SRBIJA – EU

NIKOLIĆ: TU SMO, AKO NAS HOĆETE, AKO IMATE NEKE NOVE USLOVE ONDA NAS NEĆETE

VRŠAC, 21. novembra (Tanjug) – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da se Srbija nalazi pred velikim iskušenjima i da zato treba da ostane jedinstvena."Insistiram i molim da ostanemo jedinstveni i da se okrenemo sebi i budućnosti naše dece", rekao je predsednik Srbije.Nikolić je na otvaranju fabrike Lamp ist u Vršcu poručio da je na Srbiji da ispuni uslove koje je Evropa postavila svima i da kaže: " Izvolite, tu smo, ako nas hoćete. Ako imate neke nove uslove onda nas nećete". Prema njegovim rečima, Srbija ima mnogo da nauči iz prošlosti a to što prošlost nije iskoristila kao učiteljicu "sada joj se sveti".Predsednik je naglasio da je Srbija opterećana mnogim problemima i teškoćama, da je neke od tih problema stvorila sama a da su joj drugi natovareni bez njene krivice."Naše je da to ispravljamo, popravljamo i da radimo. Nama na vlasti koji smo preuzeli odgovornost i slavu ostaje da zapošljavamo ljude, a ako u tome ne uspemo neće nam biti mesta tu gde smo danas", kazao je Nikolić.

MRKIĆ: SRBIJA BI ODUSTALA OD ČLANSTVA U EU ZBOG KOSOVA

BERLIN, 21. novembra (Tanjug) – Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić je izjavio da bi Srbija odustala od članstva u Evropskoj uniji (EU), ukoliko bi ono bilo uslovljeno priznanjem Kosova.''Mi bi, onda, odustali od članstva'', odgovorio je Mrkić u intervjuu nemačkom listu ''Tagešspigel'' na pitanje o tome šta bi se dogodilo, ako EU postavi priznanje Kosova, kao uslov za prijem Srbije.Mrkić je, upitan da li bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova, ukoliko bi istovremeno došlo do razmene teritorija, odgovorio da ''nas storija uči da su pri političkim pregovorima sve opcije na stolu''.On je ocenio da, ako strane zaista žele, one mogu da nađu rešenje i naglasio da ''crvenu liniju'' za Srbiju povlači, odnosno, određuje samo srpski ustav.''Mi želimo da kosovski Albanci mogu da vode jedan normalni život i nemamo nikakv interes da oni pate'', rekao je Mrkić.Govoreći o načinima za poboljšanje odnosa sa Kosovom, Mrkić je ukazao da se razgovori s Prištinom održavaju u konstruktivnoj atmosferi.''Dijalog između nas i Prištine, koji moderira EU, vodi se, na našu inicijativu, na najvišem nivou između našeg šefa vlade i vođstva u Prištini. Razgovori se održavaju u jednoj konstruktivnoj atmosferi. U stvari, do sada se nije govorilo o zaista senzibilnim temama. Takozvani Kosovari, albanska manjina u Srbiji, očekuju da dobiju sve što žele'', rekao je Mrkić i dodao da njih u tome, između ostalih, podržava i Nemačka.On je upozorio da, ako se zaista želi održivo rešenje, tada ono mora biti prihvatljivo za obe strane.''Albanci su svoju takozvanu državu osnovali na srpskoj teritoriji. Mi smo spremni da prihvatimo realnosti, ali to moraju, takođe, svakako i oni da učine'', rekao je Mrkić.Na konstatciju lista da je, prema srpskom ustavu Kosovo deo Srbije i pitanje da li jedna potpuna nezavisnost isključena, Mrkić je ukazao na potrebu diskusija i razgovora, kako bi se videlo kakvu viziju budućnosti ima Priština.On je rekao da Albanci, doduše, imaju jake pomagače, ali da bez jedinstva njihova država, ipak, ne može biti član Ujedinjenih nacija. Na ocenu lista da su, posebno Bosna i Hvratska, uznemireni zbog izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolićevih o tome da u Srebrenici nije bilo genocida, Mrkić je rekao da ne želi da komentariše izjave i, navodeći da je na početku bilo strahovanja koja se tiču nove vlade, podvukao da su u međuvremenu kontakti sa susedima veoma dobri.Ono što, međutim, preti tim odnosima je, prema Mrkićevim rečima, najnovija odluka Haškog tribunala o dvojici hrvatskih generala, puštenih na slobodu.''Ti generali su odgovorni za veoma mnogo srpskih žrtava. Time su srpske žrtve degradirane u žrtve druge klase, žrtve, preko kojih čovek jednostavno može preći'', rekao je Mrkić i dodao da su čak i Srbi, koji su godinama bili za saradnju sa Hagom, razočarani.''To je, očito, bila poliltička odluka'', istakao je ministar, koji je na pitanje o tome ko bi mogao političcki da utiče na sud, odgovorio da to znaju samo sudije, odgovorne za odluku- trojica od pet sudija.Mrkić je podsetio da su dovojica sudija, koja su bila protiv odluke, jasno rekla da je ona bez jurističke podloge.Na hipotetičko pitanje šta bi Srbija danas učinila, ako bi bila pred odlukom da izruči generala bosanskih Srba Ratka Mladića, odgovorio da je tom odlukom (o generalima) sve dovedeno u pitanje.Naglašavajući da nema ni jednog jedinog Hrvata iz Hrvatske koji mora da služi kaznu za masakr nad Srbima, Mrkić je rekao da na drugoj strani, međutim, ima 50 Srba, među njima visoko rangirani predstavnici vojske, policije i tajnih službi, ukupno osuđenih na skoro hiljadu godina.''Ta presuda je uništila puno od poverenja koje smo mi u regionu mukotrpno gradili. Mi smo, međutim, odlučini da nastavimo proces pomirenja'', rekao je.Povodom današnjeg razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vestervelom, Mrkić je rekao da je to njihov prvi susret i da bi tu, pored upoznavanja i naravno, pitanja vezanih za pristup Srbije EU i situacije na Bliskom istoku, gde su obojica ministara upravo boravila, mogla da bude jedna od tema.Kada je reč o povećanom prilivu u Nemačku podnosioca zahteva za azil, uglavnom Roma iz Srbije, što je, sudeći prema izjavama nemačkih političara i pisanju nemačkih medija, očito, naljutilo Berlin, Mrkić je izjavio da on samo može da kaže da je Srbija sve pokušala, kako bi to sprečila.''Ali to nije lako'', rekao je, navodeći da te ljude u Nemačkoj mame visoki životni standard i finansijski efekti za azilante.Osim toga, granica ka Mađarskoj je, prema rečima srpskog ministra, veoma propustljiva.Mrkić je rekao da Romi u Srbiji nisu diskriminisani i da oni slede samo svoj sopstveni stil življenja.''Taj Problem ne postoji samo kod nas. I član EU, Rumunija, ima te probleme'', rekao je.Na opasku da mnogi Romi žive u veoma teškim uslovima, bez grejanja, Mrkić je naveo da postoje oni koji su se odlučili tako da žive i da je Srbija pokušala više puta da to promeni, ali da i onda, kada im se ponudi smeštaj, oni idu tamo gde mogu da dobiju više novca.

PONIŠTENA PRVOSTEPENA PRESUDA HAŠKOG TRIBUNALA / REAKCIJE

DAČIĆ: MAKSIMALNA PODRŠKA ZA JEREMIĆEVU INICIJATIVU

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić najavio je maksimalnu podršku inicijativi predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića da se u tom telu u aprilu vodi debata o radu Tribunala. "Srbija zbog haške nepravde neće podizati 'Berlinski zid', ali ćemo činiti sve što je u našoj moći i iskoristiti sve raspoložive mehanizme da zaštitimo naše nacionalne i državne interese. To danas nije nimalo lako, jer se danas sve sme Srbiji uraditi", rekao je Dačić u intervjuu za Večernje novosti od srede. Jeremić je za 10. april 2013. godine zakazao javnu raspravu u Generalnoj skupštini UN o ulozi međunarodnih ad hok krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenja između naroda.Dačić je naveo da se u slučaju oslobađanja Gotovine i Markača, ne govori o uspehu Hrvatske, već o njenom "velikom bratu" koji je pomogao da se izvrši akcija Oluja i koji ima interes da svi akteri budu proglašeni nevinim. "Svi smo mi danas u kući 'velikog brata', samo je on nekom malo rođeniji", rekao je Dačić. Dačić je kazao da povodom oslobađajuće presude hrvatskim generalima "neće sedeti skrštenih ruku", i da, ukoliko ništa drugo, Srbija mora da podrži građane koji su pokrenuli razne tužbe širom sveta protiv Hrvatske, a u vezi sa akcijom Oluja. Premijer je istakao da se "ne treba busati u nacionalističke grudi, već da sada treba odigrati hladno i mudre glave". "Ovo je odluka koja obesmišljava srpske žrtve i čini ih bezvrednim. Ispada da u Evropi postoji jedan narod koji možete da proterujete i ubijate, a da za to niko ne odgovara. Razgovarao sam i sa predstavnicima EU i mogu vam reći da su i oni prilično šokirani i zatečeni", rekao je Dačić. Upitan da li 29. novembra, kada se očekuje izricanje presude bivšem zapovedniku OVK Ramušu Haradinaju optuženom za zločine nad pritvorenicima u logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana, u proleće i leto 1998. godine, Dačić je odgovorio da "se od Tribunala, nažalost, svašta može očekivati". Komentarišući rešenje za kosovski problem, Dačić je rekao da ne vidi zašto ne bi bio moguć i "Dejton" za Kosovo, kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini. "I dalje mislim da to rešenje ne treba unapred odbacivati...Taj sporazum možda ima neke manjkavosti, ali ne verujem ni da bi ga bilo ko, posle toliko godina, napisao bolje nego što je to urađeno tada", rekao je Dačić. Na pitanje dokle se stiglo sa izradom platforme za pregovore o Kosovu i kada će ona biti predstavljena javnosti, Dačić je rekao da će se o tome razgovarati posle Nove godine. "Do tada, Srbija treba jasno da definiše šta želi da postigne u smislu konačnog rešenja", kazao je premijer.

HAŠKO TUŽILAŠTVO: ODLUKA APELACIONOG VEĆA JE KONAČNA

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Savetnik glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, Frederik Svinen izjavio je večeras da Tužilastvo neće tražiti reviziju odluke Apelacionog veća, koje je oslobodilo hrvatske generale optužene za zločin nad civilima u akciji Oluja. Za Tribunal nema narednog koraka, jer je konačna odluka doneta, izjavio je za RTS savetnik glavnog haškog tužioca. "Kada pogledate na bilo koju odluku pitanje je šta tu može da uradi. U teoriji postoji preispitivanje, obe strane mogu da zatraže reviziju odluke, ako se pojave nove činjenice koje nisu bile na raspolaganju tokom procesa, to postoji kao mogućnost u teoriji, ali mi u ovom trenutku ne planiramo to da uradimo", kazao je Svinen.

ADjIUS SE OGRADIO OD ODLUKE O OSLOBADjANjU GENERALA

HAG, 21. novembra (Tanjug) – Malteški sudija Haškog tribunala i član Apelacionog veća Karmel Ađijus "oštro" se ogradio od presude Apelacionog veća koje je oslobodilo hrvatske generale u izdvojenom mišljenju, koje je u pisanoj formi dodato presudi, piše "Malta tudej".On je naveo da se "distancirao" od oslobađajuće presude i da je zajedno sa italijanskim kolegom Faustom Pokarom izrazio zabrinutost zbog načina na koji su njihove kolege sudije rešile žalbu.Pokar je istakao da se suštinski ne slaže sa odlukom "koja je u suprotnosti sa svakim smislom pravde", a Ađijus je bio toliko oštar da je postavio pitanje da li njegove kolege mogu ostati na toj funkciji posle ovakve presude."Većina sudija Apelacionog veća koji, za razliku od Sudskog veća, nisu imali priliku da saslušaju sve dokaze, jednostavno odbacuje razmatranja i procene Sudskog veća na način koji smatram neuobičajenim i neprihvatljivim", rekao je Ađius.On je dodao da su sudije Meron, Robinson i Ginej očigledno izgubili iz vida suštinsko pitanje i zauzeli suviše usko gledište.Sudija Ađijus je istakao da se ne slaže skoro ni sa jednim zaključkom većine sudija Apelacionog veća, kao ni sa pristupom njegovih kolega i objavio je da se distancira i od tog pristupa."Osim toga što je apsolutno neopravdan, pristup većine sudija Apelacionog veća, takođe, predstavlja neopravdano odstupanje od pravila Haškog tribunala da dokazane odluke Sudskog veća ne treba olako menjati", smatra on.

JEREMIĆ: NE MOŽE BITI BLOKIRANA DEBATA U UN O TRIBUNALU

BEOGAD, 21. novembra (Tanjug) – Ne postoji formalna mogućnost za blokadu debate o Haškom tribunalu u Generalnoj skupštini UN koju je zakazao Vuk Jeremić, i pored nezvaničnih informacija da se neke uticajne članice Saveza bezbednosti - SAD, Velika Bitanija i Francuska, protive toj raspravi, piše "Politika" u analizi te informacije."I kad bi postojao politički pritisak nekih zemalja, to ne bi onemogućilo da se rasprava o ovoj temi ipak održi", kazao je izvor lista iz Svetske organizacije.Predsednik GS UN Vuk Jremić objasnio je da je odluku o održavanju javne rasprave o ulozi i učinku Haškog tribunala i drugih "ad hok" sudova čiji je osnivač UN, sazvao nakon konsultacija sa državnim vrhom Srbije.On je rekao da očekuje pritiske da se od rasprave odustane, ali da odustajanja neće biti."Inicijcativa je bila moja i odgovornost leži na meni. Ona leži na predsedniku GS UN po Povelji UN i po Poslovniku o radu GS. Ali pre formalne odluke konsultovao sam se sa držanim vrhom", rekao je Jeremić.

DjURIĆ: UTVRDITI ODGOVORNOST ZA ETNIČKO ČIŠĆENjE

BEOGRAD, 21. novembra (Tanjug) – Srbija je principijelno opredeljenja za to da se utvrdi odgovornost za vođenje politike koja je "rezultirala najmonstruoznijim zločinima i etničkim čišćenjem bez presedana", izjavio je savetnik predsednika Republike Marko Djurić za "Politiku".Djurić je, odgovarajući na pitanje kakva je sudbina srpske tužbe za genocid protiv Hrvatske, naglasio da je u interesu budućih generacija da se pravnim sredstvima "identifikuju i označe nosioci subjektivne i objektivne odgovornosti".On je podsetio da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić značajnu pažnju posvetio intenziviranju političkih odnosa u regionu i učestvovao na skupovima na kojima se sretao s državnim predstavnicima zemalja i naroda koji žive sa nama i pored nas."Cilj Srbije je rad na prevazilaženju suprotnosti, a ne produbljivanje postojećih razlika", kazao je i dodao da će o eventualnom učešću Nikolića na samitu šefova država regiona koji će biti održan u Crnoj Gori, na kome će učestvovati i kosovska predsednica Jahjaga, javnost biti obaveštena kada odluka bude doneta.Na pitanje da li se može očekivati odlazak Nikolića u Sarajevo, Djurić je kazao da je siguran da će se "u neko dogledno vreme" stvoriti povoljni uslovi za tu posetu. "Bazirajući svoj stav na neospornoj činjenici da Srbija i BiH imaju puno razloga da sarađuju na dobrobit svih svojih građana, siguran sam da će se u neko dogledno vreme stvoriti povoljni uslovi za posetu predsednika Nikolića Sarajevu", kazao je. On je rekao da deli mišljenje predsednika Nikolića da se odnosi među državama "ne smeju zasnivati na ličnim simpatijama njihovih lidera, već se moraju zasnivati prvenstveno na interesima tih država da sarađuju u cilju unapređenja kvaliteta života njihovih građana".Što se tiče poseta Nikolića Grčkoj i njegovih susreta s grčkim predsednikom i premijerom, "samo su potvrdili visok nivo razumevanja koji postoji između dve prijateljske države", ukazao je. "Jasno je da Republika Srbija nikada neće učiniti bilo šta što bi narušilo ovakve odnose i sigurni smo da i naši grčki partneri razmišljaju na isti nacin. Ova činjenica čini veze između naših naroda neraskidivim, a perspektivu razvoja međudržavnih odnosa stabilnom i snažnom", naglasio je. Djurić je kazao da ono što predstavlja konstantu u odnosu Srbije prema susedima - jeste iskrena želja da se oni unaređuju iz dana u dan, i da se kroz dijalog i saradnju na svim nivoima dođe do sveobuhvatnih i održivih rešenja za preostala otvorena pitanja.

SRBIJA

MRKIĆ SA HOJZGENOM O TRIBUNALU, KOSOVU, REGIONU

BERLIN, 20. novembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić razgovarao je danas u Berlinu sa savetnikom za spoljnu politiku i bezbednost nemačke kancelarke Angele Merkel Kristofom Hojzgenom o evropskoj intergraciji Srbije, saradnji u regionu, problemu Kosova i Haškom tribunalu. "Razgovarano je o oslobađajućoj presudi Haškog tribunala za hrvatske generale, o političkom dijalogu sa predstavnicima Prištine, reformama koje se sprovode u Srbiji u skladu sa statusom kandidata za članstvo u EU, o saradnji u regionu i o odnosima Srbije i Nemačke", rekao je Mrkić agenciji Beta. Ministar Mrkić sutra će u Belrinu razgovarati sa šefom nemačke diplomatije Gidom Vesterveleom.

OPOZVAN AMBASADOR SRBIJE U MAKEDONIJI

BEOGRAD, 21. novembra 2012. (Beta) Predsednik Nikolić opozvao je sa dužnosti ambasadora Srbije u Makedoniji Tomislava Djurina, objavljeno je u najnovijem broju Službenog glasnika. Ukaz predsednika o opozivu stupa na snagu danas.Djurin je za ambasadora u Makedoniji postavljen 2009. godine.

PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE

JAHJAGA: DIJALOG JEDINI PUT KA REŠENjU A NE NOVI DEJTON

PRIŠTINA, 20. novembra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga ocenila je danas da je dijalog u Briselu jedini način za normalizaciju odnosa i rešenje otvorenih pitanja između Kosova i Srbije i odbacila mogućnost da se rešenje nađe u nekom novom Dejtonskom sporazumu, rekao je portparol predsednice Arber Vlahiu. Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, povodom 17 godina od Dejtonskog sporazuma, da je i za druge probleme, kao što je Kosovo i Metohija, moguć neki novi Dejtonski sporazum. "Suverenitet Kosova i teritorijalni integritet, a ni nezavisnost nisu bile niti mogu biti teme razgovora sa bilo kim. To pitanje je zauvek zatvoreno i izraža volju naroda Kosova i podršku, međunarodne zajednice, SAD i EU", kazao je Vlahiu za Radio Slobodna Evropa. Vlahiu je podsetio da su Kosovo i Srbija od prošle godine uz posredovanje EU i podršku SAD vodile razgovore i da je postignut određeni broj sporazuma, koje treba spovesti jer su na dobrobit građana dve države. "Kosovo je nezavisna država i Deklaracija nezavisnosti od 15. februara 2008. godine je proglašena...Kosovo je prošlo kroz proces razgovora koji je trajao više od 15 meseci i vodio ga je izaslanik UNa o statusu Marti Ahtisari", podsetio je Vlahiu.

TAČI: POBEDIĆU DAČIĆA I U MIRU

PRIŠTINA, 20. novembra 2012. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači rekao je danas, povodom izjave premijera Srbije Ivice Dačića da bi ga likvidirao da su se sreli tokom sukoba na Kosovu, da će on i Kosovo kao i u ratu, tako i u dijalogu sa Beogradom biti pobednici."Suočili smo se sa njegovom (Dačićevom) vojskom i policijom na Kosovu. Osećam se veoma ponosnim što smo dobili tu bitku, taj rat. Kosovo je danas slobodno, nezavisno, svakim danom se sve više konsoliduje i sigurnim koracima ide ka integraciji u NATO i EU. Pobedili smo u ratu, pobedićemo i u miru", rekao je Tači. Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je za televiziju Pink da bi likvidirao Tačija da ga je sreo u vreme rata na Kosovu i Metohiji, ali je i dodao da je sada vreme mira pa treba tražiti resenje. "Da sam sreo Tačija u vreme rata, verovatno bih ga likvidirao, a i on mene. A kad je došlo do mira, moramo da nađemo neko rešenje", rekao je Dačić. Tači je rekao da se oseća ponosnim što je jedan od osnivača bivše OVK i projekta oslobađanja Kosova, te je dodao da je uveren da će kao i u ratu i sada biti pobednik. Prema njegovim rečima, period kada je bilo vreme za pružanje otpora i kada je počeo da se organizuje politički i vojni otpor je jedan od ključnih perioda naroda Kosova. Premijer Kosova Hašim Tači i premijer Albanije Salji Beriša su danas u Prištini pustili u rad digitalnu vezu, koja će omogućiti bolje, kvalitetnije i brže povezivanje internet mreža dve zemlje.

KOSOVO

DAČIĆ: ISTA PRAVA ZA SVE NA KOSOVU

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Srbija insistira da međunarodne misije pod okriljem UN osiguraju da svi građani na Kosovu imaju potpunu zaštitu i da uživaju jednaka prava, izjavio je danas premijer Dačić u razgovoru sa specijalnim predstavnikom UNMIKa Faridom Zarifom. Dačić je, kako je saopštila Vlada, ukazao da je neophodno da UNMIK ostane aktivan činilac sa značajnom ulogom u obezbeđivanju stabilne bezbednosti na Kosovu. U razgovoru istaknuto da bi sva sporna pitanja trebalo da budu rešavani dijalogom i mirnim putem, jer to jedini način za obezbeđivanje trajnog mira na prostorima.

IZJAVE IZ SRBIJE PRITISAK NA TRIBUNAL U SLUČAJU HARADINAJ

PRIŠTINA, 20. novembra 2012. (Beta) Vlada Kosova ocenila je danas da izjave srpskih zvaničnika da očekuju oslobađajuću presudu bivšem premijeru Kosova Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom predstavljaju pritisak na taj sud. Srpski zvaničnici su nakon oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, prvobitno osuđenim na 24 i 18 godina za zločine nad srpskim civilima u akciji Oluja, naveli da očekuju da će odgovornosti biti oslobođen i Ramuš Haradinaj jer Haški tribunal donosi političke presude. "Vlada Kosova sa posebnom pažnjom prati proces u Tribunalu protiv bivšeg komandanta Operativne zone Dukađin Ramuša Haradinaja i njegovih saboraca Ljaha Brahimaja i Idriza Baljaja. Vlada i sve druge institucije zemlje poštovale su saradnju sa Tribunalom i u tom smislu postale odličan primer saradnje sa međunarodnom pravdom", navodi se u današnjem saopštenju Vlade Kosova. U saopštenju se ukazuje da su Vlada i narod Kosova uvek verovali u međunarodnu pravdu i pravičnu borbu OVK. "Vlada ukazuje da pravda treba da bude nezavisna, nepristrasna i stručna i da ne treba da bude pod bilo kakvim uticajem, pa samim tim i politike. Izjave sprkih zvaničnika predstavljaju pokušaj da se utiče na odluku Haškog tribunala u slučaju Haradinaj", navodi se u saopštenju. Vlada veruje da će Haški tribunal doneti pravičnu odluku na koju niko ne može uticati, dodaje se u saopštenju.

SRBIJA – EKONOMIJA

NIKOLIĆ: JEDINI NAČIN DA SRBIJA IDE DALjE

VRŠAC, 21. novembra (Tanjug) – Predsednik Nikolić govoreći o investiciji italijanske kompanije "Lamp San Prospero", predsednik je rekao da se radi o samo jednoj investicija te zemlje i naglasio da će još mnogo investicija biti u vreme njegovog mandata."To je jedini način da Srbija ide dalje", poručio je on.Nikolić je naglasio da su radnici u Srbiji školovani ali, kako je rekao, nažalost malo plaćeni i da će zato insistirati da se to promeni."Radnici moraju da budu plaćeni bolje da bismo podigli standard", kazao je Nikolić.Prema njegovim rečima, investiranje kompanije "Lamp ist", koja se bavi proizvodnjom i štampanjem ambalaže za farmacetsku industiju, Vršac, u kome postoji prostor za razvoj i poljoprivrede i industrije, je pravi izbor. "Farmaceutska industrija je specifična i dobro je što se ulaže u nju. Mi smo uradili koliko smo mogli, a sada su došli ljudi sa više kapitala i znanja da je dalje šire", kazao je Nikolić.On je italijanskim investitorima poručio da nema ničeg boljeg nego da nastave da ulažu u Srbiju i ostvaruju novi profit.

MMF: PREAMBICIOZAN CILjANI BUDžETSKI DEFICIT U 2013.

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je na kraju posete Srbiji saopštila da je fiskalna konsolidacija hitan prioritet vlasti u Srbiji i da je teško dostižan planirani budzetski deficit u 2013. godini. Zuzana Murgasova, koja je predvodila misiju MMFa, izjavila je da se ekonomija Srbije suočava sa brojnim izazovima. "Fiskalni deficit se znatno povećao u toku 2012. godine u odnosu na prvobitni budzet i prošlogodišnji nivo i na neodrživo visokom je nivou. Javni dug je takođe zabeležio značajan porast", ukazala je Murgasova. Dodala je i da je težak teret spoljnog duga, da je inflacija osetljiva, nezaposlenost visoka, a da je ekonomska aktivnost znatno oslabila u uslovima nepovoljnog globalnog okruženja. Procena MMF je da će bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji u 2012. godini biti manji za dva odsto, a da će naredne godine uslediti umeren privredni oporavak. "Ukoliko pogoršanje fiskalne situacije u 2012. godini bude niže u odnosu na rebalans budzeta, kao što trenutno očekuju vlasti, bilo bi od kritične važnosti da se ovi viškovi uštede", predložila je Murgasova i upozorila da u narednom periodu rešavanje ekonomskih izazova zahteva pronalaženje odgovarajuće ravnoteže između ciljeva fiskalne konsolidacije i ekonomskog rasta. Konsolidaciju bi, prema njenim rečima, trebalo da podrže kredibilne mere koje bi obezbedile da srednjoročna fiskalna konsolidacija i snižavanje duga budu "pouzdano dostižni". Misija MMF smatra da se "identifikovane mere možda neće pretočiti u potpuno potrebno prilagođavanje u 2013. godini, a da je objavljeni cilj budzetskog deficita za 2013. godinu "preterano ambiciozan". Vlada Srbije je predvidela deficit od 3,3 odsto BDPa. "Iako misija pozdravlja deo fiskalnih mera vlasti kojima je započeta fiskalna konsolidacija, ostaje prostor za poboljšanje kvaliteta budzeta za 2013. godinu. Tokom srednjoročnog perioda, potrebno je da politike budu usmerene ka održivoj, višegodišnjoj fiskalnoj konsolidaciji radi smanjenja javnog duga ispod zakonske granice od 45 procenata BDPa, uz akcenat na racionalizaciji rashoda", navela je Murgasova. Ocena misije MMF je da je dobro opredeljenje Srbije da nastavi režim targetiranja inflacije i da je restriktivnija monetarna politika u poslednjim mesecima bila primerena nastojanjima da se spreči rast inflatornih očekivanja, što bi, uz fiskalno prilagođavanje, trebalo da pomogne da se snizi inflacija tokom 2013. godine. "Ostvarivanje napretka po pitanju obimnog programa strukturalnih reformi od ključne je važnosti da bi se mogao realizovati potencijal ekonomskog rasta Srbije", istakla je Murgasova. Dodala je da je misija MMF tokom posete Srbiji, od 13. novembra, razgovarala o mnogim reformama koje su naznačene u nacrtu Fiskalne strategije i predloženim oblastima za unapređenje i ukazala na značaj provovremene primene predloženih mera. Najavljeno je da će razgovori MMF sa vlastima u Srbiji biti nastavljeni u toku narednih meseci.

IKEA NIJE ODUSTALA OD INVESTICIJE U SRBIJI

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Kompanija Ikea nije odustala od investicije u Srbiji iako ima poteškoća oko početka gradnje zbog komplikovanih i nejasnih administrativnih procedura, kazali su danas agenciji Beta u toj kompaniji. Menadzer za odnose sa javnošću Ikee u Srbiji Milena Vujičić kazala da je ta kompanija već više od godinu dana spremna da počne realizaciju investicije, ali da ne možemo da krene dok ne dobije dozvole. "Plan investicija u robne kuće Ikea u Srbiji nije promenjen. Ikea pre svega želi da otvori prvu robnu kuću u Beogradu, a dugoročni planovi uključuju još potencijalno četiri lokacije u Srbiji", kazala je Vujičićeva. Ona je istakla da Ikea ima jasne planove na tržištima jugoistočne Evrope, koji su oduvek podrazumevali otvaranja robnih kuća u Hrvatskoj, Rumuniji, Sloveniji i Srbiji. "Ti planovi su nezavisni jedni od drugih i samim tim ne utiču jedan na drugi, niti konkurisu jedan drugome", kazala je portparol Ikee u Srbiji. Vujičićeva je podsetila da je očekivana ukupna investicija u otvaranje robnih kuca u Srbiji 250 miliona evra i da je po istom tom planu je predviđeno direktno zaposljavanje oko 1.500 ljudi. Još nekoliko hiljada ljudi, dodala je, bilo bi indirektno zaposlenih tokom projekata izgradnje i kasnijeg održavanja robnih kuća. Prema njenim rečima, početak gradnje zavisiće od efikasnosti rešavanja pitanja konverzije zemljišta i dobijanja dozvola. "Mi smo s nase strane spremni već duže vreme i možemo već sutra 'zabiti' prvu lopatu u zemlju", kazala je portparol Ikee u Srbiji. Vujičićeva je dodala da su predstavnici Ikee u stalnom kontaktu s predstavnicima lokalnih i državnih vlasti i da je saradnja na dobrom nivou. "Očekujemo pre svega što efikasnije rešavanje problema konverzije zemljišta što je osnovni preduslov pokretanja projekta. Nakon toga ostaje pitanje dobijanja lokacijske, građevinske i svih ostalih relevantnih dozvola u što efikasnijem roku, u okviru zakonskih normi kazala je Vujičićeva.

DINKIĆ: ŽALIĆEMO SE NA PRESUDU SUDA U STRAZBURU

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je danas da će se Srbija žaliti na presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojom je naložena isplata devizne štednje štedišama Investbanke u BiH. "Žalićemo se na presudu suda u Strazburu i koordiniraćemo tekst te žalbe sa kolegama iz Slovenije. Smatramo da je presuda potpuno jednostrana.", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. On je rekao da je pitanje šta je sa Srbima kojima nije isplaćena štednja kod nekih banaka u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Kako je rekao, nepravdano je da se plaća samo građanima BiH, već treba svima i to se ne može rešiti na parcijalan način. "Mislim da ima smisla da ministri finansija zemalja bivše Jugoslavije sednu za sto i da vidimo da li može da se reši to pitanje", rekao je Dinkić. Presuda o isplati svih štediša koji su imali uloge u Investbanci i Ljubljanskoj banci, bez obzira da li imaju državljanstvo Srbije, odnosno Slovenije, doneta je 6. novembra, na osnovu tužbe štediša iz BiH. Rok za slanje žalbe na tu presudu je tri meseca. Investbanka, koja je imala podružnicu u Tuzli, u stečaju je od januara 2002. godine, a stečaj sporovodi Agenciji za osiguranje depozita Srbije. Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije, donetim 2002. godine, regulisano je da se potraživanja štediša izvan SRJ, koju su čninile Srbija i Crna Gora, ostvaruju na osnovu ugovora o sukcesiji između bivših repubika SFRJ. Srbija nije potpisala ugovor sa BiH o sukcesiji, a namera Ministarstva pravde je da u obraćaju Velikom veću suda u Strazburu predloži da se isplata štedišta Investbanke reguliše takvim ugovorom koji bi zaštitio i prava štediša iz Srbije koji su imali uloge u bankama sa sedištima u drugim republikama bivše SFRJ. Po podacima Agencije za osiguranje depozita, vrednost deviznih uloga štediša iz BiH u Investbanci bila je 80,9 miliona evra, uključujući kamatu do dana otvaranja stečaja banke. Štediše iz Hrvatske imale su uloge u vrednosti 3,1 milion evra, koliko i štediše iz Makedonije, dok su državljanima Slovenije u Investbanci ostali ulozi od 564.956 evra.

DINKIĆ: GRAD SPREMAN DA PRODA DEO PK BEOGRAD

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je Grad Beograd spreman da proda deo Privrednog kombinata Beograd (PKB), a to je gazdinstvo "7. juli", koji ima 5.000 hektara obradivog zemljišta. Dinkić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je poslao pismo gradonačelniku Beograda Draganu Djilasu da se izjasni o tome šta namerava da radi sa PKBom i da sada postoji jasan stav o tome. "Mi smo to primili k znanju. Intenzivno razgovaramo sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su ove nedelje u Srbiji i dolaziće i narednih nedelja", rekao je Dinkić. Kako je dodao, javnost će biti obaveštena kada se bude znalo kako će taj sporazum izgledati. Dinkić je rekao da je Djilas propustio da kaže da je PKB stabilan, ali da se nalazi u restrukturiranju i da je stabilan jer ne mora ništa da plaća. "Kada skinemo restrukturiranje, što će se i desiti, videćemo na tržištu koliko je PKB stabilan i dugoročan", rekao je. Dinkić sa firmom Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pregovara o suvlasnišsvu u nekoliko poljoprivrednih kombinata u Srbiji, a zauzvrat bi ta kompanija učestvovala u izgradnji kanala za navodnjavanje i zakupu jedne luke i izgradnji kargo terminala na aerodromu.

AMERIČKI AMBASADOR OBEĆAO DALjU EKONOMSKU PODRŠKU

VRANjE, 20. novembra 2012. (Beta) Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi se prilikom svoje prve zvanične posete Vranju, susreo sa gradonačelnikom Antićem i na konferenciji za novinare je najavio da će ambasada SAD nastaviti ekonomsku podršku tom regionu. Razgovaralo se o saradnji sa ostalim opštinama u Pčinjskom okrugu, čiji je Vranje administrativni centar a ambasador Kirbi je rekao i da je impresioniran energijom koju poseduje novo rukovodstvo grada. Gradonačelnik Vranja je naveo da je u proteklih šest godina realizacijom različitih projekata koje su podržavale SAD u Vranju investirano vise od 420.000 evra. Kirbi i Antić su kasnije obišli i Američki kutak koji se u Vranju nalazi pored gradske biblioteke "Bora Stanković", kao i zgradu nekadašnjeg "Amerikanskog doma za ratnu siročad", zadužbinu Džona Frotingama, koji je bio četvrti dom u Srbiji koji je u periodu od 1918. do 1934. godine Frotingam otvorio i izdržavao.