KOSOVO

NIKOLIĆ I HEJG: SRBIJA OČEKUJE KOMPROMISE I OD ALBANSKE STRANE

BEOGRAD, 25. oktobra (Tanjug) –Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg saglasili su se danas da je neophodno sva sporna pitanja između Beograda i Prištine rešavati razgovorima. Nikolić je naglasio da je Srbija zarad članstva u EU ali i sopstvenih interesa spremna da nastavi reforme i ispuni uslove Unije, a Hejg potvrdio da se London i dalje snažno zalaže za proširenje. Predsednik Srbije je istakao da je prošlonedeljnim sastankom između premijera Dačića i Tačija Srbija ušla u završnu fazu pregovora sa Prištinom i da je spremna da, u cilju rešavanja problema Kosova i Metohije, učini mnoge kompromise, ali da će se to očekivati i od albanske strane.
Srbija je spremna na sva rešenja koja omogućavaju bolje uslove života svih građana Kosova i Metohije i koja su u skladu sa Ustavom naše države, rekao je Nikolić, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.Nikolić je rekao da je Srbija spremna za članstvo u Evropskoj uniji i da je zbog tog cilja, ali i iz sopstvenih interesa, rešena da do kraja izvrši reformu pravosuđa, da uspostavi punu vladavinu prava i stabilnost državnih institucija i da se, u skladu sa zakonom, obračuna sa kriminalom i korupcijom, što su uslovi koje joj je Evropa postavila.Hejg je pozdravio odlučnost koju Srbija pokazuje na svom evropskom putu. Šef britanske diplomatije je istakao da je Ujedinjeno Kraljevstvo snažan zagovornik proširenja EU i da je njihova želja da sve zemlje regiona budu u Uniji, pa je zbog toga Velika Britanija spremna da pomogne u izgradnji što boljih odnosa među balkanskim državama.
Hejg je u Beograd doputovao iz Prištine, a posle sastanka sa predsednikom Republike, on je razgovarao i sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem. Tokom popodneva šef britanske diplomatije će razgovarati i sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem.Hejg je, po dolasku u Beograd, na svom tviter nalogu napisao:"Sleteo sam u Beograd. Radujem se razgovorima sa novom vladom. Prvi put ću se sastati sa predsednikom Nikolićem". On je prethodno boravio u Prištini, gde je razgovarao sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom, premijerom Hašimom Tačijem, zamenikom premijera Slobodanom Petrovićem, ministrom spoljnih poslova Enverom Hodzajem i predstavnicima. Britanski ministar je u Prištini izjavio da je karta Evrope određena i da ne može biti promena granica. Hejg je, takođe, pozdravio razgovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i istakao da je dijalog od suštinskog značaja za evropske integracije Srbije i Kosova.

ZAVRŠEN SASTANAK O KOSOVU, BEZ IZJAVA UČESNIKA

BEOGRAD, 24. oktobra 2012. (Beta) Sastanak državnog vrha o platformi za pregovore o Kosovu završen je oko 16.30 a učesnici razgovora u Predsedništvu Srbije nisu želeli da daju izjave. Iz Kabineta predsednika Srbije rečeno je da neće biti ni saopštenja o ishodu sastanka. U zgradu Predsedništva su nešto pre 16 časova došli premijer Ivica Dačić, prvi potpredsdenik vlade Aleksandar Vučić, potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. Dačić je rekao ranije danas da na sastanku ne treba očekivati i usvajanje platforme o Kosovu i da je ovo jedan u nizu susreta na kojem će biti razmatrana i tehnička pitanja.

NACRT PLATFORME NAJKONKRETNIJI DO SADA

BEOGRAD, 24. oktobra (Tanjug) –Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučiić izjavio je da su učesnici sastanka o platformi za Kosovo od predsednika Repubike Tomislava Nikolića dobili nacrt platforme, koji je mnogo konretniji nego bilo koji prethodni i da predstavlja državnu tajnu."Svi smo videli taj papir, treba da pripremimo naše predloge do sledećeg sastanka koji bi trebalo da bude održan naredne nedelje", rekao je sinoć Vučić.On je za RTS istakao da se radi o mnogo konkretnijem nacrtu nego što je do sada postojao."Ono što je važno, jeste to da se sada stvari kreću u okvirima realnosti, minimum i maksimum je u okvirima onoga što je realno i onoga što je moguće", rekao je Vučić Prvi potpredsednik Vlade je kazao da su ključna dva principa, prvi je očuvanje državnih i nacionalnih interesa i drugi nastavak evropskog puta Srbije.Jučerašnjem sastanku kod predsednika Srbije prisustvovali su premijer Ivica Dačić, Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, potredsednica vlade za evrointegracije Suzana Grubješić i ministar spoljnih poslova Mrkić.

HEJG: DIJALOG SUŠTINSKI VAŽAN ZA SRBIJU I KOSOVO

PRIŠTINA, 25. oktobra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg izjavio je danas u Prištini da pozdravlja razgovore o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i dodao da je dijalog od suštinskog značaja za njihove evropske integracije. Posle susreta s premijerom Kosova Hašimom Tačijem, Hejg je na novinarsko pitanje da li posle dijaloga može da usledi priznanje Kosova od strane Srbije, rekao da je Srbiji i ranije predočeno da ako želi integraciju u EU treba da normalizuje odnose sa svim susedima. Prema njegovim rečima, karta Evrope je zacrtana i ne može biti promena granica. Premijer Tači je naveo da ne očekuje da se narednih meseci dogodi priznanje Kosova od strane Srbije, ali da očekuje angažovanje na normalizaciji odnosa. Posle susreta s Tačijem, britanski ministar se sreo i sa zamenikom premijera Kosova Slobodanom Petrovićem. Hejg je sinoć razgovarao s predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i ministrom spoljnih poslova Enverom Hodzajem.

DEŽER: DIJALOG POZITIVAN KORAK NAPRED

BUJANOVAC, 25. oktobra 2012. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je danas u Bujanovcu da se Unija neće zaustaviti na Hrvatskoj u procesu proširenja. Podsetivši da je pre dve nedelje predstavljena Strategija proširenja EU, koja uključuje i Srbiju, Dežer je u obraćanju odbornicima lokalnog parlamenta rekao da je taj dokument izuzetno važan jer svedoči o ciljevima Unije. Povodom prošlonedeljnog sastanka u Briselu, premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija, i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, Dežer je rekao da je dijalog "pozitivan korak napred". Dežer je kazao da zajednički ciljevi EU i Srbije sa svim njenim opštinama, pa i Bujanovcem, podrazumevaju njeno pridruživanje EU, dodajući da se nada da će se do tog cilja stići.
"U prethodnih deset godina u razvoj ovog regiona EU je uložila 120 miliona evra. Drago mi je da vidim projekte koje je finansirala EU preko programa Progres, koji su postali realnost, što Bujanovac čini jednim evropskim gradom, i imate našu punu podršku za drugu generaciju projekata", naveo je Dežer. Dežer je naveo i da će EU u narednom periodu finansirati izgradnju odgovarajuće zgrade za Odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, koji je ove godine upisao novu generaciju studenata, kao i izgradnju zgrade od 20 stanova za izbegla i raseljena lica, i socijalno najugroženije stanovnike Bujanovca. "U saradnji sa republičkim Komesarijatom za izbeglice u proteklih deset godina smo broj kolektivnih centara u Srbiji sa 300 smanjili na 24. Potrebna je velika podrška i lokalne samouprave kako bi se ovaj posao obavio do kraja. Spremni smo da finansiramo izgradnju objekta u Bujanovcu koji bi pružio utočište ljudima koji 12 godina žive u neuslovnom prostoru", rekao je Dežer.
Prema njegovim rečima, Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu je u prethodnom periodu postiglo određene rezultate, ali je potrebno da se taj proces oživi. On je kazao da za oživljavanje tog procesa nije dovoljno samo da se imenuje novi šef Koordinacionog tela već su potrebni konkretni koraci u ostvarivanju kulturnih, manjinskih, medijskih i prava u obrazovanju. Predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi uručio je Dežeru priznanje za posao EU u posredovanju u ostvarivanju dijaloga vlada Srbije i Kosova koji, kako je rekao, ima uticaj "ne samo na region nego i na Bujanovac". Svečanoj sednici nije prisustvovao nijedan odbornik iz tri albanske partije u opoziciji.

SRBIJA

MRKIĆ U POSETI SLOVENIJI

BEOGRAD, 25. oktobra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić boravi danas i sutra u poseti Sloveniji tokom koje će sa zvaničnicima razgovarati o jačanju odnosa dve zemlje i procesu evropskih integracija Srbije. Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova, Mrkić će razgovarati sa predsednikom parlamenta Gregorom Virantom i potpredsednikom vlade i ministrom inostranih poslova Karlom Erjavcem. Mrkić će, prema saopštenju slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, razgovarati sa Erjavcem o bilateralnim odnosima, pre svega o privrednoj saradnji. Pored bilateralne saradnje, teme razgovora biće i stanje na Zapadnom Balkanu i proces evropskih integracija Srbije.

SRBIJA ŽELI DA BUDE FAKTOR REŠAVANjA PROBLEMA

BEOGRAD, 24. oktobra (Tanjug) –Dan Ujedinjenih nacija obeležen je večeras u Beogradu multimedijalnim performansom "Reconnect: nove forme dijaloga", kojim je istaknut značaj novih medija za prevazilaženje interkulturnih razlika.Svečanosti u novoj zgradi Arhiva Kinoteke, prisustvovao je predsednik Vlade Srbje Ivica Dačić, poručivši tom prilikom da Srbija i njeni građani zaslužuju bolju budućnost, i da žele, da kao i u prošlosti, budu faktor rešavanja probema širom sveta."Želim da Srbija ponovo bude zemlja koja će pomagati drugima, koja će slati svoje vojnike i policajce u mirovne misije na druge kotinente, a da nama više niko ne mora da pomaže", rekao je Dačić, istakavši da je Srbija već danas jedan od najčvršćih stubova oslonaca mira, stabilnosti i bezbednosti u regionu.
UN su, kako je primetio, organizacija koja je u najvećoj meri zadržala objektivan pristup krizama u svetu, uključujući i krizu na području bivše Jugoslavije.Premijer Dačić je konstatovao da Srbija danas ima odliču saradnju sa svim agencijama i organizacijama UN i da joj je posebno drago što današnji jubilej proslavlja sa svojim čovekom na čelu Generalne skupštine UN.Dačić je naveo brojne oblasti u kojima je saradnja sa UN pomogla društveni razvoj Srbije i izrazio očekivanje da će Srbija u budućnosti bići u većoj mogućnosti da pomaže onima koji prolaze kroz nedaće i konflikte."Naročito me zanima ova akcija 'Posle 2015', jer nameravam i tada da budem predsednik vlade, tako da se nadam da ćemo i u budućnost sarađivati na korist i sreću naših građana", rekao je Dačić.
Nova inicijativa UN, nazvana "Posle 2015", pokrenuta je kako bi građani u neposrednom kontaktu sa svetskom organizacijom uticali na razvojne prioritete čovečanstva, a Srbija je jedna od 46 zemalja u kojima će taj program biti sproveden.Stalni koordinator organizacija i agencija UN u Srbiji Vilijam Infante objasnio je na svečanosti da je Srbija, kao izvor stabinosti i sigurnosti u regionu, što je između ostalog postala i zahvaljujući premijeru Dačiću, izabrana da bude deo tog programa."Ovo je najveći svetski konsultativni proces i Srbija će biti jedna od država koje će odlučivati o održivom razvoju u čitavom svetu", kazao je Infante.Premijer Dačić je, posle otvaranja ceremonije, na Fejsbuk stranici UN tima u Srbiji ostavio poruku: "Srbija naravno mora da poznaje svoju istoriju i izvlači pouke iz nje, ali Srbija ne sme da dozvoli da njena prošlost bude i njena jedina budućnost".
Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante izrazio je punu podršku inicijativi premijera Srbije Ivice Dačića za otvaranje regionalne kancelarije UN u Beogradu za borbu protiv kriminala, korupcije i terorizma.Svečanosti su prisustvovali ministri vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora, multilatelateralnih organizacija i civilnog društva. Obeležavanje nedelje i dana UN ove godine protiče u znaku mladih, problema migracija, razumevanja među kulturma i uloge medija u promovisanju vrednosti Svetske organizacje.

OBELEŽEN VEK OD POBEDE U KUMANOVSKOJ BICI

BEOGRAD, 24. oktobra 2012. (Beta) U Beogradu je danas obeleženo 100 godina od pobede u Kumanovskoj bici u Balkanskom ratu za oslobođenje od Osmanskog carstva, u kojem je učestvovalo 356.000 srpkih vojnika i 20.000 dobrovoljaca. U galeriji Vojnog muzeja u Beogradu danas je tim povodom otvorena izložba o Kumanovskoj bici, a posetioci mogu da vide 102 fotografije i 52 originalna vojnička eksponata. Autori postavke su kustosi Dejan Milivojević, Vuk Oradović i Nataša Tomić.Izložbu je otvorio predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je istakao da Kumanovskom bitkom, koja je počela na današnji dan pre tačno jednog veka, ispisana jedna od najslavnijih i najpotresnijih stranica u istoriji. "Kumanovska bitka je brilijantan primer vojne operacije, čiji je rezultat senzacionalna pobeda, a mora se reći da je pobedu izvojevao srpski vojnik, pripremljen valjano i motivisan za borbu za slobodu", kazao je. Dačić je podsetio da je u kumanovskoj bici poginulo više od 700 vojnika, a nekoliko hiljada je ranjeno. "To su žrtve kojima ćemo se uvek klanjati i koje nikada nećemo zaboraviti. Njihova žrtva je svetao primer svim generacijamakako se bori za slobodu i koliko je sloboda vredna", kazao je. On je ocenio da je Kumanovskom bitkom, zapravo, simbolično završen Kosovski boj i viševekovna borba za oslobađanje od Osmanskog carstva, a Beograd je nakon tog triumfa osvanuo sa plakatama "Kosovo za Kumanovo".

STEFANOVIĆ S PREDSEDNIKOM SKUPŠTINE IPU U KVEBEKU

KVEBEK/BEOGRAD, 25. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović razgovarao je u Kvebeku s predsednikom Interparlamentarne unije (IPU) Abdulbahadom Radijem i preneo mu spremnost Srbije da aktivnije učestvuje u radu najstarije međunarodne parlamentarne organizacije, saopšteno je danas iz Skupštine Srbije. Stefanović je s Radijem razgovarao tokom 127. zasedanja Skupštine IPU u Kvebeku koje traje do 26. oktobra. Stefanović je kazao da IPU uvek može računati na srpski parlament, ali i da očekuje da će u okviru saradnje sa IPU doći do značajne razmene iskustva i pomoći koja je potrebna za dalji razvoj parlamentarizma u Srbiji.
Radi je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je srpski parlament deo velike porodice IPU i izrazio nadu da će kroz otvorenu saradnju i pomoć koju bi IPU mogla da pruži Srbiji, i ta organizacija sticati nova saznanja i iskustva o jednoj od svojih članica. Na najvećem godišnjem skupu parlamentaraca sveta u Kvebeku učestvuje gotovo 1.400 članova parlamenata, posmatrača, predstavnika međunarodnih organizacija i drugih učesnika. Glavna tema konferencije je uloga parlamenata u polarizovanom svetu, zaštita različitosti i rešavanje pitanja u oblastima državljanstva, identiteta, lingvističkih i kulturnih različitosti. Predsednik Skupštine Srbije juče je učestvovao u debati na temu "Otvaranje mogućnosti za mlade u današnjoj globalnoj ekonomiji". Interparlamentarna unija je osnovana 1889. godine sa sedištem u Ženevi i ima 162 članice i 10 pridruženih članova.

NIKOLIĆ: OPREMIĆEMO VOJSKU I POLICIJU

TITEL, 25. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da će država tehnički opremiti vojsku i policiju, kako bi mogli da zaštite građane i imovinu od elementarnih nepogoda. "Srbija će uložiti mnogo napora da zaštiti građane i imovinu od reka koje posebno nabujaju u proleće", rekao je Nikolić posle vežbe "Reka 2012" na Tisi kod Titela. Tokom vežbe "Reka 2012", koja se od 22. do 25. oktobra održava na 48 lokacija u Srbiji, prikazana je evakuacija stanovništa i stoke, vađenje vozila i ljudi iz reke, delovanje u slučaju klizišta, kao i prihvatanje i zbrinjavanje ugroženih. "Opremićemo vas tehnički svim što treba, jer nijedna oprema, priprema i vežba nisu skupe, kao što su skupe posledice kada se desi nešto za šta nismo pripremljeni", poručio je. On je ocenio i da će građani Srbije shvatiti da kad izdvajaju novac za opremu vojske, izdvajaju i za sebe. Vežbi su prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, načelnik generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, komandant Žandarmerije Bratislav Dikić i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.

AMBASADOR NEMAČKE: UVODjENjE VIZA BI BILA KATASTROFA

BEOGRAD, 25. oktobra 2012. (Beta) Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je danas da bi ukidanje vizne liberalizacije za Srbiju bila katastrofa i da se nada da se to neće desiti. "Niko ne želi to da vidi i svi radimo na tome da vize ne budu ponovo uvedene", kazao je ambasador Vilhelm i istakao da je ukidanje viza bilo jedno od najvažnijih dostignuća koje je Srbima pružalo mogućnost da putuju u Evropu bez viza. Vilhelm je rekao da je broj potražilaca azila ne samo u Nemačkoj, nego i drugim zemljama Evopske unije ogroman i da se povećava i da se moraju preduzeti mere kako bi se to sprečilo.
"Jedan od načina da se to uradi je ponovno uvođenje viza, ali to bi bila katastrofa", kazao je ambasador Nemačke. Vilhelm je istakao da gotovo niko iz Srbije ko dođe u Nemačku da traži azil nije prepoznat kao politički azilant i da skoro ne postoji mogućnost da dobije azil, ali da mnogi uprkos tome i dalje dolaze. Prema njegovim rečima, dobijaje socijalne pomoći, koja je dosta velika za prosečan prihod u Srbiji, glavni je razlog traženja azila u gotovo svim slučajevima.
Ambasador je, nakon razgovora sa studentima koji će u okviru programa Evropskog pokreta u Srbiji otići u studijsku posetu Nemačkoj, rekao novinarima da Nemačka sarađuje sa srpskom vladom na smanjenju broja potražilaca azila, kao i da radi na tome da budu skraćene procedure odlučivanja o zahtevu za azil, koje mogu da traju i mesecima. "Vlada Srbije pokušava da uradi šta može da to spreči, ali očigledno ne može tim ljudima oduzeti pasoš i sprečiti ih da napuste zemlju", kazao je ambasador Nemačke.

SRBIJA – REGION

MINISTRI EU: AZILANTI RAZLOG ZA ZABRINUTOST

LUKSEMBURG, 24. oktobra (Tanjug) –Ministri unutrašnjih poslova zemalja članice EU počeli su jutros u Luksemburgu sastanak na kome je jedna od glavnih tema pokretanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima za Srbiju I Makedoniju zbog zloupotrebe prava na azil."Neke zemlje su veoma zabrinute", rekla je komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem novinarima pred početak ministarskog saveta i dodala da će o tome biti reči i na ministarskom sastanku sledeće nedelje u Tirani. Ministri policija Nemačke, Francuske, Švedske, Holandije, Belgije i Luksemburga zatražili su ranije pismenim putem da se mehanizam za privremenu suspenziju bezviznog režima, koji je već godinu i po dana u proceduri u evropskim insitucijama, hitno bude usvojen zbog naglog priliva lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije.
"Otkad su ukinute vize za zemlje Zapadnog Balkana imali smo preko 15.000 očigledno neosnovanih zahteva za azil", rekao je Tobijas Bilstrem, švedski minister za imigraciju i istakao da je broj azilanata iz Srbije u 2010. premašio broj azilanata iz Somalije i Avganistana.To je ozbiljan razlog da danas razgovaramo o uključivanju mehanizma suspenzije u evropsko zakonodavstvo, rekao je Bilstrem, ali je napomenuo da azil uglavnom traže pripadnici manjina, pa stoga treba naći način da se njihov položaj u matičnim zemljama poboljša."Tako bismo mogli da izbegnemo primenu mehanizma suspenzije, što će biti moja današnja poruka na ministarskom savetu", rekao je. Zamenik nemačkog ministra policije Ole Šreder rekao je da azilanti iz Srbije i Makedonije "masovno zloupotrebljavaju pravo na azil iako u svojim zemljama nisu proganjani".
On je najavio da Nemačka po ugledu na više drugih članica EU planira da stavi Srbiju i Makedoniju na listu sigurnih zemalja, kako bi se skratila procedura i onemogućilo da azilanti mesecima borave u Nemačkoj o trošku države."Procedura za odlučivanje o azilu trenutno traje jedan do dva meseca, ali uz žalbe i ostale pravne lekove to može da se protegne na 12-14 meseci" rekao je on.Austrijska ministarka policije Johana Miki-Lajtner rekla je da Austrija, za razliku od Nemačke, nema problem sa azilntima sa Balkana, ali da se svejedno zalaže da se zaštitna klauzula što pre usvoji "kao poslednja mera".
Inače, rasprava o zaštitnoj klauzuli trebalo je da bude otvorena na samom početku zasedanja, ali je odložena za popodne jer nekolicina ministara nije moglo da doputuje na vreme zbog guste magle.Ministri danas u svakom slučaju neće doneti nikakvu konkretnu odluku o zaštitnoj klauzuli, već se očekuje da se samo založe da Evropski parlament što pre usvoji ovaj mehanizam.Na početku današnjeg sastanka, ministri su usvojili niz mera kojima se donekle harmonizuje postupak rešavanja zahteva za azil unutar EU, i propisuju uslovi pod kojima je azilante moguće držati u pritvoru.

POMOĆ BRISELA DA SE ZAUSTAVI TALAS AZILANATA

PARIZ/BERLIN, 24. oktobra (Tanjug) –Ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke Manuel Vals i Hans-Peter Fridrih izjavili su danas, pred sastanak ministara EU u Luksemburgu, da Brisel treba da preduzme korake kako bi se zaustavio talas azilanata iz Srbije i Makedonije."Naše dve zemlje izložene su zabrinjavajućem trendu - prilivu podnosilaca zahteva za azil iz zemalja za koje su nedavno olakšana vizna pravila", rekao je Vals za francuski list "Figaro" i nemački "Frankfurter algemajne cajtung". "Njihovi državljani mogu da se kreću slobodno u zoni Šengena. Navala zahteva za azil, često bez osnova, ugrožava naš sistem", rekao je francuski ministar, prenela je agencija Frans pres.
Vals je ukazao da domaći zakoni primoravaju Francusku i Nemačku da obezbede smeštaj i hranu za tražioce azila "iako je gotovo sigurno da će njihovi zahtevi biti odbijeni"."Evropa treba da reaguje na ovaj problem", rekao je on.Nemački ministar unutrašnjih poslova je kazao da bi Evropska unija "mogla da ponudi Srbiji i Makedoniji adekvatnu pomoć", a da će, ako to ne reši problem, bezvizni režim biti ukinut u skladu sa odlukama koje donesi Evropski savet."To je naša poruka Srbiji i Makedoniji. Tražimo od ove dve zemlje da reše ovaj problem", kazao je Fridrih.
Nemački ministar je u drugom intervjuu za nemačku televiziju ARD rekao da Srbija i Makedonija moraju da svoje romske populacije, čiji pripadnici najviše podnose zahteve za azil, bolje integrišu u glavne društvene tokove "ako žele da pripadaju Evropi". Ministri Francuske i Nemačke su ove izjave dali pred današnji sastanak evropskih ministara u Luksemburgu, na kojem će se razgovarati o problemu lažnih azilanata i mehanizmu za suspenziju "belog Šengena" za zemlje Zapadnog Balkana.Fridrih je ranije listu "Velt" rekao da se zalaže za pooštravanje pravila za azilante iz Srbije i Makedonije i predložio smanjenje finansijske podrške podnosiocima zahteva za azil.

OŠTRIJA PRAVILA ZA AZILANTE IZ SRBIJE I MAKEDONIJE

BERLIN, 24. oktobra (Tanjug) –Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih se ponovo izjasnio za pooštrenje pravila za azilante iz Srbije i Makedonije i, pred današnji sastanak evropskih ministara u Biriselu, predložio smanjenje finansijske podrške podnosiocima zahteva za azil.''Onaj ko dolazi iz jedne sigurne zemlje, trebalo bi da u buduće dobije smanjenu pomoć u gotovom novcu'', rekao je Fridrih listu ''Velt' i predložio izmenu zakonske regulative u tom pravcu.Fridrih je već, prema pisanju nemačke štampe, oko 60 dodatnih službenika prebacio u Saveznu službu za migracije i izbeglice u Nirnebrgu, kako bi se zahtevi za azil što brže obrađivali.''Moraju se stvoriti mogućnosti da postupak bude brzo obrađen'', rekao je, dok su neki pokrajinski ministri unutrašnjih poslova zahtevali da se taj postupak, kao u Švajcarskoj, skrati za 48 sati.
Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo su, očito, iziritirali nemačke vlasti, koje su, sudeći prema izjavama političara i pisanju štampe, tražile i privremenu suspenziju bezviznog režima.Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....
Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema ranijoj izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 odsto zahteva Roma.

DODIK: IZETBEGOVIĆ NIJE IMAO PRAVO DA REAGUJE NA IZJAVU NIKOLIĆA

BANjALUKA, 24. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nije imao pravo da reaguje na izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića u ime cele BiH i RS, već samo lično ili u u ime Bošnjaka, čiji je predstavnik. Kako su preneli banjalučki mediji, Dodik je kazao da Izetbegović "nema pravo da srpski narod u BiH i Republiku Srpsku stavlja u kontekst svojih političkih stavova, a pogotovo kada to čini sa namerom da pogorša odnose sa Srbijom i njenim najvišim zvaničnicima". "RS nije birala Izetbegovića, on nije predstavnik Republike Srpske niti ima pravo da govori u ime građana BiH, jer je on isključivo bošnjački član Predsedništva BiH", kazao je on. Dodik je dalje ocenio da predsednik Srbije nije uvredio građane RS svojom izjavom da "Bosna polako nestaje pred našim očima", navodeći da su RS i njeni građani saglasni sa Nikolićevim stavovima. On smatra da je Nikolićeva izjava o BiH tačna, te da su toga "svesni svi osim bošnjačkog političkog establišmenta".

KLINTONOVA NA BALKANU SLEDEĆE NEDELjE

VAŠINGTON, 24. oktobra (Tanjug) –Američka državna sekretarka Hilari Klinton posetiće sledeće sedmice Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu da bi pružila podršku i pokazala posvećenost SAD budućnosti Balkana u evropskoj i evroatlantskoj zajednici, saopštio je Stejt department.Kako se navodi, njoj će se na balkanskoj turneji pridružiti i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton.U saopštenju Stejt departmenta se ističe da će Klinton i Ešton tokom posete Beogradu i Prištini ponoviti podšku nastavku i napretku u dijalogu, kao što će i ohrabiti sprovođenje konkretnih koraka koji će omogućiti tim državama da napreduju na svom putu ka EU.Prilikom posete Sarajevu, one će preneti da je potrebno što pre da partijski lideri sprovedu neophodne reforme i počnu da služe u korist ljudi u BiH.Takođe, one će istaći postojanost međunarodne zajednice u njenoj podršci i posvećenosti Dejtonskom mirovnom sporazumu, saopšteno je u Vašingtonu.
Klintonova će svoju balkansku turneju završiti posetama Hrvatskoj i Albaniji.

POTREBNA BOLjA EKONOMSKA INTEGRACIJA ZEMALjA JIE

MILOČER, 25. okotobra 2012. (Beta) Zemlje u jugoistočnoj Evropi mogu da urade mnogo više na međusobnoj ekonomskoj integraciji, posebno u oblasti infrastrukture, izjavio je danas ministar finansija Crne Gore Milorad Katnić. "Međusobna trgovina u regionu je vrlo značajna, ali infrastrukturne slabosti i slaba infarastrukturna povezanost naših država čini tu trgovinu i manju po obimu i slabijom po efikasnosti, nego što bi mogla da bude", rekao je Katnić na Samitu guvernera i ministara finansija u Miločeru, u Crnoj Gori. On je dodao da je u interesu država regiona i zajedničkog prosperiteta da budu što više otvorene jedne prema drugima i prema svetu jer tako povećavaju svoje razvojne šanse. "Ekonomije država našeg regiona su suočene s teškim i nestabilnim međunarodnim i makroekonomskim okruženjem", rekao je Katnić.
On je naveo da preduzete mere na ubrzanju ekonomskog rasta i rešavanju dužničke krize nisu dale željene rezultate i dodao da je integracija zemalja regiona u EU njihova razvojna šansa. Prema njegovim rečima, odgovornost vlasti da se suoči sa izazovima u prevazilaženju ekonomske krize treba da bude ispred njihove popularnosti. "Ako želimo da uspostavimo zdraviju i snažniju ekonomiju moramo ići na smanjenje neracionalne i neefikasne državne potrošnje, reformu radnog i socijalnog sistema i poslovnog amijenta, što izaziva sukobljavanja sa ustaljenim navikama, politikama i interesima", rekao je. Zamenik ministra finasija i ekonomije Kosova Ramadan Avdiju rekao je da je u budzetu Kosova 40 odsto rashoda namenjeno za infrastrukturu, kako bi se unapredio poslovni ambijet. On je naglasio da je nezaposlenost najveći probem Kosova, jer svake godine 30.000 mladih ljudi dođe na tžište rada.
Avdiju se takođe založio za ekonomska približavanja u regionu. Glavni ekonomski savetnik Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hecegovine Miroslav Tomić je ocenio da zemljama regiona koje imaju problem s velikim budzetskim deficitom i javnim dugom korisna saradnja s međunarodnim finasijskim institucijama, kao sto je Međuanrodni monetarni fond. On se založio za brže rešavanje sporova u regionu u kojima države ne treba da insistiraju da dobiju što više, nego da se pronađe kompromisno rešenje. Potpredsednik kompanije JTI za Zapadni Balkan Kristijan Kring rekao je da je stalni dijalog ministara finansija zemalja u regionu neophodan za približavanje akciznoj politici u EU i sprečavanje nelegalne trgovine cigaretama, što je put ka osiguranju stabilnih budzetskih prihoda. "Kako se zemlje Zapadnog Balkana budu približavale EU, moraće svoju akciznu politiku da usklade sa evropskim stadardima", rekao je Kring i podsetio da važeća direktiva EU nalaže visinu minimalne akcize od 90 evra na 1.000 cigareta, a da u Srbiji ta akciza iznosi 33,5 evra.
"Srbija treba da pređe dug put od sadašnjih 33,5 evra do 90 evra minimalne akcize na 1.000 cigareta. Zato je postojanje akciznog kalendara za narednih pet godina, koji je najavila Vlada Srbije, pozitivan korak u smanjenju te razlike", rekao je Kring. On je ukazao da je od 2005. do 2010. godine zbog naglog i neujednačenog rasta akciza u susednim zemljama, sa 11 na 74 evra na 1.000 cigareta i bez uzimanja u obzir realne kupovne moći potrošača, u Rumuniji svaka treća cigareta bila nelegalna. U Hrvatskoj gde je najviša stopa akcize u regionu, u 2011. godini, kako je rekao, između 13 i 15 odsto tržista cigareta bilo je nelegalno zbog čega je državni budzet bi manji za 53 miliona evra.