SRBIJA – EU

SELAKOVIĆ DOBIO PODRŠKU BRISELA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

BRISEL, 23. novembra 2012. (Beta) Ministar pravde Srbije Nikola Selaković izjavio je danas u Briselu da je Evropska komisija podržala sve napore srpskih vlasti u borbi protiv korupcije. Selaković je, posle razgovora s komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom, rekao da je njegovo ministarstvo dobilo podršku za izradu "potpuno nove strategije i potpuno drugačijeg pristupa" u borbi protiv korupcije. "Evropska komisija čvrsto podržava napore Vlade Srbije da počne tu borbu protiv jedne od najvećih pošasti savremenog društva", a s kojom se susreću ne samo zemlje koje nisu u EU, već i same njene članice, rekao je Selaković. On je dodao da su "dobro pozdravljeni" svi napori Srbije usmereni na jačanje normativne osnove i institucionalnih kapaciteta. "Možete napisati najbolju strategiju, ali ako ne osposobite i ne obučite najbolje kadrove da tu strategiju sprovode, onda nismo uradili ništa. Paralelno moramo uraditi mnogo na više polja i baviti se nekolicinom važnih pitanja koja su po svom značaju gotovo jednaka", kazao je Selaković i pojasnio da se to odnosi na borbu protiv korupcije i izgradnju institucionalnih kapaciteta. U tom kontekstu Selaković je istakao važnost reforme krivičnog zakonodavstva, potrebu za "boljim i jačim" Zakonikom o krivičnom postupku, kao i potrebu za saradnjom države i građana. "Građane treba ohrabriti da se bore protiv korupcije i da vraćaju polako poverenje u svoju državu, da nemaju strah od toga da će snositi neke posledice ako korupciju prijave", rekao je Selaković i najavio da će u tom smeru biti učinjen niz koraka. Među tim koracima su i to da će Ministarstvo pravde, u saradnji s poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem, uskoro proslediti skupštini novi predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, što je, kako je ocenio Selaković, veoma bitan element u borbi protiv korupcije.

FILE OHRABREN ONIM ŠTO JE URADjENO OD OKTOBRA

BRISEL, 23. novembra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Briselu da je "ohrabren onim što je video da je učinjeno pod vođstvom srpskog ministra pravde i državne uprave od susreta u oktobru", što je "dobra osnova" za dodatni izveštaj članicama Evropske unije pre decembarskog samita. File je, posle susreta sa srpskim ministrom pravde i državne uprave Nikolom Selakovićem, istakao i da se "očekuje da Srbija, kao kandidat za članstvo, svoje pravosuđe i administraciju usaglasi s pravnim tekovinama EU i delotvorno se bori protiv korupcije". Evropska komisija je, prema saopštenju iz kabineta evropskog komesara, "spremna da Srbiju savetuje i podrži u takvim naporima i zato komesar File pridaje veliki značaj tesnoj saradnji i saradnji od poverenja s ministrom pravde i državne uprave" Srbije. "Imajući u vidu put Srbije ka integraciji u EU, od bitnog je značaja da Srbija bude u situaciji da stalno ostvaruje pozitivan napredak u programu evropskih reformi", poručio je File u saopštenju. I, kako je dodao, "u tom duhu je Komisija rešena da pokrene aktivnu politiku dijaloga sa srpskom vladom s ciljem da se pažnja usredsredi na ključne prioritete vezane za EU". Komesar File i ministar Selaković su se, navodi se u saopštenju, "saglasili da taj ostvareni napredak razmotre na sastanku Ojačanog stalnog dijaloga u Beogradu krajem januara 2013, s ciljem da se utvrdi u čemu je sve postignut napredak u ključnim sektorima političkih merila i da se zajedno razmotre strategijske usmerenosti i operacioni planovi Srbije". "Komesar File je", kako je navedeno, "pružio uveravanja ministru (Selakoviću) da je Komisija spremna da podrži napore Srbije i strategijski upotrebi sredstva iz Pretpristupnog fonda (EU), IPA, kako bi ti ciljevi bili postignuti".

SELAKOVIĆ URUČIO KOPIJU DUŠANOVOG ZAKONIKA FILEU

BRISEL, 23. novembra 2012. (Beta) Ministar pravde Srbije Nikola Selaković predao je danas u Briselu kopiju Dušanovog zakonika komesaru za proširenje Evropske unije Štefanu Fileu. "Srbija je zemlja sa izuzetno dugom i postojanom pravnom tradicijom. Ona je u novom veku duža od 200 godina i može se podičiti time da tu tradiciju baštine mnoge zemlje, čak i neke članice EU", rekao je Selaković novinarima u Briselu posle razgovora s Fileom. On je dodao da je povod za to bio dobar, jer je Dušanov zakonik donet u 14. veku, u isto vreme kada i jedan veliki pravni zbornik u Češkoj. Selaković je dodao da se File našalio rekavši da se radilo o tvining projektu iz srednjeg veka, jer su srpski car Stefan Dušan Nemanjić i češki kralj i car Svetog rimskog carstva Karlo IV Luksemburški dopisivali u to vreme i razmenjivali mišljenja o zakonodavnom radu. "Bio je (Karlo) impresioniran čuvenim Članom 172 Zakonika gde je još u 14. veku stajalo nešto čemu danas težimo u našim zakonima, a to je da su sudije morale da sude po zakonu, onako kako tamo piše, a nikako po nalogu države i vladara", rekao je Selaković.Ministar pravde Srbije je dodao da se našalio s Fileom uz konstataciju da je Srbija neka poglavlja o pregovorima sa EU završila još u 14. veku.

GRUBJEŠIĆ: AKCIONI PLAN U PRVOJ POLOVINI DECEMBRA

BEOGRAD, 22. novembra (Tanjug) –Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je da bi Vlada trebalo da usvoji akcioni plan o evrointegracijama u prvoj polovini decembra koji će potom biti dostupan javnosti koja će, takođe, moći da proverava u kojoj meri se operativno primenuju preporuke Evropske komisije."Ozbiljno i timski radimo na konkretnim merama, a građani će imati pun uvid u svaki segment evropskih integracija. Predsednik Vlade Ivica Dačić, koji je na čelu Koordinacionog tela za EU, dao je nalog svim ministrima da ispune preporuke iz godišnjeg izeštaja Evrpske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija", rekla je Grubješićeva za sutrašnji "Blic".Na pitanje hoće li obnavljanje dijaloga sa Prištinom i njegovo podizanje na viši nivo učiniti da dobijemo makar uslovni datum za otpočinjanje pregovora u decembru, Grubješićeva je odgovorila da ne želi da prognozira, ali da može da kaže "da će Vlada učiniti sve što je u njenim rukama da Srbija što pre dobije datum"."To neće biti nimalo lako. Čekaju nas teški i odgovorni potezi. Napredak u dijalogu sigurno povećava naše šanse za dobijanje datuma, jer je normalizacija odnosa sa Prištinom uslov svih uslova i zahtev svih zahteva. Svi smo svesni toga, kao i činjenice da sada imamo šansu da rešimo neka velika nacionalna pitanja od kojih su mnogi naši prethodnici bežali, uz čast izuzecima", kazala je Grubješićeva.Ona je istakla i da su "unutrašnje reforme preko potrebne ne zato što ih traži Brisel, nego zato što ih traže građani Srbije"."One su nužne u svim segmentima, od njih su najvažniji ekonomija, pravosuđe i borba protiv korupcije i kriminala. Neće Evropa rešiti naše probleme, to moramo mi sami. EU nije cilj sama po sebi, već sredstvo za modernizaciju Srbije i bolji život naših građana", kazala je Grubješićeva.

DZURINDA: DOBROM VOLjOM I REFORMAMA KA EU

BEOGRAD, 22. novembra (Tanjug) –Savetnik potpredsednice Vlade za evrointegracije Mikulaš Dzurinda izjavio je danas da reformama i dobrom voljom Srbija može napredovati ka Evropskoj uniji.Dzurinda je istakao za RTS da je bio presrećan kada je čuo da će se premijer Ivica Dačić susresti sa premijerom administracije na Kosovu i dodao da je to veoma važno.Na pitanje da li veruje da bi i Srbija i Kosovo mogli da budu u EU, a da Srbija ne prizna Kosovo, on je istakao da je to moguće."Ubeđen sam da nijedan razuman ili odgovoran političar na svetu neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo. Ne mislim da je to neophodno. Neophodno je samo ustanoviti normalne odnose", rekao je Dzurinda.On je rekao da mu nije teško i da je za njega izazov da pomaze Srbiji da ima bolji imidz u Evropi.Dzurinda, koji je bio premijer Slovačke, naveo je da je njegov posao da Srbiji prenese svoje iskustvo i dodao da je za izgradnju boljeg imidza neophodno unaprediti poslovnu klimu koja treba da bude prijemčivija i privlačnija kako bi se stvorio prostor, da privuče strance i olakša poslovanje ljudima iz Srbije. "Treba vam bolji zakon o radu, poreski sistem, bolje pravosuđe koje je transparentnije, jači zakoni, manje korupcije", rekao je Dzurinda i dodao da je Slovačka 1997. godine bila dobila titulu crne rupe u Evropi, ali da je velikim naporom i orgomnim reformama u maju 2004. godine postala članica EU.On je istakao da je verovao u sposobnost naroda Slovačke i dodao da veruje i u kapacitet Srba.Ukazujući da reforme u Slovačkoj nisu bile lake i da sada nije baš popularan u toj zemlji, on je naveo da političar mora da odluči šta je cilj."Verujem da bi politički lideri trebalo da budu iskreni i hrabri. Da javnosti govore otvoreno. Nije cilj pridružiti se EU, to je samo sredstvo da se trči brze. Cilj je prosperitet, modernizacija", rekao je Dzurinda.On je istakao da i da se javnosti, posebno mladima mora objasniti da izbor koji se ponekad postavlja, EU ili Kosovo, nije tačan. "Pametni ljudi, pametni političari, treba da prihvate i prate pozitivna, ali i da izbegnu negativna iskustva. Ako smo dovoljno iskreni, hrabri i vredni, ljudi će promeniti razmišljanje", rekao je Dzurinda i dodao da postoje dve grupe političara - oni koji samo prate istraživanja iz sopstvenih razloga i oni posvećeni promeni i stvaranju atmosfere.

SKUPŠTINA: SRBIJA MORA NASTAVITI PROCES PRIDRUŽIVANjA EU

BEOGRAD, 22. novembra (Tanjug) –Šef poslaničke grupe URS Vladimir Ilić izjavio je danas da Srbija mora nastaviti proces evropskih integracija, bez obzira na sramnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala za hrvatske generale optužene za ratne zločine u akciji "Oluja".

VESTERVELE: NORMALNI ODNOSI SA PRIŠTINOM KLjUČ ZA PRIJEM U EU

BERLIN, 23. novembra (Tanjug) –Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele izjavio je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine neophodan uslov za njihovo konačno pridruživanje Evropskoj uniji kao partnera, sa punim pravima i obavezama."Pozdravljamo činjenicu što Srbija i Kosovo pokušavaju da normalizuju odnose. To je od ključnog značaja za jačanje dobrosusedskih odnosa. A ti odnosi su, s druge strane, neophodan uslov da im se dozvoli da u konačnom pristupe EU kao partneri - sa punim pravima i obavezama", rekao je Vestervele.Kako je rekao, Berlin u potpunosti podržava "brze i ambiciozne" napore visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton kako bi se postigla normalizacija tih odnosa.Vestervele je, na konferenciji ministara spoljnih poslova Jugoistočne Evrope u Berlinu, zatražio od Beograda i Prištine da nastave da se "snažno i konstruktivno" angažuju u pregovaračkom procesu. "Potrebno je političko razumevanje Beograda i Prištine oko ključnih pitanja, uključujući nerešenu situaciju na severu Kosova. Takođe je potrebna iskrena i direktna primena prošlih i budućih dogovora", naveo je Vestervele.Šef nemačke diplomatije je poručio da Unija ostaje posvećena perspektivi proširenja na zemlje regiona, navodeći da "proširenje ostaje naš strateški interes"."Proširenje je najbolji instrument spoljne politike EU za jačanje regionalne saradnje i pomirenja", naveo je Vestervele i dodao da podele u Evropi neće biti istinski prevaziđene sve dok zemlje Zapadnog Balkana ne okončaju svoj put ka EU. "Ostajemo privrženi perspektivi proširenja na region, bez ikakvih 'ako' ili 'ali'", naveo je nemački ministar, ocenivši da se dokazalo da je priključenje EU "odlično" sredstvo za jačanje stabilnosti i reformskih procesa.Prema njegovim rečima, od ključnog značaja su "jasni i pravični" uslovi, jer se uslovljavanjem čuva snaga i transformacijska moć politike proširenja.On je naglasio da su za Brisel od posebnog značaja poštovanje osnovnih ljudskih prava i vladavine zakona, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala."Na svakoj je zemlji da pokaže odlučnost, hrabrost i sposobnost. Nema prečica do članstva u EU, pregovori traju koliko je neophodno za usaglašavanje sa kriterijumima za članstvo", rekao je. Govoreći o integracionim procesima svake zemlje posebno, Vestervele je podsetio da je Slovenija deo Unije, a da Hrvatska postaje 28. članica EU 1. jula 2013. Što se tiče Bosne i Hercegovine, Vestervele je naveo da je EU u toj zemlji pojačala svoje prisustvo kako bi pomogla zemlji u sprovođenju reformi.Novi pregovarački okvir sa Crnom Gorom, stavlja jasan i snažan naglasak na reformskim procesima, ukazao je nemački ministar i dodao da je i Albanija nedavno napravila značajan korak ka modernizaciji, usvojivši ključne zakone koji sada treba da budu primenjeni. "Ostaćemo u potpunosti posvećeni procesu proširenja kao ključnom instrumentu mira, slobode i prosperiteta Evrope i ubeđeni smo da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Uniji", zaključio je. Kako je ranije najavilo nemačko ministarstvo spoljnih poslova, skupu prisustvuju šefovi diplomatija i visoki predstavnici država regiona Mađarske, Turske i SAD, među kojima su najavljeni i pomoćnik ministra spoljnih poslova Zoran Vujić i kosovski ministar spoljnih posolova Hodzaj, kao i saradnik Hilari Klinton, Filip Riker.

REJNDERS: SRBIJI POSTAVLjAJU NOVE USLOVE

BEOGRAD, 22. novembra (Tanjug) –Ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnders izjavio je, u intervjuu za sutrašnje "Večernje novosti", da ima utisak da se, pred sastanak Evropskog saveta u decembru, Srbiji postavljaju novi uslovi, zbog čega je, kako kaže, "sada sve neizvesno".Upitan može li Srbija da se u decembru nada bar famoznom "uslovnom datumu" za početak pretprijemnih pregovora za članstvo u EU, on je rekao da je, kada je došao na Evropski savet u decembru prošle godine, "stekao pomalo utisak da se dodaju uslovi, u odnosu na ono što je ranije već traženo od Srbije"."To me je malo iznenadilo. Stekao sam utisak da se tražilo da se ispune određene stvari koje mogu da se urade tek kada proces započne. Zato je sada sve neizvesno", kaže šef belgijske diplomatije u intervjuu naslovljenom sa "Srbija zaslužuje datum".On je, takođe, naglasio značaj postizanja rezultata u dijalogu između Beograda i Prištine, zahvaljujući kojima bi Srbija mogla da pređe na novu etapu u okviru evropskog procesa.Na podsećanje da su neke zemlje EU pokrenule inicijativu da Srbija dobije pozitivnu poruku na sledećem sastanku Evropskog saveta u decembru, Rejnders kaže da je Belgija uvek imala takav pristup, sa željom da Srbija, ali i ceo region zapadnog Balkana, mogu da napreduju ka EU."Moje lično uverenje je da zemlje Balkana treba da budu sastavni deo EU. Prilično je neverovatno da i 100 godina od početka Prvog svetskog rata još ne uspevamo da integrišemo Balkan u okviru evopskog procesa. Svedoci smo šta se dogodilo pre dvadesetak godina, kada je EU pokazala nemogućnost da sama reši bezbednosne probleme na sopstvenim granicama", dodao je on.Prema njegovim rečima, postoji izazov razvoja EU, geopolitički i istorijski, koji je dosta logičan, ali, postoje i pravila u kojima se traži poštovanje kriterijuma iz Kopenhagena na političkom planu i, kasnije, na ekonomskom i monetarnom planu, kroz sporazum iz Mastrihta.Na pitanje da li je Srbija spremna da pređe na sledeću etapu integracionog procesa, Rejnders kaže da, kada je reč o debati oko Srbije, "na stolu su direktno odnosi s Kosovom"."Već smo, krajem prošle godine, i početkom ove, nastojali da ostvarimo napredak koji je omogućio da se pređe važna evropska etapa. Između Beograda i Prištine treba da vidimo dalji konkretan napredak. S obe strane, naravno", rekao je šef belgijske diplomatije.On je rekao da je u trenutku izbora nove vlade postojala zabrinutost "zbog profila kandidata", ali, dodao je, često se kaže da s najtvrđima postižete dogovor."Videlo se to i u drugim regionima u svetu. Neko ko ima čvršći stav može nekada da ode dalje u pregovorima", rekao je Rejnders.Na pitanje šta konkretno očekuje, kada je u pitanju Kosovo, da bi Srbija krenula dalje na evropskom putu, da li priznanje dobrosusedskih odnosa, on je rekao da je ono što se sada očekuje da dijalog između Beograda i Prištine zaista napreduje i da se reši određeni broj situacija."To u ovom trenutku ne podrazumeva traženje priznanja. Poznato je da su evropske zemlje i dalje podeljene oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Da su sve evropske zemlje u jednom trenutku priznale Kosovo, teško bi bilo zamisliti integraciju, kada određena zemlja ne priznaje svog suseda. Ali, ne nalazimo se u takvoj situaciji. U mnogo smo ranijoj fazi, započinjemo proces i ono što želimo je stabilizacija, da određeni broj problema vezanih za manjine bude rešen", istakao je Rejnders.Upitan da li Srbija rizikuje ponovno uvođenje viza, on je rekao da to ne može da vam kažem u ovom trenutku."Tražićemo procenu naših nacionalnih službi i službi Evropske komisije, da bismo mogli da zauzmemo stav", rekao je Rejnders i dodao da Belgija želi da bude u situaciji da ide ka sistemu olakšanog kretanja i pristupa teritorijama, pod uslovom da sistem readmisije bude veoma jasno organizovan."Jer, ako jednoga dana zemlje treba da uđu u Uniju, onda i građani, ako to žele, treba da imaju mogućnost da mogu da se kreću, ali u legitimnim uslovima", rekao je.

PONIŠTENA PRVOSTEPENA PRESUDA HAŠKOG TRIBUNALA / REAKCIJE

JEREMIĆ: O HAGU POD KROVOM UN

BEOGRAD, 22. novembra (Tanjug) –Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić izjavio je da se zakazivanje "tematske debate" o međunarodnim krivičnim tribunalima nametnulo posle "šokantne odluke Apelacionog suda u Hagu, koja je doneta tesnim preglasavanjem"."Praktično govoreći, glas jednog čoveka legitimisao je nepravdu počinjenj prema četvrt miliona ljudi u vihoru rata. Mislim da bi bilo pogrešno dozvoliti da se istorijski sud o tako tragičnim događajima izvodi a da se prethodno ne obavi sveobuhvtna sistemska rasprava pod reflektorima svetske javnosti", rekao je Jeremić za "Politiku".Jeremić je istakao da smatra "da je u interesu celokupne međunarodne zajednice da se otvoreno razgovara o tome koliko su ovakvi tribunali kao organi UN ispunili svrhu zbog koje su osnovani"."Imajući u vidu da su ovo širi javni skupovi, oni privlače značajnu pažnju tokom godšnjeg zasedanja Generalne skupštine", dodao je on.Jeremić je kazao da je "presuda Apelacionog veća Haškog tribunala kojom se dva hrvatska generala (Ante Gotovina i Mladen Markač), u prvostepenom procesu osuđena na visoke vremenske kazne, oslobađaju krivice za progon 250.000 Srba iz Krajine i više stotina ubistava, šokirala veliki broj ljudi širom sveta"."Vikend koji je usledio proveo sam u konsultacijama sa saradnicima oko toga šta bi sa mog mesta tim povodom moglo da se preduzme. Proučili smo pravila i procedure UN i došli do zaključka da ono što u okviru svojih diskrecionih ovlašćenja može da učini predsednik Generalne skupštine jeste zakazivanje 'tematske debate' u vezi sa nekim problemom od međunarodnog značaja", rekao je Jeremić.On je naveo da uloga internacionalnih krivičnih ad hok tribunala u procesu pomirenja svakako spada u tu kageroiju, pa je odlučio da raspravu na tu temu zakaže za april iduće godine.Na pitanje zašto će se tako važan skup održati tek u aprilu, kada će ovaj događaj najverovatnije biti zasenjen drugim zbivanjima na međunarodnoj sceni, Jeremić je odgovorio da želi da "tematska debata" bude dobro pripremljena."Zakazivanje 'tematske debate' o nekom aktuelnim pitanju od velikog interesa za međunarodnu zajednicu jedan je od isključivih prerogativa predsednika Generalne skupštine i to ne zahteva verifikaciju u njenom Generalnom komitetu ili plenumu", kazao je Jeremić.Prema njegovim rečima, za razliku od redovnih sednica, utvrđenih godišnjom agendom na početku zasedanja, na kojima učestvuju samo zemlje članice UN, ovo je "otvoren" sasanak u dvorani Generalne skupštine, na koji predsednik ima pravo da pozove i "nedržavne" učesnike: građanska udruženja, akademske stručnjake, istaknute javne ličnosti... ukratko, sve one za koje predsednik smatra da mogu da dorpinesu kvalitetu rasprave.Jeremić je obrazložio i da zaključci ovakvih rasprava postaju zvaničan dokument UN, koji se, putem predsedničkog saopštenja, šalje državama članicama i svim drugim zaitneresovanim stranama."Ovo svakako nije potez usmeren protiv Hrvatske, niti postoji namera da se prodube podele - upravo obrnuto. Uveren sam da će nam rasprava pomoći u onome u čemu Hag nije uspeo, a to je da se pospeši proces pomirenja i ohrabri okretanje mirnoj budućnosti", kazao je predsednik Generalne skupštine UN.On je rekao da ovo neće biti jedina "tematska debata" tokom njegovog mandata, napominjući da je već u svom prvom govoru na plenumu kojim je otvorio 67. zasedanje Generalne skupštine najavio nekoliko ovakvih skupova. Na jednom će se razmatrati odnos G-20 i ostatka sveta u kontekstu revitalizacije Generalne skupštine, na drugom će tema biti kultura i razvoj (u čijoj će organizaciji učestsvovati i Unesko), a u pripremi je i debata o klimatskim promenama i zelenoj energiji u saradnji sa Zemaljskim institutom pri Univerzitetu Kolumbija, na čijem je čelu njegov bivši mentor sa Harvarda Džefri Saks, naveo je Jeremić.

JOSIPOVIĆ: NIKAKVA DRUGA PRESUDA NIJE MOGUĆA

ZAGREB, 22. novembra (Tanjug) –Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da haško tužilaštvo ima pravo da traži reviziju oslobađajuće presude dvojici hrvatskih generala, ali da on ne veruje da će za to naći nove dokaze i smatra da "nikakva druga presuda generalima nije moguća".

HMSP: JEREMIĆ ZAKAZAO RASPRAVU O TRIBUNALU U UN

ZAGREB, 23. novembra (Tanjug) –Hrvatsko ministarstvo spoljnih i evropskih poslova danas je potvrdilo da je predsedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić zakazao tematsku debatu na temu "Uloga Međunarodnog suda za ratne zločine u postupku pomirenja", koja će se održati 10. aprila naredne godine.Kako piše index.hr, u najavi se ne pominje presuda Haškog suda kojom su prošli petak oslobođeni generali Ante Gotovina i Mladen Markač.U ministarstvu su Indexu potvrdili da je 15. oktobra ove godine, pred Generalnom skupštinom UN, predstavljen 19. izveštaj o radu Haškog suda, u kome je predsednik suda Teodor Meron sažeo najvažnija dostignuća Tribunala tokom ove godine.

DEVENPORT: ODLUKA HAŠKOG SUDA MORA SE POŠTOVATI

BEOGRAD, 22. novembra 2012. (Beta) Ambasador Britanije u Beogradu Majkl Devenport rekao je danas da je iznenađen oslobađajućom presudom Haškog tribunala za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, ali da se odluka suda mora poštovati. "Očigledno je da su zločini počinjeni, i da se moraju istražiti. Reakcije na presudu su pokazale da je takva odluka suda korak nazad u procesu pomirenja u regionu", ocenio je Devenport u razgovoru sa predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem, prema saopštenju iz Skupštine. On je upozorio da eventualno slična naredna presuda Tribunala "ne bude povod da se odustane od pregovaračkog procesa o Kosovu, u koji je uložen značajan politički kapital u poslednja tri meseca". Stefanović je naglasio da odluka Haškog tribunala u slučaju hrvatskih generala nije doprinela poboljšanju odnosa sa Hrvatskom, niti pomirenju u regionu. "Bez obzira na odluku suda, Srbija smatra da bi Hrvatska trebalo više da učini na povratku prognanih, poštovanju i zaštiti građanskih i ljudskih prava Srba iz Hrvatske, kao i u pogledu odgovornosti za nesumnjive zločine počinjene u ratnim operacijama hrvatske vojske u akcijama 'Bljesak' i 'Oluja', rekao je Stefanović, kako se navodi u saopštenju. On je ocenio da "proteklih meseci nije bilo pozitivnih gestova hrvatskih vlasti u odnosu na zvanični Beograd". Apelaciono veće Haškog tribunala 16. novembra je oslobodilo hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18 godina zatvora. Stefanović i Devenport razgovarali su i o međuparlamentarnoj saradnji Srbije i Velike Britanije, i zaključili da se ona intenzivira u vreme značajnih godišnjica. Ove godine se navršava 175 godina od uspostavljanja prve diplomatske misije Velike Britanije u Srbiji, a sledeće godine se obeležava 150 godina od uspostavljanja misije Srbije u Britaniji. Devenport je istakao da će predstojeća poseta Stefanovića Velikoj Britaniji, i poseta predstavnika svih partija britanskog parlamenta Beogradu okvirno predviđena za mart sledeće godine, poslužiti daljem intenziviranju međusobnih odnosa u okviru bilateralne saradnje, pored one koja se odvija na nivou evrointegracija Srbije. Stefanović je naveo da Skupština Srbije insistira na razvoju regionalne saradnje, jer Beograd smatra da uz minimum zajedničkih interesa u regionu postoji mogućnost izlaska na treća tržišta u ekonomskom pogledu, ali i u okviru učešhca u međunarodnim organizacijama.

SRBIJA – REGION

DAČIĆ I GUL O UNAPREDjENjU SARADNjE SRBIJE I TURSKE

BEOGRAD, 23. novembra 2012. (Beta) Na sastanku predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i predsednika Turske Abdulaha Gula u Ankari dogovoreno je da se nastavi unapređenje već dobrih bilateralnih odnosa, saopšteno je iz Vlade Srbije. U razgovoru u predsedničkoj palati u Ankari je istaknuto da poseban akcenat treba staviti na unapređenje saradnje Srbije i Turske u oblasti privrede i poljoprivrede, kao i na povećanje međusobne razmene i investicija. Kako se navodi, dogovoren je i nastavak saradnje na realizaciji infrastrukturnih projekata, turske donacije za vojno civilni aerodrom Morava pored Kraljeva. Gul je istakao da je Srbija ključna i najvažnija zemlja regiona i u razgovoru je konstatovano da su za stabilnost čitavog regiona veoma važni srpskoturski dobri odnosi i razvijanje partnerstva dveju zemalja. Dačić i Gul su razmenili mišljenja o svim važnijim regionalnim i međunarodnim pitanjima, navodi se u saopštenju. Gul je sinoć primio premijera Srbije i članove srpske delegacije koji su doputovali u dvodnevnu posetu Turskoj. Dačić će danas u Istanbulu učestvovati na sastanku ministara unutrašnjih poslova Organizacije crnomorskog regiona za ekonomsku saradnju o jačanju saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala.

DAČIĆ I GUL: SRPSKO-TURSKI ODNOSI KLjUČNI ZA REGION

ANKARA, 23. novembra (Tanjug) –Predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saglasio se sa turskim predsednikom Abdulahom Gulom da su za stabilnost regiona veoma važni srpsko-turski dobri odnosi i razvijanje partnerstva dveju zemalja, saopšteno je danas iz Vlade Srbije.Dačić, koji boravi u službenoj poseti Turskoj, razgovarao je juče sa Gulom u predsedničkoj palati u Ankari.Turski predsednik je istakao da je Srbija ključna i najvažnija zemlja regiona, a Gul i Dačić su zajednički konstatovali da su za stabilnost čitavog regiona veoma važni srpsko-turski dobri odnosi i razvijanje partnerstva dveju zemalja.Dvojica zvaničnika su se dogovorila da se nastavi sa unapređenjem već dobrih odnosa Srbije i Turske.Na sastanku, koji je trajao sat i po vremena, istaknuto je da poseban akcenat treba staviti na unapređenje saradnje u oblasti privrede i poljoprivrede, kao i povećanje međusobne razmene i investicija.Kako je navedeno iz vladine Kancelarije za saradnju s medijima, dogovoren je nastavak saradnje na realizaciji infrastrukturnih projekata poput turske donacije za vojno-civilni aerodrom "Morava" u blizini Kraljeva.Dačić i Gul su, takođe, razmenili mišljenja o svim važnijim regionalnim i međunarodnim pitanjima.Srpski premijer nastavlja posetu Turskoj, gde će danas razgovarati s turskim premijerom Redzepom Tajipom Erdoganom.Dačić će, takođe, učestvovati na današnjem sastanku ministara unutrašnjih poslova "BSEC 2012" na temu jačanje saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala.On će se sastati i s ministrom unutrašnjih poslova Ruske Federacije Vladimirom Kolokoltsevim, a nakon toga će govoriti na zajedničkoj konferenciji za novinare s kolegama iz više država.Najavljeno je da će govoriti i ministri unutrašnjih poslova Turske Idris Naim Šahin, Albanije Flamur Noka, Azarbejdzana Usubov Ramil Idrisoglu, Hrvatske Ranko Ostojić i Ruske Federacije Vladimir Kolokoltsev.Prema programu Dačićeve posete Turskoj, on će u Istanbulu razgovarati i s ministrom unutrašnjih poslova Turske Idrisom Šahinom i ministrom unutrašnjih poslova Azerbejdzana Usubova Ramil Idrisaogluom.

DAČIĆ U ISTANBULU O BORBI PROTIV PREKOGRANIČNOG KRIMINALA

BEOGRAD, 23. novembra 2012. (Beta) Premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Istanbulu da se Srbija suočava sa ilegalnim migracijama i da je međudržavna saradnja uslov za borbu protiv prekograničnog kriminala. Na sastanku Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju o jačanju saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala, Dačić je rekao da se Srbija kao tranzitna zemlja suočava s problemom trgovine ljudima, ali i opasnošću da se ti kanali koriste i za šverc oružja i prolazak potencijalnih terorista. "Kao što svaka od naših zemalja nastoji da kroz izgradnju svojih institucija obezbedi sigurnost za svoje građane i napredak sopstvenog društva, tako je i institucionalizovanje međunarodne saradnje u borbi protiv kriminala potvrda i provera upravo te efikasnosti", rekao je Dačić. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, konferenciji u Istanbulu o borbi protiv prekograničnog kriminala prisustvovali su ministri unutrašnjih poslova Rusije, Albanije, Hrvatske, Azerbejdzana i Turske. Planirano je da se Dačić u Istanbulu sastane i s turskim premijerom Redzepom Tajipom Erdoganom.

KOSOVO

EULEKS U BRDjANIMA POZIVA NA UZDRŽANOST

PRIŠTINA, 22. novembra 2012. (Beta) Euleks je pozvao sve strane u Brđanima da se uzdrže od nasilja i da se ponašaju odgovorno kako situacija u tom naselju u Kosovskoj Mtirovici ne bi eskalirala. Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je za agenciju Beta da su pripadnici te misije u Brđanima od sinoć kako bi obeshrabrili svaki potnencijalini sukob između "različitih strana". "Pozivamo sve da se uzdrže od bilo kog čina nasilja i da se ponašaju odgovorno. Euleks prati situaciju, i blisko koordinira sa Kforom i Kosovskom policijom", navela je Gudeljević. U multietničkom naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice jutros se okupio veći broj građana kako bi izrazio protest zbog nastavka izgradnje kuća za Albance koji u tom delu grada nikada nisu živeli. Izgradnja 172 kuće, kako tvrde, promeniće etničku sliku naselja, a dovešće i do etničkog čišćenja u tom delu Kosova. Brđane su danas posetili ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Režepi i direktor policije Špend Madzuni.

VULIN: SITUACIJA U BRDjANIMA NA IVICI PUCANjA, VLADA ZABRINUTA

BEOGRAD, 22. novembra 2012. (Beta) Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je danas da je Vlada Srbije veoma zabrinuta zbog veoma napete situacije u Brđanima i dodao da očekuje od međunarodne zajednice da odmah ispuni obaveze i obećanja i osigura mir u tom delu Kosovske Mitrovice. Vulin je u izjavi postavljenoj na Ju tjubu, ocenio da je sitaucija u Brđanima "na ivici pucanja", ali da Beograd, od predstavnika međunarodne zajednice ima obećanje da do eskalacije neće doći.Prema rečima Vulina, u naselju Brđani konstantno se nastavlja divlja gradnja i uzurpira zemljište koje pripada opštini i pojedincima srpske nacionalnosti, što čine njihove komšije Albanci uz pomoć specijalnih jedinca ROSU. "Veoma sam zabrinut, kao i Vlada. Mi smo aposlutno protiv nasilja. Molimo sve strane da se uzdrže, međunarodnu zajednicu da zaustavi ROSU, da ispuni obaveze i pomogne nam da održimo mirno stanje na Kosovu, jer uz neprekidne tenzije i incidente i stalnu uptorebu oružja nije moguće pregovarati", kazao je Vulin. Vulin je u izjavi na sajtu Ju tjub naveo da je u Brđanima u podne, kada su se u Kosovskoj Mitrovici čule sirene, bilo 10 dzipova ROSU. Portparol Kosovske policije Besim Hoti demantovao je navode medija da su ROSU u Brdajnima, kao i informaciju da je Kfor sprečio pripadnike te jedinicu da uđu u to naselje. Dodao je da su Rosu u bazi Suvi Do, spremne da reaguju, ako zatreba. Srbi se protive izgradnji kuća za Albance u naselju Brdnjani u severnom delu Kosovske Mitrovice jer oni tu nikada nisu živeli. Izgradnja 172 kuće, kako kažu, će promeniti etničku sliku naselja, a dovešće i do etničkog čišćenja u tom delu Kosova. Pre nekolio dana, nepoznate osobe su pucale na grupu Srba u tom naselju.

HOTI: ROSU SPREMNE DA REAGUJU U BRDjANIMA AKO ZATREBA

PRIŠTINA, 22. NOVEMBRA 2012. (Beta) Portparol Kosvoske policije Besim Hoti izjavio je danas da su specijalne jedinice ROSU, stacionirane u Suvom Dolu, spremne da reaguju ako eskaliraju tenzije u Brdajnima, u kojima je tenutno mirno, ali napeto. Hoti je za agenciju Beta rekao da je situacija u Brđanima mirna, ali da postoje tenzije zbog toga što su prekinuti radovi na izgradnji kuće u vlasništvu jednog Albanca. Hoti je dodao da Kfor nije blokirao ROSU na putu za Brdajne, koje su danas obišli čelnici policije ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi i generalni direktor Špend Madzuni. Hoti je tako demntovao informacije prištinskih medija da je Kfor blokirao pripadnike ROSU i da im nije dozvolio da idu prema Brđanima.Nisu tačne ni informacije da su pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ROSU u Brđanima, kako javljaju neki prištinski mediji, već su u bazi u Suvom Dolu i spremno čekaju da reaguju ako zatreba, dodao je Hoti.

NOVICKI: KFOR ĆE REAGOVATI U SLUČAJU UGROŽAVA BEZBEDNOSTI

PRIŠTINA, 22. novembra 2012. (Beta) Portparol Kfora Uve Novicki izjavio je danas da je situacija na severu Kosova, posebno u selu Brđani napeta ali mirna, i da su međunarodne mirovne snage intenzivirale patroliranje u tom delu kosova. "Kfor zadržava pravo da reaguje ukoliko bude počinilaca koji predstavljaju pretnju sigurnom i bezbednom okruženju", rekao je Novicki za Radio slobodna Evrope. On je rekao da pored Kfora, Euleksa, Policije Kosova i Bezbednosnih snaga Kosova, niko drugi nije ovlašten da na Kosovu legalno nosi oružje. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi, danas je prilikom posete selu Brđani izjavio da su Kfor i Euleks dužni da obezbede uslove da se u miru nastavi izgradnja kuća za stanovnike tog naselja na severu Mitrovice.

KFOR GRUBO UPAO U ZGRADU OPŠTINE KOSOVSKA MITROVICA

KOSOVSKA MITROVICA, 22. novembra 2012. (Beta) Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je danas da su pripadnici Kfora jutros grubo upali u njegovu kancelariju, u nameri da ga uhapse, ali da ga nisu našli. Pantić je rekao agenciji Beta da mu je zamenik preneo da su to bili pripadnici američkog Kfora koji su ga optužili da je juče svojim govorom na mitingu ugrozio živote vojnika međunarodnih snaga. Rekli su i da neću da razgovaram sa njima što nije istina, naveo je Pantić i dodao da on sarađuje sa pripadnicima Kforovih timova i Euleksa što se za njihove predstavnike ne može reći. "Ovaj potez američkih vojnika smatram otvorenom pretnjom što su vojnici Kfora rekli i mom zameniku", rekao je Pantić i dodao da ovakvi potezi ne doprinose smirivanju situacije i rešavanju problema mirnim putem. "Ovo me nije uplašilo i nastaviću da sa građanima protestujem zbog svih dešavanja koja nisu u skladu sa našim interesima i moja obaveza je da budem uz građane Kosovske Mitrovice i delim njihovu sudbinu", rekao je.

ŠALjA KOORDINATOR TIMA ZA NORMALIZACIJU ODNOSA SA SRBIJOM

PRIŠTINA, 22. novembra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga imenovala je danas za koordinatora kosovskog tima za normalizaciju odnosa sa Srbijom Bljerima Šalju funkiconera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, stranke čiji se lider Ramuš Hardinaj nalazi u Haškom tribunalu. Šalja, prvi potpredsednik stranke, bio je učesnik svih razgovora između dve zemlje. Bio je koordinator kosovske delegacije za razgovre o statusu vođene uz posredovanje UN i član delegacije u razgovorima u Rambujeu. Kao prvi potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, Šalja je prvi čovek stranke od vremena od kada se protiv lidera stranke Ramuša Haradinaja vodi ponovljeni postupak pred Haškim tribunalom, a čije se oslobađanje na Kosovu očekuje 29. novembra kada sudsko veće treba da objavi odluku. Imenovanje Šalje na ovu dužnost je pozdravila Vlada Kosova.

SRBIJA

NIKOLIĆ: KOSTARIKA BI MOGLA DA BUDE MOST SRBIJE SA L. AMERIKOM

BEOGRAD, 22. novembra 2012. (Beta) Šef diplomatije Kostarike Hose Enrike Kastiljo Barantes predložio je danas u razgovoru sa srpskim predsednikom Tomislavom Nikolićem da bi Kostarika mogla da predstavlja most za razvijanje ekonomskih, trgovačkih i političkih odnosa između Srbije i zemalja Latinske Amerike.Nikolić je pozdravio taj predlog i istakao da je Beograd otvoren za saradnju sa Kostarikom, napomenuvši da se Srbija nalazi u ekonomskim problemima i da je zato neophodno pronalaženje novih tržišta za srpske firme, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije. On je dodao da je nova vlast u Srbiji odlučna da ostvari promene u zemlji, kako bi pokrenula proizvodnju i zaposlila građane. Barantes je izrazio uverenje da će Srbija rešiti probleme sa kojima se suočava i ostvariti prosperitet za svoje građane. Šef diplomatije Kostarike sastao se danas i sa srpskim kolegom Ivanom Mrkićem, a dva zvaničnika su konstatovala da su odnosi između San Hosea i Beograda "dugi i vrlo dobri", sa prostorom za njihovo poboljšanje u ekonomskom, kulturnom i naučnom smislu.

VUČIĆ S NORVEŠKIM ZVANIČNICIMA U OSLU

BEOGRAD, 23. novembra 2012. (Beta) Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Oslu s članovima Stalnog komiteta norveškog parlamenta koje je predvodila poredsednica Ine Mari Eriksen Sereide, saopštilo je ministarstvo odbrane Srbije. Predsednica Komiteta naglasila je da Norvešku i Srbiju vezuju tradicionalno dobri odnosi i izrazila uverenje da političke i ekonomske veze dve zemlje mogu i moraju biti na još višem nivou. Vučić je istakao da Norveška danas predstavlja najvećeg stranog investitora u srpskoj privredi, a da će Srbija novim setom zakona o javnim nabavkama i javnim preduzećima, kao i žestokom borbom protiv korupcije, poboljšati investicioni ambijent. On je pozvao norvešku vladu i privatne kompanije da ulažu u Srbiju. Vučić se u Oslu sastao i s ministarkom odbrane Norveške AnomGrete StremEriksen, s kojom je razgovarao o unapređenju vojne, vojnoekonomske, vojnoedukativne i vojnomedicinske saradnje. "Srbija, poštujući svoj Ustav i skupštinsku deklaraciju, neće ulaziti u NATO ili bilo koji drugi vojni savez, ali će kroz program Partnerstvo za mir nastaviti dalju modernizaciju i profesionalizaciju oružanih snaga, kao i unapređenje i razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije", rekao je Vučić. On je dodao da je jedan od prioriteta ministarstva odbrane i razvoj bilateralnih odnosa s Norveškom, koja je pružila veliku pomoć Vojsci Srbije u sprovođenju reformi sistema odbrane i vojnog obrazovanja, kao i velikim brojem realizovanih donacija u proteklom periodu. Tokom sastanka dogovoren je nastavak saradnje u oblasti ljudskih resursa, kao i uspostavljanje saradnje na programu povećanja energetske efikasnosti u sistemu odbrane Srbije. Norveška ministarka je naglasila da je Srbija za Norvešku partner od poverenja. Vučić je danas položio venac na groblju Vestre Gravlund Jugoslovenima umrlim tokom internacije u Drugom svetskom ratu, a uveče će se sastati i a ministrom spoljnih poslova Norveške Espenom Bartom Eideom.

SRBIJA – EKONOMIJA

DACIC: VRATA SRBIJE OTVORENA ZA RUSKI KAPITAL

BEOGRAD/FRANKFURT, 23. novembra (Tanjug) –Premijer Srbije Ivica Dacic izjavio je danas na ekonomskom forumu u organizaciji Sberbanke u Frankfurtu, da su vrata privrede Srbije širom otvorena za ruski kapital.Kako je navedeno u saopštenju Vlade Srbije, Dacic je istakao da je veoma važno da u Srbiji bude ruskih banaka. Premijer Srbije je naglasio da je Srbiji, ako želi da izade iz ekonomske krize, interes da razvija ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom i da ima sporazum o strateškom partnerstvu. "To ne može da se realizuje bez prisustva ruskog finansijskog kapitala u zemlji i zato su vrata za Sberbanku i za VTB banku, koja je takode jedna od najvecih ruskih banaka, širom otvorena, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu", rekao je Dacic.Kako je navedeno, premijer je prisustvovao i potpisivanju Memoranduma o razumevanju radi podsticanja medusobne saradnje i investicionih ulaganja izmedu Ministarstva finansija i privrede Srbije i Sberbank Rusija. "Cilj nam je da Sberbanka uveca kapital koji ce biti u Srbiji, kapital koji ce pre svega biti plasiran za razvoj privrede", rekao je Dacic. On je naveo da bi bilo idealno kada bi kapital bio plasiran za finansiranje izvoznouvoznih poslova koje Srbija ima sa Ruskom Federacijom i dodao da bi jedino tako mogli da razvijamo naše ekonomske odnose.Dacic je zainteresovanost Sberbanke ocenio kao "veliku stvar" za Srbiju, posle politickih dogovora koje su on i predsednik Srbije Tomislav Nikolic imali sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedevim. Dacic je ocenio da je pozitivno je i to što se ceo dogadaj održao u Nemackoj koja je takode jedan od najvecih ekonomskih partnera Srbije i izrazio nadu da ce ta zemlja biti i jedan od politickih partnera.

BACEVIC: DOGOVORENI USLOVI RUSKOG KREDITA

BEOGRAD, 23. novembra (Tanjug) –Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bacevic izjavio je da su svi uslovi za dobijanje ruskog kredita od milijardu dolara dogovoreni, osim visine kamate o kojoj bi uskoro trebalo da se izjasni rusko ministarstvo finansija. "Dogovoreno je sve osim jednog, a to je kolika ce biti kamata na povucena sredstva i ocekujemo da se u toku ove sedmice, eventualno sledece, rusko ministarstvo finansija izjasni o tom predlogu", rekao je Bacevic za televiziju Vojvodine.On je naveo i da je srpska vlada formirala tim za razgovore oko visine te kamate i da ce u timu biti ministar finansija Mladan Dinkic i još jedan clan iz Ministarstva finansija. Bacevic je rekao da postoje obecanja i dogovori, za sada u usmenoj formi, i podsetio da je potpisan protokol o povoljnijim uslovima, nego što bi bili uslovi zaduživanja kod neke druge komercijalne banke ili drugog komercijalnog kredita. Prema njegovim recima, 300 miliona dolara ruskog kredita popunilo bi ovogodišnji budzetski deficit, a povlacenje preostalih 700.000 dolara ce biti realizovani u tri faze. Bacevic, koji je jedan od potpisnika protokola zasedanja Srpsko ruskog meduvladinog komtiteta za saradnju najavio je da bi narodni poslanici pocetkom decembra trebalo da odlucuju o davanju statusa nacionalnog projekta za gasovod "Južni tok".