SRBIJA – REGION

NIKOLIĆ POČEO POSETU GRČKOJ

ATINA/BEOGRAD, 9. novembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je počeo posetu Grčkoj, izrazio je uverenje da će se ta zemlja izboriti sa sadašnjom ekonomskom krizom, prenose grčki mediji. "Grčki narod je naučio da se žrtvuje i Grčka će izaći iz ove situacije", rekao je Nikolić na početku sastanka sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom. Papuljas je takođe izrazio uverenje da će Grčka prevazići ekonomsku krizu. "Grčka prolazi kroz duboku ekonomsku krizu s nadom da će je prevazići ... Nadamo se da ćemo iz ove krize izaći jači ... ", rekao je Papuljas. Papuljas i Nikolić su istakli istorijske veze Grčke i Srbije i ocenili da na njih ne utiču promene, kako prenose grčki mediji, "ni ličnosti niti režima". Nikolić koji boravi u poseti Grčkoj do 11. novembra, tokom dana prisustvovaće radnom ručku na kojem će biti i grčki premijer Antonis Samaras, a sastaće se i sa predsednikom PASOKa Evangelosom Venizelosom. U delegaciji Srbije su ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković i srpski ambasador u Grčkoj Dragan Županjevac.

NIKOLIĆ: ISPUNIĆEMO USLOVE EU, NEĆEMO PRIZNATI KOSOVO

ATINA, 9. novembra (Tanjug) – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Atini, gde se sastao sa predsednikom Grčke Karolosom Papuljasom, da će Srbija ispuniti sve uslove koje EU pred nju postavlja, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.Grčki predsednik je, u zajedničkom obraćanju novinarima, ukazao da su geopolitičke prilike u širem regionu osetljive i da su stoga Grčka i Srbija, kao zemlje sa istorijskim prijateljskim vezama, dužne da pokazuju solidarnost po kritičnim nacionalnim pitanjima.
Nikolić je rekao da je očuvanje suvereniteta Srbije, za šta naša zemlja uživa podršku Grčke, nacionalni interes, te da zvanična Atina može računati na pomoć Srbije:"Srbija će pomoći Grčkoj ako želi da reši neke svoje probleme. Mi imamo prijateljstva, ugleda i poverenja da možemo da pomognemo da se narodi, koji zapravo nisu posvađani između sebe, izmire", rekao je Nikolić.
Grčki predsednik je Nikoliću preneo stav zvanične Atine po pitanju Kipra i spora oko imena sa susednom Makedonijom.Papuljas je naglasio da Grčka podržava evropski put Srbije i da je osnovna politika te zemlje - stabilnost i mir u širem regionu Balkana."Zbog ostvarivanja tog zajedničkog evropskog cilja i konsolidacije stabilnosti u Srbiji podržavamo uključenje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ", rekao je Papuljas.Dva predsednika su konstatovala da Srbija i Grčka nemaju nijedan otvoreni problem ili otvoreno pitanje, već samo prijateljstvo, "koje nikad neće prestati". Prema njihovoj oceni, ekonomska saradnja između dve zemlje je takođe dobra, a u Srbiji posluje značajan broj grčkih firmi. Pored tet-a-tet sastanka Nikolića i Papuljasa održan je i sastanak delegacija dve zemlje, kojem su prisustvovali, sa srpske strane, i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ministar kulture Bratislav Petković, savetnik predsednika za spoljnu politiku Marko Djurić i ambasador Srbije u Atini Dragan Županjevac.
Pred početak susreta dvojica predsednika su razmenila poklone - Papuljas je Nikoliću poklonio repliku dela mermera sa Akropolja, a Nikolić Papuljasu - kopiju freske iz 12. veka. Nikolić je posle susreta sa Papuljasom položio venac na spomenik Neznanom junaku ispred grčkog parlamenta u centru Atine.Predsednik Srbije, koji boravi u trodnevnoj poseti Grčkoj, razgovara danas i sa predsednikom grčkog parlamenta Vangelisom Meimarakisom, premijerom Antonisom Samarasom, kao i sa predstavnicima vodećih grčkih političkih partija.On će sa grčkim minstrom za razvoj Kostasom Hadzidakisom prisustvovati sednici Grčko-srpskog poslovnog saveta u ambasadi Srbije.Nikolić će sutra u Solunu, povodom godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, položiti venac na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, a nakon toga otputovati na Svetu goru. Delegacija Srbije posetu Grčkoj završava 11. novembra, kada će biti održana komemorativna ceremonija u Memorijalnom centru na ostrvu Vido i položeni venci u Plavu grobnicu.
Kako je najavljeno, delegacija će u nedelju posetiti i postavku u "Srpskoj kući" na Krfu posvećenu boravku srpskih vojnika na tom ostrvu tokom Prvog svetskog rata.Na sastanku grčko- srpskog poslovnog saveta koji je, u Ambasadi Srbije, okupio predstavnike više od 40 grčkih kompanija predsednik Nikolić je pozvao grčke investiore da nastave sa ulaganjima u Srbiju i poručio im da će aktuelne vlasti u zemlji brinuti o tome da ih niko nikada više ne prevari."Ohrabrujem vas! Sarađujte, zarađujte u Srbiji, a vlast će brinuti o tome da vas više nikada niko ne prevari", poručio je Nikolić.Nikolić je istakao i da je danas u razgovorima sa predstavnicima grčkog državnog vrha i privrede čuo da se investitori iz te zemlje u Srbiji suočavaju sa "sitnim birokratskim problemima i korupcijom" i naglasio da će i on i Vlada Srbije raditi na rešavanju tih problema.Prema njegovim rečima, Grčka danas prolazi kroz težak period zbog ekonomske situacije, a Srbija u takvim uslovima živi veh skoro 20 godina."Mi znamo koliko je teško reći narodu da nečega nema. Narod razume ekonomsku krizu, ali ne može da živi u njoj", naveo je Nikolić i dodao da Grčka, pored ekonomskih, ima i druge probleme u čijem je rešavanju Srbija spremna da posreduje.
"Pozivam da nastavite saradnju sa Srbijom. Srbija je žila kucavica kroz koju Grčka prolazi ka Evropi. Želeo bih da potvrdimo i učvrstimo sve što nas je do sada vezivalo", kazao je Nikolić.On je u šaljivom tonu napomenuo da su Srbi "jedini 'osvajači' koji svake godine u junu, julu i avgustu dolaze u Grčku i Grčka jedva čeka da ih vidi"."Mi drugo more nemamo, zato vam hvala na svemu", naglasio je Nikolić.Sednici Saveta ispred grčke vlade prisustvovao je ministar za razvoj Kostas Hadzidakis, kao i gradonačlenici Atine i Soluna, predstavnici Grčke privredne komore, Grčkog borda za spoljnu trgovinu...Među 49 kompanija našle su se i "Alfa banka", "Koka-kola helenik", "Kolijers", "Delize", "Eurobank", "Helenik petroleum", "Isomat", "Metropol Palas", "Nacionalna banka Grčke", "Veropulos"...Predsednik Nikolić sastao se i sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom koji je priredio radni ručak.

PODRŠKA OD 30 MILIJARDI EVRA ZA SRBIJU I JIE

BRISEL, 8. novembra 2012. (Beta) Ključne međunarodne finansijske institucije će programom finansiranja od preko 30 milijardi evra pomoći ekonomski oporavak rasta u zemljama istočne i jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju. To je saopštila Evropska investiciona banka (EIB), istakavši da je reč o "Zajedničkom akcionom planu" koji su danas usvojile EIB, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Ovaj Akcioni plan je, kako je obrazložila EIB, "direktan odgovor na dalji upliv koji problem zone evra ima na ekonomije zemalja Evrope u razvoju, i obuhvata i preko 30 milijardi evra obećanih sredstava za razdoblje 20132014".
"Ovaj novi zajednički plan međunarodnih finansijskih institucija ima za cilj da oživi rast u tom regionu tako što će dati potporu inicijativama privatnog i javnog sektora, uključujući infrastrukturu, investicije za preduzeća i finansijski sektor", navedeno. Plan će obuhvatiti podršku Srbiji, kao i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Makedoniji, Mađarskoj, Kosovu, Litvaniji, Letoniji, Crnoj Gori, Slovačkoj i Sloveniji. EIB je naznačila da se danas usvojeni program razlikuje od prethodnih takvih poduhvata budući da "posebno želi da podstakne rast tako što će dati potporu restrukturisanju ekonomije, konsolidaciji i diversifikaciji, kao i ojačati konkurentnost kroz veći pristup dugoročnim kreditima, ali i plasmanom akcija gde je to nužno i moguće, kao kroz finansiranje izvozne trgovine i reformi politike".
EIB je rešila da za Akcioni plan izdvoji najmanje 20 miliona evra. To će biti podrška mahom za dugoročne pozajmice privatnom i javnom sektoru i to ciljno na prioritetne sektore kao što su srednja i mala preduzeće, obnovljiva energija, energetska efikasnost, inovacije i prilagođavanje. Predsednik EIB Verner Hojer je tim povodom izjavio da će "EIB, kao banka Evropske unije, podržati rast i zapošljavanje u tom regionu i uvek se držati potrebe da se pospeši konkurentnost na dugi rok kao vodeći činilac". SB će za program izdvojiti 6,5 milijardi evra, a EBRD četiri milijarde evra.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

MRKIĆ: MOGUĆE PRONAĆI REŠENjE POZITIVNO ZA SRBIJU

BEOGRAD, 9. novembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić izjavio je da Beograd na pregovore sa Prištinom ide s uverenjem da je moguće pronaći uravnoteženo rešenje za konačan status Kosova i Metohije, koje će biti pozitivno za Srbiju. "To se može postići samo ako albanska strana bude iskreno posvećena dogovoru", rekao je Mrkić za današnje izdanje "Večernjih novosti". On je ocenio da su u svetu u manjini oni za koje je nezavisnost završena priča i da većina država u UN deli stav Srbije i time pomaže očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. "Potpuno sam siguran da nešto u pregovorima možemo da proizvedemo. Da nemamo odgovarajuću snagu, ne bismo ni sedali za pregovarački sto", istakao je. On je rekao da je izrada platforme za pregovore Beograda i Prištine pri kraju i da će narednih dana biti objavljena. Ministar je kazao da može da se desi da Srbija uslovno dobije datum za početak pregovora sa EU već u decembru, ali da ipak to još nije sigurno.
"Naše je da radimo kako bi se prepoznalo ono što je dobro. Vrlo ozbiljno radimo na reformama, i to zbog sebe, a ne po nečijem nalogu. Nećemo po svaku cenu juriti za datumom, jer imamo loša iskustva sa tim. Naše je da evropske standarde ostvarujemo kod svoje kuće", dodao je Mrkić. On je rekao i da je praktično završen tekst ugovora o strateškom partnerstvu Srbije sa Rusijom i da je samo pitanje gde će se i kojom prilikom sresti lideri dveju zemalja kako bi se potpisao taj dokument.

PREMIJER: U BRISELU SE RAZGOVARALO O ŽIVOTNIM PITANjIMA

BEOGRAD, 8. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dacičh izjavio je večeras da je u Briselu sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u sredu razgovarao o "životnim pitanjima" za šta nije potrebna državna platforma, i da nije bilo reči o statusu pokrajine."Nije se razgovaralo o pitanjima za koje je potrebna državna platforma kao što je pitanje statusa", rekao je Dačić novinarima u Beorgadu povodom kritike opozicije da je u Briselu razgovarao bez državne platoforme o Kosovu. Premijer je rekao da Vlada državnu politku utvrđuje sa Skupštinom Srbije i predsednikom Republike i podsetio da o pitanju Kosova nije bilo nikakve promene u odnosu na dosadašnju državnu politiku. "Nećemo priznati Kosovo ni pod kakvim uslovima", rekao je i dodao da je u interesu Srbije da učestvuje u razgovorima u Briselu da bi zaštitila interese kosovskih Srba i predupredila nasilje. Dačić je ponovio da su u Briselu razgovarali o izgradnji autoputa NišPriština i rekao da Srbija ima interese u pokrajini koje mora da štiti.

JAHJAGA: DIJALOG JEDINI NAČIN NORMALIZACIJE ODNOSA

PRIŠTINA, 8. novembra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete jahjaga izjavila je danas u Prištini da je Kosovo opredeljeno za dijalog sa Srbijom kao jedini način normalizacije odnosa i rešavanja svih pitanja. "Ovaj put nema alternative. Mi verujemo da je vreme hegemonizma i nametanja političkih koncepata silom završeno. Samo kao slobodni i ravnopravni možemo da idemo napred", rekla je Jahjaga na otvaranju Međunarodne konferencije "Grmija hil" (Germia Hill).Ona je istakla da narodi i zemlje regiona danas imaju neponovoljivu priliku da normalizuju i obezbede dobrosusedske odnose i da zajedno rade na putu evrointegracije tako što obezbeđuju otvorene granice, tesno sarađuju u svim oblastima i obezbeđuju slobodno i neometano kretanje za dobrobit svih građana.
"Republika Kosovo je sada započela proces dijaloga sa Srbijom, uz posredovanje Evropske unije i uz snažnu podršku SAD, koji će se okončati normalizacijom odnosa naše dve nezavisne i suverene države, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i principa nepromenljivsti granica, sanirajući posledice rata", kazala je. Ona je istakla da region danas ima neponovljivu priliku da se okupi oko ostvarivanja zajedničkih interesa, pomažući, a ne ometajući jedni druge."Kao države danas imamo mogućnost koju nismo imali ranije da odaberemo i da živimo okruženi susedima, u normalizovanim odnosima, s kojima ćemo sarađivati u izgradnji dobrosusedske politike, kao nezavisne i suverene države koje nemaju dileme u opredeljenju da se integrišu u EU i NATO, jer se jedino tako može izaći iz ekonomskog siromaštva i začaranog kruga mržnje i nasilja koje je desetlećima vladalo u ovom regionu", kazala je Jahjaga. Na otvaranju Konferencije čiju su organizatori Ministarstvo inostranih poslova Kosova i Evropski savet za spoljne poslove, govorili su i ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodzaj i specijalni izaslanik EU na Kosovu Samjuel Žbogar. Na konferenciji nazvanoj po jednom prištinskom brdu, učestvuju domaći političari i analitičari, i predstavnici organizacija kao što su Atlantski savet, Huverov institut, Institut Brukings, Transatlantski institut, "Čatam haus".

SRBI SA SEVERA PROTIVE SE PRIMENI DOGOVORA O IBM

KOSOVSKA MITROVICA, PRISTINA, 8. novembra (Tanjug) – Srbi sa severa Kosova protive se dogovoru koji su u Briselu juče postigli srpski i kosovski premijeri da od 10. decembra počne da se sprovodi integrisana kontrola na dva od šest administrativnih prelaza na Kosovu.

DjURIĆ: NASTAVLjAMO FINANSIRANjE INSTITUCIJA NA KIM

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) – Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Djurić izjavio je danas da Srbija neće prestati da finansira srpske institucije na Kosovu i Metohiji i pozitivno ocenio rezultate susreta premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija.Djurć je, u intervjuu Međunarodnom radiju Srbija, naglasio da Srbija nema ništa protiv transparentnosti u javnim finansijama na bilo kom delu svoje teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju, istakavši da to ne znači da će Srbija prestati da učestvuje u finansiranju kosmetskih Srba. "Za Beograd je veoma značajno da obezbedi da novac koji se izdvaja za Kosovo i Metohiju ne bude rasipan kroz lažno prikazivanje troškova institucija koje u stvari ne funkcionišu, ili trošenje novca koji podrazumeva prelivanje u sive i crne kanale. S tim u vezi, mislim da je u interesu Srbije da suzbije takve pojave", podvukao Djurić.
Govoreći o jučerašnjim razgovorima Dačića s Tačijem, uz posrestvo EU, Djurić je pozitivno ocenio rezultate tog susreta, naglasivši da to potvrđuje odlučnost vlade da do kraja primeni sporazume koje je prethodna vlada postigla. "Na taj način Srbija želi da ojača svoj kredibilitet u periodu pre ulaska u suštinsku fazu razgovora s Prištinom", naveo je Djurić.Kada je reč o garancijama da će primena sporazuma administrativnim prelazima biti statusno neutralna, Djurić je naglasio da Srbija ne želi da uđe u nešto što bi značilo implicitno ili eksplicitno priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Za primenu tih sporazuma, rekao je Djurić, formiraju se zajedničke komisije u kojima će predstavnici Beograda, Prištine i EU određivati svaki pojedinačni aspekt tih dogovora. Djurić je izrazio uverenje da će predstavnici Vlade Srbije, u skladu sa državnom politikom, na svakom koraku primene sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima insistirati na tome da Ustav i zakoni Srbije budu poštovani i da statusna neutralnost bude imperativ.

FRANCUSKA POZDRAVLjA NASTAVAK DIJALOGA

PARIZ, 8. novembra 2012. (Beta) Francuska pozdravlja nastavak dijaloga Beograda i Prištine na visokom političkom nivou i ocenjuje da je reč o "važnom i konstruktivnom" potezu, objavljeno je danas na sajtu francuskog ministarstva spoljnih poslova. "Novi sastanak koji je održan 7. novembra u Briselu, potvrđuje volju dve strane za normalizacijom odnosa u okviru njihovog evropskog približavanja", ocenjuje francusko ministarstvo. Francuska podržava rad visoke predstavnice EU Ketrin Ešton koja je organizovala te susrete, i napore u cilju pomirenja u regionu Balkana. Želimo da dve strane sprovedu do sada postignute sporazume i da nova dinamika omogući postizanje konkretnog napretka u novim oblastima, dodaje se.

SRBIJA

MRKIĆ SLEDEĆE NEDELjE U IZRAELU

BEOGRAD, 9. novembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić boraviće u ponedeljak i utorak, 12. i 13. novembra, u poseti Izraelu, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu. Ministar Mrkić razgovaraće sa ministrom inostranih poslova Avigdorom Libermanom, a primiće ga i predsednik Izraela Šimon Peres. Kako se dodaje u saopštenju, teme razgovora biće dalje jačanje bilateralnih odnosa i saradnja dve zemlje. Tokom posete ministar Mrkić posetiće i položiti venac u Muzeju holokausta Jad Vašem.

PREDSEDNIŠTVO: DAN PRIMIRJA OBELEŽAVATI NA VIDLjIVIJI I MASOVNIJI NAČIN

BEOGRAD, 9. novembra 2012. (Beta) Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u skladu sa predlogom predsednika Srbije koji je prihvatila Vlada, treba da se obeležava na vidljiviji i masovniji način, kao i da se u sedmici pre Dana primirija i na sam praznik nosi određeni bedz, saopštila je danas predsednikova Pres služba. U saopštenju se navodi da bi bilo opravdano da se Dan primirja, 11. novembar obeleži na prigodan način imajući u vidu značaj Prvog svetskog rata u istoriji Srbije. Taj praznik prvi put se u Srbiji obeležava ove godine. "Svečanosti na kojima bi državni zvaničnici i predstavnici udruženja ratnika i njihovih potomaka polagali vence na spomenike trebalo bi da budu samo deo šireg okvira za proslavu", piše u saopštenju.
Kao se navodi, Republika Srbija mogla bi da, koristeći i uporedna iskustva, ali, pre svega, poštujući domaće običaje i tradiciju, pronađe novi, vidljiviji, upečatljiviji i masovniji način za obeležavanje Dana primirja. Predloženo je da amblem (bedz) i poster za obeležavanje Dana primirja a bude kombinacija cveta Natalijina ramonda i Albanske spomenice, s tim da na posteru bude objašnjenje simbolike oba znaka. Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) je biljka koja raste kako u Srbiji, uglavnom na istoku, tako i na planini Nidze, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. "Njegova simbolika je višestruka kako zbog staništa, tako i zbog imena cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, poznat je i kao cvet feniks čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može oživeti, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata", piše u saopštenju.
Ljubičasta i žuta boja kolačića, kako se, takođe, naziva Natalijina ramonda, mogu biti iskorišćene samostalno ili u kombinaciji sa nekim drugim bojama ili mogu biti zamenjene nekim drugim simboličnim dizajnom i bojama. Kako veliku simboličnu vrednost kada je u pitanju sećanje na Prvi svetski rat u Srbiji ima Medalja za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije (Albanska spomenica), moguće je da boje zamenice za to odlikovanje zelena i crna nađu mesto u dizajnu amblema koji bi bio korišćen za obeležavanje Dana primirja.Republika Srbija mogla bi da započne običaj nošenja cveta u nedelji koja prethodi Danu primirja. U tim danima, a na osnovu preporuke Vlade, državni funkcioneri i zaposleni u državnoj upravi, učenici, studenti, sportisti, kao i javne i medijske ličnosti, mogli bi da na reverima i drugim prikladnim mestima, nose odgovarajući simbol", piše u saopštenju.

NIKOLIĆ ČESTITAO OBAMI NA IZBORNOJ POBEDI

BEOGRAD, 8. novembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić čestitao je danas američkom predsedniku Baraku Obami ponovni izbor na tu funkciju. Nikolić je u čestitki izrazio spremnost na saradnju sa Obamom i njegovom administracijom na ostvarivanju svih zajedničkih ciljeva.

DAČIĆ ČESTITAO OBAMI NA IZBORNOJ POBEDI

BEOGRAD, 8. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić čestitao je danas američkom predsedniku Baraku Obami ponovni izbor na tu funkciju. "Uveren sam da će u Vašem drugom mandatu na ovoj odgovornoj funkciji biti nastavljen pozitivan trend u razvoju bilateralne saradnje Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i partnerski odnos naših zemalja u obezbeđivanju dugoročne i održive stabilnosti Zapadnog Balkana kao integrisanog dela jedinstvene i demokratske Evrope", naveo je Dačić u čestitki. Premijer Srbije je naveo da želi da uveri Obamu da on i njegova administracija mogu da računaju na punu podršku i saradnju Vlade Srbije.

POVEĆANO INTERESOVANjE ZA MADjARSKO DRŽAVLjANSTVO

NOVI SAD, 9. novembra 2012. (Beta) U subotičkom Generalnom konzulatu Mađarske je, nakon pominjanja ponovnog uvođenja viza za državljane Srbije koji žele da putuju u zemlje EU, uočljivo povećano interesovanje za mađarsko državljanstvo, izjavila je konzulka Katalin Gara. "Povodom pominjanja uvođenja viza uočljivo je izvesno povećano interesovanje. Sve se više građana kojima je maternji jezik srpski javlja kod nas, ali mi ozbiljno razmatramo zahtev onih sa znanjem mađarskog jezika", rekla je Gara za "Mađar so".
Ona je objasnila da onog koji ne zna mađarski, radnici u Konzulatu zamole da uči, vežba i da se vrati. Jedan od najboljih primera je porodica u kojoj se majka udala u Nišu, a deca nisu znala mađarski. Nakon pola godine vratili su se u Konzulat i govorili maternjim jezikom, navela je Gara. U Konzulatu u Subotici uskoro će po 500. put biti održano svečano polaganje zakletve povodom dobijanja mađarskog državljanstva. Saradnici subotičkog Generalnog konzulata Mađarske ove nedelje su, po drugi put, organizovali i izmešten prijem dokumenata za dobijanje mađarskog državljanstva u Novom Bečeju, a samo za jedan dan predato je 110 molbi.

SRBIJA – EU

DjURIĆ: SRBIJA U DECEMBRU OČEKUJE PODRŠKU BRISELA

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) – Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Djurić izrazio je danas očekivanje da će Evropski savet na decembarskom zasedanju podržati dalje evrointegracije Srbije.On je u intervjuu Međunarodnom radiju Srbija rekao i da je optimista kada je reč o reformama koje Srbija sprovodi na evropskom putu, naglasivši da "nikada nećemo podrediti interese naše zemlje bilo kakvim drugim političkim kategorijama"."Od predstojećeg zasedanja Evropskog saveta očekujem podršku evrointegracijama Srbije, ali i puno uvažavanje za činjenicu da naša zemlja u sopstvenom interesu sprovodi reforme, kao što u sopstvenom interesu realizuje i politički dijalog sa privremenim prištinskim institucijama", naglasio je.On, međutim, nije želeo da komentariše mogućnost da Beograd dobije i skoru odluku o datumu za početak pregovora sa Evropskom unijom.
Odgovarajući na pitanje da li će napredak u dijalogu Beograda i Prištine pratiti i napredak Srbije u evrointegracijama, Djurić je rekao da Srbija čini sve što je politički oportuno i u skladu sa državnim i nacionalnim interesima, da što pre dobije taj datum."Napori koje je Srbija proteklih nekoliko meseci učinila na tom planu zaista nisu mali", rekao je Djurić podsetivši da je Beograd ušao u implementaciju sporazuma koje je prethodna vlada postigla s Prištinom, "iako oni nisu jednostavni, niti preterano pozitivni".Prema njegovim rečima, učinili smo značajne korake i na unutrašnjim reformama, posebno kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi pravosuđa, a i u ostalim oblastima postoje značajni pomaci.Djurić je naveo i da na to ukazuje i poslednji izveštaj EK u kojem je Srbija dobila pozitivnu ocenu u čak 26 poglavlja koja se odnose na evrointegracije.
Govoreći o kosmetskom pitanju, on je kazao da je cilj političkog dijaloga "koji je inicirao predsednik Srbije upravo postizanje vidljivog napretka u odnosima s Prištinom"."Reč je o veoma osetljivom političkom procesu u kome nije dovoljna dobra volja samo jedne strane", rekao je Djurić dodavši da "Srbija tu dobru volju nesumnjivo ima".On je naglasio i da smo mi "spremni da razgovaramo o svim otvorenim suštinskim pitanjima i (da) ukoliko predmet naših razgovora bude neka vrsta paketa za rešavanje tih odnosa, onda ćemo svakako imati opipljiv napredak".Govoreći o poziciji Srbije u razgovorima o KIM, on je istakao da je ona zasnovana na vitalnim državnim i nacionalnim interesima, ali i na činjenici da je Srbija u prethodnom periodu učinila veoma veliki broj kompromisa."Zato Beograd sada želi da ponudi platformu koja će voditi postizanju uzajamno prihvatljivog rešenja za južnu srpsku pokrajnu", naglasio je Djurić.
Upitan kada se očekuje usvajanje državne platforme o KIM, on je rekao da taj proces teče utvrđenom dinamikom i da državni vrh redovno i sa više strana sagledava sva važna pitanja koja se odnose na južnu srsku pokrajinu."Zbog osetljivosti kosmetskog pitanja, u tom procesu ne sme biti nikakvog prenagljivanja ili vremenskog ograničenja, iako se ima u vidu i elemenat hitnosti", istakao je.

"PITANjE VOJVODINE" NE GUBI NA ZNAČAJU

BRISEL, NOVI SAD, 8. novembra (Tanjug) – Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenili su u Briselu da pitanje Vojvodine ne gubi na značaju, u svetlu dijaloga Beograda i Prištine i rešavanja drugih pitanja u Srbiji, saopšteno je na Internet stranici Vlade Vojvodine.U razgovoru o potrebi stvaranja ustavnog i pravnog okvira koji će omogućiti dalji ekonomski razvoj pokrajine i biti u interesu njenih građana, sagovornici su istakli da se problemi koji su nastali nakon odluke Ustavnog suda Srbije i izmene Zakona o budzetskom sistemu, moraju paralelno rešavati sa ostalim temama u zemlji.
"Pitanje Vojvodine trenutno se nalazi na marginama političkog posmatranja i ukoliko se u tom pravcu nastavi ovo pitanje će se naći u političkom fokusu, kada već bude nosilo velike doze nagomilanih napetosti", kazao je Pastor."Nama je u interesu obezbediti uslove za rešavanje problema, a ne njihovo stvaranje", rekao je Pastor i dodao da se princip vladavine prava mora potpuno poštovati.Kacin je ponovio da Vojvodina ostaje najači adut Srbije na putu ka EU i dodao da od Vlade Srbije očekuje konstruktivan pristup u omogućavanju sprovođenja Statuta Vojvodine, što je preduslov za dalji ekonomski razvoj, u interesu građana Vojvodine i Srbije.Pastor je, u okviru dvodnevne posete Evropskom parlamentu, razgovarao i s potpredsednikom Evropskom parlamenta Laslom Šurjanom i poslanicima Kingom Gal i Čabom Tabadijem. U organizaciji Kancelarije Vojvodine u Briselu je u sredu održana uspešna prezentacija "Mirisi i ukusi Vojvodine", u okviru koje je predstavljeno oko 15 vrsta vina koja se proizvode u Vojvodini.

PRIVREMENI ZASTOJ REFORMI POSLEDICA PROMENE VLASTI

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) – Predsednica Odbora za evrointegracije Milica Delević izjavila je danas, povodom niske stope ispunjenosti Nacionalnog programa evrointegracija za treći kvartal ove godine, da je to donekle posledica promene vlasti i toga što su zakoni sa evropske agende povučeni iz skupštinske procedure, ali i činjenice da se podzakonska akta ne usvajaju dovoljno brzo.

DEŽER: EU DAJE MILIONE ZA OPŠTINE U SRBIJI

KRALjEVO, 8. novembra 2012. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Vensan Dežer, danas je u Kraljevu kazao da Unija milionima evra pomaže opštine u Srbiji. Dežer je u Šumarskoj školi u Kraljevu pustio u rad pogon za furniranje drveta čiju je izgradnju sa 500.000 evra finansirala EU u okviru projekta Osnaživanja konkurentnosti drvoprerađivačke industrije."Mi milionima evra pomažemo opštine i lokalne vlasti u Srbiji na sprovođenju projekata i izradi tenderske dokumentacije i zadovoljan sam onim što možemo da uradimo, tako da upravo ovde danas vidimo vezu obrazovanja kao najvažnije oblasti za ulaganje, i privrede", rekao je predstavnik EU u prisustvu ministra za prosvetu i nauku Žarka Obradovića. Dežer je ranije danas u Kraljevu sa gradonačelnikom Draganom Jovanovićem i svojim saradnicima, obišao novosagrađenu zgradu sa dvadeset stanova namenjenu izbeglicama, interno raseljenim licima i socijalno ugroženim porodicama, čiju je izgradnju sa 300.000 evra finansirala EU. Na kraju posete Kraljevu, Dežer je obišao Mašinski fakultet kome je za opremanje 3D laboratorije EU izdvojila 870.000 evra.

KOSOVO

MEIMARAKIS: GRČKA NEĆE MENjATI STAV PREMA NEZAVINOSTI KIM

ATINA, 9. novembra (Tanjug) – Predsednik grčkog parlamenta Evangelos Meimarakis istakao je danas, tokom sastanka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, da se stav Grčke prema nezavisnosti Kosova neće menjati.Meimarakis je izrazio jasnu podršku Grčke evropskom putu Srbije i naglasio da je od suštinske važnosti da region Balkana bude stabilan i bezbedan. Predsednik Srbije je svom domaćinu poručio da Srbija veoma ceni podršku koju Grčka pruža Srbiji i kada su u pitanju evropske integracije i teritorijalni integritet."Srbija će ispuniti sve uslove za članstvo u EU koje su ispunile i druge članice EU", kazao je Nikolić naglasivši da je Srbija dragocena podrška svih pet članica EU, uključujući Grčku, koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavinost Kosova.

CRNA GORA ĆE GLASATI ZA PRIJEM KOSOVA U EBRD

PODGORICA, 9. novembra (Tanjug) – Ministarstvo finansija Crne Gore predložilo je da ta država glasa za prijem Kosova u članstvo Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

ODRŽAN SASTANAK O DEMARKACIJI GRANIČNE LINIJE KOSOVA I CG

PRIŠTINA, 8. novembra 2012. (Beta) U Podgorici je održan prvi sastanak za demarkaciju granične linije Crne Gore i Kosova, javio je danas portal koha.net. Cilj sastanka Komisija Kosova i Crne Gore je bio da se finalizira plan konkretnih aktivnosti koje treba preduzeti kako bi se uspešno okončao proces demarkacije granice. Takođe se razgovaralo i o pripremi međudržavnih sporazuma o granicama, piše koha.net. Na sastanku u glavnom gradu Crne Gore je ocenjeno da utvrđivanje granične linije ima poseban značaj u procesu integracija i da daje doprinos, kako je navedeno, prijateljskim odnosima između dve susedne zemlje. Sledeći sastanak dve radne grupe biće održan tokom dec ove godine.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ: SVETSKA BANKA NAMERAVA DA POVEĆA POMOĆ SRBIJI

BEOGRAD, 9. novembra 2012. (Beta) Predstavnici Svetske banke su u razgovoru sa premijerom Ivicom Dačićem potvrdili da ta finansijska institucija želi da značajno poveća podršku Srbiji, saopštila je pres služba Vlade Srbije. Kako je naglašeno, Svetska banka je spremna da podrži razvoj ekonomije, posebno poljoprivrede i energetike, ali i strukturne reforme u zdravstvu i obrazovanju. "Svetska banka visoko ocenjuje ekonomske mere koje primenjuje Vlada Srbije", piše u saopštenju. Na čelu delegacije Svetske banke koja je razgovarala sa Dačićem bila je direktor i regionalni kordinator za Jugoistočnu Evropu Džejn Armitaž.

DINKIĆ: SVETSKA BANKA ZADOVOLjNA MERAMA VLADE

ZLATIBOR, 8. novembra (Tanjug) – Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je na Zlatiboru da je direktorka Svetske banke (SB) Dzejn Armitrejdz veoma zadovoljna rešenjima koja je Srbija predložila, zajedno sa budzetom za narednu godinu. Ministar Dinkić je ranije razgovarao sa direktorkom Armitidz. Dinkić je istakao da SB podržava i najavljenu reformu u zdravstvu kojom se uvode centralne javne nabavke, kako bi bile smanjeni troškovi, uštedela sredstva i smanjila korupcija u ovoj oblasti."To Svetska banka podržava i već do kraja godine oni su spremni da nam uplate 100 miliona dolara, jer smo ispunili sve uslove prema aranžmanima koje smo imali sa njima",naglasio je Dinkić.
Ministar je istakao da će SB pružiti sredstva Srbiji, ukoliko Međunarodni monetarni fond (MMF) bude dao pozitivnu ocenu.Dinkić je izjavio da će sa delegacijom MMF uskoro u Beograd razgovarati o planu srednjoročnih strukturnih reformi, a da se krajem januara ili početkom februara očekuje i dolazak pregovaračke misije o eventualnom novom aranžmanu sa MMF."Sa delegacijom MMF ćemo razgovarati o planu srednjoročnih strukturnih reformi, jer je važno da Srbija smanji svoj dug i sprovede tu vrstu reformi. Nakon te misije koja je pripremna i biće relativno kratka, trajaće svega sedam dana, očekujemo pregovaračku misiju krajem januara ili početrkom februara oko eventualnog novog aranžmana", rekao je na Zlatiboru posle predavanja koje je održao studentima na Konferenciji studenata ekonomije.
Ministar je ukazao da Srbija može i bez MMF, da je pokazala da može da finansira državu i bez pomoći te međunarodne finansijske organizacije.Dinkić je rekao i da je Vlada Srbije sama odlučila da prepolovi budzetski deficit i da niko ne treba da je tera na to, jer želi da smanji ogromne rashode za kamate nasleđene od prethodne vlade i garantuje stabilnu budućnost građanima.Ministar je izjavio da je situacija koju je nova Vlada zatekla sa deficitom i javnim dugom, "dramatična"."Do kraj godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda pašće za dva odsto u odnosu na prethodnu, inflacija će dostići 12 odsto, a deficit će biti 'istorijski' preko 2milijarde evra,dok će javni dug do kraja godine iznositi 64 odsto bruto domaćeg proizvoda", naveo je ministar Dinkić u predavanju na konferenciji studenata ekonomije na Zlatiboru.Dinkić je u predavanju na temu "Ekonomska politika Vlade i fiskalna konsolidacija" istakao da je u ovoj godini potrebno 4,4 milijarde evra za finansiranje javnog duga i deficita, kao i da se dvostruko više novca troši na otplatu kamata nego što je ceo agrarni budzet Srbije."Veći javni dug od Srbije u ovom trenutku imaju samo Albanija I Mađarska,dok je nas budzetski deficit najviši u regionu, što se delimično može opravdati i time što je ovo bila predizborna godina u Srbiji", objasnio je.Dinkić je naglasio da je plan nove Vlade da smanji budzetski deficit i nivo kamatnih stopa po kojima se Srbija zadužuje.

VLADA ĆE POKUŠATI DA PRIVUČE INVESTITORE KROZ PARTNERSTVO

BEOGRAD, 8. novembra 2012. (Beta) Vlada Srbije će metodom javnoprivatnog partnerstva pokušati da privuče investitore, pre svega za energetske projekte, izjavio je drzavni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić. Na skupu "Razvoj javnoprivatnog partnerstva u Srbiji po modelu Velike Britanije", on je rekao da u javnoprivatnom partnerstvu saradnja sa privatnim sektorom može omogućiti prednosti, pre svega efikasnost i bolji kvalitet izgradnje i usluga. Kako je rekao, suština uvođenja privatnog sektora, koji dobro poznaje biznis, dovodi do smanjenja fiskalnog pritiska na budzet, ubrzanja infrastrukturnih ulaganja, poboljšanja usluga i smanjenja cena."Vlade, posebno u vremenima ekonomske krize, ne mogu da zadovolje stalno rastuću potrebu za javnim objektima i uslugama bez pomoći privatnog kapitala, pa je javnoprivatno partnerstvo jedan od najperspektivnijih oblika takve saradnje", rekao je Ljubić.
On je istakao da Srbja ima sve veće potrebe za izgradnjom nove javne infrastrukture i ulaganjem u dobra od opšteg interesa, zbog čega je bilo je neophodno stvoriti pravni i institucionalni okvir za privlačenje investitora. Zakon o javnoprivatnom partnerstvu i koncesijama koji je usvojen krajem 2011. najviše je obradovao lokalne samouprave. Prema njegovim recima, taj zakon je prvi put u pravni sistem Srbije uveo pojam javnoprivatno partnerstvo i sada su državni i lokalni organi u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu uz utvrđena pravila postupanja. "Pokrajini, opštinama i gradovima se otvara mogućnost da angažuju privatni kapital za izgradnju puteva, škola, vodovoda, deponija i svih projekata za koje nemaju sredstava u svojim lokalnim budzetima", rekao je Ljubić.
Predsednik Komisije za javnoprivatna partnerstva Nenad Ilić je rekao da je u Srbiji do sada započet jedan projekat javnoprivatnog parnterstva, a da su tri u proceduri odobravanja. On je precizirao da je pozitivno mišljenje dobio projekat uvođenja telekomunikacione mreže u Novom Sadu, a da su u proceduri projekti podzemne garaže u Špacu, pravljenja lučkih kapaciteta i uvođenje linijskog saobraćaja. Ilić je istakao da postoji interesovanje za javnoprivatno partnerstvo u energetici, posebno i izgradnji elektranatoplana. Savetnik u EBRD Aleksej Zverev je rekao da je ta finansijska institucija zainteresovana da finansira projekte javnoprivatnog partnerstva u Srbiji. On je precizirao da se prvenstveno radi o infrastrukturnim projektima, izgradnji podzemnih garaža i modernizaciji gradskog prevoza u Beogradu. Na skupu, koji su organizovali NALED, USAID i Ambasada Velike Britanije, ocenjeno je da će za uspeh javnoprivatnih partnerstava u Srbiji pored dobrih zakona biti potrebna i snažna podrška političara na najvišem nivou. To je potrebno jer se, kako je precizirano, pokazalo da je to jedno od ključnih pitanja na koje privatni sektor obraća pažnju kada odlučuje da li će uložiti novac u neki projekat.