SRBIJA – REGION

MRKIĆ: ODNOSI BEOGRADA I SARAJEVA DOBRI I STABILNI

SARAJEVO, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić ocenio je, uoči posete Bosni i Hercegovini (BiH), da su odnosi Beograda i Sarajeva dobri i stabilni, ali da, svakako, postoji prostor za njihovo dalje unapređenje. Mrkić je u intervjuu agenciji Anadolija rekao da u tom cilju i dolazi u Sarajevo, a da očekuje da će početkom naredne godine u Beograd doći predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda. "Srbija doživaljava BiH kao veoma blisku državu sa kojom želi da ima najbolje moguće odnose", kazao je šef diplomatije Srbije.Upitan o izjavama predsednika Nikolića s početka mandata o Srebrenici i "polaganom odumiranju BiH", Mrkić kaže da je reč o pogrešnim interpretacijama."Smatramo da je za rešavanje svih eventualnih nesporazuma najbolje razgovarati na visokom i najvišem nivou legitimno izabranih predstavnika dve zemlje", rekao je Mrkić.On je, kako se navodi, najavio i mogućnost novog trilateralnog sastanka na najvišem nivou između Beograda, Zagreba i Sarajeva. „Svakako, to je nešto o čemu razmišljamo", istakao je Mrkić.On nije želeo da komentariše izjave zvaničnika u BiH, bez obzira li se radi o onima koje stižu iz Sarajeva ili iz Banjaluke.

MRKIĆ I LAGUMDžIJA POTPISALI MEMORANDUM O RAZUMEVANjU

SARAJEVO, 27. decembra 2012. (Beta) Ministri spoljnih poslova Srbije i BiH Ivan Mrkić i Zlatko Lagumdzija potpisali su Memorandum o razumevanju između Saveta ministara BiH i Vlade Srbije o saradnji u oblasti evropskih integracija. Mrkić je nakon potpisivanja memoranduma rekao novinarima da "Srbija oseća Bosnu i Hercegovinu kao najbližeg suseda i da treba nastaviti razvijati to prijateljstvo". "Imamo zajedničku istoriju, skladnu sadašnjost, a težimo zajedničkoj budućnosti", rekao je ministar Mrkić i dodao da BiH i Srbija treba da "prave projekte koji će pomoći jačanju tih odnosa".On je istakao da Srbija želi najbliže moguće odnose sa Sarajevom i BiH i da je regionalna saradnja nužna za ulazak balkanskih zemalja u Evropsku uniju. Ministri su se složili da je potrebno da se dve vlade što češće sastaju, a srpski ministar je pozvao Lagumdziju da što pre poseti Beograd. Lagumdzija je izrazio nadu da će između dve zemlje biti uskoro rešeni imovinskopravni odnosi, pitanje državne granice i druga otvorena pitanja, te da bi dva puta godišnje trebalo da budu održavani sastanci na nivou vlada dve zemlje. On je takođe najavio da nakon potpisivanja Memoranduma sledi konkretan zajednički rad kako bi se Srbija i BiH pripremili za ulazak Hrvatske u EU.Mrkić će se danas u Sarajevu sastati i sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem. Ovo je prva poseta Mrkića Sarajevu od kako je stupio na dužnost šefa diplomatije.

NIKOLIĆ: HOĆU SA JOSIPOVIĆEM I IZETBEGOVIĆEM, ALI...

BANjALUKA, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Predsednik Nikolić izjavio je da je raspoložen za razgovore sa Ivom Josipovićem, Atifetom Jahjagom i Bakirom Izetbegovićem, ali da ne može da ide da kuca od vrata do vrata - jer to nije praksa nigde u svetu.Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom RS Miloradom Dodikom, Nikolić je istakao da je spreman i za saradnju sa vlastima u Sarajevu i političkim predstavnicima Bošnjaka, ali da je za to potrebna obostrana volja.Na pitanje novinara zašto je odlučio da poseti Banjaluku pre Sarajeva, Nikolić je istakao da on popularnost u Srbiji ne mora da stiče tako što će izazivati netrpeljivost prema nekoj drugoj državi. Član predsedništva BiH Bakir Izetbegovć, kako je istakao, nema razloga da o njemu govori ili misli loše, jer saradnja Srbije i RS se odvija u potpunosti u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama, koji je proistekao iz Dejtonskog sporazuma, a čiji je Srbija garant."Nikada ništa loše nisam rekao ni o BiH pa ni o gospodinu Izetbegoviću, jer onaj koga narod izabere zaslužuje da taj narod vodi", rekao je Nikolić.Šef srpske diplomatije će, kako je najavio, sutra posetiti Sarajevo, tako da niko nema osnova da govori da su odnosi Srbije i BiH u zastoju.Dodik je poručio da Izetbegović ne predstavlja BiH, već da je samo politički predstavnik bošnjačkog naroda i kao takav ne može da govori u ime čitave države. "Da bi mogao da govori u ime BiH on mora da ima stav Predsedništva, a nema ga", istakao je Dodik.

NIKOLIĆ: IZAZIVANjE SVADjE NIJE NAJBOLjI NAČIN VODjENjA GRADjANA

BANjALUKA, 26. decembra 2012. (Beta) Predsednik Nikolić izjavio je da izazivanje svađe između Beograda i Sarajeva nije najbolji način da se vode građani BiH. Nikolić je to rekao upitan da prokomentariše kritike koje je na njegov račun uputio bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, jer je prvo posetio Banjaluku, a ne Sarajevo. "Nije hrabrost reći Tomislavu Nikoliću šta hoćeš, jer ja to stoički podnosim", kazao je predsednik Srbije, ponovo pozivajući predsednike Hrvatske, BiH i Kosova da se sretnu. On je uputio otvoreno pitanje Bakiru Izetbegoviću šta je razlog što nije došlo do njihovog susreta, dodajući da ne postoji nijedan razlog da Bakir Izetbegović loše govori o njemu. "Ja nikada ništa loše nisam rekao o BiH, pa ni o Izetbegoviću, iako ne poznajem njegov politički život, jer smatram da onaj koga narod bira valjda zaslužuje da taj narod vodi, ali kada ga izabere, onda mora da ga vodi na najbolji mogući način", ocenio je predsednik Srbije. Nikolić je poručio da će doći u Sarajevo kada god ga pozovu, ali je dodao da ne bi išao da "kuca na vrata ukoliko nije pozvan".

MRKIĆ: BEOGRAD I SARAJEVO ĆE REŠAVATI OTVORENA PITANjA

SARAJEVO, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Beograd i Sarajevo imaju "otvorena pitanja", ali ta pitanja "nisu zaoštrena" i ne obeležavaju odnose Srbije i BiH, ocenio je šef diplomatije Ivan Mrkić. Posle razgovora sa najvišim državnim zvaničnicima BiH, Mrkić je svoju prvu zvaničnu posetu Sarajevu opisao kao "prijateljsku i sa jasnim rezultatima", naglasivši da je dogovoreno kako da se otvorena pitanja rešavaju."Ima otvorenih pitanja i sa zemljama sa kojima imamo i razvijeniju saradnju. Uvek ima nekih otvorenih pitanja, ali nema zaoštrenih otvorenih pitanja, a ono što postoji - to ćemo rešavati", rekao je Mrkić za Tanjug. Ministar je u Sarajevu razgovarao sa članom Predsedništva iz reda bošnjačkog naroda Bakirom Izetbegovićem, predsednikom Saveta ministara Vjekoslavom Bevandom i šefom diplomatije BiH i zamenikom predsednika Saveta ministara Zlatkom Lagumdzijom. Upitan da li je Izetbegović i njemu izneo primedbe zbog toga što je predsednik Nikolić prvo posetio Banjaluku, a ne Sarajevo, Mrkić kaže: "Ni jednom rečju. Razgovarali smo o svemu drugom - o onome što nam predstoji, o tome kako treba da gradimo odnose, kakav pristup treba da imamo, kakvu atmosferu treba da pravimo, a ovo što ste pitali nismo ni pomenuli.""Najjezgrovitije - imali smo vrlo srdačan, topao prijem, vodili smo konkretne razgovore i mogu reći prijateljske, jer Bosna i Hercegovina i Srbija su komšije, razvijaju najbolje moguće odnose i otkrivamo sve više prostora za jačanje saradnje, posebno kad imamo u vidu da smo se opredelili za isti cilj u budućnosti, a to je učlanjenje u EU", dodao je. Sa Lagumdzijom su, kako je rekao, analizirane sve tačke dnevnog reda u odnosima dve zemlje, a razgovor će biti nastavljen i tokom radnog ručka. O Memorandumu o razumevanju između Vlade Srbije i Saveta ministara BiH o saradnji u oblasti evrointegracija koji su potpisali srpski ministar kaže: "To nije konvencionalan papir već vrlo jasan, na osnovu kojeg ćemo postupati i imati programe rada."

SRBIJA – RS

NIKOLIĆ I DODIK OČEKUJU SVE BOLjU SARADNjU SRBIJE I RS

BANjALUKA, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Predsednici Srbije i Republike Srpske Tomislav Nikolić i Miorad Dodik izrazii su uverenje da će saradnja Beograda i Banjaluke, u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama, u budućnosti biti bolja, kao i da će se zajednički projekti realizovati intenziviranom dinamikom.Predsednik Nikolić je, posle sednice Saveta za saradnju Srbije i RS, izjavio da se nada iskrenijoj i stabilnijoj saradnji Srbije i RS, budući da je danas konstatovano da ima pitanja od obostranog interesa koja u prethodnom periodu nisu realizovana na najbolji način."Srbija nema autocenzuru u saradnji sa bilo kim posebno ne sa RS", istakao je Nikolić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Dodikom i premijerima Ivicom Dačićem i Aleksandrom Džombićem.Nikolić je još jednom istakao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, koji RS u potpunosti sprovodi u okviru BiH.Prema njegovim rečima, Srbija i RS u okviru Sporazuma o specijalnm paralelnim vezama traže što bolji osnov za saradnju na trećim tržištima i zajedničku proizvodnju, kao i za koordinirano delovanje i saradnju javnih preduzeća, kako se ne bi događalo da jedna od strana trpi nestašice a da druga strana ima mogućnost da joj pomogne."Mi smo otvoreni za saradnju i nastavićemo iduće godine. Za nama je teška godina i nadam se da je to bila prva godina mnogo iskrenije i ozbiljnije saradnje", rekao je predsednik Nikolić, istakavši da na sednici nije bilo razgovora o političkim temama koji bi izlazili iz okvira sporazuma o vezama Srbije i RS. Nikolić je izjavio da je spreman i za saradnju sa vlastima u Sarajevu i političkim predstavnicima Bošnjaka, ali da je za to potrebna obostrana volja. Nikolić je naglasio da je BiH država članica UN, da ima Sarajevo za glavni grad, dva entiteta i tri konstitutivna naroda, kao i da on poštuje sve te činjenice.Odgovarajući na pitanje novinara zašto je odlučio da poseti Banjaluku pre Sarajeva, Nikolić je istakao da on popularnost u Srbiji ne mora da stiče tako što će izazivati netrpeljivost prema nekoj drugoj državi.Član predsedništva BiH Bakir Izetbegovć, kako je istakao, nema razloga da o njemu govori ili misli loše, jer saradnja Srbije i RS se odvija u potpunosti u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama, koji je proistekao iz Dejtonskog sporazuma, a čiji je Srbija garant."Nikada ništa loše nisam rekao ni o BiH pa ni o gospodinu Izetbegoviću, jer onaj koga narod izabere zaslužuje da taj narod vodi", rekao je. Predsednik je naglasio da je raspoložen za razgovore sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, Kosova Atifetom Jahjagom i Izetbegovićem, ali da ne može da ide da kuca od vrata do vrata, jer to nije praksa nigde u svetu.Šef srpske diplomatije će, kako je najavio, sutra posetiti Sarajevo, tako da niko nema osnova da govori da su odnosi Srbije i BiH u zastoju.Predsednik RS Milorad Dodik je poručio da Izetbegović ne predstavlja BiH, već da je samo politički predstavnik bošnjačkog naroda i kao takav ne može da govori u ime čitave države."Da bi mogao da govori u ime BiH on mora da ima stav Predsedništva, a nema ga", istakao je Dodik.Predsednik RS je ocenio da je današnji sastanak sa delegacijom Srbije bio "jedan od uspešnijih", da je na njemu konstatovano da je realizovano mnogo projekata, ali da su ujedno stvorene i dobre osnove kako bi se saradnja popravila.On je dodao da je na sastanku usvojen niz zaključaka iz oblasti energetike, finansijske saradnje, kao i u drugim oblastima u kojima već postoji dijalog dve države."Želimo da dobra saradnja u sektoru energetike bude poboljšana i postavljena na organizacioni i formalni nivo koji bi obezbedio da se u toj oblasti mogu zajednički planirati razvojna strateška politika", rekao je. Dodik je ukazao i na opasnost od poplava koje prete podizanjem nivoa Drine, zbog čega je jedno od pitanja na dnevnom redu današnjeg sastanka bilo i zaštita od visokih voda i sistem upravljanja vodama što je, kako je rekao, nerazdvojivo od oblasti energetike.Predsednik RS je posebno istakao da je na sastanku iskazana potreba definisanja odnosa u vezi sa uključivanjem Republike Srpske u projekat Južni tok."Zadužili smo ljude koji će raditi na operativnom usaglašavanju stavova i aktivnosti organa obe države kako bi se stvorili formalni uslovi za realizaciju ovog projekta", kazao je Dodik.Kada je reč o finansijskoj saradnji i kreditiranju proizvodnje, Dodik je rekao da je donet zaključak da u toj oblasti vlade Srbije i RS treba da sagledaju operativnost i operativnu sposobnost za realizaciju ranije dogovorenih projekata ili da ih redefinišu, odnosno usmere u oblasti u kojima će imati "brže efekte na saradnju privrednih subjekata".Delegacije Srbije i Republike Srpske razgovarale su i o pitanju državljanstva, pa je na sastanku konstatovano da Srbija poseduje "dobra zakonska rešenja u toj oblasti"."Zaključili smo da administrativne procedure treba da budu ubrzane i otklonjeni zastoji za lakše apliciranje za državljanstvo Srbije građanima Republike Srpske", rekao je Dodik.Na dnevnom redu današnjeg sastanka razgovaralo se i o pitanjima u vezi sa boračko-invalidskim sistemom, o saradnji u oblasti kulture i obrazovanja, ali i uključivanju RS u organizaciju obeležavanja godišnjice Milanskog edikta narene godine u Nišu.Posle sednice je potpisan Memorandum o saradnji Ministarstva pravde Republike Srpske, Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske i Ministarstva pravde i državne uprave Srbije o saradnji u oblasti pravosuđa i državne uprave. Sednici Saveta za saradnju prirustvovali su i ministri dveju vlada Žarko Obradović, Nikola Selaković, Lejla Rešić i Gorana Zlatković.Nikolić je izjavio da je spreman za saradnju sa vlastima u Sarajevu i političkim predstavnicima Bošnjaka, ali da je za to potrebna obostrana volja. Nikolić je, posle sastanka Saveta za saradnju Srbije i RS, istakao da je BiH država članica UN, da ima Sarajevo za glavni grad, dva entiteta i tri konstitutivna naroda, i da on poštuje sve te činjenice. Odgovarajući na pitanje novinara zašto je odlučio da poseti Banjaluku pre Sarajeva, Nikolić je istakao da on popularnost u Srbiji ne mora da stiče tako što će izazivati netrpeljivost prema nekoj drugoj državi. Predsednik RS Milorad Dodik je poručio da Izetbegović ne predstavlja BiH, već da je samo politički predstavnik bošnjačkog naroda i kao takav ne može da govori u ime čitave države."Da bi mogao da govori u ime BiH on mora da ima stav Predsedništva, a nema ga", istakao je Dodik.

SARADNjA IZMEDjU SRBIJE I RS ZA BOLjI ŽIVOT GRADjANA

BANjALUKA, 26. decembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Banjaluci da je saradnja između Srbije i Republike Srpske zasnovana na Dejtonskom sporazumu i da ona treba da dovede do boljeg života za građane sa obe strane Drine. "Kraj je godine i sumirali smo šta smo uradili, šta nismo. Otvoreno smo konstatovali da postoje pitanja na kojima nisu postignuti dovoljno dobri i dovoljno jasni rezultati i dogovorili smo da to u idućoj godini intenziviramo, jer ne postoji nijedna smetnja da RS i Srbija mnogo bolje sarađuju nego do sada", kazao je Nikolić na konferenciji za novinare posle sednice Saveta za saradnju Srbije i RS. Navodeći da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, a da ga RS, kao sastavni deo BiH, u potpunosti sprovodi, Nikolić je kazao da se u Sporazumu o specijalnim i paralelnim odnosima traži osnov za što bolju saradnju Srbije i RS, zajedničku proizvodnju, kao i zajednički nastup na drugim tržištima. "Što se tiče Srbije, ona nema nikakve autocenzure oko saradnje sa bilo kojom državom u svetu, posebno ne sa RS. Sve dogovore izvršićemo, jer time ne samo što unapređujemo odnose sa RS, već i izgrađujemo samu Srbiju i odnose u Srbiji u kojoj, na sreću ili na žalost, mnogo građana iz RS živi u nekom nedefinisanom statusu", naveo je predsednik Srbije. On je na kraju kazao da na sastanku nije razgovarano o bilo kakvim političkim pitanjima koja izlaze iz okvira Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima, ali da je razgovarano o Kosovu i Metohiji. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je na sednici Saveta sa sprovođenje Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima RS i Srbije razgovarano o realizaciji ranije dogovorenih projekata, ali da je konstatovano da saradnja može i treba da bude bolja u interesu građana i RS i Srbije. Dodik je kazao da je razgovarano o saradnji RS i Srbije u oblasti energetike, uz konstataciju da saradnja u energetskom sektoru treba da bude unapređena i formalno uspostavljena tako da RS i Srbija zajednički mogu planirati stratešku razvojnu politiku u ovoj oblasti. Prema njegovim rečima, na sednici Saveta je istaknuta i potreba da RS i Srbija zajedno rade na tome da se RS uključi u projekat "Južni tok". Predsednik RS je dalje rekao da je razgovarano i o zajedničkim projektima koji bi trebalo da spreče velike štete od poplava u donjem toku reke Drine, dodajući da je bilo reči i o pitanju dvojnog državljanstva. "Konstatovali smo da postoje dobra zakonska rešenja, ali da postoje određeni zastoji koji se, pre svega, odnose na administrativne procedure", kazao je Dodik. On je dodao da administrativne procedure treba da budu ubrzane, kao i da se otklone zastoji kako bi građani RS što lakše mogli da apliciraju za dobijanje državljanstva Srbije. Na sastanku je dogovoreno i formiranje zajedničkog odbora za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta. Sednici Saveta prisustvovali su i premijeri Srbije i RS Ivica Dačić i Aleksandar Džombić.

PLATFORMA DRŽAVNOG VRHA SRBIJE ZA REŠAVANjE KOSOVSKOG PITANjA

NIKOLIĆ: NEMA POBEDE NA KOSOVU, ALI PORAZI MORAJU DA PRESTANU

BEOGRAD, 27. decembra 2012. (Tanjug) – Za Srbiju odavno više nema pobede na Kosovu i Metohiji, ali porazi moraju da prestanu, poručio je predsednik Tomislav Nikolić. On je istakao da konačno rešenje sudbine južne srpske pokrajine mora biti doneto za vreme njegovog mandata, ali i da je Srbija na tom putu najzad prestala da uzmiče pred međunarodnom zajednicom i kosovskim Albancima. Predsednik objašnjava da pod uzmicanjem misli na politiku koja je ranije vođena po principu "daj da uradim što se od mene očekuje, da ne zabadam prst u oko EU, ali da građani ne shvate da sam odstupio od onoga što piše u Ustavu i da vodim ka nezavisnosti Kosova, govoreći kako nikada neće biti nezavisno i kako ga nikada neću priznati". Upitan šta Srbija zapravo želi na Kosovu, Nikolić je odgovorio: "Hoćemo da sredimo odnose sa Albancima, hoćemo da poštujemo svoj Ustav i Rezoluciju 1244, a oba dokumenta govore o suštinskoj autonomiji KiM", što je, objašnjava, slično projektu koji je kao član vladine delegacije za pregovore sa Ibrahimom Rugovom 1998. nosio u Prištinu. Žao mu je, dodaje, što nijedna vlast do sada nije smela da donese zakon na koji je bila obavezana Ustavom - zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, jer onda, po njegovim rečima, ne bi bilo uredbi čija ustavnost treba da se oceni. To bi, veruje, dalo snagu onome ko putuje u Brisel da u ime Srbije pregovara, jer, kako je rekao, do sada je "neko putovao sam". . . "Slamka jedna među vihorove, kad je tamo sa svih strana skole, a on pozove telefonom pa mu ovde kažu - prihvati, nekako ćemo to da sprovedemo. Ne treba ni da se pitamo kako smo došli do situacije da na KiM ne možemo da uradimo gotovo ništa", navodi Nikolić. On ne vidi kako ćemo uspeti da implementiramo ono što je prethodna vlada dogovorila, a što bi, dodaje, možda neko u EU mogao da istakne kao razlog zašto nam ne odobrava otpočinjenje pregovora. Kaže da ćemo sa integrisanim upravljanjem prelazima nekako izaći na kraj, ali je veoma skeptičan šta će se desiti nakon 10. januara, dok sa slobodom kretanja, kako kaže, "uopšte ne znam šta ćemo da radimo".Prema njegovim rečima, sloboda kretanja predviđa da svi građani koji žive na teritoriji KiM zatraže prijem u državljanstvo Kosova i da postanu Kosovari. "Taj koji je to dogovarao treba da se pokrije ušima i da ćuti, a nama ostaje da insitiramo na platformi koja rešava sva pitanja, pa i to", kaže Nikolić i dodaje da je i EU sada na ispitu, te da pitanja poput - da li je Kosovo država, da li je nezavisno i slična, nisu uopšte pitanja koja se postavljaju ni za članstvo, a kamoli za otpočinjanje pregovora.Srbija, naveo je, kad je u pitanju KiM, ne pregovara sa EU, već je Unija samo domaćin tih skupova i pri tome je očigledno na strani Albanaca. Osim EU, na ispitu će, smatra Nikolić, biti i u mnogi u Srbiji kada materijal zasnovan na platformi uđe u skupštinsku proceduru, a opoziciji je poručio da nije dobro da platformu nazivaju nerealnom i populističkom: "Građani Srbije znaju da više od ovoga ne može da se traži, a da manje od ovoga ne odgovara Srbiji". Upitan zašto državni vrh, ni nakon konstantnog insistiranja, nije uspeo da pokaže jedinstvo po pitanju platforme i da li Srbija sebi uopšte može da dozvoli luksuz da se "iznutra" prepire oko tog dokumenta, predsednik Srbije je rekao da "suštinskih razlika nema, ali da one postoje u tome kako da se nešto formuliše, te da je spreman na dogovor po tim pitanjima". "Bilo bi, međutim, dobro da onaj ko je u vlasti i ima primedbe na platformu iznese to na sastancima koje imamo, a da, ukoliko ja neću baš ništa da prihvatim, slobodno istupi u javnosti i izrazi svoje neslaganje", kazao je Nikolić i predstavnicima vladajuće većine poručio:"Molim i predstavnike koji su u vlasti da se uzdrže od javnih komentara, jer stvaraju konfuziju i onda neko ima pravo da kaže 'pa vi se oko toga ne slažete, kako ćete pred Albance, kako pred EU ako između sebe niste složni'. Složni smo, ali ponekad neki komentar iz EU utiče na neke naše političare da pokažu kako nisu baš oni najkrivlji za tu platformu!"Platforma će, kako je ponovio Nikolić, biti pretočena u rezoluciju zasnovanu na principima iz tog dokumenta i o njoj će se poslanici izjašnjavati već početkom godine, a on će, kako je rekao biti ponosan ako uspe da obezbedi ogromnu većinu u Skupštini, odnosno smatraće da nije dobro uradio taj posao ako se izglasavanje osloni isključivo na predstavnije vlasti. "Platforma i principi su organski vezan materijal, s tim što će poslanici da se izjašnjavaju isključivo o onome što bude pisalo u principima. Tu nema nikakve razlike, platforma nije bila predviđena za usvajanje i glasanje, ali će usvajanje principa značiti da se skupština saglasila sa platformom", objasnio je Nikolić.Predsednik je rekao i da će sve primedbe biti razmotrene, a najverovatnije i unete u taj dokument, ali da to ne sme da zaustavi donošenje platforme. Kao primer, naveo je da je, posle sugestija, Srbija spremna da iz dokumenta izbaci pominjanje Katalonskog modela, jer je cilj samim startnim pominjanjem tog modela već postignut.On je pojasnio da je pominjanjem Kaltalonskog modela želeo samo da upozori kritičare iz EU da takva rešenja već postoje u Evropi, i dodao da "sad kad znaju na kojim principima smo to zasnivali, mi to možemo i da sklonimo iz dokumenta".Upitan da prokomentariše negativne reakcije iz međunarodne zajednice na platformu, Nikolić je rekao da su prva reagovanja ambasadora i diplomata "bila mnogo pozitivnija od onih koja su kasnije dirigovana iz njihovih vlada". Veliki i moćni, navodi, kad imaju svoj cilj traže od vas da se povinujete tom cilju i onda vas mnogo cene, sve dok se povinujete, pa je i sam, kako kaže, postao prihvatljiv i omiljen, jer je Srbija izvršavala sve svoje obaveze, ali čeka šta će se dogoditi posle platforme."Videću da nisam ponovo postao nepopularan, neomiljen i nedržavnik? Ja, međutim, nisam izabran da ispunjavam bilo čije želje, osim želja građana Srbije. I kad ne budem po volji građana Srbije ili će da me sklone ili ću sam da se sklonim", kazao je Nikolić.Rezervisan prema tome kako će Srbija da primeni ono što EU od nje traži da bi u junu otvorila pregovore o članstvu, Nikolić navodi da upravo platforma o Kosovu nudi rešenja za sva pitanja, pa i paralelizam insitucija ili slobodu kretanja, koji se kao uslovi za pregovore pominju u najnovijim zaključima Evropskog saveta.Nikolić je ponovio da Grad Priština više nikad neće biti u bilo kakvom sastavu sa Beogradom u smislu da zavisi od njega ili da Beograd o njoj odlučuje, kao što ni on nikada neće biti predsednik u Prištini, a "daj Bože da onaj ko me zameni to bude, ali to je nemoguće""O pobedama i ne razmišljam, samo razmišljam da prestanu porazi - da se dogovorimo i da budu nezadovoljni i Srbi i Albanci i to će onda biti pravi dogovor. Nisu mojom platformom Srbi zadovoljni, ali su dovedeni u situaciju da znaju da sada više ne može da se ostvari. Treba da postignemo sporazum po kome ni Albanci više neće da budu zadovoljni", rekao je Nikolić.Komentarišući široku podršku koju su platformi pružili Srbi sa Kosova predsednik Srbije je rekao da je i očekivao da oni mnogo pozitivnije reaguju nego "konformisti u Beogradu", i dodao da je zadovoljan što je prvi put, kako kaže, sastavio Srbe sa severa i one južno od Ibra upravo na sastanku o platformi.Za njega je ovo pravo vreme da se reši kosovsko pitanje, u narednih nekoliko godina, za njegovog mandata, jer je to, kako kaže, onda i kraj njegove političke karijere. "To mora da se reši u ovom mandatu, zato što želim da iza mene ostane rešen jedan veliki probem, ali pre svega zato što Srbija više ne može da čeka. Nama Kosovo curi kroz prste, ono što smo mogli pre pet ili deset godina, danas ne možemo da ostvarimo, a ono što možemo ove godine, iduće pred kraj nećemo moći", zaključio je predsednik Nikolić.

ANTIĆ: REŠENjE JE DA PLATFORMA DOBIJE ZVANIČNU FORMU

BEOGRAD, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Savetnik predsednika Republike Oliver Antić izjavio je da bi stav iz platforme o Kosovu i Metohiji trebalo da dobije zvaničnu formu kroz skupštinsku rezoluciju i da što više bude zasnovan na međunarodnom pravu.Antić je rekao da je platforma o Kosovu i Metohiji bitna i da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić formulisao tu platformu, polazeći upravo od međunarodnog prava, "gde smo najjači"."Rešenje je da naš stav iz platforme dobije zvaničnu formu kroz skupštinsku rezoluciju", naglasio je Antić, gostujući u jutarnjem programu TV Pink.Antić je istakao da je bio očekivan "spoljašnji napad" na platformu, ali da iznenađuju besmisleni napadi od unutrašnjih političkih faktora gde se tvrdi da je ono što je u tom dokumentu predloženo navodno protivustavno.Antić je citirao drevnog kineskog filozofa Konfučija koji je rekao da "ako je narod ujedinjen, ne možeš ga nazvati malim narodom", misleći na politički aspekt.Antić, koji je i novi šef srpske grupe za sukcesiju, rekao je da postoji srpska posedna imovina koju je dobio kralj Petar Prvi Karađorđević u Parizu.On je istakao je da Srbija uopšte nema ambasadu u važnoj zemlji kao što je Čile, koja je data Hrvatskoj i da je potrebno otvoriti ambasadu u Venecueli, koja je, takođe, bitna država.Antić je istakao da je sramota da Srbija nema ambasadu, iako ima zgradu, u Zimbabveu, a to je jedina država koja je sakupila hrabrost da bude protiv sankcija prema našoj zemlji.Antić je ranije najavio da će Beograd tražiti reviziju nekih već postignutih dogovora o deobi imovine bivše Jugoslavije, navodeći da su prethodne vlasti činile neke "apsurdne kompromise".

NASTAVAK DIJALOGA BEOGRAD – PRIŠTINA

VULIN: SRPSKE INSTITUCIJE NEĆE BITI UKINUTE

KOSOVSKA VITINA, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je u selu Vrbovac da su srpske institucije na Kosovu i Metohiji nezamenljive i da neće biti ukinute.Srbija svoje instucija neće ukidati i neće smanjivati njihove prisustvo, rekao je Vulin posle razgovora sa predstavicima lokalne samouprave Kosovske Vitine koja je izmeštena u selu Vrbovac.On je danas u Vrbovcu obišao i Narodnu kuhinju kojom rukovodi nevladina organizacija "Majka devet Jugovića". Vulin je istakao da narod u opštini Kosovska Vitina živi teško, "pritisnut od privremenih institucija u Prištini koje na agresivan način pokušavaju da ga onemoguće da živi onako kako želi".On je u tom kontekstu pomenuo nametanje državljanstva Srbima u pokrajini od stane kosovskihin institucija i njihovo insistiranje na saobraćajnim dozvolama i tablicama koje nisu statusno neutralne.Vulin je kazao da se Srbi u opštini Kosovska Vitina zbog toga suočavaju sa ograničenom slobodom kretanja, da su nebezbedni i da se nalaze u apsolutnom beznađu kada je u pitanju mogućnost zaposlenja. On je ocenio da iznuđen ogroman rad koji nevladina organizacija "Majka devet Jugović" ulaže da bi prehranila ljudi i sačuvala ih od najgoreg.Prema njegovim rečima, ovi ljudi žele da rade i zarađuju hleb za sebe i svoju decu, a ovakvo stanje je pokazatelj koliko su privremene institucije u Prištini neuspešne. Vulin je rekao da su organizacije poput "Majke devet Jugovića" za nas institucije, "nekada važnije i od opštine, zato što su tu svaki dan i zato što ničiji muka pored njih ne prođe nezapaženo i bez pomoći"."Srbija svoje institucije neće ukidati i neće ih smanjivati - da to uradimo ko bi nas zamenio i ko bi ove ljude prehranio i omogućio mrvu nade", rekao je on. Da "nema naših institucija - školstva, zdravstva i drugih ko bi to radio umesto nas - (da li) oni koji su povezali državljanstvo za sabraćajnim dozvolama i ne daju Srbima u kosovskom pomoravlju njihove tablice", kazao je. Direktor "Majka devet Jugovića" Svetlana Stević rekla je da u šest narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji hrani više od 2.000 socijalno ugroženih i da imaju sasvim dovoljno hrane zahvaljujući Kancelariji za KIM.Ona je navela da je Vulin prvi predstavnik Vlade Srbije koji je u poslednjih nekoliko godina posetio Vrbovac, gde ljudi jako teško žive.Stević je kazala da su zahvaljujući intervenciji Kancelarije za KIM sredstva za narodne kuhinje upućena u oktobru, tako da su obezbeđene sa hranom do juna.Prema njenim rečima, u Vrbovcu živi oko 800 Srba, a u tamnošnjoj narodnoj kuhinji se hrani 379 osoba.Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin ocenio je danas da platforma za Kosovo i Metohiju znači da je Srbija nakon 12 godina rekla šta želi i da ne misli da odustaje od Ustava i svojih zakona.

KIRBI: ZADOVOLjNI SMO DIJALOGOM

BEOGRAD, 26. decembra 2012. (Beta) Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kiribi izrazio je zadovoljstvo dijalogom Beograda i Prištine i ocenio da je ulazak u Evropsku uniju jedini put za Srbiju, ali da on ide preko normalizacije odnosa s Kosovom. U intervjuu za "Večernje novosti" od četvrtka, Kirbi nije hteo da komentariše platformu za Kosovo, navodeći da taj dokument nije zvaničan i poručio je da rešenje za sever Kosova nikako ne treba tražiti u trgovini teritorijama. Kirbi je naveo da "put ka EU ide preko normalizacije odnosa s Kosovom", ali da su za evrointegraciju bitna i druga pitanja borba protiv korupcije, vladavina prava, ekonomske reforme. "Ima više, vi kažete: uslova, a ja bih radije upotrebio reč: koraka koje Srbija tek treba da napravi. I svi ti koraci i dalje će biti tu, čak i ako ih ignorišete", rekao je Kirbi. "Veoma smo zadovoljni trenutnim dijalogom koji, kako se čini, daje rezultate. Zašto ne nastaviti nešto što dobro funkcioniše?", rekao je Kirbi odgovarajući na pitanje o tome da li su za Vašington prihvatljiva predložena rešenja o širokoj autonomiji za sever Košova i za enklave južno od Ibra. Kirbi je rekao da SAD priznaju nezavisnost Kosova, ali da se od Srbije ne traži da i ona prizna tu nezavinost, već da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, i da se ukinu parlalelne institucije. "Više puta smo ponovili da paralelne institucije moraju da nestanu. Naravno, univerziteti, bolnice, mnogo je institucija koje mogu da postoje... Ali, to je deo dijaloga, i na tome treba raditi s Prištinom. Ljudi treba da imaju pravo da koriste svoj jezik i sve ostale kulturne aspekte u vezi s tim", rekao je američki ambasador. Kirbi je rekao da se SAD protive promeni granica jer, ako se to uradi s Kosovom, onda može da se otvori pitanje granice prema BiH, Mađarskoj, Bugarskoj... "I gde će biti kraj tome? To je kutija koju radije ne bismo otvarali", ukazao je Kirbi. Kirbi je rekao da Vašingtonu ne smeta nastojanje Vlade Srbije da ojača odnose s Rusijom, pošto i SAD imaju "raznovrsne veze s Rusijom", ali je za Srbiju najbolje da postigne rešenje za Kosovo i nastavi ka EU. "Vi ste već u Evropi. Ne možete uzeti Srbiju i izmestiti je u neki drugi deo sveta. Koji drugi model, osim EU, vam je na raspolaganju? Švajcarska? Nemate banke. Norveška? Nemate naftu i prirodni gas. Rusija? Niste zemlja od 150 miliona ljudi, nemate prirodna bogatstva. Ostajanje po strani neće pomoći", rekao je ambasador SAD. Na pitanje o tome da li će SAD učestvovati u debati u UN koju je za april zakazao predsedavajući Generalne skpštine UN Vuk Jeremić, Kirbi je rekao da će se o tome odlučiti u Vašingtonu, ali SAD podržavaju rad Tribunala u Hagu "jer ne postoji drugi mehanizam za procesuiranje zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije".

SRBIJA – EKONOMIJA

NIKOLIĆ: OČEKUJEM VELIKE INVESTICIJE IZ RUSIJE I KINE

BEOGRAD, 27. decembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da Srbiju čeka realizacija velikih investicija od početka proizvodnje u smederevskoj Železari do ponude pojedinih američkih investitora da se razgovara o rudarskom kombinatu Trepča. Nikolić je kazao da je ruski Uralvagonzavod, koji je zainteresovan za smederevsku Železaru, tražio dodatnih mesec dana kako bi dostavio ponudu, a da bi železara "mogla da se stavi u pogon već krajem januara". "Njihovi (ruski) stručnjaci su već tri meseca u Srbiji, istražuju, ali ja znam da je to za njih primamljiva investicija koja u startu ne košta mnogo, ali može da donese koristi i narodu i državi. Posebno ako znate da Fijat Srbija uvozi limove iz Nemačke, a mogli bi da se proizvedu u Srbiji, da bude naš izvozni artikal. Mislim da ćemo pustiti železaru u pogon već krajem januara", rekao je predsednik Srbije u intervjuu za agenciju Beta.Nikolić je kazao da iz Amerike "ima ponuda da razgovaramo o Trepči"."To je još u fazi razgovora sa velikim biznismenima iz Amerike koji misle da mogu sa potpunom sigurnošću da uđu u taj posao i sa Srbijom uspostave strateško partnerstvo na Trepči što bi mnogo značilo bar u nekoliko pravaca u kojima Srbija razmišlja o Kosovu i Metohiji", rekao je predsednik Republike ne iznoseći više detalja o zainteresovanoj strani. Prema njegovim rečima, velike investicije u Srbiju su već potpisane ili u fazi priprema za potpisivanje ugovora. "To su ogromne investicije. To su neke državne investicije, posebno iz Kine ili Rusije ili od velikih firmi sa mešovitim vlasništvom, pošto je Kina odlučila da sada ostvari mnogo veći izvoz iz privatnih firmi, a do sada su to uglavnom bile državne, a Ruska Federacija je uspostavila deo privatnog vlasništva nad mnogim svojim prirodnim resursima", rekao je Nikolić. Među te investicije nabrojao je gasovod Južni tok, hidroelektranu Djerdap tri, novu termoelektranu u Obrenovcu, novu fazu u Kostolcu, projekat MoravaVardar na kojima radi već godinama i za koji je, kako je dodao, zainteresovao bar dve strane, aktuelizovanje Rudarskotopioničarskog basena Bor. "Dakle, tih velikih investicija će biti. Pitanje je samo koliko smo mi spremni", rekao je srpski predsednik. Nikolić je ocenio da Vlada Srbije počinje da deluje kao tim i da stvari "idu u dobrom pravcu". "Srbija žudi da zaposli ljude, a ne da uzima strane kredite, to su valjda svi shvatili u vladi", dodao je. Prema njegovim rečima, šanse Srbije su u oblasti energetike, poljoprivrede, kao i u proizvodnji za istočna tržišta. "U 2013. godini vidim Srbiju kao državu koja je ispunila sve uslove EU i počela pregovore sa EU. I to je ono što je Srbiji dostižno, potrebno i što može da obezbedi da mirnije živimo i lakše razmišljamo o sledećim godinama, bez obzira da li ćemo biti član EU ili ne. Kada počnu pregovori sa EU, to je kao kada se vagon stavi na šine i sa tih šina više ne može da siđe, zna mu se put", rekao je Nikolić. On je, međutim, dodao da nije preveliki optimista da će Srbija dobiti datum za pregovore sa EU u martu, već da je realnije to očekivati u junu. "Ako ne bude novih uslova mi ćemo to da ispunimo. Biće najteže da se sprovede sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, pošto ni sam ne znam šta će biti posle 10. januara", rekao je Nikolić aludirajući na datum kada ističe dogovor sa Prištinom i EU da nema carinjenja robe koja ostaje na severu Kosova.

TENDER ZA ŽELEZARU PRODUŽEN NA ZAHTEV RUSA

SMEDEREVO, 27. decembra 2012. (Beta) Tender za Železaru Smederevo produžene je za dva meseca na zahtev ruske kompanije Uralvagonzavod, izjavio je danas predsednik Skupštine Smedereva i predsednik Skupštine Železare Branče Stojanović."Razlozi produženja tendera, prema mojim informacijama, jesu želja zainteresovanog kupca da 'skenira' fabriku sa svih strana, što govori o njegovoj ozbiljnosti. Nadam da ćemo izdržati još ta dva meseca", rekao je Stojanović Televiziji Smederevo. On je dodao da analize rađene u fabrici ukazuju da je Železara u dobrom stanju i da je ruska kompanija zainteresovana za strateško partnerstvo. "Pronalaženje strateškog partnera bilo bi od velikog značaja pre svega za radnike te fabrike, ali i za sve Smederevce, koji zavise od budzeta opštine", istakao je Stojanović. Skupština Smedereva je, kako je rekao, donela odluke o izboru revizora za Železaru i o reprogramiranju dva kredita koja su uzeta za to preduzeće početkom 2012. godine, nakon što je Ju es stil napustio Železaru i prodao je državi za jedan dolar.Vlada Srbije je posle preuzimanja Železare prvi tender za izbor strateškog partnera objavila polovinom aprila 2012. i u više navrata produžavala rok. Tender nije bio uspešan, pošto ni jedna od tri kompanije koje su podnele prijave za učešće Junajtid plzen sa sedištem u Luksemburgu, Donjeck stil grup iz Ukrajine i Ural majning end metalurdzikal kompani iz Rusije, nije dostavila ponudu. Drugi tender je raspisan 8. oktobra i juče je produžen do 28. februara 2013. Prijavu za taj tender dostavila je samo kompanija Uralvagonzavod. Stručnjaci ekonomskog instituta čelične industrije "Čermet" iz Rusije posle posete Železari pohvalno su se izjasnili o stanju postrojenja, pogona, znanju i obučenosti zaposlenih.Vlada Srbije imenovala je nove članove Skupštine Železare Smederevo, u koju je ponovo izabran predsednik Skupštine grada Branče Stojanović, dok je novi član predsednik odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Mišeljić.Pored Mišeljića, iz SNS novi član Skupštine Železare je je šef ekonomskog tima te stranke Milenko Dželetović. Mišeljić je povodom produženja roka za nalaženje novog strateškog partnera Železare ocenio da je to "očekivani potez"."Očekujemo da se zainteresovani kupac izjasni i da Železara konačno nađe svog strateškog partnera, što bi grad oslobodilo jedne velike brige", rekao je Mišeljić.

SENIĆ: IMAMO OZBILjNOG POTENCIJALNOG PARTNERA ZA ŽELEZARU

BEOGRAD, 26. decembra 2012. (Tanjug) – Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vlajko Senić izjavio je da su pregovori o rešenju za železaru u Smederevu u toku i da postoji ozbiljan, potencijalni partner za taj kombinat."Svi u državi činimo apsolutno sve da dođemo do sprazuma i dogovora. Svesni smo koliko je to veliki problem", rekao je državni sekretar Senić za Radio televiziju Srbije (RTS).Ministartsvo finansija i privrede objavilo je danas izmene javnog poziva za izbor strateškog partnera za Železaru Smederevo, u kojem je rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda produžen do 28. februara.Osim produženja roka za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda, ostali podaci iz javnog poziva su nepromenjeni, a sadašnja i bivša Vlada Srbije su u toku ove godine više puta produžavale rok za dostavljanje obavezujućih ponuda.Vlada je prvi put raspisala tender za izbor strateškog partnera Železare 18. aprila, a poslednji put rok za dostavljanje obvezujućih ponuda na tom ternderu je bio produžen u oktobru, a ističe danas.Ruska kompanija "Uralvagonzavod" se jedina javila na tender za strateškog partnera, a početkom decembra u Železari Smederevo boravila je desetočlana delegacija stručnjaka ekonomskog Instituta čelične industrije "Čermet" iz Rusije sa zadatkom da sagleda stanje srpske čeličane, za potencijalnog strateškog partnera i da prikupi informacije iz oblasti pravnog i finansijskog dela poslovanja.Većina od 5.000 zaposlenih u Železari su na plaćenom odusustvu i primaju oko 60 odsto zarade, dok je manji broj angažovan na poslovima održavanja.Železaru Smederevo je Vlada kupila u januaru ove godine od američke kompanije "Ju-es stil" i to za jedan dolar, pošto je ta kompanija saopštila da se povlači iz posla, zbog ogromnih gubitaka i pada cena čelika na svetskom tržištu.Smederevska železara je pod imenom "Sartid" u martu 2003. prodata "Ju es stilu" za 23 miliona dolara. Železara je, tokom proteklih desetak godina, bila veliki izvoznik i obuhvatala je do 13 odsto ukupnih prodaja iz Srbije inostranstvu. Čeličana je osnovana 1913. godine, pod imenom "SARTID" (Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo).

PREDUGOVOR SA KOMPANIJOM IZ KINE ZA GRADNjU DELA KORIDORA 11

BEOGRAD, 27. decembra 2012. (Tanjug) – Ministarstvo građevine i urbanizma potpisalo je danas predugovor za izgradnju dela Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga sa predstavnicima kompanije "Šandong haj-spid grup" iz Kine, a vrednost te investicije je 333 miliona dolara. Predugovor su potpisali ministar Velimir Ilić, predstavnik kineske kompanije Liu Cičeng i direktor preduzeća Koridori Srbije Dmitar Djurović. Ministar Ilić je najavio da će uskoro biti potpisan i konačni ugovor i da bi prvi radovi mogli da počnu već u martu. Ističući da će izgradnja te dve deonice, koje su ukupno dugačke oko 50 kilometara, biti finansirana sredstvima iz već odobrenog kineskog kredita uz kamatu od 2,5 odsto, Ilić je dodao da će maksimalno odstupanje od projektovane cene biti do 10 odsto. Učešće kineske kompanije u tom projektu iznosiće 51 odsto, a srpskih preduzeća 49 odsto, s tim što će ukupno angažovanje radne snage iz Srbije na tom projektu biti oko 70 odsto, rekao je Ilić i objasnio da će i kineska kompanija angažovati deo naše radne snage.Ilić je kazao da će pripremni radovi trajati tri meseca, a da je konačan rok za završetak autoputa od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga 38 meseci.Predviđena izgradnja autoputa od Obrenovca do Preljine kod Čačka je u potpunosti finansijski pokrivena, istakao je Ilić, dodajući da će se autoput od Beograda do Obrenovca graditi javno-privatnim partnerstvom. Ova investicija je, prema rečima Ilića, veoma važna, a dogovor sa kineskom kompanijom su pomogli Ambasada Kine, Vlada Srbije i Kabinet predsednika Republike. Ambasador Kine u Srbiji Džang Vanšu je kazao da su odnosi Srbije i Kine veoma dobri u poslednje dve godine i da su nova vlada i ministar Ilić dodatno unapredili tu saradnju. Predstavnik "Šandong haj-spid grup" Liu Cičeng je podsetio da je ta kompanija izgradila najduži most na svetu preko mora, dug 42 kilometra.Najduži pomorski most na svetu "Djiaodzou Bej bridz" dužine 42 kilometara, koji je sagradila ova kompanija, otvoren je u NR Kini u junu 2011, a radovi su trajali oko četiri godine. Taj most sa 5.000 stubova povezuje istočnu kinesku luku Djingdao i ostrvo Huangdao, a koštao je više od 1,5 milijardi dolara. Direktor Koridora Srbije je poručio da je to preduzeće spremno za realizaciju tog projekta i da će se potruditi da sve bude dobro urađeno i završeno u predviđenom roku.SDHS, državno preduzeće sa sedištem u Djinanu, glavnom gradu južne provincije Šandong igra važnu ulogu u razvoju tamošnjih autoputeva, aerodroma i luka.Šandong je jedna od najbogatijih i najmnogoljudijih provincija u NR Kini sa blizu 96 miliona stanovnika prema podacima iz 2010. Ekonomski razvoj Šandonga zasnovan je na velikim preduzećima, a ta provincija beleži najveću industrijsku i prerađivačku aktivnost u NR Kini.Prošle godine je nominalni BDP Šandonga iznosio 4,50 biliona juana (711 milijardi dolara), čime se ta provincija našla na trećem mestu u zemlji, iza Guangdunga i Djangsua.NR Kina, najmnoljudija zemlja na svetu (1,35 milijardi stanovnika) ima drugu po veličini nacionalnu privredu u svetu, sa BDP, merenim prema paritetu kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama) koji je u 2011. izneo 11,3 biliona dolara.SDHS je, kako se navodi na internet strani kompanije, 2010. ostvario profit od skoro 590 miliona dolara, čime se našao među najprofitabilnijim firmama na nivou provincija u NR Kini.SDHS trenutno upravlja sa 1.500 kilometara (km) završenih autoputeva, 436 km autoputeva u izgradnji, 482 km izgrađene pruge i 743 km pruge u izgradnji.Kompanija je učestvovala u izgradnji 3.800 km pruga u provinciji Šandong, uz ukupnu vrednost investicija od 150 milijardi juana.SDHS je od 2006. tri uzastopne godine bio rangiran među 500 najvećih kompanija u NR Kini, i posluje u 22 provincije, uz ukupnu vrednost ugovora od 40 milijardi juana. Međunarodni infrastrukturni projekti kompanije prostiru se na pet kontinenata i 99 zemlje i oblasti, uz vrednost ugovora od preko tri milijarde dolara.Ukupna vrednost imovine SDHS iznosi 1,8 milijardi juana, a firma trenutno ima 4.500 menadzera gradilišta i godišnji kapacitet izgradnje u vrednosti od pet milijardi juana.SDHS je osnovan 1948, a tokom više od pet decenija razvoja postao je građevinska firma poznata kod kuće i u inostranstvu.U prethodnih 50 godina, preduzeće je izgradilo više od 200 autoputeva u NR Kini i inostranstvu, čija ukupna dužina premašuje 5.000 km.

INTEGRACIJA U EU JAČA EKONOMSKU SARADNjU SA RUSIJOM

BEOGRAD, 26. decembra 2012. (Beta) Evropska unija (EU) je kljucni trgovinski i investicioni partner Srbije, ali to ne isključuje razvoj ekonomske saradnje sa Rusijom, ocenjenjno je u danas predstavljenom istraživanju Evropskog pokreta u Srbiji (Epus). Na konferenciji za novinare Istrazivačkog foruma Epusa, savetnica potpredsednika Vlade Srbije i ministra trgovine Tanja Miščević je ocenila da Srbija ne treba da se opredeljuju da li su važnija odnosi sa EU ili Rusijom, jer, kako je istakla, "EU i Rusija idu ruku pod ruku". "Bez pojačavanja integracija u EU ne možete jačati saradnju sa Rusijom", rekla je ona i kao primer navela da bi Srbija da nije zakljčila SSP sa EU imala bi skuplje troškove tranasporta robe za Rusiju, preko članica te unije. Miščevićeva je navela i da je EU za Srbiju model razvijenog savremenog društva 21. veka kojem treba da teži, a Rusija tradicionalni saveznik u zaštiti sopstvenih interesa. U analizi ekonomskih odosa sa EU i Rusijom, koju je uradio Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji (www.emins.org), ističe se da je EU ključni trgovinski investicioni partner Srbije i time jedan od najznačajnijih faktora ekonomske stabilnosti zemlje. Precizirano je da izvoz u Evropsku uniju iznosi 56 odsto ukupnog izvoza Srbije, a da to učešće dostize 80 odsto kada se uračunaju izvoz u Cefta zemlje koje teže ulasku u Uniju. Istovemeno Rusija u izvozu Srbije učestvuje sa sedam odsto, navodi se u istraživanju. Napominje se da više od 50 odsto uvoza Srbije dolazi iz EU, dok Rusija ucestvje sa petnaestak procenata, od čega se dve trećine odnosi na energente. U analizi Istraživačkog foruma je navedeno da je od 2001. do danas u Srbiju investirano oko 17 milijardi evra direktnih invsticija, od čega je 60 odsto iz zemalja Evropske unije. Zamenik generalnog sekretra Epusa Ivan Knežević je rekao da je EU od početka 21. veka Srbiji samo za budzet dala pomoć od 2,4 milijarde evra. On je ocenio da Srbija zbog toga što nije clanica EU godišnje gubi milijardu evra. "Srbija trenutno koristi 200 miliona evra bespovratne pomoći EU, a kad bi bila članica imala bi pravo da iz struturnih fondova dobija najviše 3,6 odsto svog BDP, što je oko 1,2 milijardi evra", rekao je Knežević. U izveštaju Istraživačkog foruma Epusa predloženo je da Srbija treba da nastavi proces evroskih integracija i da se sve učini kako bi se stvorili uslovi za otpočinjanje pregovora o članstvu u Uniji, kao i da država preduzme specifične mere za unapređenje obima srpskog izvoza na tržište Rusije.