KOSOVO

DAČIĆ: SASTANAK SA TAČIJEM PODSTREK ZA PREGOVORE

PREŠEVO, 6. novembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je očekivanje da će sastanak sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem u Briselu biti podstrek daljim pregovorima i da će se na njemu raspravljati o pitanjima koja se ne tiču statusa Kosova. Dačić je za portal Preševa jone rekao da je sastanak sa Tačijem dobra stvar za region i doprinos poboljšanju odnosa među narodima. "Očekujemo da će se sastanak odvijati u prijateljskoj atmosferi i da će voditi dijalog u pozitivnom pravcu. To znači da će se razgovarati o nekim pitanjima koja nemaju veze sa statusom Kosova. Mi ne odstupamo od naših stavova o nepriznanju Kosova, iako će naša Vlada biti konstruktivna u duhu što bolje saradnje za dobrobit naših građana", kazao je predsednik srpske vlade. Dačić je kao netačne odbacio najave o mogućnosti otvaranja kancelarija za vezu Beograda i Prištine, ali je potvrdio da je takvih predloga bilo. "Tačno je da je bilo takvih predloga i ideja, ali to ne znači da će se svaka ideja moći ostvariti. To što mogu reći je da će biti ljudi zaduženih za ostvarivanje sporazuma, međutim, ima pogrešnih interpretacija tih kancelarija, nazivajući ih predstavništvima ili ambasadama, što se može rešiti jedino nakon definisanja statusa Kosova od strane Srbije", rekao je Dačić.

VUČIĆ: VAŽNO NASTAVITI DIJALOG SA PRIŠTINOM I PUT KA EU

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je važno da se nastavi dijalog sa Prištinom i da Srbija neometano nastavi put ka EU. Vučić je novinarima u Beogradu na skupu o javnim nabavkama kazao da će danas razgovarati sa premijerom Ivicom Dačićem, koji večeras u Briselu treba da razgovara sa predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton. "Važno je da se dijalog sa Prištinom nastavi i da Srbija neometano nastavi svoj put ka Evropskoj uniji, a da pritom ne ugrozi svoje nacionalne interese", rekao je Vučić i dodao da od današnjeg sastanka u Briselu ne očekuje ništa senzacionalno.

GRUBJEŠIĆ: I SAM DAČIĆ NE OČEKUJE OD SUSRETA NIŠTA SPEKTAKULARNO

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Potpredsednica Vlade Suzana Grubješić ocenila je da su male šanse da Srbija u decembru dobije uslovni datum za početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, jer je malo verovatno da do decembra može da se postigne bilo kakvo održivo i dugotrajno rešenje za Kosovo. "Šanse za dobijanje uslovnog datuma su male zato što se radi o kratkom vremenskom periodu, manje od mesec dana. Ne treba gajiti prevelike nade da ćemo dobiti uslovni datum kao što ga je dobila Crna Gora, što ipak ne znači da i te najmanje šanse Srbija treba da propusti", rekla je Grubješićeva novinarima u Skupštini Srbije. Povodom današnjeg sastanka premijera Srbije Ivice Dačića i Kosova Hašima Tačija u Briselu, ona je rekla da je i sam Dačić naveo da ne očekuje od današnjeg susreta ništa spektakularno. "To jeste početak procesa normalizacije odnosa sa Kosovom, ali ne verujem da do decembra možemo da postignemo bilo kakvo održivo i dugotrajno rešenje, kako se to kaže u preporukama Evropskog saveta, što bi nam otvorilo mogućnost dobijanja datuma za početak pregovora", rekla je Grubješićeva. Ona je dodala da postoji više tema o kojima može da se razgovara i bez završene platforme o pregovorima Beograda i Prištine kao što je sprovođenje ranije postignutih sporazuma. "Kada platforma bude gotova ona će dati mandat i za političke pregovore i prostor za stvaranje velikog dogovora sa Albancima. Nadam se da će platforma u narednih nekoliko nedelja već biti u Skupštini", rekla je. Ona je kazala da Srbi sa Kosova treba da budu uključeni u pregovore Beograda i Prištine i da bez njih ne treba ulaziti u političke pregovore.

DEŽER: SASTANAK DAČIĆA I TAČIJA POZITIVAN KORAK NAPRED

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da sastanak premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu "veoma pozitivan korak napred". "Današnji sastanak je novi korak napred", rekao je Dežer novinarima u Palati Srbija, podsećajući da se prvi sastanak Dačića i Tačija dogodio se u Briselu 19. oktobra i da je usledila poseta Beogradu visoke predstavnice EU za bezbednost i spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je ohrabrila nastavak procesa. Dežer je naveo da predstoje važni razgovori Beograda i Prištine i podsetio da su u prethodnom dijalogu postignuti sporazumi i da EU očekuje i razgovore o ostalim pitanjima. "Sve članice EU očekuju napredak u predstojećim nedeljama i mesecima. Kao što znamo, to pitanje je suštinski važno za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama i otvaranje pregovora o članstvu", rekao je Dežer. On je ponovio da nije siguran da će Srbija dobiti datum za početak pregovora u decembru, ali da je to moguće postići u prvim mesecima 2013. godine.

DjURIĆ: PLATFORMA ĆE BITI DUGOROČNA STRATEGIJA SRBIJE

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić izjavio je danas se uskoro može očekivati objavljivanje i rasprava o platformi za pregovore Beograda i Prištine koja će predstavljati dugoročnu strategiju Srbije. "Završetak platforme možemo očekivati veoma skoro i to će biti globalni principi za budući tok pregovora. Svi moraju da dobiju priliku da se o njoj izjasne", rekao je Djurić za RTS i dodao da će platforma da štiti državne i nacionalne interese. S obzirom da platforma još nije završena, on je rekao da će tema današnjeg sastanka predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija biti dogovori o budućem dijalogu i dogovori o sprovođenju sporazuma postignutih u prethodnom periodu. Danas će u Briselu biti održan sastanak Dačić, Tačija i visoke predstavnice EU Ešton.

JEREMIĆ POZVAO NA PODRŠKU VLADI O KOSOVU

BEOGRAD, 6. novembra 2012. (Beta) Predsedavajući Generalnoj skupštini UN Vuk Jeremić pozvao je opoziciju da podrže Vladu Srbije u kosovskoj politici, jer tako važno pitanje ne sme biti partijsko i o njemu mora postojati jedinstvo. "Pitanju Kosova i teritorijalne celovitosti Srbije ne bi smelo da bude partijsko pitanje i o tome je potrebno jedinstvo. Apelujem na opoziciju i moju stranku da podrže politiku Vlade o Kosovu jer po tako važnom pitanju opozicija mora da prati vladu, koja ima većinu, a podrška opozicija bila bi korisna", rekao je Jeremić Radioteleviziji Srbije. Jeremić, koji u Srbiji boravi nekoliko dana, naveo je da je danas razgovarao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i da će razgovarati i sa drugim najvišim državnim zvaničnicima. Jeremić je ocenio da se politika SAD prema Srbiji neće menjati bez obzira da li će na izborima pobediti republikanac Mit Romni ili demokrata Barak Obama. "Nema velike razlike za građane Srbije u tome ko će biti predsednik SAD. Nema potrebe za veliko udubljivanje u Srbiji večceras o tome ko će biti izabran za predsednika SAD", rekao je Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije. Upitan da li na Balkanu postoje miljenici velikih sila, Jeremić je odgovorio da to nema veze sa stvarnošću i da su miljenici velikih sila uvek oni koji su na vlasti, jer jedino sa njima mogu da ostvare svoje interese. Jeremić je ponovio da nije dobro povlačenje predsednika DS Borisa Tadića pre stranačkih izbora, jer je otvorena utakmica deo demokratskog procesa, i kao primer naveo da je Hilari Klinton postala državna sekretarka SAD posle žestoke borbe sa Barakom Obamom za predsedničku kandidaturu. Jeremić je naveo i da će se za 10 meseci, pošto mu istekne mandat u UN, vratiti u Skupštinu Srbije kao poslanik. "Neću vratiti mandat i nisam siguran da DS hoće da ga vratim. Mislim da ima dosta onih koji misle da će DS biti ojačan sa nekim ko dolazi sa funkcije predsednika Generalne skupštine UN. Građani su me izabrali da ih predstavljam u parlamentu i oni su jedini kojima bih mogao da vratim mandat", rekao je Jeremić. Istakao je da je on vlasnik poslaničkog mandata i da parlamentu neće štetiti da u njegovom radu učestvuje onaj ko je predsedavao Generalnoj skupštini UN. "Karijeru ću nastaviti kao poslanik u Skupštini Srbije, jer sam za to dobio mandat od građana Srbije", rekao je Jeremić.

POLITIKA SAD PREMA KOSOVU SE NEĆE PROMENITI

PRIŠTINA, 6. novembra 2012. (Beta) Američka ambasadorka u Prištini Trejsi Džejkobson izjavile je danas za kosovske medije da se bez obzira ko bude pobedio na predsedničkim izborima politika SAD prema Kosovu neće promeniti i da će njena zemlja nastaviti da kao i do sada snažno podržava Kosovo. Predsednički izbori u SAD se na Kosovu prate s velikim interesovanjem i televizjske stanice s nacionalnom frekvencijom emituju specijalne programe koji će trajati do objavljivanja rezultata izbora. Ambasada SAD na Kosovu je organizovala zajedničko praćenje izbora. U Trgu 21, koji je deo RTV 21, s predstavnicima američke ambasade su i najviši zvanični Kosova koji prate posebne programe koje emituju najpoznatije televizijske stanice u SAD. I predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići rekao je za RTV 21 da se bez obzira ko će biti pobednik na predsedničkim izborima, politika SAD prema Kosovu neće promeniti, ali je ocenio da manju prednost na izborima ima aktualni aktuelni predsednik Barak Obama. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči istakao je da je prijateljstvo Kosova i SAD neraskidivo i da se nezavisno od toga ko bude pobedio američka politika neće menjati. Tokom specijalnih programa TV stanica najavljeni su razgovori sa zvaničnicma vlade, poslanicama Skupštine i političkim analitičarima koji će govoriti o američkoj politici posle eventualnog ponovnog izbora Obame ili izbora Mita Romnija za predsednika SAD.

KACIN: RAZJASNITI MARTIJEVE NAVODE RADI NORMALIZACIJE ODNOSA

BRISEL, 6. novembra 2012. (Beta) Potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Jelko Kacin ocenio je danas da se navodi u izveštaju Dika Martija moraju što pre razjasniti u cilju normalizacije odnosa između Srbije i Kosova i da pitanje nestalih treba da bude deo političkog dijaloga Beograda i Prištine. Kacin je na sastanku sa specijalnim tužiocem Evropske unije za trgovinu organima i ratne zločine Klintom Vilijamsonom u Briselu pružio punu podršku naporima njegovog tima da završe istragu o svim navodima iz izveštaja Dika Martija, saopšteno je iz Kacinovog kabineta. "Svi navodi koje sadrži izveštaj Dika Martija se moraju što pre razjasniti kako bi proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova mogao neometano da se nastavi. To naročito važi za demistifikaciju trgovine organima koja se po izveštaju Martija odigrala u nekolicini slučajeva", rekao je Kacin. On je istakao da Albanija, Kosovo i Srbija treba da pruže punu saradnju i institucionalnu podršku Vilijamsonu i pozdravio je nameru srpskih zvaničnika da u tome istraju, kao i pomoć koju je Albanija već pružila. Kacin je dodao da je neophodno rešiti i pitanje svih nestalih kojih, kako se navodi u saopštenju, ima više od 1.700 od početka rata na Kosovu i više stotina od juna 1999. godine. "Pitanje nestalih treba da bude deo predstojećeg visokog političkog dijaloga između Beograda i Prištine", ocenio je Kacin. Kacin se danas susreo i sa šefom Misije BiH pri EU Igorom Davidovićem, sa kojim je, kako je rekao, imao vrlo konstruktivan i ohrabrujući susret. Izvestilac Evropskog parlamenta je rekao da BiH "nedopustivo mnogo kasni u procesu približavanja EU", ali da smatra da se sada pruža "jedinstvena prilika da se nadoknade propuštene šanse i da politički lideri BiH zajedničkim naporima izbore dobijanje statusa kandidata". "Za taj korak je neophodno napokon dogovoriti i sprovesti zakonodavne promene u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju SejdićFinci. Osnovno demokratsko pravo svakog punoletnog građanina je upravo glasačko pravo i pravo da bude biran, zato rešenje ovog problema mora biti imperativ Sarajeva", naglasio je Kacin. On je dodao da je od velike važnosti da BiH unapredi svoju regionalnu saradnju sa Srbijom, posebno u domenu saradnje tužilaštva za ratne zločine. "Sporazum koji reguliše njihovu saradnju mora biti odblokiran, što je odgovornost i Vlade u Beogradu i Predsedništva BiH", dodao je Kacin.

PREDSEDNIK SABORA HRVATSKE PODRŽAVA DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE

ZAGREB, 6. novembra 2012. (Beta) Predsednik Sabora Hrvatske Josip Leko podržao je u razgovoru s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem dijalog Beograda i Prištine, kao i učešće Kosova u regionalnim inicijativama, saopštila je pres služba hrvatskog parlamenta. Leko je, kako se navodi, ocenio da Hrvatska i Kosovo imaju prijateljske odnose koje treba razvijati u duhu saradnje. On je ocenio da je Kosovo učinilo značajne napore u izgradnji države i društva."Hrvatska je predana projektu Evropske unije. Gradimo društvo koje je kompatibilno s demokratskim društvima Europske unije. U tom smislu podržavamo demokratske procese na Kosovu, ulogu NATOa i prisutnost EULEXa", poručio je predsednik Sabora. Tači je naglasio da je članstvo Hrvatske u NATOu i EU "najbolja poruka zemljama u regiji" i poručio da je cilj Kosova ulazak u NATO i EU. On, kako se navodi u saopštenju, smatra da je nezavisnost Kosova regionu donela mir i stabilnost. Tači je rekao i da je Kosovo "odlučno da razvija dobrosusedske odnose" sa Srbijom. Poručio je i da će u sledećim ustavnim promenama hrvatska manjina imati svog predstavnika u Skupštini Kosova. Premijer Kosova, koji boravi u Hrvatskoj, ranije se sreo sa hrvatskim kolegom Zoranom Milanovićem. Tači je novinarima posle tog susreta rekao da će sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem sutra u Briselu razgovarati o sprovođenju do sada postignutih sporazuma Beograda i Prištine, ali da neće biti reči o statusu Kosova. "Status Kosova je proglašenjem nezavisnosti jednom zauvek rešen", poručio je kosovski premijer. On će se sutra sastati i sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, a iz Zagreba će, kako je najavio, otputovati u Brisel na razgovor sa Dačićem.

SRBIJA – EU

DAČIĆ: RIM ZA UBRZANjE EVROPSKIH INTEGRACIJA SRBIJE

RIM/BEOGRAD, 6. novembra 2012. (Beta) Premijer Ivica Dačić rekao je u Rimu, posle razgovora sa italijanskim predsednikom Djorđom Napolitanom, da Italija podržava ubrzanje procesa evropskih integracija Beograda, saopšteno je iz Vlade Srbije. "Italija je podržala i podržava ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije. Italija je veoma zadovoljna što Srbija ima konstruktivan odnos kada je reč o dijalogu sa Prištinom i pozdravljaju našu odluku da obnovimo dijalog i na taj način rešimo sva sporna pitanja", istakao je Dačić posle sastanka sa Napolitanom.On je naglasio da je Italija, takođe, protivnik uslovljavanja Srbije nekim novim kriterijumima na evropskom putu. Srpski premijer, koji danas završava dvodnevnu posetu Italiji, rekao je da između dve zemlje postoji visok nivo razumevanja, i dodao da je glavna tema razgovora sa zvaničnicima iz Rima bilo strateško partnerstvo Srbije i Italije. On je napomenuo da su ekonomski odnosi između dve zemlje veoma razvijeni i da je Italija, posle Rusije i Nemačke, treći spoljnotrgovinski partner Srbije. "U Srbiji posluje 600 italijanskih kompanija, koje su za ovih desetak godina investirale oko 800 miliona evra i naša je ideja da taj obim spoljnotrgovinske razmene još više razvijemo i unapredimo", kazao je Dačić.On je najavio da će u februaru u Beogradu biti održana sednica italijanskosrpskog poslovnog saveta, sa idejom da u sledećoj godini dođe do realizacije značajnih investicija italijanskih kompanija u Srbiju, još jednom napomenuvši da to nema veze sa preseljenjem italijanskih kompanija u druge zemlje. "Srbija ne igra na tu kartu. Mi sa Italijom želimo dobre odnose i ne želimo da italijanski radnici misle da njima otimamo radna mesta, naprotiv u pitanju je stvaranje novih dodatnih vrednosti", rekao je premijer Dačić. Dačić je danas razgovarao i sa predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta Djanfrankom Finijem. Tokom jučerašnjeg dana, premijer Srbije se sastao sa ministrom spoljnih poslova Italije Djulijom Tercijem, ministrom spoljnih poslova Vatikana, monsinjorom Dominikom Mombertijem i ministarkom unutrašnjih poslova Anom Marijom Kanćelijeri. Dačić je imao sastanak i sa predstavnicima italijanskog privrednog kluba, a učestvovao je i na ministarskom sastanku 81. Generalne skupštine Interpola.

GRUBJEŠIĆ: DO KRAJA NOVEMBRA AKCIONI PLAN ZA EU

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić najavila je danas da će Vlada do kraja meseca usvojiti akcioni plan za pridruživanje EU koji se odnosi na zakone koje je potrebno usvojiti. Na sednici skupštinskog odbora za evropske integracije, ona je rekla da u periodu posle izbora Vlada nije utvrdila nijedan zakon iz evropske agende jer su, kako je navela, svi zakoni su povučeni zato što se pravi novi plan aktivnosti u vezi sa nacionalnim programom usvajanja propisa. Suzana Grubješić je rekla da je akcioni plan napravljen na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije i da do 9. novembra ministarstva treba da se izjasne o tom dokumentu. Ona je najavila da o akcionom planu prvo treba da se izjasni Koordinaciono telo za integraciju u EU, na čijem je čelu Ivica Dačić, a koji će nakon toga usvojiti Vlada i proslediti parlamentu.Potpredsednica Vlade je najavila i da će u decembru biti usvojen nacionalni program za integraciju u EU. Poslanik LDPa Ivan Andrić rekao je da proces evropskih integracija nije u fokusu Vlade Srbije i da se vidi da su, kako je naveo, prioriteti Vlade u smeni po lokalnim samoupravama i međusobnim medijskim obračunima i medijskim obračunima sa opozicijom. "Nije prihvatljiv argument da je sve povučeno i da ne postoji plan", rekao je Andrić. Suzana Grubješić je rekla da ne stoji ta primedba jer je, kako je navela, u fokusu Vlade Srbije EU, a da je Vlada posle izbora povukla sve podzakonske akte prethodne vlade i da su neka ministarstva već uradila nova, a u nekima je u toku izrada tih akata. Govoreći o problemu lažnih azilanata, ona je rekla da bezvizni režim sa EU nije ugrožen ali da to ne znači da je rešen problem lažnih azilanata. "Od 2. juna do danas sa granice je vraćeno oko 5.000 ljudi", rekla je Suzana Grubješić i istakla da je pooštrena kontrola koju sprovodi pogranična policija u cilju smanjenja broja lažnih azilanata. Ona je navela da je problem sa lažnim azilantima počeo nakon obaveštenja nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova da je u julu i agvustu broj zahteva za azil povećan na 1.467 što je, kako je rekla, pokrenulo priču o mogućnosti ukidanja bezviznog režima. Suzana Grubješić je rekla da na rešavanju problemu lažnih azilanata treba da rade i zemlje EU, odnosno da smanje novačanu pomoć za azilante i da skrate procedure rešavanja zahteva za azil i da Srbiju proglase za sigurnu treću zemlju iz koje ne dolaze azilanti. "Na svu sreću, neće doći sada do ukidanja bezviznog režima, ali ne znači da smo zauvek rešili problem lažnih azilanata", kazala je Suzana Grubješić. Ona je rekla da je Srbija iskazala spremnost da plati troškove lažnih azilanata i da bi rešavanju probleme lažnih azilanata pomogla izmena Krivičnog zakonika kojim bi bilo precizirano da je traženje azila krivično delo.

KACIN: JAČATI IMPLEMENTIRANjE STATUTA VOJVODINE

BRISEL, 7. novembra 2012. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da će evropske institucije i ubuduće pratiti razvoj Vojvodine i izrazio nadu da će sadašnja i sve buduće vlade Srbije imati konstruktivan pristup tom pitanju u korist svih građana. "Vojvodina ostaje najjači adut Srbije u procesu približavanju EU kao multinacionalna sredina", naveo je u saopštenju za javnost nakon sastanka sa predsednikom Skupštine Vojvodine Ištvanom Pastorom u Briselu. Dodao je da pitanje Vojvodine ne gubi ni najmanje na značaju u svetlu dijaloga Beograda sa Prištinom i borbe protiv korupcije."Ekonomske kapacitete Vojvodine treba jačati kroz implementiranje Statuta Vojvodine i stvaranje ustavnog i zakonskog okvira koji će to omogućiti", naveo je Kacin.

SRBIJA

MRKIĆ I ČEPURIN O JAČANjU SARADNjE SRBIJE I RUSIJE

BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) – Novi ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Vasiljevič Čepurin naglasio je u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem, želju i spremnost da svojim radom podstakne i doprinese novim impulsima u odnosima i jačanju saradnje Srbije i Rusije. Prva naredna prilika za to, kako je ukazao Čepurin, biće sastanak Međuvladinog komiteta Srbije i Rusije koji će biti održan u Moskvi 15. i 16. novembra ove godine, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.Mrkić je primio danas novog ruskog ambasadora u Beogradu i tom prilikom istakao opredeljenost Srbije za dalje unapređenje bilateralnih odnosa, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije.Mrkić je takođe poželeo novom ruskom ambasadoru uspeh u obavljanju ove izuzetno važne dužnosti u Beogradu.

ČEPURIN: JAČANjE ODNOSA SA RUSIJOM JE OBJEKTIVNA POTREBA

BEOGRAD, 6. novembra 2012. (Beta) Novi ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin izjavio je da je za Srbiju "jačanje odnosa s velikom Rusijom objektivna potreba". "Zajednička istorija i koreni Rusije i Srbije olakšavaju nam ne samo međusobno razumevanje već nas sve obavezuju da jačamo odnose. To je objektivna potreba. Oni koji su protiv toga 'pljuju protiv vetra', kako kažu u Rusiji", rekao je Čepurin u intervjuu za sutrašnje Večernje novosti. Čepurin, koji je u utorak imao prvi radni dan na dužnosti u Beogradu, pošto je na mesto ambasadora Rusije došao posle Aleksandra Konuzina, naveo je da je od ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova dobio niz korisnih saveta i da će se potruditi da opravda ukazano poverenje. "Potrudiću se da opravdam poverenje i snažno računam na srpske kolege i prijatelje, kako iz političkog establišmenta, tako i na one koji jednostavno simpatišu Rusiju, i svih koji razumeju da je jačanje veza i odnosa s velikom Rusijom objektivna potreba", rekao je Čepurin. On je naveo da je za ambasadora posebno važno da oseća simpatiju prema zemlji u kojoj radi i da tamo ima prijatelje i istomišljenike. "Srbi i Rusi imaju mnogo zajedničkih crta: dobrodušnost, iskrenost, aktivnost, sposobnost da branimo pravednost i neretko da stradamo zbog toga. Svi smo zainteresovani za bolji život i za prosperitet naših naroda", rekao je novi ruski ambasador u Beogradu. Čepurin je do imenovanja za ambasadora u Srbiji, krajem septembra, bio direktor Odeljenja za rad s dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Rusije.Rođen je 1952. godine, bio je ambasador u Danskoj od 1997. godine do 1999. godine, a prethodno direktor Kadrovskog odeljenja u ruskom MIPu.

PORTPAROL MSP: BULATOVIĆ ĆE NOVU DUŽNOST OBAVLjATI U RANGU AMBASADORA

BEOGRAD, 6. novembra 2012. (Beta) Nekadašnji šef Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) Rade Bulatović vratio se u Ministarstvo spoljnih poslova (MSP), gde će obavljati dužnost šefa Odseka za pokret nesvrstanih zemalja. Kako je danas portparol MSP Miloš Todorović rekao agenciji Beta, Bulatović će novu dužnost obavljati u rangu ambasadora. Bulatović je početkom 1990tih radio u MSP, bio je vicekonzul u Rimu, a službovao je i diplomatskom predstavništvu SRJ u Turskoj. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice. Posle ubistva premijera Srbije Zorana Djinđića 12. marta 2003, u toku policijske akcije "Sablja", bio je uhapšen pod sumnjom da je povezan sa glavnim organizatorima ubistva premijera. Ta sumnja nije dokazana, pa je nakon tri meseca provedena u pritvoru, pušten na slobodu. U martu 2004. godine imenovan je za direktora BIA Srbije, nekadašnje Službe državne bezbednosti. Ostavku na to mesto podneo je 8. jula 2008. godine, dan posle formiranja nove vlade Srbije premijera Mirka Cvetkovića. Od januara 2009. radi kao advokat.

VUČIĆ ČESTITAO ŠOJGUU NOVU FUNKCIJU MINISTRA ODBRANE

BOGRAD, 6. novembra 2012. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uputio je čestitku Sergeju Šojguu povodom stupanja na dužnost ministra odbrane Ruske Federacije. "Iskreno verujem da će Vaše imenovanje na novu, visoku i odgovornu dužnost doprineti intenziviranju saradnje u oblasti odbrane Ruske Federacije i Srbije, posebno imajući u vidu da ste u proteklom periodu uspešno unapređivali naše odnose u oblasti zaštite od vanrednih situacija", navodi se. Čestitajući ruskom kolegi, Vučić je podsetio da su tokom njegove nedavne posete Rusiji stvoreni odlični uslovi za dinamičnu saradnju odbrambenih industrija dveju zemalja, a time i razvoj bilateralnih odnosa. Potvrdu uspešne saradnje Srbije i Rusije predstavlja i najava posete potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina Srbiji. Šojgu je do sada bio ruski ministar za vanredne situacije.

SRBIJA – REGION

ZAVRŠEN PRIVREDNO-EKONOMSKI FORUM DANSKA-ZAPADNI BALKAN

KOPENHAGEN, 6. novembra 2012. (Beta) U organizaciji i pod pokroviteljstvom danske opštine Vejle je održan privrednoekonomski i kulturni forum DanskaZapadni Balkan, koji je ambasadroka Srbije u Danskoj Vida Ognjenović ocenila kao "izuzetno uspešan". Skupu su prisustvovali danski privrednici zainteresovani da uspostave intenzivniju saradnju Danske i Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ambasadori ovih zemalja, kao i predstavnici lokalne samouprave Vejle, na čelu sa gradonačlenikom Arne Sigtenbjergardom."Manifestacija, simbolično nazvana 'Most', je u svakom smislu pozitivno afirmisala zajedničke ciljeve i planove za buduću saradnju u navedenim oblastima", rekla je ambasadorka Vida Ognjenović u izjavi za agenciju Beta. Ona je istakla i prisustvo danskog ministra za EU Nikolaja Vamena, koji je govorio o značaju daljeg razvijanja ekonomskih, političkih i kulturnih veza između zemalja učesnica skupa, u kontekstu daljih koraka na putu ka evropskim integracijama. "Poseta ministra Vamena je manifestaciji dala i političku konotaciju i izdigla je iznad lokalnih okvira", ocenila je Ognjenovićeva. Prema njenim rečima, Ambasada Srbije u Danskoj je imala najzapaženiju ulogu na forumu, između ostalog i prezentacijom investicija koje najveće danske kompanije imaju u Srbiji. Investiciju kompanije Karlsberg je prezentovao potpredsednik te kompanije Aleksandar Radosavljević, dok je investiciju kompanije Grundfos predstavio sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Autonomne pokrajine Vojvodine Branislav Bugarski. Drugog dana skupa, kako je navela Ognjenovićeva, uspešan nastup je imala i direktorka Fonda za inovacionu delatnost Srbije, Ljiljana Kundaković, u cilju promovisanja ekonomskih i inovativnih potencijala Srbije. "Zajednička ocena svih učesnika foruma je da se radi o prvom ali i najvažnijem koraku ka budućoj saradnji", naglasila je Ognjenovićeva. Ona je istakla i da je forum večeras trijumfalno završen maestralnim nastupom solista beogradske opere Sanje Kerkez i Ivana Tomaševa".

SLOVENIJA I SRBIJA MORAJU DA ISPLATE STARU DEVIZNU ŠTEDNjU

LjUBLjANA/STRAZBUR, 6. novembra 2012. (Beta) Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura presudio je danas da su Slovenija i Srbija dužne da isplate štedne uloge nekadašnje Ljubljanske banke (LB), odnosno Invest banke iz Beograda, svima koji su u njima imali uloge, bez obzira na sadašnje državljanstvo, i to u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude. Odlučujući po tužbi troje državljana BiH koji su imali devizne uloge u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci, odnosno u Invest banci iz Beograda, sud u Strazburu je doneo odluku koja je identična u oba slučaja, pa je i Sloveniji i Srbiji naloženo da osiguraju isplatu starih deviznih uloga državljanima BiH, i to pod istim uslovima koji važe za njihove državljane. Evropski sud za ljudska prava presudio je u predmetu troje državljana BiH (Ališic, Sadzak i Sahdanović protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije), koji su pokrenuli postupak tražeći od suda da utvrdi odgovornost tuženih država za neisplatu stare devizne štednje u podružnici Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla dugi niz godina. Kako je jednoglasno utvrdio sud, činjenica da slovenačka i srpska vlada štedišama LB u Sarajevu i podružnice beogradske Invest banke u Tuzli nisu omogućile pristup štednim ulozima predstavlja sistemski problem, prenosi slovenačka novinska agencija STA. Kako se navodi u presudi, objavljenoj na internet stranici suda, Slovenija i Srbija su u slučaju tužitelja iz BiH kršile osnovna ljudska prava na vlasništvo i raspolaganje sopstvenom imovinom, o čemu govori Član 1. Protokola 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Prema mišljenju suda, ostale države taj član nisu kršile, a sud još smatra da Slovenija i Srbija nisu kršile 14. član konvencije, koja govori o diskriminaciji na osnovu nacionalnosti.

"HIPO BANKA" PRODAJE MREŽU U REGIONU

BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) – Izvršni odbor austrijske "Hipo Alpe Adrija banke" odobrio je pokretanje prodaje svoje mreže u jugoistočnoj Evropi, odnosno banaka i lizing kompanija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji. Banka je objavila poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda zainteresovanih strana u okviru procesa reprivatizacije mreže u jugoistočnoj Evropi. Zainteresovani investitori se pozivaju da dostave neobavezujuće ponude za predmet prodaje, koji čine banke i lizing društva preneti u holding kompaniju sa sedištem u Austriji, koji će biti osnovan i preciznije definisan, navedeno je u saopštenju te banke.Iako je cilj procesa prodaja predmeta kao integralne celine, dozvoljene su i neobavezujuće ponude samo za određene delove predmeta prodaje, dodaje se. Banka zadržava pravo da promeni vremenski raspored procesa i/ili da ga prekine u potpunosti ili delimično ili da promeni strukturu transakcije, kao i predmeta prodaje u bilo kom trenutku. Poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda zainteresovanih strana koji uključuje više informacija o procesu prodaje nalazi se na vebsajtu kompanije.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ I ŠAN: USKORO UBRZANI RAZVOJ EKONOMSKE SARADNjE

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) U bliskoj budućnosti se očekuje ubrzani razvoj ekonomske saradnje Srbije i Kine kroz strateško partnerstvo, ocenili su danas u Beogradu srpski premijer Ivica Dačić i zamenik kineskog ministra trgovine Džung Šan. Kako je saopštila Vlada Srbije, na sastanku je rečeno da će se saradnja dve zemlje bazirati na učešću kineske privrede u izgradnji infrastrukturnih objekata i ulaganjima u postojeće i nove proizvodne kapacitete u Srbiji. Dačić je istakao da se Srbija zalaže za unapređivanje odnosa sa Kinom, sa kojom ima tradicionalno prijateljske odnose, i zahvalio toj zemlji za principijelnu podršku očuvanju integriteta i suvereniteta Srbije, u skladu sa međunarodnim pravom. Premijer je izrazio uverenje da će predstojeći kongres Komunističke partije Kine dati novi impuls u razvoju te prijateljske zemlje.

DINKIĆ: KINA ZAMOLjENA DA PODRŽI INFRASTRUKTURNE PROJEKTE

BEOGRAD, 7. novembra 2012. (Beta) Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je danas da je Vlada Srbije zamolila Kinu da sa 1,8 milijardi dolara podrži energetske i saobarćjajne infrastrukturne projekte u Srbiji. On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa zamenikom kineskog ministra za trgovinu Džung Šanom i potpisivanja sporazuma o kineskoj donaciji Srbiji, kazao da se ta molba kineskoj vladi i Eksim banci odnosi na deonice autoputa od Beograda do Ljiga, od Pojata do Preljine i od Novog Sada do Rume, Šapca i Loznice, kao i za izgradnju kapaciteta termo elektrane Kostolac dva, koja bi počela 2014. Dinkić je kazao da bi (kineska državna) Eksim banka dala kredit Srbiji po preferencijalnim uslovima, a da bi u radovima zajedno učestvovali kineske i srpske kompanije po principu koji se već primenjuje na izgradnji mosta ZemunBorča. Vlada se na ovaj korak, kako je rekao, odlučila imajući u vidu uspeh u realizaciji dva investiciona projekta koja su pomogli Kinezi, a to su most ZemunBorca i prva faza revitalizacije Termoelektrane "Kostolac". On je kazao i da bi sporazumi o realizaciji tih projekata trebalo da budu spremni za potpis u prvom kvartalu 2013. godine, a da bi radovi mogli da počnu na proleće. "Složili smo se da bi sve ovo trebalo da bude spremno za potpisivanje u prvom kvartalu naredne godine, kada bi se u Beogradu održao i sastanak Mešovitog srpskokineskog komiteta. Do tada bi se pripremili i ugovori sa kineskom Eksim bankom za izgradnju autoputeva i nadam se potpisali, kako bi radovi mogli da krenu na proleće", rekao je Dinkić, koji je zajedno sa Šanom, kopredsednik tog komiteta. On je istakao da se kineska strana u dosadašnjim projektima pokazala kao pouzdan partner i da je zbog toga Vlada Srbije odlučila da u naredne četiri godine prioritet i najveći deo državih garancija bude za poslove koji se rade u saradnji sa Kinom. Srpski ministar finansija i privrede je rekao da je je na sastanku razgovrano i o drugim projektima u energetici i da je srpska strana izrazila poseban interes da neka od vodećih koneskih kompanija "pristupi izgradnju hidrocentrale Djerdap 3", po modelu javno privatnog partnerstva. O tome je, kako je precizirao, Ministarstvo energetike Srbije već obavilo razgovore sa jednom od najvećih kineskih kompanija, koja je gradila na reci Jangce čuvene 'Tri klisure', jednu od najvećih hidrocentrala na svetu. Dinkić je rekao da je zamenik kineskog ministra za trgovinu izrazio poseban interes Kine i za investicije u prerađivačku industriju i dodao da je po tom pitanju je razgovarano o dva modela investiranja. Prvi bi, kako je naveo, bio osnivanje eknomskotehnološke slobodne carinske zone, gde je srpska strana dala nekoliko mogućih lokacija gde bi kineske kompanije mogle da prozvode i da se ta proizvodnja izvozi u i na tržište EU, Rusije i drugih zemlja sa kojima Srbija ima slobodnu trgovinu. Drugi načina podsticaja investicija u industriju je ono što nam je predložio jedan od direktora Eksim banke, a to je osnivanje zajedničkog investicionog fonda, koji bi sa 85 do 90 odsto finasirali kinerski partneri, dok bi ostatak činilo ucešće srpskih banka, rekao je Dinkić. Precizirao je da bi taj investicioni fond ulagao u kapital kompanija, gde bi kineske i srpske firme zajednički mogle da investiraju u različite industrijske sektore u Srbiji. Dinkić je napomenuo da je na sastanku bilo reči i o saradnji Srbije i Kine u turizmu i istakao da će na osnovu sporazuma, koji je potpisan pre nekoliko godina, od ovog meseca prvi put srpske turističke agencije dovoditi kineske turiste u Srbiju, koji su do sada dolazili isključivo preko stranih turistickih agencija. Zamenik kineskg ministra trgovine Džung Šan je rekao da je u razgvorima sa Dinkićem i Dačićem "postignut širok koncenzus" i istakao da je sledeći zadatak podsticanje realizacije postignutih dogovra. "Zdravi i održivi ekonomski odnosi Kine i Srbije su zemlje su u skladu sa interesima naših zemlja", rekao je on. Dinkić i Šan su danas potpisali Sporazum o donaciji, kojim će Kina dati Srbiji pomoć od 10 miliona juana (oko milion evra). Taj novac će biti iskoriscen za pomoć onima kojima je u Srbiji najpotrebnija, rekao je Dinkić i napomenuo da je to drugi put da Kina Srbiji dodeljuje bespovreatnu pomoć.

SVETSKA BANKA: VEOMA SPOR OPORAVAK SRBIJE U 2013.

SARAJEVO, 6. novembra (Tanjug) – Zemlje zapadnog Balkana se ove godine suočavaju sa novom recesijom , pri čemu se najveće slabljenje, od 2,5 odsto, očekuje u Srbiji, dok će oporavak u 2013. biti "veoma spor", upozorila je Svetska banka.Nivoi duga su takođe u pojedinim zemljama previsoki, ukazala je koordinator Svetske banke za zapadni Balkan Džejn Armitidz."Rekla bih da je dug u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji na veoma opasnom nivou, naročito u Albaniji od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada se ubrzano povećava u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je za agenciju Rojters.Prognoza Svetske banke za Srbiju, najveću ekonomiju u tom regionu, je najpesimističnija jer ta zemlja ima teškoće u stimulisanju rasta u vreme kada nastoji da skreše svoj narastajući budzetski deficit."Dugotrajna neizvesnost u evrozoni znači da se suočavamo sa ponovnom recesijom", rekla je Armitidz i dodala da banka u ovom trenutku procenjuje "da je zapadni Balkan u recesiji".Albanija i bivše jugoslovenske republike suočene su s padom izvoza i presušenjem direktnih stranih investicija usled dužničke krize u zoni evra koja je glavni izvor trgovine i investicija za region Balkana.Novčane doznake građana koji rade u inostranstvu su takođe u padu, dok su oštra zima i dugotrajan letnji period suše pogodili poljoprivredni sektor i proizvodnju električne struje u regionu, ukazala je Armitidz.Jedino će Kosovo verovatno nastaviti s rastom zahvaljujući niskom nivou integracije sa evropskim tržištem, malom dugu i obilnim investicijama u infrastrukturu, rekla je ona."Iduće godine će doći do veoma usporenog rasta u tom regionu. Deficiti su svuda u porastu tako da te zemlje očekuju zaista teška vremena", upozorila je Armitidz."One moraju da nastave put fiskalne konsolidacije i da počnu da snižavaju nivoe duga, ali je istovremeno njihov rast veoma nizak i potrebna su ivestiranja u infrastrukturu", ukazala je ona.Centralna banka Srbije je prošlog meseca saopštila da će nacionalni ekonomski proizvod ove godine verovatno opasti 1,5 odsto. Nezaposlenost u Srbiji je na veoma visokom nivou od 25 odsto.Socijalistička vlada Srbije je postavila cilj rasta u idućoj godini od dva odsto i takođe obećala da će skresati budzetski deficit sa projektovanih 6,2 odsto BDP u 2012, na 3,6 odsto u 2013.Srbiji je neophodno da smanji deficit kako bi osigurala novi kreditni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) čija će misija stići u Beograd 13. nov. Armitidz je naglasila da Srbija mora da postigne sporazum sa MMF-om pre nego što Svetska banka da zeleno svetlo za zajam od 400 miliona dolara za podršku budzetu.Bosna i Hercegovina, pak, mora da sprovede dugo odlagane strukturne reforme pre nego što joj Svetska banka pusti zajam od 200 miliona dolara, ukazala je koordinatorka te banke za zapadni Balkan.

DINKIĆ SA PREDSTAVNICIMA ERBASA

BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) – Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić razgovarao je danas u Beogradu sa predstavnicima Erbasa o mogućnosti da se na proleće osnuje novi JAT, koji bi od francuskog proizvođača aviona kupio četiri nova aviona "A230".