PONIŠTENA PRVOSTEPENA PRESUDA HAŠKOG TRIBUNALA / REAKCIJE

NIKOLIĆ: ODLUKA TRIBUNALA NE IDE U PRILOG POMIRENjU

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Srbija ima plan da ujedini u prijateljstvu bivše jugoslovenske republike, ali to mora biti postignuto u uslovima ravnopravnosti čemu ovakva nepravedna presuda Haškog tribunala nikako ne ide u prilog, izjavio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U razgovoru sa specijalnim predstavnikom UNMIKa Faridom Zarifom, Nikolić je kazao da je Srbija privržena stabilizaciji odnosa u regionu i da je u vezi toga već mnogo učinila, ali da je presuda apelacionog veća Haškog tribunala u slučaju protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača značajno otežala proces pomirenja između Srbije i Hrvatske. Nikolić je istakao da takva neshvatljiva presuda može predstavljati veliki problem u budućnosti, saopštila je pres služba predsednika. Specijalni predstavnik UNMIKa Farid Zarif pozdravio je napore Srbije da se normalizuju odnosi u regionu i istakao da međunarodna zajednica izuzetno ceni napredak koji je do sada postigla. Zarif je dodao da se od razgovora o svim spornim pitanjima u regionu ne sme odustati i da je to jedini realan način za rešavanje problema. Nikolić je Zarifa obavestio da će se Srbija temeljno pripremiti za zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, koje je zakazano za april sledeće godine i na kome će se razmotriti rad sudskih institucija koje su pokrenule UN, piše u saopštenju.

MRKIĆ: SRBIJA NEĆE ODUSTATI OD ZADOVOLjENjA PRAVDE

BEOGRAD, 20. novembra (Tanjug) – Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić izjavio je da će oslobađajuća presuda dvojici hrvatskih generala u Hagu sigurno uticati na saradnju u regionu i da moramo da razmislimo šta dalje, ali i naglasio da će Srbija sagledati šta joj je sve na raspolaganju kako bi pravda bila zadovoljena.Odluka Haga se, kaže Mrkić, ne može nazvati presudom, nego političkom odlukom. "Oslobođeni su ljudi koji su učestvovali u zločinu, u proterivanju 220.000, a možda i više civila, neki govore i o 250.000. Reč je o ubijanju oko 2.000 ljudi, od toga nekoliko stotina dece. I, sada, jednostavno, dolazimo u situaciju da se svi ponašaju kao da se ništa nije desilo", rekao je šef srpske diplomatije.Posle ovakve odluke ne možete da se pravite kao da se ništa nije desilo, dodao je on, ocenivši da će odluka Haškog suda "sasvim sigurno" uticati na saradnju u regionu."To što je učinjeno je toliko bolno i toliko remeti razne napore koji su dosad učinjeni da mi moramo da 'stanemo malo na loptu' i razmislimo šta nam valja činiti", dodao je Mrkić.Na pitanje da li će to posredno uticati na evropski put Srbije, ministar spoljnih poslova napominje da smo mi evropski put izabrali radi sebe. "Siguran sam da će se jednoga dana to prepoznati", rekao je on, objavljeno je na sajtu "Novosti".Mrkić, koji je juče u Briselu učestvovao u radu regionalne konferencije Jadransko-jonske inicijative, rekao je da se sreo sa italijanskim kolegom Djuliom Tercijem, albanskim Edmondom Panaritijem, bosanskim Zlatkom Lagumdzijom i slovenačkim Karlom Erjavecom i da su svi imali puno razumevanja za reakcije naroda i rukovodstva Srbije na odluku Haga. Svako, dodao je on, shvata da je u pitanju nešto što se ničim ne može objasniti.Šef diplomatije ne misli da Srbija sada ne može ništa da promeni po pitanju odluke Haga."Čekamo da se oglasi tužilac. Prvo bi on trebalo nešto da kaže, jer očigledno je tako radio svoj posao da nije proizveo nikakav efekat. Čekamo njega, pa ćemo dalje videti šta nam je sve na raspolaganju, da bismo zadovoljili pravdu", rekao je Mrkić.On kaže da je u ovom trenutku izlišno govoriti o tome šta očekuje po pitanju preostalih presuda Srbima u Hagu."Možete misliti šta o tome mislim, kada se puštaju ovi ljudi koji su učestvovali u zločinima. Mislim da je sada suvišan svaki komentar o našima koji su predmet istrage", rekao je Mrkić.Svođenje saradnje s Haškim tribunalom na tehnički nivo, posle oslobađajuće presude Gotovini i Markaču biće, kako kaže, "nešto što je najminimalnije u kontaktu".Govoreći o napretku Srbije na putu ka EU, Mrkić smatra da se "vrlo dobro ocenjuje naše napredovanje i napor koji činimo u dijalogu, kao i način na koji obezbeđujemo svoje interese".Sve se to uvažava i dobija sve veću podršku, smatra ministar spoljnih poslova, ali i dodaje da dvadesetak dana pre odluke Evropskog saveta o Srbiji "nema nikakva posebna očekivanja u tom pogledu".On smatra da je uputnije izjašnjavati se o tome uoči same odluke, jer će dotle imati još niz susreta i mnogo diplomatskih aktivnosti.Mrkić kaže da je sigurno dvadesetak članica koje su u ovom trenutku za to da Srbija priđe EU."To je veliki broj zemalja koje gaje dobra osećanja prema nama i prepoznaju sve napore koje činimo. Ostaje na najuticajnijima da procene i daju završnu reč u decembarskoj preporuci. Ali i to nije kraj. Biće još mnogih preporuka", rekao je on, ne želevši da spekuliše o tome hoće li biti "uslovnog datuma" za početak pregovora sa EU, niti misli da "zbog toga treba da se uzbuđujemo"."Ono što smo započeli kao nova vlada, to postojano radimo. I nećemo se osvrtati na vremenske odrednice, koje niti sebi dajemo, niti želimo da ih označavamo, da ne bismo imali dodatno opterećenje, bez ikakve potrebe", rekao je šef srpske diplomatije.

PREMIJER SRBIJE: SRBIJA NE SME DA POTONE U SAMOIZOLACIONIZAM

NOVI SAD, 19. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić upozorio je danas da Srbija zbog oslobađajuće presude Haškog tribunala hrvatskim generalima ne sme da "potone u samoizolacionizam i kolektivnu paranoju". "Ne možemo sada da pucamo sebi u glavu, ne možemo da kukamo ni kao Kalimero zato što je međuanrodna zajednica nepravedna. Da je Srbija jaka, nikad se ovo ne bi desilo", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Skupštini Vojvodine u Novom Sadu. Dačić je rekao da je Haški tribunal oslobađajućom presudom hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču optuženim za ratne zločine u akciji "Oluja" 1995. vratio Balkan u devedesete godine prošlog veka. "Kakav je to proces pomirenja, ako su neke žrtve bezvredne. Ovim su obezvređene sve žrtve iz akcije 'Oluja'", rekao je premijer Srbije. On je ocenio da presuda nije oslobađajuća za Gotovinu i Markača, već za Hrvatsku i za akciju "Oluja" i dodao da presudom nije osramoćena Srbija, već međunarodna zajednica i Haški tribunal. Dačić je rekao da Srbija treba da se stidi toga što je svoje optuženike isporučivala u Hag "uz veselje", dok je Hrvatska "za svoje ljude do kraja mislila da nisu krivi". Odgovarajući na pitanje šta podrazumeva svođenje saradnje Srbije sa Tribunalom samo na "tehnički nivo" Dačić je rekao: "To znači da ako advokat okrivljenih traži neku dokumentaciju, mi mu je damo. A ako tužilaštvo traži, onda ćemo razmotriti". "Presuda Tribunala je još jedna poruka da je Srbija evropski parija kojem možete da radite što god hoćete. Ali to ne znači da treba da tonemo u samoizolacionizam, jer izolovana Srbija ne može da uradi ništa. Moramo raditi na stvaranju jake države", poručio je Dačić.On je ocenio da je ključno pitanje u saradnji s kim je Hrvatska izvela akciju "Oluja". "Ovde je u pitanju veliki brat, a svi smo mi učesnici u kući velikog brata", kazao je Dačić.

MRKIĆ RAZGOVARAO S DjULIOM TERCIJEM O ODLUCI HAŠKOG SUDA

BRISEL, 19. novembra 2012. (Beta) Italijanski ministar spoljnih poslova Djulio Terci rekao je danas u Briselu da "visoko uvažava" saradnju koju Srbija već dugo ima s Haškim tribunalom, ali nije dao nikakvu ocenu sadržine presude kojom je žalbeno veće tog suda oslobodilo kazne hrvatske generale Gotovinu i Markača. To su novinarima preneli diplomatski izvori, koji su istakli da je do susreta Tercija i šefa srpske diplomatije Ivana Mrkića došlo na margini susreta Jadranskojonske inicijative. Prema italijanskim izvorima, na tom sastanku je posredno bilo reči o odluci Haškog tribunala da ukine hrvatskim generalima kazne za likvidaciju i proterivanje Srba iz Krajine tokom operacije Oluja. Šef italijanske diplomatije novinarima je izjavio da je na sastanku Jadranskojonske inicijative zaključeno da se od Evropskog saveta i Evropske komisije zatraži da zvanično podrži projekte strategije tog makroregiona, posebno u sektorima saobraćajne infrastrukture, turizma i energije. Mrkić je razgovarao i sa šeficom diplomatije Kipra, države predsedavajuće EU, Erato KozakuMarkulis. O tom susretu nije izdato nikakvo saopštenje niti su bili obavešteni novinari.

JEREMIĆ: IZ RASPRAVE TREBA DA SE IZVUKU POUKE ZA ISTORIJU

BEOGRAD, 19. novembra 2012. (Beta) Presedavajući generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić izjavio je večeras da će učiniti sve da javna rasprava, koju je zakazao, o ulozi međunarodnih ad hok tribunala u ostavarivanju pomirenja bude što dublja kako bi se iz nje izvukle pouke za istoriju. "Konsultovaćemo se sa svima, učinićemo da rasprava bude javna, otvorena i da iz nje mogu da se izvuku određene pouke za istoriju", rekao je za RTS Vuk Jeremić povodom toga što je za 10. april zakazao sednicu koja će se odnositi i na rad Tribunala u Hagu. "Ako stvar ostavimo ovakvu kakva jeste, ne samo da smo se složili sa ocenom, što ne bi smeli da uradimo, jer se tako praktično upućuje pogrešan signal iz UN a to je da svako vojnom brutalnom akcijom može proterati ljude iz domova a da za to ne bude kaznjen", kazao je on. Jeremić je naveo da smatra da Tribunal u Hagu nije ispunio svoju svrhu, jer pomirenje među narodima ne može da se gradi na bazi negacije i veličanja zločina. "Smatram da je pomirenje među narodima jedno od najvažnijih funkcija UN i to je, pretpostavljam, bila zamišljena svrha krivičnih tribunala. Smatram da ta svrha nije ispunjena. Svako normalan želi pomirenje i da se okrene mirnoj budućnosti, ali tako nešto ne može da se gradi na bazi negacije i veličanja zločina", objasnio je Jeremić razloge za zakazivanje javne rasprave u UN. Jeremić je rekao da je odluka Žalbenog veća Haškog tribunala u vezi sa operacijom "Oluja" izazvala mnogo reakcija i ogorčenja. "Javna rasprava u Generalnoj Skupštini predstavlja najsnažniji mehanizam u UN i treba je dobro pripremiti i zbog toga sam je zakazao za april", rekao je Jeremić i dodao da će javna rasprava biti otvorena za sve članice UN, kao i za širu međunarodnu javnost. Jeremić je naveo da očekuje pritiske ali da će, uprkos tome, u aprilu biti otvorena javna rasprava o radu Tribunala, njegovom učinku, kao i o posledicama njegovog rada. "Inicijativa za zakazivanje javne rasprava je bila moja, predsednik Generalne skupstine ima na to pravo prema Povelji UN i poslovniku o radu. Pre formalne odluke konsultovao sam se sa državnim vrhom", rekao je Jeremić. "Konsultovaćemo se sa svima, učinićemo da rasprava bude javna, otvorena i da iz nje mogu da se izvuku određene pouke za istoriju", rekao je Jeremić. Prema njegovim rečima, najvažnije je to što će sve što bude receno na raspravi biti zabeleženo u analima Ujedinjenih nacija.

LjAJIĆ: SARADNjA KROZ FORMALNU KORESPODENCIJU

BEOGRAD, 19. novembra (Tanjug) –Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da Srbija, neće prekinuti saradnju s tim sudom, uprkos oslobađajućoj presudi hrvatskim generalima za zločine nad Srbima i da će saradnju nastaviti na tehničkom nivu kroz formalnu korespodenciju.Ljajić je za televiziju Prva rekao da Haški sud ima pravo kao i odbrana optuženih da šalje zhateve za dokumentacijom koja je potrebna za postupke koji se vode u Hagu."Mi ćemo odgovati u razumnom roku na te zahteve - videćemo šta zapravo traže, da li mi imamo ili nemamo tu dokumentaciju a tu saradnju ćemo svoditi upravo na formalnu korespodenciju i naše odgovore prema Tribunalu", rekao je on. Ljajić je rekao i da Haški tribunal "može da zaboravi" na sve druge aktivnosti koje su planirali da sprovedu, između ostalog i da drže predavanja deci u srednjim školama o značaju Tribunala."Naravno da to nismo dozvoli ni pre (ove) presude a kamoli sada, - nikakva više konferencija, nikakvi seminari, nikakva više čuda gde nas oni podučavaju kako treba da se ponašamo i suočimo s prošloću", rekao je on. Ljajić je naveo i da je oslobađajućom presudom Anti Gotovini i Mladenu Mrkaču "jedno poglavlje završeno na našu štetu" i da mi moramo da realno procenimo šta u datim okolnostima treba činiti."Nemamo mi pravo i nije ovo naša privatna stvar pa da kažemo zaboravite više na Beograd zaboravite više na Srbiju - nismo u takvoj poziciji i to je više nego jasno", rekao je. Šef Nacionalnog saveta za saradnju je istakao da " jedan racionalnai odgovor države na ovo mora da usledi" ponovivši da je oslobađajuće presuda politički motivisana i protivpravna.Specijalni savetnik glavnog tužioca Serža Bramerca izjavio je prethodno Tanjugu da uprkos reagovanjima koja su izazvana puštanjem Gotovine i Markača, da se Tužilaštvo Haškog tribunala nada da će Srbija nastaviti saradnju u dostavljanju dokumenata neophodnih za tekuća sudenja.Frederik Svinen je tako prokomentarisao odluku Vlade Srbije da, zbog oslobađajuće presude hrvatskim generalima, saradnju s Tribunalom svede na tehnički nivo i da sa dnevnog reda skine sve zahteve za dostavljanje dokumenata Haškom sudu."Mi smo videli tu izjavu. Određen broj naših zahteva za pomoć je poslat u Beograd i verujemo da će vlasti na njih odgovoriti, što bi održalo dobru saradnju koju smo do sada imali", kazao je.

TUŽILASTVO VERUJE SE DA ĆE SRBIJA NASTAVITI DOBRU SARADNjU

HAG, 19. novembra 2012. (Beta) Tužilaštvo Haškog tribunala "veruje" da će vlasti Srbije nastaviti "dobru saradnju" u dostavljanju dokumenata neophodnih za tekuća suđenja. To je večeras za Betu izjavio predstavnik glavnog tužioca Frederik Svinen (Frederić Swinnen), komentarišući odluku vlade Srbije da zbog prošlonedeljnog oslobađanja hrvatskog generala Anta Gotivne saradnju s Tribunalom svede na tehnički nivo i da sa dnevnog reda skine sve zahteve za dostavljanje dokumenata iz Haga. "Mi smo videli tu izjavu. Određen broj naših zahteva za pomoć je poslat u Beograd i verujemo da će vlasti na njih odgovoriti, što bi održalo dobru saradnju koju smo do sada imali. Za nas je važno da na konkretne zahteve za pomoć bude odgovoreno", rekao je. Savetnik Serža Bramerca podsetio je, međutim, i da će glavni tužilac 5. decembra o saradnji Srbije i drugih zemalja bivše Jugoslavije govoriti pred Savetom bezbednosti UN, predstavljajući redovan polugodišnji izveštaj o radu tužilaštva. Pisani izveštaj, Bramerc je već poslao u sedište UN prošlog četvrtka, dan pre presude generalu Gotovini. "Ako dođe do novog razvoja događaja, tužilac će to uključiti u svoj izveštaj i pomenuti u govoru pred Savetom bezbednosti", naznačio je Svinen.On je kazao i da je stav tužilaštva da ne komentariše presude koje su donela raspravna i apelaciona veća Tribunala.

KRIVOKAPIĆ: ZLOČINI U HRVATSKOJ SU POČINjENI

PODGORICA, 19. novembra 2012. (Beta) Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić rekao je danas da su u Hrvatskoj počinjeni ratni zločini i da se čekaju presude. "Nema dileme da su zločini počinjeni i da se krivci čekaju", kazao je Krivokapić novinarima komentarišći oslobađajuću presudu za hrvatske generale Anta Gotovinu i Mladena Markača. Krivokapić je rekao da je "egzodus toilikog broja ljudi" (srpskog stanovništva) zločin. Predsednik crnogorskog parlamenta je dodao da je čuo i predsednika i premijera Hrvatske koji takođe tvrde da se moraju naći odvgovorni za teška krivična dela. Krivopkapić je prvi crnogorski visoki zvaničnik koji je komentarisao oslobađajuću presudu.

STEJT DEPARTMENT BEZ PORUKE ZA PROTERANE SRBE

VAŠINGTON, 19. novembra (Tanjug) –Portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland izjavila je danas da SAD duže od decenije podržavaju proces pomirenja na Balkanu i rad Haškog tribunala, ali nije želela da uputi direktnu poruku Srbima izbeglim iz Hrvatske.
SRBIJA

MRKIĆ SA MINISTRIMA JADRANSKO JONSKE INICIJATIVE U BRISELU

BRISEL, 19. novembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić razgovarao je sa šefovima diplomatija Albanije, BiH i Crne Gore o posledicama oslobađajuće presude za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača u Haškom tribunalu. Mrkić je danas u Briselu učestvovao na ministarskom sastanku Jadranskojonske inicijative, u raspravi o unapređenju turizma i transporta. Na skupu predstavnika sedam zemalja koje izlaze na Jonsko ili Jadransko more, prema hrvatskikm izvorima sa sastanka, nije bilo reči o političkim pitanjima. Ministar Mrkić se van tog skupa odvojeno sastao sa kolegama iz Crne Gore, Albanije i BiH i u razgovru sa njima pokrenuo pitanje o tome šta učiniti posle oslobađajuće presude Haškog tribunala za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, rečeno je Beti u izvorima sa sastanka. Mrkićeva poseta Briselu nije bila najavljena stalnim dopisnicima srpskih medija i nije bilo planirano obraćanje novinarima. Jadranskojonsku inicijativu čine zemlje koje imaju izlaz na Jonsko ili Jadransko more (Albanija, BiH, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Italija i Slovenija) a Srbija je članstvo u toj organizaciji nasledila iz vremena državne zajednice sa Crnom Gorom.

DAČIĆ: NEĆE BITI UVEDENE VIZE

NOVI SAD, 19. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Novom sadu da ne postoji direktna opasnost od uvođenja viza građanima Srbije od strane Evropske unije. "Činimo sve što možemo da se to ne desi, ali nam je potrebna i saradnja sa zemljama EU u rešavanju tog problema", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Skupštini Vojvodine. On je dodao da je potrebno da pojedine evropske zemlje skrate rokove za odgovor na zahtev za dobijanje azila. Kako je ocenio, osobe koje traže azil u zemljama EU zapravo se i ne vraćaju u Srbiju, nego prelaze iz jedne u drugu zemlju EU i ponovo podnose zahtev za azil. "Šta mi sad da radimo: da imamo specijalne jedinice na granici pa da ljude pitamo: 'Izvinite, jeste li vi Rom, Albanac...' Pa čekajte, ne možemo tako da radimo, u kom to veku mi živimo?", upitao je Dačić. Prema njegovim rečima, zbog zakona o zaštiti podataka ličnosti, Srbija i ne zna poimenično ko su osobe koje traže azil u zemljama EU.

ŠVEDSKI PARLAMENTARCI ZA ZADRŽAVANjE BEZVIZNOG REŽIMA

BEOGRAD, 19. novembra 2012. (Beta) Švedski parlamentarci istakli su danas u Beogradu da žele da Srbija zadrži bezvizni režim, ali da dve zemlje treba da učine zajednički napor kako bi se smanjio broj azilanata sa ovog područja, saopštila je Skupština Srbije. Nakon sastanka sa članovima Odbora za spoljne poslove, delegacija švedskog parlamenta predvođena Janom Ertsbornom izrazila je očekivanje da će Srbija nastaviti put ka Evropskoj uniji i postati njen punopravni član. Predsednik Odbora za spoljne poslove Miloš Aligrudić podsetio je na dobru saradnju parlamentaraca Srbije i Švedske u međunarodnim institucijama i organizacijama i rekao da bi trebalo unaprediti saradnju dva parlamenta kroz rad poslaničkih grupa prijateljstva, češće međusobne razmene delegacija i druge vidove saradnje. Istakavši da je priključenje Evropskoj uniji strateški cilj Srbije, članica odbora Ljubica Vasić je visoko ocenila podršku Švedske unutrašnjim reformama u Srbiji. Nataša Vučković ukazala je na mogućnosti za veću saradnju dve zemlje u ekonomiji i u oblasti odbrane i zaštite, a izuzetno korisnim ocenila je iskustva Švedske u zaštiti ljudskih prava i zaštiti ekonomskih i socijalnih prava, kao i rodne ravnopravnosti. Švedski parlamentarci su, takođe, istakli interes za jačanje i uravnoteženje robne razmene sa Srbijom, kao i spremnost za investiranje.

ROKSANDA NINČIĆ POMOĆNIK MINISTRA SPOLjNIH POSLOVA

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Bivša ambasadorka Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu Roksanda Niničić postavljena je za pomoćnika ministra spoljnih poslova" Sektor za multilateralnu saradnju, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Rešenje Vlade Srbije o postavljenju Roksande Ninčić na novu dužnost od 16. novembra potpisao je premijer Ivica Dačić. Roksanda Ninčić je u Misiji pri EU u Briselu bila od 2005. godine, a prethodno je službovala u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu i u Misiji pri UN u Njujorku. Ninčićeva će na mestu pomoćnika ministra za multilateralu naslediti ambasadorku Slađanu Pricu koja je na toj dužnosti bila od decembra 2011.

REJNDERS: NEOPHODNA JASNA MAPA PUTA ZA SRBIJU

BON/BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Šef belgijske diplomatije Didije Rejnders izjavio je danas da je za Srbiju neophodna "jasna mapa puta" na osnovu koje se može proveriti i konstatovati učinjeno, kako bi se omogućilo dalje otvaranje šireg procesa evrointegracije. "Ne verujem da bi otvaranje nove evrointegracione etape trebalo da bude u cilju ohrabrenja. Nova etapa trebalo bi da bude cilj procesa, da se u nju prelazi kada su kriterijumi ispunjeni na osnovu realnog napretka", rekao je za Dojče vele. Zemlje članice EU, prema njegovim rečima, čekaju da vide konkretan napredak u dijalogu Beograda i Prištine. "Ono što trenutno tražimo jeste dijalog i rešavanje nekih situacija...Ne traži se u prvo vreme priznanje. I zemlje EU podeljene su po tom pitanju. Ali, ako dođe do stabilizacije između Srbije i Kosova, to će umnogome omogućiti jednostavniji život", rekao je. S druge strane, Rejnders ističe i važnost "pozitivnog" pristupa koji se odnosi i na poštovanje preuzetih obaveza od strane zemalja članica. "Ono što me je iznenadilo na Savetu (EU) prošlog decembra jeste to da sam imao utisak da su dodati neki uslovi na ono što je već traženo od Srbije", dodaje on.

KOSOVO

DAČIĆ: I ZA KOSOVO MOGUĆ NEKI NOVI DEJTONSKI SPORAZUM

BEOGRAD, 20. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma za BiH, da taj dokument zaslužuje da bude istorijski jer je na osnovu njega stvoren prvi srpski entitet preko reke Drine. "Mislim da je i za druge probleme, kao što je problem Kosova i Metohije, moguć neki novi Dejtonski sporazum", kazao je Dačić novinarima u pauzi skupa o bezbednosti u saobraćaju u Beogradu. On je ocenio da su promene Dejtonskog sporazuma moguće samo uz saglasnost sva tri naroda i oba entiteta BiH. "Dejtonski sporazum je, možda, sporazum koji ima neke manjkavosti, ali iz perspektive godina koje su prošle, ne verujem da bi ga neko bolje sastavio ili napisao", rekao je Dačić. On je dodao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma i da je dobro stalno se podsećati na taj dokument. Dačić je dodao da Srbija ima bliske odnose sa Republikom Srpskom, ali da želi da razvija dobre odnose uopšte sa Bosnom i Hercegovinom.

BERIŠA: IDEJA O ETNIČKOJ ALBANIJI RODILA SE NA KOSOVU

TIRANA, 19. novembra 2012. (Beta) Albanski premijer Sali Beriša izjavio je danas u Tirani da fizičke granice između Albanaca treba da budu beznačajne i da se "ideja o etničkoj Albaniji rodila na Kosovu", javila je turska agencija Anadolija. "Potrebno je da uradimo sve da bi fizičke granice između Albanaca učinili beznačajnim. Pozicija Albanaca ne može biti ništa drugo nego ujedinjenje jedne nacije. Od Unije Prizren, jedini cilj Albanaca je bio ujedinjenje albanske nacije. Takođe, ideja o etničkoj Albaniji rodila se na Kosovu", rekao je Beriša. Beriša je to rekao na konferenciji "Uloga Kosova u nezavisnosti Albanije" koja je održana na inicijtavu ambasade Kosova u Albaniji. "Istorija albanske nacije je, i pored svih prepreka, jedna od najbogatijih na ovom kontinentu. Mora se znati prava istina. Obeležavanjem 100. godišnjice nezavisnosti zemlje, istorijske činjenice moraju svima biti poznate. Istorija u Albaniji je bila predmet čestih manipulacija, a na Kosovu predmet zabrana", rekao je on.Beriša je rekao da je albanska nacija jedna od najrasprostranjenijih na Balkanu, ali je pre nezavisnosti bila jedina koja nije imala svoju državu. "Dešavanja na Kosovu su najbolji odgovor stavovima protiv Albanaca", rekao je.

FIDžI 96. ZEMLjA KOJA JE PRIZNALA KOSOVO

PRIŠTINA, 19. novembra 2012. (Beta) Republika Fidzi 96. je zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova, izjavio je danas na sednici Vlade premijer Kosova Hašim Tači.Tači je naveo da je dobio pismenu potvrdu priznanja od Fidzija. Fidzi se nalazi u Pacifičkom okeanu na severoistoku Novog Zelanda. Ima površinu od 18.274 kvadratna metra. Fidzi ima 868.000 stanovnika. Glavni grad je Suva.

PARLAMENT: NIKOLIĆ DA SPREČI GRANICU SA KIM

BEOGRAD, 20. novembra (TaNJug) – Poslanici Marko Jakšić i Borislav Pelević apelovali su na predsednika Nikolića da "spreči postavljanje granice između Kosova i Srbije", a od izvršne vlasti zatražili da sačeka odluku Ustavnog suda Srbije o ustavnosti sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima pre njegove primene na terenu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Domu Narodne skupštine, Jakšić i Pelević, poručili su da Sporazum o integrisanom upravljaju granicama znači priznanje nezavisnosti Kosova, a da bi Vlada Srbije trebalo da preispita sporazume postignute u Briselu i primeni samo one koji su nesumljivo pogodni za Srbiju."Primena tog sporazuma opasnija je od svih dogovora u Briselu. Ova vlada je kapitulirala i donela odluku da primeni sve dogovore", rekao je Pelević i dodao da je mišljenje SANU o rešavanju kosovskog problema značajno i važno, ali da to nije institucija koja treba da donosi političke odluke.Prema njegovim rečima, ne treba odgovornost prebacivati na akademike, naučnike i narod, već ga rešavati na najvišem državnom nivou.Jakšić je ocenio da je "predsednik Srbije drastično promenio kurs u odnosu na predizbornu retoriku" i upitao da li je razlog tome pritisak iz EU ili to "što se Kfor sprema da protera Srbe sa severa Kosova"."Želimo da se predsednik Srbije oglasi narodu srpskom i kaže zašto ne može i ne želi da spreči postavljanje granice. Sadašnja vlast se krije iza Borkovih dogovora", rekao je Jakšić i dodao da ne vidi rezlog zašto aktuelna vlast ne sačeka odgovor US S o sporazumnu o integrisanom upravljanju prelazima.Jakšić je najavio i da će se skupština četiri opštine sa severa Kosova, ukoliko ih u narednom periodu ne primi predsednik Srbije ili ih on ne poseti, odlučiti o vrsti pasivnog otpora postavljanju granice.Poslanik DS S je dodao da su predsetavnici četiri opštine sa severa Kosova više puta u protekla tri meseca tražili prijem kod predsednik Nikolića, ali da ih on nije primio.