SRBIJA – KiM – PLATFORMA / PREGOVORI

DAČIĆ: POSTIGNUTO JEDINSTVO, KREĆEMO U OSTVARENjE CILjEVA

BEOGRAD, 11. januara (Tanjug) - U državnom vrhu Srbije postignuto je apsolutno jedinstvo oko platforme i rezolucije za pregovore sa Prištinom i sada svom snagom krećemo u ostvarenje naša dva najvažnija cilja - da pronađemo trajno i održivo rešenje za Kosovo i načinimo naredni korak ka EU, izjavio je premijer Ivica Dačić, u intervjuu za "Večernje novosti".
On je kao netačne odbacio spekulacije da u vrhu vlasti postoji ozbiljno neslaganje oko rešavanja kosovskog problema i kaže da su se svi partneri u vlasti složili oko pojedinih formulacija u dokumentima, a oko kojih su "postojala različita viđenja".
"Ova dokumenta nisu rezultat nikakvog 'nadmetanja', već dugih razgovora i konsultacija u kojima smo se trudili da pronađemo što bolje formulacije. Konačan tekst je usaglašen sa svim političkim faktorima na vlasti, uključujući i predsednika Tomislava Nikolića", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, pojedine odredbe su prosto formulisane "na način za koji smatramo da je najbolji". "Nije bilo svađa, nije bilo nesuglasica, već razgovora o tome koju taktiku primeniti da bi platforma ostvarila naš cilj, a to je dobijanje datuma pregovora sa EU", rekao je premijer.
Na pitanje ima li razloga za strah Srba sa severa Kosova da će se država odande povući, Dačić kaže da je Srbija "bila i biće prisutna na Kosovu, to se ne dovodi u pitanje" i da nijednog svog građanina, ma gde on živeo, neće ostaviti na cedilu. "U platformi je predložena jedna vrsta autonomije srpskih opština, odnosno zajednica srpskih opština. One bi trebalo da imaju svoje izvorne nadležnosti. Srbija do sada nikada nije to uradila. Trebalo je ranije raditi na formiranju te autonomije, ali, sad, šta je tu je. Došli smo u situaciju da neko sad traži da ih ukinemo, da to više ne budu institucije Srbije, a ne zna se čiji su to onda organi i kome će da pripadnu", rekao je Dačić.
On je istakao da će to pitanje biti na dnevnom redu njegovog narednog sastanka sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem. "Pričaćemo i o tome šta se dešava sada sa tim paralelizmom. Potrebne su nam institucije koje će da priznaju i Priština i Srbi na Kosovu", dodao je premijer.
Prema njegovim rečima, platforma i rezolucija idu u korist pregovora koji se vode u Briselu i njihovo usvajanje nema za cilj da bilo koga provocira ili natera na nekakve reakcije.
"Sve što ova vlada radi oko Kosova ide u prilog unapređenja i podsticanja dijaloga, ne njegovog kočenja. Najvažnije u svemu ovome je da idemo dalje u dijalogu, jer jedino kroz razgovore možemo da postignemo ono što želimo", istakao je Dačić.
Na pitanje da li će sve što vlada radi biti dovoljno za pozitivnu odluku Evropskog saveta o datumu za početak pregovora sa EU, on je rekao da "i sa i bez rezolucije i platforme, situacija je veoma teška". "Tu će se zaista voditi teška borba, ali učinićemo sve da taj ishod bude pozitivan, jer smatram da je to od našeg najvećeg nacionalnog interesa", dodao je Dačić.
Na konstataciju da se stiče utisak da taj stav ne dele pođednako svi partneri u Vladi i pitanje koliko je koalicija stabilna ili su zaista na pomolu novi izbori, premijer je rekao: "Izbori mogu da budu kad god hoćete. Ali, da li iko može i da pomisli da bih kao premijer radio sve ovo što radim, nastavljao razgovore sa Tačijem, a da onda sve to za nekoliko nedelja ili meseci padne u vodu zato što ćemo raspisati izbore? Ova vlada neće pasti ni zbog platforme, ni zbog borbe protiv korupcije, ni zbog Darka Šarića".
Dačić očekuje da u narednih sedam dana radne grupe u Briselu postignu dogovor oko naplate carina i ostalih dažbina na administrativnim prelazima.
"Naši ljudi se bore u Briselu na sastancima radnih grupa kako bi pronašli što povoljnija rešenja za IBM. Očekujem da se u roku od sedam dana utvrde jasna pravila igre i postigne dogovor oko naplate carina i ostalih dažbina, kao i koliko će se novca vraćati srpskoj zajednici na Kosovu. Do rešenja treba da dođe 17. januara i do sada nije predviđena nikakva promena stanja na terenu. Ukoliko dođe do promene, Srbija je nikada neće prihvatiti", istakao je on.
Dačić je, takođe, rekao da se planira da iduće nedelje Vlada imenuje oficira za vezu za Prištinom. "Nismo još razradili detalje oko eventualnih kandidata za tu poziciju. Mi to ne smatramo ključnim političkim pitanjem, već je reč o tehničkom licu koje treba samo da ostvari komunikaciju i rešava određene probleme u implementaciji onoga što je dogovoreno, za razliku od prištinske strane koja namerno pokušava da predstavi kao da je to neka ličnost sa diplomatskim statusom ili da je to kancelarija za vezu. To apsolutno nije tačno", naglasio je Dačić.

MARKO DjURIĆ: JASNO DEFINISATI MINIMUM NACIONALNIH CILjEVA

BEOGRAD , 11. januara (Tanjug) - Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić izrazio je očekivanje da i kod opozicionih stranaka sazri svest o neophodnosti jačanja pregovaračke pozicije države, kroz jasno definisanje minimuma nacionalnih ciljeva.
"Očekujem da će i kod relevantnih opozicionih stranaka sazreti svest o neophodnosti jačanja državne pregovaračke pozicije, kroz jasno definisanje minimuma nacionalnih ciljeva, a čije bi ostvarenje značilo garanciju života dostojnog čoveka za sve naše građane na teritoriji Kosova i Metohije", rekao je Djurić u intervjuu za "Večernje novosti".
On je izrazio zadovoljstvo što je to naišlo na nepodeljenu podršku SPC i celokupne srpske zajednice na teritoriji naše južne pokrajine.
Na pitanje da li veruje da će rezolucija u parlamentu dobiti široku podršku, on je rekao da su već učinjeni značajni koraci. "O rezultatima napora preduzetih u cilju dostizanja što šireg nacionalnog konsenzusa nedvosmisleno svedoči i javno iskazana podrška koju su predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić i sve stranke vladajuće koalicije pružili usvajanju skupštinske rezolucije i državne platforme za KiM", napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, obrazloženje rezolucije je jasan pokazatelj odlučnosti da se u daljem toku pregovora ne odstupa od okvira koji su definisani državnom platformom. "Ono je svojevrsni podsetnik i ideja vodilja svim državnim akterima u nastavku dijaloga sa privremenim institucijama samouprave na KiM", istakao je Djurić.
Upitan kako možemo nametnuti priču o suštinskoj autonomiji KiM i srpskom regionu unutar te autonomije, ako je za ključne države EU nezavisnost Kosova završena priča, Djurić kaže da je "puno primera u istoriji da se važne bitke ne dobijaju samo silom, već i upornošću, odlučnošću, posvećenošću ideji, strpljenjem, verom i istrajnošću".
"Verujem da je moguće dostići pravednije rešenje za Kosovo i Metohiju od onih koja nam se trenutno nameću kao neizbežna, jer verujem da ono što danas vidimo na Kosovu nije u skladu sa civilizacijskim dostignućima i standardima Evrope 21. veka", dodao je on.
Djurić kaže da će Srbija sigurno dati pun doprinos da se ovakvo stanje prevaziđe, i to je upravo ono na čemu veoma posvećeno radi.
"Ubeđeni smo da su rešenja izložena u predlogu skupštinske rezolucije i državnoj platformi mnogo usklađenija sa standardima EU nego što je to realnost u kojoj Srbi i nealbansko stanovništvo trenutno žive na teritoriji KiM. Na kraju krajeva, da je nezavisnost Kosova završena priča, nas niko više i ne bi zvao na bilo kakve pregovore", primetio je on.
Na pitanje šta bi za Beograd bio pozitivan ishod političkih pregovora, on kaže da je to jasno definisano predlogom skupštinske rezolucije i, u najkraćem, podrazumeva zaštitu teritorijalnog integriteta Srbije i stvaranje preduslova da srpska zajednica i druge nacionalne zajednice širom Kosova i Metohije budu u mogućnosti da jačaju, rastu i žive u miru i sigurnosti.
Što se tiče šansi da se kao posrednik u politički dijalog uključe i Ujedinjene nacije, Djurić kaže da se čini da ta ideja nailazi na snažno protivljenje nekih veoma uticajnih država.
"Nažalost, pomalo skrajnutoj ulozi UN u pregovaračkom procesu dosta su doprinele i neke, reklo bi se, ne baš dobro promišljene odluke onih koji su u prethodnom periodu vodili kosovsku politiku sa srpske strane. Ipak, UN i posebno Savet bezbednosti i dalje će po prirodi stvari igrati značajnu ulogu u procesu rešavanja pitanja KiM", dodao je on.
Povodom mogućnosti da Kosovo aklamacijom bude primljeno u UN, bez formalne odluke Saveta bezbednosti, Djurić kaže da se principijelna politika Ruske Federacije i NR Kine, ali i svih drugih prijateljskih država koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, zasad se pokazala kao značajna brana kršenju osnovnih principa međunarodnog prava, čak i u uslovima ogromnih pritisaka na članice UN da odustanu od svojih principijelnih stavova. "Mi smo im na tome veoma zahvalni", istakao je on.

NASTAVAK TEHNIČKOG DIJALOGA U BRISELU

BRISEL, 11. januara (Tanjug) - Tenički dijalog Beograda i Prištine u Briselu nastavljen je danas, nakon što pregovarački timovi juče nisu uspeli da se dogovore o pitanjuma vezanim za naplatu carina na prelazima na administrativnoj liniji.
Vođa beogradskog tima Dejan Pavićević, direktor Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin i gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice Krstimir Pantić ušli su jutros u zgradu EEAS bez obraćanja novinarima, a šefica prištinskog tima Edita Tahiri, takođe, nije davala izjave.
Cilj razgovora, koji se odvijaju iza zatvorenih vrata u zgradi Spoljne službe Evropske unije (EEAS), koja je i sedište Visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, jeste priprema terena za predstojeći susret predsednika vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija.
Kako je Tanjugu juče rečeno iz izvora iz Evropske komisije, delegacije nisu uspele da postignu saglasnost o ključnom pitanju naplate carina na integrisano upravljanim prelazima (IBM) na administrativnoj liniji.
Beograd se oštro protivi naplati carina i akciza za robu koja je namenjena srpskom stanovništvu na severu Kosova, dok Priština insistira da se sva roba koja ulazi na Kosovo carini. Portparolka Eštonove Maja Kocijančič nagovestila je juče, u izjavi za medije, da bi dijalog, ukoliko se ni danas ne postigne saglasnost, mogao da se nastavi u ponedeljak.
Sledeća runda dijaloga Dačića i Tačija pod pokroviteljstvom Eštonove zakazana je za 17. januar.

ŽBOGAR: PLATFORMA SRBIJE NE UTIČE NA DIJALOG

PRIŠTINA, 10. januara (Beta)- Specijalni izaslanik evropske unije na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je danas da su zaključci ministara EU iz decembra prošle godine jedina platforma za razgovore Kosova i Srbije.
U intervjuu za program na srpskom Radiotelevizije Kosova, Žbogar je rekao da platforma Srbije o Kosovu nema vrednost za Evropsku uniju.
"Ne mogu da komentarišem platform Srbije. Za mene platforma u procesu dijaloga ostaje ona Saveta ministara EU iz decembra gde su jasno određeni zahtevi zemalja Evropske unije za Kosovo i Srbiju. Na osnovu tih zaključaka se vodi i dijalog", kazao je Žbogar.
Tokom intervjua Žbogar uopšte nije spomenuo Beograd kada je govorio o mogućim rešenjima za sever Kosova, ali je stavio do znanja da se rešenje može postići u procesu dijaloga.
Prema njemu održivo rešenje se može pronaći i to je ono što je prihvatljivo za vlasti Prištine i građane koji žive u tom delu Kosova.
"Nemamo rešenje za sever. Rešenje može biti to koje ima podršku vlasti u Prištini i stanovnika severa. Ne može biti nametnutog rešenja ni za jednu stranu. Rešenje se može pronaći. To treba da bude rešenje od kojeg niko neće biti frustriran", kazao je Žbogar.
Žbogar je kazao da je EU zadovoljna dosašnjim tokom dijaloga, ali da očekuje veće rezutate.
Prema njemu najveći uspeh do sada je primena sporazuma o integrisanom upravljanju granicama.

SRBIJA – EKONOMIJA, FINANSIJE

POTPISAN UGOVOR O RUSKOM KREDITU ZA SRPSKU ŽELEZNICU

MOSKVA, 11. januara 2013. (Beta) Ministri finansija Srbije i Rusije Mlađan Dinkić i Anton Siluanov potpisali su danas u Moskvi ugovor o državnom izvoznom kreditu od 800 miliona dolara za potrebe Železnica Srbije.
Ugovor o odobravanju državnog izvoznog kredita za finansiranje železničke infrastrukture u Srbiji predviđa da se sredstva iskoriste za izgradnju i elektrifikaciju 16 kilometara drugog koloseka železničke pruge BeogradPančevo i izgradnju jednokolosečne elektrificirane pruge ValjevoLoznica, dužine 68 kilometara. Tim kreditom finansiraće se rehabilitacija šest deonica železničke pruge duž Koridora 10 u dužini od 111 kilometara, modernizacazija pruga BeogradBar i nabavka dizelmotornih vozova ruske proizvodnje. Period raspoloživosti kredita je pet godina, počev od godine stupanja na snagu kreditnog sporazuma, uz mogućnost da se u slučaju potrebe on produži. Kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita i plaćati kvartalno, primenom fiksne kamatne stope od 4,1 odsto godišnje.
Siluanov je nakon potpisivanja sporazuma novinarima izjavio da će sredstva biti dodeljena već ove godine, te da će "moći da učestvuju u razvoju privrede Srbije".
Posle potpisivanja sporazuma, Dinkić je rekao da je sporazum "jako važan" za razvoj infrstrukture u Srbiji, jer će biti rekonstruisana železnica u najvažnijim međunarodnim pravcima. "Ovo je najveći kredit koji je ikada odobren Železnicama Srbije od nekog međunarodnog kreditora i značiće zaista mnogo za naše železnice", rekao je Dinkić. On je kazao da su uslovi kredita "izuzetno povoljni", sa periodom povraćaja kredita do 2031. godine, jer postoji četiri godine grejs perioda nakon povlačenja svake tranše i plus deset godina otplate, a kamatna stopa je "znatno niža od tržišne". Naveo je da će na realizaciji projekta raditi i srpske i ruske firme i izrazio nadu da će po ovom modelu biti realizovani I drugi privredni projekti u Srbiji.
Dinkić je kazao da su tokom bilateralnog sastanka, pre potpisivanja sporazuma, "započeli razgovore o mogućem kreditu od milijardu dolara za budzet Srbije". "Narednih nedelja nadam se da će naši stručni timovi biti uspešni u pregovorima i da ćemo uskoro moći i taj kredit da finalizujemo", kazao je Dinkić.
Na pitanje koji su uslovi i rokovi za davanje novog kredita od milijardu dolara, ruski ministar je odgovorio da su danas "razmotrili moguće uslove davanja tog kredita". "Dogovorili smo se da zajedno pogledamo srednjoročne budzetske planove, proradimo to pitanje. da bismo razmotrili mogućnost davanja tog kredita treba da se još sretnemo, jer da bi se donela odluka potrebni su dodatni pregovori", rekao je Siluanov.
Diknić je kazao da je ekonomska saradnja dve zemlje "u usponu". "Sa kreditom od 800 miliona dolara za železnicu i nadamo se još dodatnih milijardu dolara za budzet Srbije, mislim da će naša saradnja biti još jača", rekao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, od kredita za rekonstrukciju železnice, 100 miliona dolara će biti potrošeno na kupovinu 25 ruskih vozova.
Na pitanje kada će gasovod Južni tok biti proglašen za nacionalni projekat Srbije, Dinkić je odgovorio "ovog meseca", navodeći da ga je Vlada Srbije pripremila, te da treba da ga usvoji, i pošalje Skupštini Srbije. Dinkić je najavio da će danas takođe razgovarati sa "potencijalnim investitorima" u Srbiju, rukovodstvima Gaspromnjefta, Vnještorgbanke (VTB) i Uralvagonzavoda.

TERZIĆ: RUSIJA VAŽAN STRATEŠKI I EKONOMSKI PARTNER SRBIJE

BEOGRAD, 11. januara (Tanjug) - Ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji Slavenko Terzić izjavio je danas da će prevashodni zadatak njegove diplomatske misije biti dalje jačanje odličnih bilateralnih odnosa u svim oblastima, ističući da je Rusija važan saveznik Srbije bitne strateške uloge.
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina dala je podsticaj tim odnosima i bilo bi dobro da on ponovo poseti našu zemlju ove godine, rekao je Terzić obraćajući se članovim Odbora za spoljnu politiku Skupštine Srbije pred odlazak na diplomatsku dužnost u Moskvi.
"Unapređenje političkih odnosa naše dve zemlje na svim nivoima prevashodni je zadatak moje misije", rekao je Terzić.
Rusija je, kako je kazao, ogromna teritorija, posebna civilizacija koja vekovima i danas igra veoma bitnu ulogu u svetskoj politici, a Srbija i Srbi su sa Moskvom imali vekovne odnose, nikada neprijateljske.
Terzić je podsetio da je Rusija poslednjih 20-tak godina pružala Srbiji podršku u skoro svim međunarodnim organizacijama, što je osnova za razvitak odnosa dve zemlje. Rusija je do sada imala dosledan i jasan stav u očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, pre svega kad je reč o Kosovu i Metohiji, i verujem da tu neće biti nikakvih promena, naglasio je on. Takođe je ocenio da su u razvoju odnosa bitni susreti resornih ministara, ali i intenzivna saradnja parlamenata, u kojima su grupe prijateljstva odličan most saradnje.
Ekonomska saradnja, prema njegovim rečima, izuzetno je važna. On je izrazio nadu da ćemo s Rusijom uskoro potpisati sporazum o novom državnom kreditu.
Terzić je izrazio uverenje da postoji daleko veći prostor za saradnju na ekonomskom planu. On je ukazao da je u prvih devet meseci prošle godine naš izvoz u Rusiju iznosio 700 miliona dolara, a uvoz milijardu i po dolara, što je nepovoljan deficit.
Prema njegovim rečima, prilika je da se iskoriste povoljni uslovi i dobra volja Rusije za jačanje privredne saradnje, pre svega jer je Rusija jedna od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje.
Posebno, u saradnji, važan je gasovod Južni tok, rekao je Terzić koji veruje da će to biti prilika za učešće što većeg broja srpskih firmi u izgradnji gasovoda.
"Kulturna saradnja je vrlo važna i Srbija nije iskoristila priliku da se u svetu predstavi dovoljno na tom planu. Postoji prostor za intenzivniju saradnju u oblasti kulture, obrazovanja i nauke sa Rusijom", konstatovao je novi ambasador.
Odnosi među crkvama i akademija nauka su takođe veoma bitni, dodao je on.
Predsednik Odbora Miloš Aligrudić i poslanik Sanda Rašković pozdravili su imenovanje Terzića na mesto ambasadora u Rusiji, dodajući da je bitno da karijerne diplomate predstavljaju državu, ali da se mora ostaviti prostor i za imenovanje uglednih ličnosti, poput Terzića, za ambasadore naše zemlje.
Skupštinski odbor usvojio je niz inicijativa parlamentarne saradnje, među kojima je učešće i obraćanje predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandra Čotrića i člana Odbora Milorada Stošića na svečanoj proslavi povodom Svetog Save u Makedoniji.
Isto tako usvojena je inicijativa za učešće delegacije Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na Međunarodnoj konferenciji za regulatornu reformu, kao i inicijativa za posetu delegacije Pododbora za demokratsko upravljanje Političkog odbora Parlamentarne skupštine NATO Republici Srbiji.
Na sastanku su usvojene i redovne aktivnosti stalnih delegacija Skupštine Srbije te podneti izveštaji realizovanih poseta i kontakata.

VUČIĆ:INVESTICIJE IZ EMIRATA VIŠE STOTINA MILIONA EVRA

BEOGRAD, 11. januara 2013. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija na korak od potpisivanja više ugovora o investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za različite delatnosti čija će ukupna vrednost biti više stotina miliona evra.
"Srbija je sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima dogovorila poslove i investicije koje su najviše što je do sada postignuto u bilateralnim odnosima sa nekom zemljom", rekao je Vučhić agenciji Beta.
Vučić je istakao da je izuzetno zadovoljan rezultatima posete Beogradu šeika Muhameda bin Zajed al Nahjana koji je potvrdio spremnost da u Srbiji investira i u poslove koji mu neće doneti zaradu, ali će pomoći oporavku Srbije.
"To nije priča od jednog ili dva dana. To je ozbiljna priča i očekujem da javnost u Srbiji iskaže poštovanje prema ozbiljnim investitorima koji žele da ulažu u Srbiji i pokazuju prijateljski odnos prema našoj zemlji", rekao je Vučić.
Prvi ugovor o investicijama iz Emirata u Srbiju već ove nedelje će u Abu Dabiju potpisati ministar finansija i privrede Mlađen Dinkić, a odnosiće se na ulaganja kompanije Al Dahra u poljoprivredna gazdinstava u Srbiji.
"Dogovorena su zajednička ulaganja u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će veliku korist imati poljoprivreda u Srbiji jer je u planu izrada sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra, a posebno zapošljavanje većeg broja ljudi", istakao je Vučhić.
Kako je najavio, sledeće nedelje će biti potpisan najmanje jedan veliki ugovor o investicijama iz Emirata u namensku industriju Srbije, u vrednosti preko sto miliona evra, a do kraja meseca biće potpisana još dva ugovora iz te oblasti. "Biće posla za celu namensku industriju u Srbiji, ali nam predstoje teški razgovori sa zaposlenima i menadzmentom u tim fabrikama. Radnici hoće da rade, ali će pojedini nemadzmenti morati da stave prst na čelo i odluče hoće li da uđu u posao", rekao je Vučić.
Pre šeika Muhameda bin Zajed al Nahjana u Srbiji je, po rečima Vučića, boravilo šest njegovih različitih timova koji su sa domaćim ekspretima razmatrali ulaganja u nekoliko oblasti.
Uskoro bi, kako je rekao Vučić, mogle da bude konkretizovane investicije iz Emirata u visoku tehnologiju i kompjutersku proizvodnju u Srbiji, zatim u Jat tehniku i u neke druge kompanije.
"Razvojni fond Abu Dabija je spreman da Srbiji odobri najpovoljnije pozajmice, sa kamatom od 0,3 ili 0,4 odsto, i o tome bi uskoro mogao da usledi konkretan sporazum", rekao je Vučhih.
Posebno je značajno, kako je istakao, što postoje veliki izgledi za ulaganje iz Emirata u obnovu zgrade Generalštaba u centru Beograda koja je oštećena u NATO agresiji 1999. godine.
"Na tom mestu će umesto ruševine i rugla u centru grada biti eksluzivna zgrada, a Srbija će podići spomenik svima koji su stradali u NATO agresiji", naglasio je Vučić.
Ujedinjeni Arapski Emirati, kako je rekao, imaju potrebu i za medicinskim osobljem i žele da u toj oblasti saradnju sa državom Srbijom, kao sigurnim partnerom.

DINKIĆ:PRVI POTPIS NA UGOVORE SA EMIRATIMA U NEDELjU

BEOGRAD , 11. januara (Tanjug) - U Abu Dabiju će već u nedelju biti potpisan prvi ugovor oko zajedničkih ulaganja u poljoprivredu sa kompanijom Al Dahra, šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, izjavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
"U nedelju potpisujemo prvi ugovor sa Al Dahrom koja će postati većinski vlasnik osam srpskih poljoprivrednih kombinata, među kojima je i gazdinstvo '8. juli'. Država Srbija će imati udeo u ovim preduzećima 20 odsto, dok će ova arapska kompanija posedovati 80 odsto vlasništva kombinata", precizirao je Dinkić za "Blic".
On dodaje da će samo po ovom osnovu srpski budzet imati priliv od 100 miliona evra.
Dinkić kaže da je poziv za put u Emirate, gde će se uputiti sa svojim saradnicima, usledio sasvim neočekivano, ali da ovaj put, za razliku od prethodne posete, u Abu Dabiju mu neće praviti društvo prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
U Abu Dabiju će biti konkretizovan projekat izgradnje kompletne infrastrukture za navodnjavanje i odvodnjavanje u koji će strani partner uložiti 100 miliona evra. "Sa razvojnim fondom Abu Dabija ćemo krenuti u finansiranje projekata izgradnje infrastrukture za navodnjavanje i odvodnjavanje u celoj Srbiji, ne samo na području Vojvodine", objašnjava Dinkić o čemu se razgovaralo u Beogradu i navodi da ovaj fond Srbiji nudi uslove koji su čak povoljniji i od onih koje daje Svetska banka.
On objašnjava i da bi se deo novca iz ovog fonda koristio i seljacima za dugoročne kredite koji su namenjeni za kupovinu opreme za navodnjavanje.
"Treći sastanak u Abu Dabiju je ugovoren sa kompanijom Mubadala koja je zainteresovana da ulaže u srpsku pamet, tačnije izgradnju nove fabrike čipova ili poluprovodnika u Srbiji", dodaje Dinkić. On kaže da su predstavnici Emirata u Beogradu sve vreme pitali u koje sfere mogu da investiraju, a da iskoriste srpsku pamet i da su im visoke tehnologije bile pođednako bitne kao i ulaganja u poljoprivredu.
Ministar finansija dodaje da je na sastanku u Beogradu šeik Muhamed izrazio želju da uloži 150 miliona evra u odbrambenu industriju za složene borbene sisteme.
Oni su, prema Dinkićevim rečima, zainteresovani i da ulažu u Jat Tehniku, jer hoće da naprave najveći centar za opravku aviona.