SRBIJA – EU

NIKOLIĆ NA SASTANKU SA FILEOM TRAŽIO IZMENU FORMULACIJE

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas u Beogradu na sastanku sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom da Srbija ne želi da prolongira svoj ulazak u EU niti da gura probleme kroz tepih, ali da treba odustati od formulacije teritorijalni integritet Kosova. "Srbija ne želi da prolongira ulazak u EU, stavljajući probleme pod tepih, već je spremna da ih rešava", rekao je Nikolić i dodao da EU ako iskreno želi da joj se Srbija pridruži, treba da izmeni formulaciju u svojoj strategiji proširenja o teritorijalnom integritetu Kosova.
Prema Nikoliću, EU bi time dokazala posvećenost statusnoj neutralnosti Kosova i Metohije, saopštila je informativna služba predsednika. Nikolić je rekao i da Srbija čini sve da ispuni uslove EU i da je to dokazala konkretnim rezultatima u reformi pravosuđa, borbi protiv kriminala i korupcije i spremnošću za normalizaciju odnosa sa Prištinom kroz direktne pregovore na najvišem političkom nivou. Evropski komesar je rekao da formulacija teritorijalni integritet ne prejudicira status Kosova istakavši da je reč o činjenici da se Evropa još od 2005. godine protivi podeli Kosova. Sagovornici su se, kako je navedeno, saglasili da je situacija na Kosovu izuzetno delikatna i da svaka formulacija u vezi sa tim mora da bude jasno precizirana.

DEŽER: NE ODVLAČITI PAŽNjU SRBIJE OD SPROVODjENjA REFORMI

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji proširenja Evropske komisije ne treba da odvraća pažnju od reformi koje Srbija treba sa sprovede. Dežer je na predstavljaju Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU u Privrednoj komori Srbije rekao da treba da se pokrene i unapredi dijalog Beograda i Prištine. Prema njegovim rečima, treba rešiti tehnička pitanja kao što su telekomunikacije, električna energija i saradnja sa Euleksom.

DEVENPORT: SRBIJA JE POSTIGLA ODREDjENI NAPREDAK

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Srbija je postigla određeni napredak u odnosu na period pre 12 meseci, kada je objavljen prethodni Izveštaj Evropske komisije, što je prepoznato i potvrđeno davanjem statusa kandidata, smatra britanski ambasador u Beogradu Majkl Devenport. On smatra da su za dalji napredak Srbije na evropskom putu najbitniji zaključci koje je Evropski savet doneo u martu 2012. godine i ukazuje da su "regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi suštinski važan element procesa proširenja EU".
"Nadamo se da će se u narednom periodu dogoditi vidljivo i održivo poboljšanje odnosa s Prištinom i kretanje u pravcu normalizacije odnosa", rekao je Devenport za "Danas".
S tim u vezi, Srbija bi trebalo da sprovodi dogovore prethodno postignute u procesu dijaloga, da radi na postizanju novih sporazuma i da se pozabavi pitanjem paralelnih struktura, rekao je on."Takođe očekujemo da Srbija nastavi s unutrašnjim reformama i pojača svoje napore u cilju poboljšanja regionalne saradnje, posebno u odnosima sa Sarajevom", poručio je. Britanski ambasador ističe da je proširenje jedno od najvažnijih dostignuća EU i da to za Veliku Britaniju ostaje jedan od prioriteta. Kako ističe, Velika Britanija je više puta ponavljala da budućnost svih država zapadnog Balkana vidi u EU i ostaje privržena toj viziji.

HAJNC VILHELM: SPORAZUM SA KOSOVOM NIJE USLOV ZA DOBIJANjE DATUMA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je danas da za njegovu vladu potpisivanje sporazuma sa Kosovom nije uslov da Srbija dobije datum za početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji.

SRBIJA

MRKIĆ SA ZAMENIKOM ŠEFA DIPLOMATIJE AZERBEJDžANA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić i zamenik šefa diplomatije Azerbejdzana Araz Azimov iskazali su danas posvećenost dve zemlje jačanju saradnje u svim oblastima. Azimov je istakao spremnost za jačanje političkih i ekonomskih odnosa, posebno u oblasti energetike, naglašavajući da Baku vidi Beograd kao strateškog partnera u regionu.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Mrkić je Azimovu preneo zahvalnost za podršku Bakua u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, i naglasio da Beograd podržava teritorijalni integritet i suverenitet Azerbejdzana.

DAČIĆ UČESTVOVAO NA REGIONALNOM SKUPU MINISTARA POLICIJE

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Mađarskoj da je u proteklom periodu značajno poboljšana saradnja policija u regionu i da treba pooštriti kontrolu granica kako bi se sprečila ilegalna imigracija. Dačic je posle učešća na sastanku ministara unutrašnjih poslova članica EU iz regiona najavio da će u Mađarskoj na trilateralnom sastanku s kolegama iz Mađarske i Austrije razgovarati o problemu zaustavljanja ilegalnih migracija i problemu lažnih azilanata koji prete da ugroze viznu liberalizaciju.
"Mi moramo da, zajednički, uložimo napore da što više pooštrimo kontrole na našim granicama, kako bismo smanjili broj lažnih azilanata", rekao je on na konferenciji za novinare. Povodom Konvenciji o policijskoj saradnji u jugiostočnoj Evropi, kojom presedava Srbija, on je izrazio uverenje da je "u poslednjih nekoliko godina došlo do ogromnog napretka u regionalnoj saradnji, kada je reč o policiji".
"Mislim da svi zajedno imamo interes da jedni drugima pomognemo u borbi protiv kriminala, u borbi protiv terorizma, korupcije, trgovine ljudima, protiv ilegalnih migracija i svih ostalih oblika kriminala", rekao je srpski premijer i ministar unutašnjih poslova. Dačić je danas u okviru dvodnevne posete Mađarskoj učestvovao na sastanku salcburške grupe u mađarskom gradu Matrahaza, na kome je potpisan Sporazum o bezbednosti na putevima.
On je na konferenciji za novinare rekao da "na žalost naše policije, ali na sreću naših vozača taj sporazum ne važi za Srbiju" i izrazio nadu da će to uskoro uslediti. Salburški forum prdstavlja saradnju ministarstava unutrašnjh poslova Austrije, Bugarske, Češke, Mađarske, Poljkse, Slovačke, Slovenije i Rumunije. Dačić će u Mađarskoj razgovarati i s premijerom Viktorom Orbanom, rumunskim ministrom unutrašnjih poslova Mirčeom Dušom i državnim sekretarom poljskog mainistarstva unutrašnjih poslova Pjotrom Stahancikom, a planiran je i sastanak s predstavnicima srpske nacionalne manjine u Mađarskoj.

CG NAJAVILA DIPLOMATSKU AKCIJU ZBOG HE NA LIMU

PODGORICA,BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Zvanična Podgorica najavila je danas diplomatsku akciju prema Beogradu, zbog moguće gradnje hidroelektrane na Limu kod Brodareva, a premijer Ivica Dačić je predložio da Srbija, Crna Gora i BiH zajednički grade nova energetska postrojenja."Umesto protesta ja ih pozivam da sednemo i da se dogovorimo da zajedno radimo. Kada se završe izbori u Crnoj Gori da sednemo, jedni drugima pružimo ruku, i gradimo još kapaciteta kako bi naši građani živeli sve bolje i bolje", poručio je u utorak srpski premijer. On je na svečanosti povodom završetka radova na trećoj i otvaranju četvrte faze revitalizacije hidroelektrane "Bajina Bašta", ocenio da Drina ne treba da predstavlja temu različitih sporova već da bude reka koja će spajati Srbiju, Crnu Goru i BiH.
Pomoćnica ministra održivog razvoja i turizma Crne Gore Ivana Vojinović je, međutim, kazala da će ta država pokrenuti razgovore sa Srbijom, zbog potencijalne izgradnje hidroelektrane na Limu, bez konsultacija sa vlastima u Podgorici .Vojinović je istakla da se crnogorska strana posredstvom Ministarstva inostranih poslova obratila Srbiji u vezi sa razmenom informacija i uključivanjem u prekogranične konsultacije. Ranije je crnogorska vlada poručila da nema gradnje hiroelektrana na reci Lim, odnosno Drini, bez saglasnosti i konsultacija sa tom državom, što joj garantuju i međunarodne konvencije o zaštiti životne sredine u prekograničnim oblastima. Ni jedan objekat koji bi prelazio na teritoriju CG i značajnije ugrožavao naš hidropotencijal ne može se graditi bez saradnje i konsultacija sa Crnom Gorom , saopšteno je.
Ukazano je da Crna Gora još nije dobila zvanično obaveštenje od Srbije i Bosne i Hercegovine o planiranju izgradnji hidrocentrala na Limu i Drini. U Ministrastvu energetike i zaštite životne sredine Srbije nisu želeli direktno da komentarišu izjave crnogorskih zvaničnika, istakavši da je premijer Dačić sve rekao.

KOSOVO

VUČIĆ: FORMULACIJU O TERITORIJALNOM INTEGRITETU KOSOVA NISMO DOBRO PROTUMAČILI

NOVI SAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Prvi potpredsednik Vlade izjavio je da je od evropskog komesara za proširenje Filea danas dobio uveravanje da formulacija o teritorijalnom integritetu Kosova, koji se navodi u Stretegiji o proširenju EU, u Srbiji pogrešno protumačena."Danas sam dugo razgovarao sa Fileom i dobili smo uveravanja da namera ove sintagme nije bila na način kako smo protumačili", izjavio je Vučić i dodao da se nada da je to samo "pitanje nespretne formulacije". Vučić je istakao da je u izveštaju sve manje ili više očekivano i ponovio da nema "dobrih i lakih rešenja" po pitanju Kosova i Metohije.
"Niko od građana Srbije neće biti srećan ni jednim rešenjem i za Srbiju ostaje samo da se kreće u onim okvirima u kojima može da dobije najviše što može, a izgubi najmanje što mora", rekao je Vučić novinarima u Novom Sadu prilikom posete gradnonačelniku Milošu Vučeviću.Na pitanje novinara da li će učestvovati u pregovorima sa Prištinom, Vučić je odgovorio da mu niko nije ništa slično ponudio."Ne bežim od odgovornosti, ali mislim da imam dovoljno dužnosti i obaveza. Da budemo sasvim otvoreni, jedva stižem i to da završim", kazao je Vučić.

VULIN: OZBILjNA SUMNjA U STATUSNU NEUTRALNOST EU

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Zahtev da Srbija treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova i Metohije, koji je naveden u dokumentu Evropske komisije, prilično razočarava Srbiju i baca ozbiljnu sumnju u statusnu neutralnost svih učesnika u sporazumu, izjavio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

DjURIĆ: PLATFORMA O KIM ZA NEKOLIKO NEDELjA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Djurić izjavio je da će u narednih nekoliko dana biti predstavljen tim koji će voditi pregovore s Prištinom, a u narednih nekoliko nedelja i državna platforma za rešavanje kosovskog pitanja.Djurić je rekao da će u toj platformi jasno biti istaknut krajnji cilj države Srbije na Kosovu i naglasio da je cilj aktuelne vlasti da to pitanje bude rešeno za mandata predsednika Tomislava Nikolića i "po mogućnosti" ove vlade.Govoreći o konačnom cilju, Djurić je kazao da bi to trebalo da bude ono što će zadovoljiti minimun interesa i Srba i Alabanaca na Kosovu i Metohiji."Konkretnije o tome ćemo govoriti onog momenta kada državni vrh, što će biti uskoro, prezentuje platformu", kazao je Djurić učestvujući sinoć u emisiji "Da, možda, ne" na RTS-u.
Prema njegovim rečima, vlast u Srbiji je razmotrila nekoliko opcija kada je reč o konačnom rešenju za KiM, a onog trenutka kada otpočnu pregovori "čitava javnost će znati šta je tačno pozicija Srbije i imati priliku da se izjasni na forumima i u skupštini gde je za to mesto"."Ovo nije pitanje za ubiranje političkih poena, spremni smo, po cenu zalaganja političkog autorita, da ovo pitanje bude rešeno u toku mandata predsednika Nikolića i, nadamo se, ove vlade", kazao je Djurić.On je precizirao da na kraju procesa Srbi na Kosovu moraju da imaju insitucije koje će im omogućiti i političko i ekonomsko i svako drugo funkcionisanje. Na pitanje hoće li premijer Ivica Dačić ispred vlade voditi pregovore, Djurić je rekao da i Ustavno uređenje zemlje govori da vlada ta koja je pozvana da govori o pitanjima od nacionalnog interesa.
Djurić je kazao da sva pitanja duboku zadiru u status Kosova, i da stoga parcijalni, odnosno pregovori u kojima su politička i tehnička pitanja odvojena nisu dobri za Srbiju.On je istakao da će dijalog s Prištinom, pre svega, biti vođeni na političkom nivou, a da u tom okviru može da se govori i o pitanjima koja su do sada proglašavana tehničkim."O platformi će se dogovorati državni vrh, pružićemo ruku opoziciji i građani će moći da vide šta je kajnja vizija. Nećemo odustati od borbe za KiM i naše interse", naglasio je Djurić. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku postoji jedinstveni državni stav, postoje oficiri za vezu koji se bave pitanjem Kosova, državni vrh se stalno sastaje tim povodom, a izvršen je i popis važnih pitanja kojima se treba baviti u dijalogu - od pitanja imovine, položaja naše crkve...
Upitan nisu li to ista pitanja kojima se bavi i plan u četiri tačke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, Djurić je rekao da je taj plan "jedan od onih u kojima se ništa ne objašnjava".

MIHAJLOVIĆEVA DEO TIMA ZA DIJALOG S PRIŠTINOM

NOVI SAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je da će biti uključena u pregovarački tim Srbije za razgovore sa Prištinom, jer je pitanje energetike jedna od najvažnijih tema u dijalogu.Mihajlovićeva je RTV Vojvodine kazala da Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine pripremea materijal sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i da su "ozbiljno u tom poslu", imajući u vidu da su energetika i telekomunikacije veoma važan deo u razgovorima.
"Maksimalno ćemo se potruditi da imamo sve što je potrebno da bismo mogli sa pravom i kako treba da pregovaramo", rekla je Mihajlovićeva, dodajući da se od prvog dana od kada je u Ministarstvu radi na strategiji i planu, o čemu će u dijalogu biti reči.Ministarstvo, kako je dodala, nije čekalo da bude imenovan pregovarački tim, jer je znalo šta ga čeka u narednom periodu, zbog čega je krenulo s "pripremanjem informacija i podataka i nekoliko varijanti kako krenuti u dalje pregovore".

FILE: OD KOSOVA ZAVISI POČETAK RAZGOVORA O SSP

PRIŠTINA, 12. oktobra 2012. (Beta) Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File danas je u Prištini izjavio da put Kosova ka EU ne zavisi od Unije, već od rada i reformi koje budu preuzele kosovske vlasti. File je posle susreta sa premijerom Hašimom Tačijem istakao da, ako institucije Kosova ozbiljno rade u prvoj polovini 2013. godine, mogu početi pregovori Kosova i EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tačijem, evropski komesar je rekao da je Studija izvodljivosti veliki korak za Kosovo na putu ka EU.
"Studija potvrđuje da nema pravnih prepreka za okončanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova i EU", kazao je File i ukazao da ipak sve zavisi od institucija Kosova. "Ako imate jak konsensus i ako radite ozbiljno, verujem da u prvom delu sledeće godine možete početi pregovore (o S S P). Put Kosova ka EU ne zavisi od nas u EU, već isključivo od vašeg rada na reformama i od vaše sposobnosti da izgradite jak konseznus u kosovskom društvu", ukazao je File. Tači je zahvalio komesaru za anagažovanje u približavanju Kosova Evropskoj uniji i upozorio da taj put nije nimalo lak, niti kratak, ali je istakao da će institucije Kosova nastaviti da poštuju i ostvaruju potrebne evropske kriterijume i standarde.
"Integracija nije samo opcija, integracija Kosova u EU je naš cilj i vizija", rekao je Tači. Premijer je dodao da se institucije Kosova slažu sa jasnim porukama koje su poslednjih dana došle iz Brisela da evropeizacija Balkana podrazumeva dobrosusedske odnose među svim državama i narodima. "Kosovo i Srbija treba da se kreću napred na evropskom putu, olakšavajući jedno drugome put, a ne međusobno se ometajući. Mi nećemo da jedni druge držimo kao taoce, i Kosovo je spremno za evropsku budućnost i dobrosusedske odnose sa svim zemljama regiona", kazao je Tači. File se sinoć u Prištini sastao sa predsednicom Kosova Atifete Jahjaga.

VLADINA KANCELARIJA ZA KOSOVO OSUDILA NAPAD NA SRBE

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila je današnju napad na dvojicu Srba, koji se desio na putu od Kosovske Mitrovice do mešovitog sela Suvi Do i zatražila od međunarodnih institucija da zaustave nasilje nad Srbima u pokrajini. "Tražimo da se istraga sprovede, da se odgovorni za ovaj napad na kosmetske Srbe pronađu i kazne i da javnost bude upoznata sa njihovim imenima. Nerasvetljeni i nekažnjeni zločini nad pripadnicima srpske nacionalosti samo dodatno podstiču atmosferu nepoverenja i straha, koja već dugo vlada celokupnim prostorom Kosova i Metohije", ukazano je.
Dvojica Srba pretučena su danas na putu od Kosovske Mitrovice do etnički mešovitog naselja Suvi Do, a očevici tvrde da su napadači bili Albanci. Prema rečima očevidaca, napadači su se dovezli crnim BMWom, presreli automobil u kome su bili Petar Baltić i Ivan Pavlović, obojica iz Kosovske Mitrovice, i potom ih fizički napali. Naneli su im povrede po glavi i telu, te su prevezeni u bolnicu u severnoj Kosovskoj Mitrovici gde im je ukazana pomoć, a zatim su na lični zahtev pušteni kući.

ZA NASTAVAK PREGOVORA POSLE PRIMENE DOGOVORA

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi izjavio je da pre nastavka pregovora Beograda i Prištine, treba da se primene već potpisani sporazumi iz Brisela i poručio da "ne dolazi u obzir" da carinici na administrativnim prelazima između Kosova i Srbije budu iz Euleksa. "Ako nešto i potpišes, a ne sprovedeš, to je neozbiljno i mi smo od samog početka insistirali na tome", kazao je Redzepi za portal Pink online (www.pinkonline.com) Redzepi je ocenio da nema svrhe nastaviti pregovore, ukoliko se ne sprovodi već dogovoreno.
On je podsetio da u tehničkim pregovorima još nije bilo reči o bitnim temama, poput telekomunikacija i energetike. "Ja znam da srpska strana traži da carinici budu iz Euleksa to je neprihvatljivo i ne dolazi u obzir; protokoli treba da se poštuju kako su i potpisani", ukazao je Redzepi. Ministar unutrašnjih poslova Kosova je upozorio da neće biti pomaka ukoliko ako Srbija ostane pri sadašnjim stavovima.

SRBIJA – EKONOMIJA

VUČIĆ JE IZRAZIO OČEKIVANjE DA ĆE IZRAEL UBUDUĆE ULOŽITI JOŠ VIŠE NOVCA

NOVI SAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Prvi tržni centar izraelske kompanije "Big Si Srbija", investicija vredna oko 50 miliona evra, svečano je otvoren u Novom Sadu u prisustvu potredsednika vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića, ambasadora Izraela Josefa Levija i mnogobrojnih građana.Podsećajući da je Izrael jedan od najvećih investotora u Srbiji, Vučić je istakao da ovaj tržni centar pokazuje da Srbija, ukoliko bude napredovala i menjala investicioni ambijent, može da privuče još mnogo više, ne samo izraelskih, već i investicija iz drugih zemalja i dodao da očekiuje da se to i dogodi u narednom periodu. Vučić je izrazio očekivanje da će Izrael ubuduće uložiti još mnogo više novca i svoje tehnologije i da u tom pogledu bude prisutan u svim delovima naše zemlje, ulažući u poljoprivredu i druge privredne potencijale Srbije.
On je naglasio da je kompanija "Big Si Srbija" značajna za Novi Sad i Vojvodinu i da je dodatni inicijator drugim izraelskim investitorima da još više ulažu, posebno u poljoprivredu Srbije.Tržni centar, ukupne veličine 40.000 kvadratnih metara, u kome će biti zaposleno oko 500 radnika, svečano su puštanjem balona u vazduh otvorili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktor i vlasnik kompanije "Big Si Srbija" Ejtan Barzeu.Obraćajući se Novosađanima, predstavnicima grada, privrednicima, kao i izraelskim investitorima u našoj zemlji ambasador Levi je istakao da je otvaranje ovog šoping centra još jedan dokaz tome da Izraelci veruju u sadašnjost i budućnost Srbije i njenu ekonomiju.
"Srbiji su potrebne investicije i radna mesta i upravo je o tome reč ovde danas", rekao je Izraelski ambasador dodajući da su investitori, oni koji donose poslove Srbiji pravi "filozofi i umetnici današnjeg vremena".Vlasnik kompanije "Big Si" Ejtan Barzeu pozdravljajući mnogobrojne goste ove svečanosti napomenuo je da nije bilo jednostavno doći 2008. godine ovde i započeti taj veliki posao naglasivši da se trud investitora ipak isplatio i da je ovaj tržni centar otvoren "uprkos svim nedaćama koje smo imali na tom putu". On je zahvalio aktuelnoj, kao i prethodnoj gradskoj upravi Novog Sada koje su, kako je rekao, pružile svu pomoć da bi taj veliki posao bio završen.
Pored toga što će biti tržni centar s mnogobrojnim čuvenim svetskim brendovima, taj objekat će pružiti mogućnosti i za otvaranje novih radnih mesta i biće "utočište za mnoge svetske marke koje dođu ovde u Srbiju".Tržni centar "Big Si Srbija" u Novom Sadu je najveći objekat te vrste u Vojvodini koji se prostire na devet hektara zemljišta i nalazi se u industrijskoj zoni nedaleko od novosadske mlekare. Sastoji se od maloprodajnog objekta veličine 10.000 kvadratnih metara koji je sada otvoren i šoping mola površine 30.000 kvadrata koji će biti otvoren tokom iduće godine.

DEŽER: EU I SRBIJA ZAJEDNIČKI DA SE BORE PROTIV KRIZE

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer danas je u Beogradu izjavio da EU i Srbija moraju zajednički da se bore protiv krize, jer ona sve pogađa, kao i da se suoče sa izazovovima u privredi. "Moramo zajedno da radimo na fiskalnoj disciplini i ograničavanju budzetskog deficita i javnog duga", rekao je Dežer novinarima u Privrednoj komori Srbije (PKS) gde privrednicima predstavlja godišnji izveštaj EU o napretku Srbije u pristupanju EU.
Dežer je ocenio da privredni i ekonomski razvoj zavisi od investicija i da je zato neophodna stabilnost u privredi i predvidivo poslovno okruženje. "EU ima dobre ekonomske odnose sa Srbijom i prvi je ekonomski partner Srbije u oblasti uvoza i izvoza i stranih direktnih investicija", istakao je Dežer. Dodao je da će danas sa privrednicima razgovarati o izazovima u privredi, Zakonu o preduzećima i konkurentnosti srpskih preduzeća. Potpredsednik PKSa Mihailo Vesović je rekao da se stavovi EU u izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama poklapaju sa stavovima privrednika i PKSa.
Kako je najavio, danas će se privrednici sa šefom delegacije EU u Srbiji razgovarati o oblastima gde je Srbija napredovala, kao i onima gde nije bilo dovoljno napretka. EU je dobro ocenila Zakon o preduzećima i akt o malom biznisu, ali je navela i da je reforma uprave spora i da je taj proces usporen u 2012. "U izveštaju EU se navodi da nismo puno odmakli u ekonomskim pitanjima", istakao je.

DINKIĆ: SPREMNI SMO ZA MMFOM KAD TO NjIMA ODGOVARA

BEOGRAD/TOKIJO, 12. oktobra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je danas u Tokiju da je Srbija spremna da dočeka misiju Međunarodnog monetranog fonda (MMF) kad god to njima odgovara, jer je završen Predlog budzeta za 2013. godinu. "Imamo dobar srednjoročan plan reformi i mislim da će taj plan dobiti podršku MMFa", kazao je Dinkić. U saopštenju Ministarstva finasija i privrede navodi se da Dinkić i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u Tokiju učestvuju na Godišnjem skupu Odbora guvernera MMFa i Grupacije Svetske banke.
Naglašava se da su oni danas razgovarali sa zamenicom direktora MMFa Nemat Šafik i predstavili joj Program nove Vlade Srbije za fiskalnu konsolidaciju, kao i program srednjeročnih strukturnih reformi. "Zamenici direktora MMFa smo predstavili naš Program fiskalne konsolidacije koji sledeće godine treba da obori budzetski deficit na svega 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno da ga prepolovi", kazao je Dinkić. On je, kako se navodi u saopštenju, rekao i da su Šafikovu, obavestili da je Vlada Srbije u završnoj fazi izrade trogodišnjeg plana fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, da je uradila Nacrt i objavila ga na sajtu radi dobijanja komentara i sugestija,kao i to da želi da ga usvoji zajedno sa Zakonom o budzetu za 2013, koji treba da se nađe na sednici Vlade u poslednjoj dekadi ovog meseca.
Dinkić je naglasio da je MMF čestitao Srbiji na uspešnoj emisiji evroobveznica, jer to je dokaz poverenja tržišta u ekonomsku politiku nove vlade. "To je dosta dobro ođeknulo i u MMFu i kod investicionih banaka iz celog sveta, s obzirom da je tražnja za srpskim evroobveznicama bila čak 4,4 mrd dolara i da smo postigli znatno nižu cenu nego što je to bila pre godinu dana", kazao je. Dinkić je istakao i da se veliki broj banaka interesovao kada će ponovo da se emituju obveznice Srbije dodavši da bi "s obzirom na tražnju koja vlada za njima, sledeći put mogli da ih plasiramo pod još nižoj ceni i još povoljnijim uslovima za Srbiju".
U saopštenju Ministarstva finansija i privrede se dodaje da je Dinkić u Japanu obavio i bilateralne razgovore sa direktorima velikih japanskih kompanija, kao što su Mitsubishi, Mitsui, JTI, Itoću i drugima, a koje su zainteresovane za ulaganja u Srbiji u energetici i različitim oblastima privrede. "Od jedne od najvećih japanskih kompanija iz oblasti elektronike dobili smo uveravanja da je u završnoj fazi odlučivanja o značajnoj investiciji u Srbiji, zbog čega verujem da ćemo već naredne godine biti u prilici da stanovnicima dva srpska grada u kojima se planira proizvodnja saopštimo dobre vesti", kazao je. U saopštenju se dodaje da je Dinkić u Tokiju razgovarao i sa direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za finansije i ekonomiju Peterom Beksom koji je kazao da sledeće godine Srbija može računati na makrofinansijsku pomoć, odnosno finansijska sredstva EU, ukoliko bude zaključila novi aranžman sa MMFom.
Navodi se i da se Dinkić sastao i sa potpredsednikom Vlade Kazahstana Jerbolom Orumbajevim s kojim je dogovoreno formiranje zajedničkog međuvladinog komiteta za privrednu saradnju, kako bi se značajnije unapredile ekonomske veze sa ovom zemljom koja je u velikom privrednom usponu, a sa kojom Srbija već ima zaključen ugovor o slobodnoj trgovini. Najavljeno je da će se delegacija Srbije sutra sastati i sa direktorom MMFa za Evropu Rezom Mogadam, sa potpredsednikom Svetske banke Filipom Lueruom i potpredsednikom Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Dimitrisom Ciciragosom.

SRBIJA PRIORITETNO TRŽIŠTE ZA ČEŠKU

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Srbija je za Vladu Češke među 12 prioritetnih tržišta za povećanje trgovinske saradnje, kazao je danas šef trgovinskog odeljenja češke ambasade u Beogradu Lulboš Joza. On je na predstavljanju čeških firmi na međunarodnim sajmovima ekologije i energetike u Beogradu kazao da je trgovinska razmena Srbije i Češke u 2011. godini povećana za 49 odsto, ali da u ovoj godini stagnira. "I to je dobar rezulat s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u Evropi", kazao je Joza. On je istakao i da se na sajmovima Ekofer i Energetika na Beogradskom sajmu, na kojima je Češka zemlja partner, predstavilo 24 kompanije iz te zemlje, koje posluju na poljima ekologije i energetike.
"Srbija će u narednim godinama morati da uloži velika sredstva u dostizanje evropskih standarda u energetici i zaštiti životne sredine, a češke kompanije mogu da pruže značajunu pomoć kroz razmenu znanja i tehnologija", kazao je Joza. Direktor Češke razvojne agencije Mihal Pastvinski kazao je da je Srbija među 10 prioritetnih zeljama kojima Češka pruža podršku u zaštiti životne sredine.
"U poslednjih desetak godina češka je investirala više od 12 miliona evra u projekte zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti", kazao je. Pastvinski je dodao da su neke od čeških kompanija koje su realizovale te pilot projekte, otvorile filijale u Srbiji i sada rade na drugim projektima. Međunarodni sajmovi ekologije i energetike na sajmu traju od 10. do 12. okt i okupili su više od 250 izlagača iz 18 zemalja.

DEŽER: SHVATAMO PROBLEME U SRBIJI KOJI SU NASTALI ZBOG SUŠE

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da je Srbija tražila od EU da dozvoli zabranu izvoza nekih proizvoda na određeni rok ali da je preuzela obavezu da će svi ugovori biti ispoštovani pre leta. Evropska unija se zalaže za slobodno i otvoreno tržište ali nekada postoje vanredne okolnosti kao sto je na primer suša koja je ove godine pogodila Srbiju, rekao je Dežer novinarima u Beogradu, kada je zamoljen da komentariše protest Hrvatske zbog zabrane izvoza šećerne repe iz Srbije.
Hrvatska je krajem septembra ove godine tražila da za njih ne važi zabrana izvoza repe iz Srbije dok u Srbiji stručnjaci procenjuju da bi ponovno otvaranje granica za izvoz šećerne repe u Hrvatsku bilo pogubno ne samo za domaće šećerane već i po poziciju naše zemlje kao izvoznika šećera u Evropsku uniju. U Privrednoj komori Srbije, na predstavljanju godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, Dežer je ocenio da je dobro što Srbija ima Zakon o restituciji, pozdravio je donošenje tog zakona i rekao je da se radi na njegovoj primeni.
On je dodao da Evropska komisija ima dobru saradnju sa Agencijom za restituciju i da će zaposlene u toj agenciji uskoro posetiti. Rekao je da su građani Srbije dugo čekali donošenje tog zakona i da je dobro što je on konačno donet. Dežer je kazao da postoje neka ograničenja u radu te agencije kao što je budzet od dve milijarde dinara za povraćaj imovine ali i da bi Agencija "rešila koliko će imovine vratiti mora da najpre primi sve zahteve". Zakon o restituciji je usvojen prošle godine a dostavljanje zahteva za povraćaj imovine počelo je 1. marta 2012.

EPS I KFW BANKA POTPISALE UGOVOR O KREDITU ZA RB KOLUBARA

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Elektroprivreda Srbije EPS potpisala je danas s Nemačkom razvojnom bankom KfW, Ugovor o kreditu od 65 miliona evra i bespovratnoj pomoći od devet miliona evra za unapređenje zaštite životne sredine u Rudarskom basenu Kolubara. Kako je kazao generalni direktor EPS Aleksandar Obradović nakon potpisivanja tog ugovora, celokupna vrednost projekta je 181,6 miliona evra, od čega KfW po nalogu Vlade Nemačke daje 74 miliona evra, dok ostali deo finasiraju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditom od 80 miliona evra i EPS iz sopstvenih sredstava.
Obradović je naglasio da je cilj projekta obezbeđivanje sigurne i besprekorne isporuke uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursima uz smanjenje atmosferskog zagađenja u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara. Prema njegovim rečima, predviđeno je da projekat traje 3,5 godine,a njegovim završetkom obezbediće se korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta koji se otkopava u RB Kolubara, što će omogućiti efikasnost rada termoelektrana (TE) Nikola Tesla i Morava.
"Projekta ima tehnološki, ekološki i socijalni značaj, ali bez podrške koju je dobio od nemačke KfW banke i EBRDa, EPS teško da bi mogao sam da ga pokrene", naglasio je direktor EPSa. Prvi sekretar Nemačke ambasade u Beogradu Kristof Ajhen kazao je da ovaj projekat "upotpunjuje" angažovanje Nemačke i potsetio da je ta zemlja od 2000. godine do sada u Srbiju u oblasti energetske efikasnosti, poslovnog okruženja i infrastrukture uložila 1,2 milijarde evra, a najviše u energetski sektor oko 500 mil evra.
Prema njegovim rečima, EPS je najvažniji partner Nemačke u Srbiji i ovaj ugovor koji je danas potpisan pomaže da se privuku i druge direktne investicije. "Nemačka podržava približavanje Srbije EU i održivi ekonomski razvoj zemlje, a i dalje će ostati pouzdan partner Srbije u razvoju energetskog sektora", naglasio je on. Direktor Nemačke razvojne banke KfW za jugoistočnu Evropu i Tursku Kristof Tiskens kazao je da ta banka sa EPSom sarađuje već duže vreme i dosada su zajedno investirali više od 400 miliona evra.
Prema njegovim rečima, značaj ovog projekta je i u tome što Srbija "zavisi i zavisiće u budućnosti na rezervama uglja i taj izvor ne može lako da se zameni". Tiskens je naglasio i da će završetkom ovog projekta rad termoelektrana biti efikasniji i poboljšan, a štetan uticaj na životnu sredinu će znatno opasti kao i nivo emisija CO2. Ugovor o zajmu sa EBRD za ovaj projekta je potpisan 28. jula 2011. godine.

POSTOJI DOBRA OSNOVA ZA UNAPREDjENjE PRIVREDNE SARADNjE

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije saopštilo je danas da postoji dobra osnova i veliki prostor za unapređenje privredne saradnje između Srbije i Iraka. Kako se navodi, to je zaključeno na današnjem sastanku ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića i ambasadora Iraka u Srbiji Falah Abdulhasan Abdulsada. Dodaje se da su se Ljajić i ambasador Iraka saglasili da veliki prostor za unapređenje privredne saradnje postoji u oblastima poljoprivrede, građevinarstva i energetike, koje su i u prethodnom periodu bile vodeće grane u okviru razvoja bilateralnih ekonomskih odnosa.
Ljajić i ambasador Falah Abdulhasan Abdulsada su izrazili spremnost i za nastavak rada međudržavne Mešovite komisije za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju. "Dobra osnova za uspešan nastavak privredne saradnje, mogu biti meomorandum o razumevanju u oblasti poljoprivrede, kao i sporazumi o ekonomskim odnosima i međukomorskoj saradnji Privredne komore Srbije (PKS) i Federacije iračkih komora, čija je izrada u završnoj fazi", naglašava se u saopštenju.