustvovali šef srpske diplomatije Ivan Mrkić i potpredsednik vlade Rasim Ljajić, a sa hrvatske zamenik ministra inostranih poslova Joško Klisović.

MILANOVIĆ O POSETI BEOGRADU: VREME JE ZA RUŠENjE ZIDOVA

ZAGREB, 17. januara 2013. (Beta) Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas povodom posete Beogradu da je vreme za rušenje zidova. "U interesu mira i stabilnosti, razgovaramo s istokom i zapadom. Vreme je za rušenje zidova", rekao je Milanović na početku sednice Vlade Hrvatske komentarišući jučerašnji susret u Beogradu s premijerom Srbije Ivicom Dačićem.
Hrvatski premijer je ocenio da je bilo krajnje vreme da se sruši "zid ćutanja" i da ga nije zanimalo kako je zid nastao.Ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić ocenila je da je Milanovićeva poseta dobar, racionalan i koristan pomak u odnosima sa Srbijom, kao i u preuzimanju odgovornosti za vođenje regiona.
Ona je novinarima uoči sednice Vlade rekla da očekuje nove kontakte sa srpskim šefom diplomatije Ivanom Mrkićem, s obzirom da su se dogovorili da će u februaru razgovarati o prekograničnim projektima koji bi mogli da budu finansirani iz evropskih fondova. Prvi susret premijera Zorana Milanovića i Ivice Dačića izazvao je veliku pažnju i hrvatske štampe.
Uz izveštaje sa sastanka u Beogradu, štampa prenosi i izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića o tome da je prvo trebalo da dođe do susreta predsednika, a ne premijera dve države. Štampa posebno citira Nikolićevu izjavu u kojoj postavlja pitanje o tome da li je Milanovićeva poseta "iskreno prijateljska". U izveštaju iz Beograda "Jutarnji list" ocenjuje da Nikolić nije slučajno "zasolio" dugo očekivani susret koji je trebalo da otopi zastoj u dobrosusedskim odnosima Hrvatske i Srbije. Razlog za njegov istup dnevnik vidi u činjenici da je zaobiđen u dogovaranju posete hrvatskog premijera.
List zaključuje da će u budućnosti odnosi Beograda i Zagreba u puno većoj meri zavisiti od saradnje premijera nego, kako je do skora bio slučaj predsednika, podsećajući na dobru saradnju Ive Josipovića i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. I "Večernji list" iz Beograda donosi opširan izveštaj i ističe Milanovićevu izjavu da će Hrvatska pomoći Srbiji na putu prema EU. Uz to se navodi i da su dvojica premijera razgovarala i o tužbama za genocid.

DAČIĆ I MILANOVIĆ RAZGOVARALI I O TUŽBAMA

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Premijeri Hrvatske i Srbije Zoran Milanović i Ivica Dačić razgovarali su i o problemu međusobnih tužbi dveju država za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, ali, kako su preneli, nisu ulazili u detalje. "Nismo ulazili u detalje, a da to pitanje opterećuje međusobne odnose, to svi znamo. Tražićemo rešenje", rekao je Milanović na konferenciji za novinare posle razgovora sa Dačićem. Premijer Srbije je ocenio da nije dobro da se sa rešavanjem tog pitanja čeka do 2014. kada počinje rasprava pred sudom, i dodao da će se još razgovarati kako rešiti taj problem.

MILANOVIĆ SA PREDSTAVNICIMA HRVATSKE MANjINE

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Premijer Hrvatske Milanović razgovarao je sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji. Sastanak, koji je bio zatvoren za javnost, održan je u zgradi Ambasade Hrvatske. U pozivu je bilo najavljeno da će novinari moći da prate uvodno obraćanje Milanovića predstavnicima manjine, ali je novinarskim ekipama dozvoljeno da budu samo na početku sastanka.

PLATFORMA ZA RAZGOVORE SA PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE U PRIŠTINI / REAKCIJE

NIKOLIĆ: OČEKUJEM DA SE OGLASI I DAČIĆ

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da se ne slaže sa mogućnošću da Kosovo dobije stolicu u UN i da to nije u skladu sa Rezolucijom Skupštine Srbije usvojenom u subotu. Kako je za agenciju Beta rečeno u Predsedništvu Srbije, Nikolić je u razgovoru sa stranim dopisnicima kazao da očekuje da se povodom napisa o tome, oglasi i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. Predsednik Srbije je dodao da nije video original izjave Dačića.

MRKIĆ: AKO ZATRAŽE ČAK I SAMO STATUS POSMATRAČA NAŠA REAKCIJA ĆE BITI NEGATIVNA

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić izjavio je da će se Beograd za pregovaračkim stolom boriti da se u rešavanju kosovskog problema prihvati što više ideja iz rezolucije, po mogućnosti sve, i dodao da ne bi davao preveliku pažnju reakcijama Prištine na taj dokument Skupštine Srbije. "Upravo smo svetu predstavili kako vidimo rešenje kosovskog problema. Borićemo se za pregovaračkim stolom da se prihvati što je moguće više naših ideja. Po mogućstvu sve", kazao je za Večernje novosti i dodao da ne bi davao preveliku pažnju Prištini koja navodi da ne želi da razgovara o rezoluciji Skupštine Srbije.
Mrkić je rekao da ne može od Prištine da očekuje da ođednom postane racionalna i prihvati da razgovara o rezoluciji."Oni su uradili nešto sto je suprotno međunarodnom pravu, jednostrano proglasivši nezavisnost, što je čist secesionizam. Ne mogu da očekujem da će ođednom postati racionalni", rekao je on. Prema Mrkićevim rečima, saglasje koje je postignuto oko tog nacionalnog pitanja "broj jedan" daje snagu i parlamentu i Vladi, za nastavak razgovora o tom ključnom pitanju.
Mrkić je ocenio da je usvajanje tih dokumenata izuzetan dogadaj, jer država "posle mnogo godina ima jasan politički stav i odvažnost da ga prezentuje, ne samo domaćoj javnosti, nego i svetu". Dodao je da nijedna "struja" nije izašla kao pobednik nakon usvajanja platforme jer je ona od samog početka bila zajednički rad Vlade i kabineta predsednika.
"Hteli smo da dođemo do teksta koji će biti opšteprihvaćen i koji će nam pomoći da ostvarimo naše interese, i mislim da smo u tome uspeli", kazao je ministar upitan da li su konačne formulacije rezolucije, kako neki tvrde, dokaz pobede Dačićeve "kosovske politike" nad Nikolićevom. Upitan o komentarima Brisela na rezoluciju, Mrkić je rekao da nije čuo nikakav ružan komentar na dokument.
"Ima primedaba, pohvala, želje da se neke formulacije možda unaprede, ali nema odbijanja. I ovo je prvi put da je jedna vlast u Srbiji uspela da proizvede tako nešto u međunarodim krugovima.", kazao je on. Mrkić je podsetio da bi Priština htela da bude član svega i svačega, ali da Albanci moraju i sami zauzvrat nešto da ponude. "Ako zatraže stolicu u UN ili da bude pridruženi član, pa čak i samo status posmatrača naša reakcija će biti negativna", kazao je Mrkić.
Upitan o šansama da Srbija dobije datum u junu, Mrkić je rekao da ima osnova za optimizam, kada se uzme u obzir sve što je urađeno. Mrkić je ponovio da Srbija, iako iskrsnu uslovi, neće odmaći ni milimetar od stava da neće priznati Kosovo. Dodao je da će odgovor, ako neko planira da pred kraj našeg evropskog puta kaže da je došlo vreme za priznanje Kosova biti: "Doviđenja, gospodo, nećemo s vama".
"Ako iskrsne uslov da priznamo tu državu koja nije država, mi to nećemo učiniti. I gotova priča! To nije fraza koju ponavljamo da bismo sebe hrabrili, vec čvrst stav od koga se nećemo odmaći ni milimetar", kazao je Mrkić. Mrkić je ocenio da je politika "i EU i Kosovo" potpuno održiva. "Ne možemo i nećemo da odustanemo od bilo koje od te dve stvari. Ako dobro radimo i mudro politički postupamo, sačuvaćemo i interese na Kosovu i postati jednog dana član EU", naveo je on.

TAČI: STREMIMO GAŠENjE PARALELNIH STRUKTURA NA SEVERU

PRIŠTINA, 16. januara 2013. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je na sednici Vlade u Prištini da je cilj Kosova u pregovorima sa Srbijom da se ugase paralelne strukture na severu zemlje i da se srpska zajednica integriše u kosovske institucije. "Stremimo gašenju paralelnih struktura i punoj integraciji srpske zajednice u institucije Kosova kroz demokratski proces izbora i u severnom delu zemlje", rekao je.
Tači je rekao da tokom pregovora neće biti dovedena u pitanje nezavisnost i unutrašnje uređenje Kosova. Kosovski premijer je informisao i o susretu sa liderima Albanaca iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa i istakao da tamošnje probleme treba rešiti dijalogom sa vlastima u Beogradu, uz posredovanje međunarodne zajednice. Tači je, kako je saopšteno, rekao da treba izbegavati konfliktne situacije, koje mogu imati visoku cenu za ceo region i integrativne procese zemalja regiona u evroatlanskim strukturama.

REDžEPI: NEMA AUTONOMIJE ZA SEVER KOSOVA

BEČ, 17. januara (Tanjug) - Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi odbio je mogućnost da sever Kosova trebalo da dobije autonomiju, ocenivši da bi za rešenje pitanja odnosa Beograda i Prištine mogao da bude primenjen model dogovora dve Nemačke. On je, u intervjuu bečkom dnevniku „Prese", kazao da nije tačno da će u novoj rundi dijaloga biti reči o autonomiji za sever Kosova.„Premijer Srbije Ivica Dačić je rekao da bi otcepljenje severa Kosova bilo najbolje rešenje, ali to nije realno", poručio je ukazujući da je međunarodna zajednica jasno rekla da podela Kosova nije rešenje.
Postoje spekulacije u Srbiji da bi sever Kosova dobio specijalni status, nešto kao teritorijalnu autonomiju, ali i za to, prema rečima Redzepija, Priština kaže „ne".„Imamo Ahtisarijev plan u kojem već postoji autonomija na opštinskom nivou. Srpske opštine na Kosovu imaju pravo da se povežu kako bi jedne drugoj pomogle. To je je međunarodno gledano najviši nivo prava za jednu etničku zajednicu i zbog toga nećemo prihvatiti nikakav dodatni specijalni autonomni status za Srbe na severu", podvukao je on.Redzepi je optužio Srbe da ne prihvataju Ahtisarijev plan jer ga nisu pročitali i zato što je doneo nezavisnost Kosovu, poručivši da treba pročitati njegovu suštinu.
On smatra da tenzije i protesti na severu Kosova postoje „jer se pojedinci - šverceri, koji neće da plaćaju carinu, opiru da koriste legalne prelaze".„Postoji previše nelegalnih prelaza. Sa Beogradom smo dogovorili integrisano upravljanje prelazima. Mi nadziremo prelaze zajedno sa Srbima i Euleksom. I nakon primene sporazuma će šverceri tražiti alternative. To nije jednostavan proces, ali je sporazumni korak u pravom smeru", naglasio je on ističući da SAD i EU moraju nastojati da taj dokument bude primenjen. Redzepi je kazao da su na severu Kosova prisutne srpske policijske snage, da je reč o cifri do 400 osoba. Radi se o srpskim policajcima u civilu, Srbima sa Kosova, koji su zaposleni pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu, dodao je on.
Po njegovim rečima prisutni su, takođe, i pripadnici obaveštajne službe BIA, kao i lica koja rade u kosovskoj policiji, a koja se nalaze na dva platna spiska.„To ne možemo tolerisati. Srpske policijske strukture na Kosovu su nelegalne i moraju nestati", podvukao je Redzepi, naglasivši da to pitanje ne može biti tema dijaloga jer „nijedna zemlja ne može tolerisati da su na njenoj teritoriji aktivne policijske strukture susedne države".On je poručio da bi preostalih pet država EU trebalo što pre da priznaju Kosovo, ističući da bi to bilo dobro za regionalnu stabilnost i moglo bi da pomogne Srbiji da ne bude "talac sadašnje situacije".

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

ZAVRŠENA RUNDA RAZGOVORA, NASTAVAK SUTRA

BRISEL, 16. januara 2013. (Beta) Radne grupe za tehnički dijalog Beograda i Prištine su završile rundu pregovora i sutra pre podne će nastaviti razgovor. Radne grupe razmatraju primenu dogovora o zajedničkom upravljanju prelazima na Kosovu i posebno pitanja carina i drugih dažbina.

KOCIJANČIČ: DAČIĆ I TAČI OTVARAJU PITANjE SEVERA KIM

BRISEL, 17. januara (Tanjug) - Tokom večerašnje runde briselskog dijaloga predsednika vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU prvi put će biti otvoreno pitanje severa Kosova, rekla je novinarima njena portparolka Maja Kocijančič.Kako je objasnila, tokom prethodna tri susreta na visokom nivou razgovaralo se o pojedinačnim problemima vezanim za sever, ali je ova tema sada prvi put stavljena na dnevni red kao posebna tačka.
Ona je na brifingu za novinare uoči radne večere Eštonove, Dačića i Tačija rekla da će biti reči i o sprovođenju dosad postignutih sporazuma kao što je onaj o integrisanom upravljanju prelazima."Mi od samog početka znamo da je to težak proces", rekla je Kocijančič i podsetila da je Eštonova još prošle godine najavila da Beograd i Prištinu čekaju teške odluke. Upitana da li će se tokom radne večere govoriti i o Rezoluciji o dijalogu koju je nedavno usvojila Narodna skupština, Kocijančič je ponovila da su za EK jedino relevantni zaključi koje je Evropski savet doneo prošle godine.
"Važno je da oba lidera ostanu posvećena dijalogu", naglasila je. Kocijančič je najavila da će se Eštonova, kao i do sada, prvo odvojeno sresti sa Dačićem i Tačijem, dok će trilateralni razgovori početi oko osam sati. Ona je dodala da očekuje da će radna večera biti završena nešto pre ponoći.

DAČIĆ SA RIKEROM UOČI NOVE RUNDE DIJALOGA

BRISEL, 16. januara 2013. (Beta) Američki zvaničnik zadužen za Balkan Filip Riker saopštio je da će sutra u Briselu razgovarati sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem uoči nove runde političkog dijaloga o Kosovu i istakao da će i nova američka administracija održati kontinuitet politike prema Zapadnom Balkanu. Riker je to rekao u razgovoru s novinarima sa Zapadnog Balkana i naglasio da Vašington podržava dijalog uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton koja je, kao i vođstvo EU, "jasno ukazala šta Srbija treba da učini da bi napredovala na evropskom putu", a tu je bitna normalizacija odnosa s Prištinom.
Riker, pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara, rekao je to odgovarajući na pitanje kako SAD gledaju na izjavu Dačića da je Beograd spreman da čak razgovara i o stolici Kosova u UN, pod uslovom da i Priština "da nešto" i da se sveobuhvatnim rešenjem dođe do autonomije za srpske opštine na Kosovu. Riker je samo posredno uzvratio na ovo pitanje i jedino je podvukao da je "od temeljne važnosti to da je premijer Dačić ozbiljno učestvovao u dijalogu, preuzeo mnoge obaveze i tome bio posvećen isto kao i premijer Tači koji je bio ozbiljan, potpuno se angažovao u dijalogu, uz postizanje niza dogovora".
Riker je dodao da SAD priznaju nezavisnost Kosova koje je "činjenica sama po sebi, to je jedna zemlja, koja ima stanovništvo, multietnička je i posvećena poštovanju svojih manjina". Američki zvaničnik je naveo da je jako važno i poštovanje verskog i kulturnog nasleđa i naglasio da je "dijalog pravo mesto da se razgovara o tome". Riker je izrazio "zadovoljstvo što je premijer Daćić predan tome i sprovođenju onoga što treba da bude učinjeno".
On je dodao da su "EU i visoka predstavnica Ketrin Ešton jasno ukazali na to šta Srbija treba da učini da bi napredovala na evropskom putu kao što i Kosovo čini ono što je nužno za sopstveni evropski put". Riker je istakao da je posebno važno sprovesti dogovore u dijalogu i naročito sporazum o upravljanju prelazima, a naglasio je i američki stav da je bitno da Srbija sa severa Kosova ukloni "paralelne strukture". "Sad je ključno vreme da se usredsredi na rešenja u dijalogu BeogradPriština", rekao je on. Zvaničnik američkog državnog sekretara založio se za uključivanje celog zapadnobalkanskog područja u Evropsku uniju i NATO i naglasio da tu politika "otvorenih vrata" ostaje na snazi.

DAČIĆ NE OČEKUJE ZNAČAJNE ODLUKE NA SASTANKU S TAČIJEM

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Premijer Dačić rekao je da od sastanka sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu ne očekuje značajnije odluke vezane za najteža pitanja jer će to, kako je naveo, biti predmet daljih razgovora. Dačić je novinarima u Beogradu rekao da su teža pitanja paralelizam institucija, posebnost Srba na Kosovu i način njihove organizacije u njihovim institucijama.
"Očekujem da će to biti tema o kojoj će biti potrebno više puta razgovarati, ali je važno da dijalog teče, da se ne prekida, jer se samo kroz dijalog mogu izneti stanovišta i samo se kroz dijalog može doći do rešenja", rekao je na konferenciji za novinare sa premijerom Hrvatske Milanovićem. Dačić je istakao da Srbija predlaže da se dođe do sveobuhvatnog i celovitog rešenja kosovskog pitanja i da je moguće razgovarati o svim temama koje bi proizašle iz sveobuhvatnog rešenja.
"Ako toga nema, ako nema reči o statusu, konačnom sveobuhvatnom rešenju, onda je iluzorno razgovarati i da bilo ko pominje pitanje članstva (Kosova) u UN jer Srbija na to nikada ne može da da saglasnost. Tu nema dileme, naša državna strategija je tu jasna", rekao je Dačić. Premijer je istakao da je Srbija otvorena za mnoga pitanja i da je moguće razgovarati o svemu, ali da ako nema celovitog rešenja, nijedno parcijalno rešenje za Srbiju nije prihvatljivo.
"To je suštinsko pitanje pitanje članstva u UN i Srbija to sigurno neće prihvatiti", rekao je Dačić. Dačić je izrazio nadu da će radne grupe u tehničkim razgovorima definisati predloge za sprovođenje već postignutih sporazuma Beograda i Prištine kako bi se izbegli problemi u primeni.

KRIZA NA JUGU SRBIJE

RIKER: "JEDNA TIPIČNA BALKANSKA DRAMA"

BRISEL, 16. januara 2013. (Beta) Američki zvaničnik zadužen za Balkan Filip Riker izjavio je u Briselu da bi za sporni spomenik pripadnicima OVPBM u Preševu trebalo naći rešenje tako da se poštuje zakon i "osetljivost svih strana" i to uz pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Filip Riker je to rekao na pitanje novinara kako gleda na najavu srpske vlade da će biti uklonjen spomenik paravojnoj formaciji Albanaca u Preševu.
Visoki diplomata je naveo da "pretpostavlja da je to jedna tipična balkanska drama" ali je naglasio da je "vladavina prava važna u najopsežnijem i najsvedenijem smislu". "I kad iskrsnu takve stvari najvažnije je da se usredsredi na zakon i pomake koji mogu izaći u susret osetljivosti svih građana", dodao je.
Riker je rekao da misli da je "u toku razgovor o tome" i da "OEBS najstoji da pomogne". "Tu su institucije, a OEBS upravo zato i drži i dalje svoje predstavništvo u zemlji kako bi se pomoglo i da se ne dozvoli da neki spomenik ili kip ugrozi istinski napredak i dovede i do nekog sukoba", dodao je. Riker je izrazio nadu da će se naći "zajedničko zadovoljavajuće rešenje, uz poštovanje zakona i da se ne odvlači pažnja od onoga što je istinski bitno", a to je jačanje ekonomije i otvaranje radnih mesta.

MUSTAFA: NISMO NI RAZMIŠLjALI O PREMEŠTANjU SPOMENIKA

PREŠEVO, 16. januara 2013. (Beta) Predsednik Opštine Preševo Ragmi Mustafa rekao je danas da politički predstavnici Albanaca na jugu Srbije nisu razmatrali mogućnost izmeštanja spomenika borcima OVPMB sa centralnog trga u tom gradu. "Apsolutno nije bilo razgovora o pomeranju spomenploče sa pozicije na kojoj je sada", rekao je povodom informacija koje su objavili pojedini mediji.
Predsednik Opštine Preševo je kazao da će opštinska uprava "procesuirati proceduru oko izdavanja dozvole za postavljanje spomenploče". "Razmatrali smo rešenje inspektora Ministarstva pravde Republike Srbije, čija procedura teče u Upravi za urbanizam", rekao je Mustafa. Na osnovu tog rešenja istekao je rok za uklanjanje spomenika, a Ministarstvo je najavilo da će ga državni organi ukloniti ako to ne učine opštinske službe. Posle sastanka predstavnika političkih partija Albanaca u Preševu je počela vanredna sednica Skupštine opštine na kojoj će biti doneta odluka o postavljanju istorijskih i kulturnih spomenika.
"Procesuiraćemo sve radnje koje su predviđene zakonom i Ustavom Srbije, da bismo došli do konačne dozvole za postavljanje ploče i nadam se da smo time prilično rešili problem koji je nastao", rekao je. Predsednik Opštine je rekao da očekuje "visoki nivo razuma u najvišim organima Srbije".

MUSLIU: SPOMENIK OVPBM OSTAJE U CENTRU, BIĆE LEGALIZOVAN

PREŠEVO, 16. januara 2013. (Beta) Lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliu izjavio je danas, nakon zajedničkog sastanka sa liderima albanskih partija sa juga Srbije u Preševu, da Albanci neće dozvoliti pomeranje ili rušenje spomenika poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u centru Preševa. Musliu, koji je i član Koalicije Albanaca preševske doline koja ima jedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije, izjavio je za agenciju Beta da je na sastanku albanskih lidera dogovoreno da "nema pomeranja spomenika poginulim pripadnicima OVPBM i da će danas biti održana sednica Skupštine opštine Preševo koja će spomenik legalizovati".
"Na sastanku u Preševu razmotrili smo i nalog inspekcije Ministarstva pravde koji je stigao u opštinu Preševo da spomenik OVPBM bude uklonjen, na šta imamo pravo žalbe. Opštine u Srbiji imaju zakonsko pravo da legalizuju spomenike na svojoj teritoriji i to će danas učiniti odbornici SO Preševo", kazao je Musliu. Na pitanje da li su tačne glasine da albanski snajperisti čuvaju spomenk poginulim pripadnicima OVPBM u Preševu i da će reagovati ukoliko bude pokušaja da se spomenik sruši, Musliu je kazao da je to "laž".
"Nikakvi snajperisti ne čuvaju spomenik u Preševu, to je laž i neistina. Sa naše strane nema provociranja sukoba, to sve zavisi od vlasti u Beogradu", rekao je on. Musliu je naveo da je kosovski premijer Tači, sa kojim su se lideri iz Preševa i Bujanovca sastali u Prištini, izrazio zabrinutost zbog situacije u preševskoj dolini, ali da nije imao nikakve instrukcije u vezi sa spomenikom.

SRBIJA

NIKOLIĆ U RAZGOVORU SA STRANIM MEDIJIMA

BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) - Strani mediji prenose danas glavne akcente iz razgovora koji su vodili sa predsednikom Nikolićem, posebnu pažnju posvećujući pitanju Kosova i saradnji u regionu. Nikolić je juče u Beogradu razgovarao sa dopisnicima 10 stranih medija - AP, Rojters, AFP, Itar-Tas s, Anadolija, Al dzazira Balkans, Seetimes, BBC, ORF i ANSA. Francuska agencija Frans pres u prvi plan istakla je da je predsednik Srbije odbacio svaku mogućnost da Kosovo dobije stolicu u UN. Uz napomenu da je razgovor sa Nikolićem vođen uoči nove runde razgovora premijera Srbije, kosovskog premijera i visoke predstavnice EU u Briselu, agencija prenosi da će Srbija i dalje odbijati da prizna nezavisnost Kosova. Agencija konstatuje da je srpski lider izneo suprotan stav od premijera Ivice Dačića koji je nagovestio da bi Beograd mogao da razmotri mogućnost da prekine da se protivi članstvu Kosova u UN.
AFP citira izjavu Dačića da Srbija želi "sveobuhvatno i konačno rešenje" za Kosovo i da je u tom slučaju "moguće pregovarati o svim pitanjima, uključujući i mesto za Kosovo u UN". Agencija podseća da je Srbija oštro odbacila nezavisnost Kosova, jednostrano proglašenu 2008., i istakla da nikada neće dozvoliti da Kosovo postane član UN i drugih međunarodnih organizacija.Stav Beograda podržava njen tradicionalni saveznik Rusija, koja ima pravo veta u SB UN, napominje AFP."Zaista je nemoguće pretpostaviti da bi se Srbija odrekla velikog dela svoje teritorije i pristala da Kosovo postane član UN", rekao je Nikolić, a AFP podseća da je napredak u dijalogu ključni uslov za Srbiju na putu ka EU.
Navodi se da je srpski parlament usvojio Rezoluciju kojom se traži autonomija za srpsku manjinu. Srbija bi zauzvrat priznala prištinsku vlast na celoj teritoriji, uključujući sever Kosova koji je sada pod kontrolom Beograda, piše AFP.Američka agencija AP u okviru teksta u susret novoj rundi pregovora u Briselu navodi da se lideri u Beogradu razilaze kada je reč o tome koliko daleko Srbija da ide u pregovorima oko Kosova. Nikolić, koga AP naziva nacionalističkim predsednikom, odbacuje mogućnost da se Beograd ikada složi sa tim da Kosovo postane član UN.AP navodi izjavu Dačića da Srbija smatra da treba da bude pronađeno "sveobuhvatno i održivo rešenje".
"Otvoreni smo za sve mogućnosti kako bi se sve rešilo na sveobuhvatan način i tada možemo da razgovaramo o bilo čemu. Ali ako nema rešenja koje na sveobuhvatan način rešava sve probleme onda parcijalno rešenje nije prihvatljivo jer se pitanje članstva u UN nalazi u središtu problema", citira AP Dačića. Ansa u prvi plan istice da je Nikolic iznenađen stavom Dačića i da je ponovio Beograd nema nameru da prizna Kosovo i da je neprihvatljivo da se Srbija odrekne jednog dela svoje teritorije koji bi potom postao član UN. ANSA navodi da je srpski prmeijer juče uveče precizirao izjavu o mogućnosti članstva Kosova u UN, rekavši da Srbiija nikada neće prihvatiti da Kosovo uđe u UN pre nego što bude nađeno sveobuhvatno rešenje koje bi odgovaralo našim nacionalnim intersima.
Srpski predsednik, koga ANSA opisuje kao konzervativnog nacionalistu, potvrdio je nameru Beograda da nastavi putem integracije u EU od koga nikada neće odustati na svoju inicijativu već samo ukoliko u tome bude sprečena. Kako je rekao, Srbija treba da ispunjava formalne uslove iz izveštajka EK.On očekuje dobijanje datuma za početak pregovora jer u suprotnom niko ne bi mogao da uveri Srbe da Beograd treba da ispunjava uslove kada za tim uslovma uvek slede novi."Eu treba da poštuje svoje obaveze kao što Srbija treba da poštuje svoje", citira ANSA Nikolića. Agencija prenosi i Nikolićevu poruku da će se 1.700 godina od Milanskog edikta proslaviti u opštehrišćanskom duhu. Na pitanje agencije o tome kako komenatariše to što papa neće prisustvovati proslavi, Nikolić kaže da to nije u njegovoj nadležnosti već da je to problem koji se tiče odnosa dveju crkava.
Ukoliko bi SPC omogućila njegov dolazak u Srbiju Nikolić bi, kako kaže, bio srećan da mu bude domaćin u okviru svojih nadležnosti. Crkve se lako svađaju, a teško mire, konstatovao je Nikolić.Dopisnik ruske državne agencije Itar-tas s prenosi reči Nikolića da Srbija nikada neće priznati nezavinost Kosova, pa čak ni za sto godina, kao i da je Beograd zahvalan Moskvi na podršci za Kosovo."Rusija je podržala i našu platformu i Rezoluciju (koja će služiti kao osnova za pregovore sa Prištinom) u kojima su sadržani principijelni stavovi Srbije", rekao je Nikolić, dodavši da je srpska vlada spremna na mnoge ustupke u dijalogu sa Prištinom ali da očekuje da albanska strana poštuje srpski stav i da obrati pažnju na njene želje.
Ruska agencija takođe prenosi Nikolićev stav da platforma neće ostati mrtvo slovo na papiru i da usvojeni dokumenti pokazuju da Srbija više neće razgovarati samo o pitanjima koja su u interesu albanske strane već da će i Priština morati uzme u obzir srpski stav. Za agenciju Anadolija u centru pažnje bile su Nikolićevi stavovi o saradnji i odnosima u regionu. Agencija prenosi Nikolićevo očekivanje da će se sastati sa članom Predsedništva BiH iz redova bošnjačkog naroda Bakirom Izetbegovićem.„Izetbegović je dobrodošao kao gost ili kao domaćin, samo neka kaže kada treba to da se desi", citira Anadolija Nikolića.Na pitanje da li bi bilo moguće održavanje trilateralnog sastanka na vrhu BiH - Turska - Srbija, Nikolić je odgovorio da nikada ranije taj susret nije bio zakazan. On je precizirao da je ranije najavljen taj susret ali i odložen zbog bolesti turskog predsednika.
Takođe, agencija je prenela Nikolićevu ocenu da su su odnosi Srbije i Turske dobri i da će početkom narednog meseca boraviti u zvaničnoj poseti Ankari, gde će razgovarati o turskim investicijama u Srbiju.Anadolija prenosi njegove reči da bi Bošnjaci u Raškoj oblasti ili Sandzaku, „mogli da budu kohezioni faktor u odnosima dveju zemalja".Kada se radi o jučerašnjoj poseti hrvatskog premijera Zorana Milanovica Srbiji, Anadolija prenosi da Nikolić podseća da izmedu Hrvatske i Srbije postoje pitanja koja treba rešavati, ali je i dodao da bi uz „srpsko neslaganje" put Hrvatske u EU „mogao da predstavlja problem". „Ako je Hrvatska podnela tužbu za genocid, posjeta nije iskrena i prijateljska. Prvo treba da pomirimo narode, a sa nama, politicarima, ćemo lako", proučio je Nikolic.
Kao i ostale agencije i Anadolija je prenela Nikolićevu poruku da je za njega neprihvatljivo da Kosovo bude u UN, jer, kako je istakao, to bi „stajalo u Rezoluciji koju je donijela Skupština Srbije". Al dzazira Balkans prenosi reči Nikolića da mu nije jasno zašto je u Beograd prvo došao premijer Hrvatske a ne predsednik. Nikolić je rekao da će će tek sastankom sa Josipovićem biti jasno da se krenulo u uspostavljanje dobrih odnosa i upitao da li je poseta Milanovića iskrena ili samo u cilju mirnog ulaska Hrvatske u EU.

DAČIĆ: SRBIJI NE PRETI UVODjENjE VIZA

DABLIN, 17. januara (Tanjug) - Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Srbiji ne preti ukidanje bezviznog režima i da su učesnici neformalnog samita ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova EU u Irskoj pozitivno ocenili napore naše zemlje u borbi protiv lažnih azilanata."Važno je reći da u ovom trenutku ne preti bilo kakva opasnost od ukidanja bezviznog režima, odnosno vizne liberalizacije za građane Srbije", rekao je Dačić u Dablinu, gde je održan samit.
On je naveo da je tokom skupa razgovarao i sa sa komesarkom EU za unutrašnje poslove Sesilijom Malstrom i komesarkom EU za pitanja pravde Vivijen Reding. "Pozitivno se ocenjujui napori Srbije kada je reč o borbi protiv ilegalnih migracija i laznih azilanata i to da se u mnogim zemljama taj broj veoma smanjio", rekao je. Prema njegovim rečima, uspeli smo da taj problem rešimo kada je reč o Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Švedskoj gde je broj lažnih azilanata daleko manji nego što je bio pre dve god i da se smanjo za više nego duplo."Ostaje jedino problem Nemačke i mislim da će posle promene zakonodavstva koje postoji tamo i taj problem uskoro biti rešen na najpoziitvniji način", naveo je Dačić.
On je istakao da ilegalne migracije predstavljju veliki problem, podsetivši da Srbija ima probleme sa lažnim azilantima koji odlaze u zemlje člance EU. "Ovo je bila dobra prilika da i na plenarnom zasedanju pa i u bilateralnim kontaktima razgovaram sa ministrima zemalja članica EU, imajući u vidu da je moguće da u narednim mesecima jedna od tema razgovora bude uvođenje klauzule kojom bi se omogućila suspenzija vizne liberalizacije za zemlje koje su problem ", rekao je. Naglasivši značaj učešća na ovakvim skupovima, i sa aspekta nastavka evropskih integracija, on je ocenio da su i ovakvi sastanci prilika da se čuje reč Srbije.
"Ovo je prvi put posle dobijanja statusa kandidata da Srbija učestvuje na sastancima komiteta ministara unutrašnjiih poslova zajedno sa svim drugim zemljama članicama EU i to je prilika da se naša resč čuje i da ravnopravno učestvujemo i u vršenju političkih priprema za određene odluke unutar EU", rekao je on.Dačić je naglasio i da je za Srbiju država Irska od velikog značaja, imajući u vidu da je ona predsedavajuća EU u narednih šest meseci."Kao što je poznato iz zaključaka saveta EU, postoji mogućnost da za vreme predsedavanja Irske Srbija dobije i datum za otpočinjanje pregovora i u tom smislu su i veoma bitni bilateralni kontakti i odnosi sa republikom Irskom", rekao je. Dačić nakon Dablina putuje u Brisel, gde će, uz posredovanje Ketrin Ešton, razgovarati sa Tačijem.

SELAKOVIĆ U HAGU O NASTAVKU SARADNjE

HAG, 17. januara (Tanjug) - Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković sastao se sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Bramercom sa kojim će razgovarati o nastavku saradnje Srbije sa Tužilaštvom. Selaković se sastao sa predsednikom Tribunala Teodorom Meronom sa kojim je razgovarao pola sata. Selaković će razgovarati i sa sekretarom Tribunala Džonom Hokingom, a nakon završetka planiranih susreta planirano je da se ministar obrati novinarima, dok zvaničnici Tribunala neće davati izjave. Za popodne su predviđeni sastanci Selakovića sa predsednikom Međunarodnog krivičnog suda Sang-Hjun Songom, tužiocem Patau Bensonudom i sekretarom Silvanom Albia.
Osim Selakovića, u srpskoj delegaciji su pomoćnik ministra Milisav Čogurić i posebni savetnik Radomir Ilić, kao i predstavnici sprske ambasade u Holandiji. Ministar pravde Srbije će sutra posetiti i sprske državljane pritvorene u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu i razgovarati sa njima. Selaković će biti prvi srpski ministar pravde koji će obići državljane Srbije koji u čekaju pravosnažne presude Haškog tribunala zbog optužbi za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Selaković će obići Ratka Mladića, Dragoljuba Ojdanića, Radovana Djorđevića, Radovana Karadzića,Zdravka Tolimira, Vinka Pandurevića,Vlastimira Djorđevića, Nikolu Šainovića, Sretena Lukića,Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića, i Franka Simatovića.

STEFANOVIĆ PRIMIO DELEGACIJU PARLAMENTA AUSTRALIJE

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović primio je danas delegaciju Parlamenta Australije koju predvodi Stiv Džordzans, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog Doma. Stefanović je istakao da se zalaže za unapređenje saradnje sa Australijom, posebno ekonomske, uz značajnu ulogu Parlamentarnih grupa prijateljstva, navodi se u saopštenju njegovog kabineta. Australijska delegacija iskazala je posebno interesovanje za investiranje u poljoprivredu i rudarstvo. Dve delegacije su istakle i značaj razvoja saradnje u kulturi.

ODBOR: UNAPREDITI SARADNjU SRBIJE I AUSTRALIJE

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Članovi Odbora Skupštine Srbije za spoljne poslove i delegacija Parlamenta Australije ocenili su danas u Beogradu da je neophodno unaprediti saradnju dve zemlje. Kako je saopštila Skupštine Srbije, delegaciju Parlamenta Australije je predvodio zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Stiv Džorganas. Predsednik Odbora Miloš Aligrudić obavestio je goste da je nedavno u Skupštisni Srbije formirana poslanička grupa prijateljstva Srbije i Australije i izrazio uverenje da će to biti važan činilac unapređenju odnosa dve skupštine i države.
Australijska delegacija je ukazala na dogogodišnje dobre odnose dve države koji bi, kako je ocenio Džorganas, trebalo da se dalje unapređuju, uzevši u obzir mnogobrojnost srpskog iseljeništva u Australiji. Predstavnici dva parlamenta su se složili da postoji prostor za unapređenje saradnje Srbije i Australije, naročito u kulturi, obrazovanju, naučnotehničkoj oblasti.

SRBIJA – EU

GRUBJEŠIĆ I LIDINGTON: BRITANIJA DAJE PODRŠKU SRBIJI ZA DOBIJANjE DATUMA

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Velika Britanija daje punu podršku Srbiji u daljem procesu evropskih integracija i dobijanju datuma za početak pregovora o pristupanju EU, zaključeno je na sastanku potpredsednice Vlade za EU integracije Suzane Grubješić sa britanskim ministrom evropskih poslova Dejvidom Lidingtonom u Londonu.Kako je saopšteno iz kabineta poptredsednice Vlade, na sastanku je podvučeno da ni za EU, ni za zemlje kandidate, ne bi bilo dobro da dođe do pauze u proširenju.
Grubješić je rekla da je na sastanku koji je danas održan u Londonu sa britanskim ministrom, kao i sa savetnicima britanskog premijera Kamerona, još jednom dobila čvrsta uveravanja da se Britanija zalaže za politiku proširenja i za to da ne dođe do pauze nakon prijema Hrvatske. "U tom smislu, istaknuto je da Srbija ima punu podršku da nastavi i ubrza proces integracija, ali i da moramo da budemo svesni šta treba da uradimo da bi datum u junu postao izvestan. To je šansa koju mi kao država ne smemo da propustimo", istakla je Grubješić koja se sastala i sa Angusom Lapslijem, direktorom Sekretarijata za evropske poslove u kabinetu britanskog premijera kao i sa Patrikom Rokom, političkim savetnikom britanskog premijera.
Grubješić je na sastanku istakla da je Srbija spremna da odmah počne pregovore, i da je svesna da je pred njom velika šansa koju ne sme da propusti. Potpredsednica Vlade je dodala da je politika nove vlade kredibilna i konstantna, da je pred njom još dosta posla, ali da je na dobrom putu. "Srbija je krenula u intenzivnu diplomatsku aktivnost kako bismo o rezultatima informisali sve članice EU, posebno one ključne. Zahvaljujući ovoj ladi, Srbija je, posle dužeg vremena, u očima evropskih sagovornika kredibilan partner jer iza naše politike stoje konkretna dela", kazala je. Ona je naglasila da su nastavak dijaloga sa Prištinom i sprovođenje onoga već dogovoreno od ključnog značaja za našu državu.
Grubješić se posle razgovora sa predstavnicima vlade u Dauning stritu u Gornjem domu britanskog parlamenta obratila članovima Odbora za evropske poslove koji, u ime Velike Britanije, odlučuje o pitanju proširenja EU. Nakon posete Londonu, potpredsednica srpske Vlade odlazi u Kopenhagen, Dablin i Brisel.

DINKIĆ: DIVERSIFIKACIJA NE ZNAČI DA NAS EU NE ZANIMA

BEČ, 17. januara (Tanjug) - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić naglasio je da namera diversifikacije investicija ne znači da Srbija nije zainteresovana za članstvo u EU.Ekonomsku orijentaciju Srbije u pravcu istoka on je obrazložio time da trenutno, pre svega u arapskom prostoru, postoji slobodan kapital za investicije. Dinkić, nakon dogovora o poslu sa preduzećima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, namerava da privuče investicije iz Katara, Kuvajta, Saudijske Arabije.
Rusija ima, takođe, važnu ulogu za Srbiju, kao i Kina, kazao je Dinkić i podsetio da je Srbija sklopila strateške sporazume sa tim zemljama.To je jedna vrsta renesanse ekonomske politike pod nekadašnjim predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom, objasnio je Dinkić dodajući da Srbija ne sme „igrati samo na jednu kartu".On je, u izjavi austrijskoj agenciji APA, ocenio da su članice EU trenutno zaokupljene sopstvenim problemima pa će ova decenija biti potpuno drugačija od prethodne, zbog čega je fleksibilnost jako bitna.Izrazivši uverenje da će pregovori sa EU početi sredinom godine on je rekao i da je svestan da Beogradu predstoji dug proces pristupanja EU.
Regionalne ekonomske inicijative sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom Dinkić bi pozdravio, zato što je to bio nekadašnji zajednički ekonomski prostor.Međutim, kako je naveo, on to ne želi da forsira. „Do toga će doći ili neće. Međutim trenutno je, nažalost, očigledno lakše zaključiti sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima nego u regionu", zaključio je Dinkić.

KACIN: MILANOVIĆ I DAČIĆ POKAZALI PRAGMATIČNOST

BRISEL, 17. januara 2013. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je susret srpskog i hrvatskog premijera i izrazio nadu da će vlade obe države nastaviti da rade na pitanju nestalih i povratka izbeglica, kako bi optužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde mogle da budu povučene što pre. Kacin je ocenio da su Dačić i Milanović jučerašnjim susretom pokazali "pragmatičan pristup" i da su obe zemlje "posvećene rešenjima i zajedničkoj budućnosti u EU".
"Srbija i Hrvatska su prvi susedi i upućene su jedna na drugu u ekonomskom, političkom i regionalnom smislu. Probleme koji su nasleđeni iz 1990ih treba rešavati kroz dijalog, a ne ignorisati ih", naveo je. Kacin je ocenio i da "veliki uspesi" u dijalogu Beograda i Prištine i "blagovremena implementacija dogovora" predstavljaju dobar primer kojeg valja slediti u Zagrebu u brzom iznalaženju rešenja za zaključenje procesa ratifikacije pristupa Hrvatske EU u prvoj polovini ove godine.
"Eventualno kašnjenje Hrvatske ne bi pomoglo drugim zemljama regiona u njihovim naporima za dobijanje datuma za početak pregovora ili statusa zemlje kandidata", istakao je Kacin.

SRBIJA – REGION

NIKOLIĆ OČEKUJE SUSRET SA IZETBEGOVIĆEM

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Predsednik Nikolić rekao je danas u Beogradu da očekuje susret sa članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, a da u februaru putuje u zvaničnu posetu Ankari, javlja agencija Anadolija. "Izetbegović je dobrodošao kao gost ili kao domaćin, samo neka kaže kada treba to da se desi", rekao je Nikolić na prijemu za izveštače stranih medija u Srbiji.
Upitan o mogućnosti da bude održan trilateralni sastanak na vrhu BiH-Turska-Srbija, Nikolić je rekao da je taj susret bio najavljivan, ali da je odložen zbog bolesti predsednika Turske Abdulaha Gula. Nikolić je takođe ocenio da su odnosi Srbije i Turske dobri i da će početkom narednog meseca boraviti u zvaničnoj poseti Ankari. On je kazao da Turska može da investira u Srbiji i da bi Bošnjaci u, kako je rekao, Raškoj oblasti ili Sandzaku, "mogli da budu kohezioni faktor u odnosima dveju zemalja". Nikolić je takođe izrazio zadovoljstvo prijateljskim odnosima, ali je rekao i da ima indicija da "Turska promoviše nezavisnost Kosova".
"To nije dobro. To što sam čovek koji otvoreno kaže, ako sam mogao da kažem državnom sekretaru SAD, mogu to bilo kome da kažem", rekao je Nikolić.

PUSIĆ: UMESTO KONFRONTACIJA SARADNjOM DO RESAVANjA PROBLEMA

ZAGREB, 17. januara (Tanjug) - VIcepremijerka Hrvatske i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić izjavila je da je susretom premijera Hrvatske i Srbije Zorana Milanovića i Ivice Dačića u Beogradu poslata pozitivna poruka i hrvatskoj, srpskoj javnosti, ali i evropskoj javnosti da je, umesto konfrontiranja, moguće uspešno rešavati regionalne probleme kroz saradnju. "Posetom je poslata pozitivna poruka i hrvatskoj i srpskoj javnosti, ali i evropskoj javnosti da je moguće uspešno rešavati regionalne probleme kroz saradnju, a ne kroz konfrontaciju.
Taj susret pomogao je i stvaranju pozitivne atmosfere i za redovne susrete na drugim radnim nivoima", rekla je Pusićeva u razgovoru za portal tportal.hr. Ona je napomenula da će i nakon ulaska u EU hrvatski prioriteti biti dobrosusedski odnosi i regionalna politika.Naglasila je i da Brisel pozitivno ocenjuje susret dvojice premijera. "U svim mojim razgovorima u ponedeljak u Briselu, s visokom predstavnicom Ketrin Ešton, potpredsednicima Evropske komisije i s komesarom za proširenje Štefanom Fileom susret Milanovića i Dačića ocenjen je vrlo pozitivno.
To im je bila prva informacija o sastanku i delovali su pozitivno zatečeni", rekla je Pusić."I nakon stupanja u punopravno članstvo EU, naš će prioritet biti dobrosusedski odnosi i regionalna politika, što znači da ćemo nastaviti da radimo na tome da evropsko proširenje i region ostanu na dnevnom redu Brisela i evropskih institucija", rekla je ona.

FAJON: BEZ PREGOVORA O SUSPENZIJI VIZNOG REŽIMA

SARAJEVO, 17. januara (Tanjug) - Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za viznu liberalizaciju Tanja Fajon potvrdila je da se još nisu stekli uslovi za nastavak pregovora oko mehanizma za suspenziju bezviznog režima za zemlje zapadnog Balkana, nakon neuspeha pregovora na ovu temu krajem prošle godine.Predstavnici Evropskog veća, Evropske komisije i EP nisu se 18. decembra 2012. godine uspeli dogovoriti oko mehanizma za suspenziju bezviznog režima za zemlje zapadnog Balkana.
Mediji su protekle sedmice špekulisali da će se na Komitetu EP za građanska prava (LIBE) odlučivati o uvođenju zaštitnog mehanizma za bezvizni evropski prostor, što praktično znači da bi, ukoliko prođe glasanje parlamenta, na scenu stupila mera privremenog stavljanja van snage bezviznog režima za države zapadnog Balkana.Ipak, do tog glasanja prošle sedmice nije došlo."Za sada ne znam kada i kako će se ti pregovori nastaviti", rekla je Fajonova za agenciju Anadolija.
Ona nije mogla da potvrdi informacije da je u decembru 2012. opao broj lažnih azilanata u Nemačkoj, što bi, s obzirom na uticaj te zemlje, povoljno delovalo na eventualno odgađanje ponovnog uvođenja viza."Nemam još potvrde o manjem broju azilanata. Ali, ako je to istina, onda je to, naravno, pozitivna vest", kazala je Fajonova.Šest zemalja članica Evropske unije zatražilo je u oktobru prošle godine da se, u slučaju zloupotrebe, državama zapadnog Balkana ukine bezvizni režim koji podrazumeva slobodu putovanja u zemlje Šengen zone.

KOSOVO

ZVANIČNIK: ZA KOSOVO USKORO NOVI TELEFONSKI PREFIKS

PRIŠTINA, 17. januara 2013. (Beta) Predsednik Kosovske agencije za telekomunikacije Ekrem Hodza izjavio je da vrlo brzo može biti doneta odluka da Kosovo privremeno koristi međunarodne telefonske prefikse 383 i 384. Predlagač tog rešenja bi, prema Hodzi, bila Evropska unija i jedan od tih prefiksa bi se koristio privremeno, do učlanjenja Kosova u UN.
Kosovo sada ima međunardoni kod Srbije 381. Hodza je u interviju za prištinski Ekspres rekao da zajednički međunarodni prefiks sa Albanijom, što je zatraženo rezolucijom Skupštine Kosova, nije idealno rešenje. "Korišćenje međunarodnog prefiksa Albanije sa ekonomskog, tehničkog i zakonskog aspekta nije idealno rešenje", kazao je Hodza.
Najidealnije rešenje je da preko Međunarodne telefonske unije (ITU), uz sponzorstvo EU, Kosovo do učlanjenja u UN dobije privremeni međunarodni prefiks, rekao je on.Prema Hodzi, ta institucija ima slobodne prefikse 383 i 384 od kojih bi jedan trebalo da dobije Kosovo. On je priznao da Srbija može biti faktor koji će ometati dobijanje posebnog međunarodnog prefiksa za Kosovo, iako odluku o tome može doneti jedino ITU. Međutim, Srbija je članica Upravnog odbora ITU i to može praviti smetnje.
U razgovorima o telekomunikacijama koji treba da se vode sa Srbijom, prema rečima Hodze, razgovaraće se o neovlašćenim mobilnim operaterima na severu Kosova i o legalizaciji takvih operacija u okviru zakonskih rešenja Kosova. "Naš je interes legalizacija neovlašćenih operatera, eliminisanje uticaja koje stvaraju ti operatori, izbegavanje gubitaka i davanje odgovora na gubitke koji su za 11 godina naneti Kosovu", rekao je on. Hodza je rekao da se mobilni operater 063 (Telenorov broj u Srbiji) može legalizovati samo sa kosovskim prefiksom.

VLADA KOSOVA ĆE PLATITI OBNOVU UNIŠTENIH SRPSKIH SPOMENIKA

PRIŠTINA, 16. Januara 2013. (Beta) Vlada Kosova oštro je danas osudila oštećenje pravoslavnog groblja u Kosovu Polju i odlučila da se nadgrobni spomenici obnove novcem iz budzeta Kosova. "Vlada Kosova osuđuje vandalsko oštećivanje srpskih spomenika na groblju u Kosovom Polju i zatražila je da se počinioci tog nedljudskog akta nađu i kazne", piše u saopštenju vlade. Policija Kosova je danas odbacila mogućnost da je groblje oštećeno iz međuetničkih ili verskih pobuda, jer je tim povodom uhapsila jednog osumnjičenog koji je spomenike oštetio radi krađe.

SRBIJA – EKONOMIJA

NEZADOVOLjSTVO SASTANKOM SA MINISTRIMA, NEMA PROTESTA

BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) - Poljoprivrednici su nezadovoljni odgovorima koje su dobili od ministara u vezi sa predugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ali, za sada, ne planiraju proteste i očekuju novi poziv za razgovore, izjavili su danas predstavnici paora, nakon dvočasovnog sastanka sa ministrima poljoprivrede i finansija Goranom Kneževićem i Mlađanom Dinkićem.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš rekao je novinarima ispred Vlade Srbije da su poljoprivrednici nezadovoljni i zabrinuti zbog načina na koji se predviđa realizacija aranžmana sa UAE jer to, kako je istakao, znači uvođenje na mala vrata stranaca kao konkurencije srpskim seljacima.On je ukazao da se paori zalažu da se poljoprivredno zemljište u Srbiji ne prodaje 15 godina po ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Predsednik Upravnog odbora Panonske asocijacije poljoprivrednika Dorel Mik naveo je da to udruženje za sada odustaje od protesta i dodao da je ovo tek prvi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije i da očekuje nove razgovore u narednih nekoliko nedelja, odnosno pre sklapanja ugovora. Vodeća agro-industrijska kompanija iz UAE Al Dahra najavila je da će, u okviru zajedničkog ulaganja sa Srbijom, investirati oko 200 miliona evra u osam poljoprivrednih državnih gazdinstava, što je izazvalo reakcije domaćih paora.

MRKONjIĆ: DOMAĆE FIRME RADIĆE RAVNOPRAVNO SA RUSKIM

BEOGRAD, 17. januara (Tanjug) - Domaća preduzeća učestvovaće ravnopravno sa ruskim partnerima u realizaciji projekata na srpskoj železnici, koji će biti finansirani ruskim kreditom od 800 miliona dolara, izjavio je danas ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić. Prvi radovi na modernizaciji železničke infrastrukture u Srbiji, predviđeni tim aranžmanom, počeće od marta na pruzi Beograd - Pančevo, rekao je Mrkonjić Tanjugu. Ruskim kreditom biće finansirana izgradnja drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva, rekonstrukcija šest deonica na železničkom Koridoru 10 u dužini oko 110 kilometara, koje će biti za velike brzine od 160 kilometara na čas, podsetio je resorni ministar.
Predviđena je i kupovina oko 25 do 30 novih motornih vozova, gradnja pruge Valjevo - Loznica i modernizacija pruge od Beograda do Bara kroz Srbiju."To je povoljan kredit iz više razloga i zbog toga smo na njemu insistirali pune tri godine", naveo je ministar, napominjući da je kamata na zajam cetiri odsto godišnje, što je veoma povoljno.Objašnjavajući razloge zašto nismo tražili povoljne kredite za projekte na železnici od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ili Evropske investicione banke (EIB), Mrkonjić je objasnio da te tri finansijske institucije žele da kreditiraju samo potpuno nove projekte sa kompletnom dokumentacijom, napominjući da su nam već odobravale najpovoljnije uslove za investicione zajmove za infrastrukturu.
Predviđena struktura poslova je, prema njegovim rečima, druga važna stvar u vezi sa ruskim kreditom s obzirom na to da će polovina novca otići na građevinske radove, a ostalo na rusku železničku opremu, koja po kvalitetu odgovara standardima zapadnih zemalja i SAD. Govoreći o putnom Koridoru 10, Mrkonjić je rekao da se mnoge strane firme interesuju za gradnju najatraktivnije deonice na tom putnom pravcu - autoputu kroz Grdeličku klisuru. To je teška deonica i predstavlja izazov i za naše građevinare, pošto će se tu graditi veliki broj mostova i tunela, dodao je on.
On je naglasio da u sektoru saobraćaja za sada neće biti većih otpuštanja, s obzirom na to da se realizuju razvojni projekti, kao što su putni koridori 10 i 11 i železnički Koridor 10, na kojima se otvaraju nova radna mesta.U sektoru saobraćaja radi oko 100.000 ljudi - 25.000 je u putnoj privredi, 25.000 u drumskom transportu, 25.000 na železnici i u vodnom i aviosaobraćaju oko 25 000 ljudi.Ministar saobraćaja je rekao da želi da iza njega ostane što više zavrsenih projekata, kao i da je vlada u donošenju odluka jedinstvena.

TURSKA EKSIM BANKA BI MOGLA DA FINANSIRA DEO KORIDORA 11

BEOGRAD, 16. januara 2013. (Beta) Turskoj Eksim banci predloženo je da finansira izgradnju jedne od deonica Koridora 11 i izgradnju regionalnog puta između Tutina i Novog Pazara i Novog Pazara i Alinovaca, saopštilo je Ministarsto saobraćaja. Kako se navodi, na sastanku ministra saobraćaja Mrkonjića sa ambasadorom Turske Bozaijem i delegacijom Eksim banke dogovoreno je da se ti projekti kandiduju za finasiranje novcem, koji je ta turska državna banka opredelila za ulaganja u Srbiji.
Eksim banka je, podseća se, planirala 300 miliona dolara za putnu infrastrukturu u Srbiji. Ambasador Mehmet Bozai je kazao da Turska namerava da značajnije ulaže u razvojne projekte i na taj način zauzme važnije mesto u ozbiljnoj utakmici za mesto u građevinarstvu i saobraćaju na srpskom tržištu. Turski ambasador je, kako se ističe, ozbiljne namere potvrdio i podacima koje su saopštili predstavnici Eksim banke, koja se nalazi u stoprocentnom vlasništvu turske države.
"Odavno opredeljena sredstva i trogodišnji pregovori, kao i velika zainteresovanost turskih građevinskih kompanija, u prvom redu kompanije Koling, kao i srpskih podizvođača, preduzeća 'Putevi Užice' potvrda su opredeljenosti da se najzad i konkretizuju dugogodišnji pregovori", navodi se u saopstenju. Prema načelnom dogovoru čija bi se konkretizacija mogla ostvariti prilikom posete ministra Mrkonjića Instanbulu, biće usaglašeni svi detalji.