SRBIJA – EU

MRKIĆ: DELOVI IZVEŠTAJA SUPROTNI INTERESIMA SRBIJE

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Šef diplomatije Ivan Mrkić izjavio je da je razočaravajuće što se u tekstu izveštaja Evropske komisije navode formulacije koje su u suprotnosti sa interesima naše zemlje, precizirajući da pre svega misli na deo u kom se poziva na "poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova".Mrkić je za "Novosti" rekao da nije imao prilike da vidi integralni tekst izveštaja Evropske komisije, koji je dostavljen srpskoj vladi, ali da je upoznat sa njegovom suštinom.
"Razočaravajuće je da se u tekstu koji treba da odražava političke stavove svih zemalja članica EU, među kojima i onih koje nisu priznale secesiju južne srpske pokrajine, navode formulacije koje ne odražavaju stvarnost, koje su u fundamentalnoj suprotnosti sa interesima naše zemlje i naroda, i koje ni najdobronamerniji ne mogu prihvatiti", kaže Mrkić.Tu pre svega mislim na onaj deo u kom se poziva na "poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova", poručio je on za "Novosti".

DAČIĆ I FILE: NE POSTOJE DODATNI USLOVI ZA DOBIJANjE DATUMA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Beogradu da je Evropska komisija u pogledu Kosova statusno neutralna i da ne postoje dodatni uslovi za Srbiju za dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom. File je novinarima nakon sastanka s premijerom Ivicom Dačićem rekao da se rečenica o teritorijalnom integritetu Kosova iz dokumenta Evropske komisije odnosi na stav prema podeli Kosova, a ne prema statusu.
On je rekao da Srbija treba da sprovede ono što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine i da se Srbija aktivno angažuje na rešavanju preostalih pitanja. "Cilj je da se postigne dovoljan stepen normalizacije, uzimajući u obzir želje i potrebe svih koji žive na Kosovu", kazao je File i dodao da će Srbija dobiti datum za početak pregovora sa EU čim bude ostvaren napredak u odnosima s Prištinom.
"Pregovore o pristupanju EU sa Srbijom treba početi čim ona ostvari dovoljan napredak u ključnim prioretima, i čim vidiljivo i održivo poboljša odnose s Prištinom", rekao je File. On je kazao da očekuje da Srbija nastavi reforme u pravosuđu, da uloži više napora u borbu protiv korupcije i kriminala, i da posebnu pažnju posveti ranjivim grupama kao što su Romi i LGBT populacija. Kako je naveo, potrebno je učiniti više i u vezi sa slobodom izražavanja medija i ključnim institucijama kao što su NBS, i učiniti napor za bolju regionalnu saradnju i dobre odnose sa susedima.

FILE: POČETAK PREGOVORA SA EU MOGUĆ 2013.

BEOGRAD, 12. oktobra 2012. (Beta) Evropski komesar Štefan File izjavio je da iskreno veruje da Srbija može sledeće godine da započne pregovore o pristupanju sa EU. "Iskreno verujem, ako Srbija iskoristi priliku predstavljenu u ovogodišnjem izveštaju EK, da postoji šansa da mogućnost početka peegovora pretvorimo u realnost..To bi moglo da postane realnost sledeće godine", rekao je File na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine. Predstavljajući juče objavljeni Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, File je istakao da je Srbija važna zemlja u ovom regionu i da nema sumnje da je EU ozbiljno posvećena da pomogane Srbiji na tom putu ka EU.
Povodom tumačenja stava o "teritorijalnom integritetu Kosova" iz Strategije o proširenju, File je rekao da nema nikakvih novih uslova ni pravila za pristupanje Srbije EU i izrazio nadu da su danas stvari razjašnjene. File je ponovio je da formulacija "teritorijalni integritet" ne prejudicira status Kosova i ne dovodi u pitanje neutralnost EK, već ukazuje na stav protiv podele Kosova. Evropski komesar je ukazao na brojne pozitivne korake koje je Srbija poslednjih meseci i nedelja učinila u borbi protiv korupcije i izrazio nadu da će biti nastavljeni napori u tom pravcu i da će biti ostvarena saradnja policije, tužilaštva, pravosudnog sistema i ministarstva pravde. File je takođe ocenio da je u Srbiji u izbornom procesu izgubljeno dosta vremena, dodajući da očekuje da će se nastaviti napori ka ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU.

GRUBJEŠIĆ, SELAKOVIĆ I FILE: NE TRAŽI SE IMPLICITNO PRIZNANjE KOSOVA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File potvrdio je u razgovoru sa potpredsednicom Vlade Suzanom Grubješić i ministrom pravde Nikolom Selakovićem, da nema novih uslova za pristupanje EU i da se od Srbije ni implicitno ne traži priznanje nezavisnosti Kosova jer je komisija statusno neutralna. U saopštenju izdatom nakon susreta Suzane Grubješić, Nikole Selakovića i Štefana Filea navodi se da je komesar EU za proširenje rekao da je Srbija blizu zvaničnih pregovora o pristupanju, ali da Evropska komisija pre toga želi da vidi posvećenost u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
File je u tom razgovoru razjasnio da pominjanje teritorijalnog integriteta u Strategiji EK nema veze sa statusom, već je u skladu sa stavom EU da nema podele Kosova. Suzana Grubješić je istakla da su evropske intergacije prioritet nove Vlade, koja je odlučna da sprovede sve neophodne unutrašnje reforme, posebno u oblasti ekonomije, pravosuđa i borbe protiv korupcije. Ona je ocenila da je za postizanje uspeha u tom zajedničkom poslu potreban iskren i partnerski odnos Brisela i Beograda.
Reforma pravosuđa bila je okosnica razgovora, u kojem su i Grubješić i Selaković istakli spremnost Srbije da unapredi svoj pravosudni sistem. Ministar Selaković je istakao da su u Izveštaju Evropske komisije stavljene ozbiljne primedbe na pravosudni sistem u Srbiji, što je posledica loše reforme pravosuđa koja je sprovođena u prethodnim godinama. On je rekao da neće biti sprovedena "reforma reforme", već će se u najkraćem roku ispraviti ono što se može ispraviti.
"Loše pravosuđe više nikada neće biti prepreka evropskom putu Srbije", zaključio je Selaković.

PAJEVIĆ: VLADA SRBIJE TREBA DA TRAŽI POJAŠNjENjE

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević izjavio je danas da Vlada Srbije od evropskog komesara za proširenje Štefana Filea treba da traži pojašnjenje formulacije iz dokumenta Evropske unije da se mora poštovati teritorijalni integritet Kosova. "Premijer (Ivica Dačić) i ministri mogu od Štefana Filea da traže dodatno objašnjenje, što bih ja i predložio", rekao je Pajević televiziji B92 govoreći o sutrašnjoj poseti Filea Srbiji povodom izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u proteklih godinu dana.
Upitan da li ga iznenađuje formulacija iz Strategija za proširenje EU u kojoj se kaže da je potrebno poštovati teritorijalni integritet Kosova, Pajević je rekao da je premijer Ivica Dačić bio iznenađen jer mu je to saopšteno tek danas. "Uobičajeno je da se to na neki diplomatski ili nezvaničan način saopšti ranije", rekao je Pajević i ocenio da je Dačić bio uznemiren tom formulacijom o teritorijalnom integritetu Kosova jer nije znao da će da se pojavi u dokumentu EU. Pajević je rekao da vlada na današnjoj sednici nije razmatrala izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, jer, kako je kazao, nije moguće da vlada razmatra nešto što je premijer dobio dva sata pre sednice.
Pajević je najavio izradu akcionog plana u kome će se navesti šta ministarstva treba da urade u pojedinim oblastima, poput pravosuđa, energetike, poljoprivrede radi poboljšanja uslova života građana i ispunjenja standarda EU. "Kosovo je uslov već nekoliko godina, ali nas to nije sprečilo da u prethodnim godinama napravimo solidne pomake u pojedinim oblastima", rekao je Pajević i dodao da su reforme u interesu građana Srbije i poboljšanja uslova života."Suviše vremena odvajamo za politička pitanja o Kosovu, a u drugi plan stavljamo sektorske politike na kojima treba da radimo, poput poljoprivrede, energetike i drugih", rekao je direktor vladine Kancelarije za evropske integracije.

FILE: EU MARI ZA SRBIJU NA OZBILjAN NAČIN

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Evropski komesar za proširenje Štefa File izjavio je danas da postoji šansa da Srbija sledeće godine dobije datum početka pregovora o članstvu u EU, ali da je pred vlastima u Beogradu, kako je rekao, "crno na belo" spisak obaveza i poslova koje moraju da obave da bi to bilo moguće.Na sednici Odbora za evrointegracije Skupštine Srbije, kojoj je prisustvovala i potpredsednica vlade Suzana Grubješić, File se istakao da je EU stalo do Srbije."Razumem da neka pitanja, posebno kada su povezana sa Kosovom, podstiču emocije i da ljudi zapravo postavljaju pitanje da li u EU treba ići i da li EU mari za Srbiju. Kažem vam da mari, i to na ozbiljan način, što na simboličan način potvrđujem svojim dolaskom i odlukom Ketrin Ešton da se uključi u politički dijalog Beograda i Prištine", objasnio je File.
On je istakao da iz najnovijeg izveštaja Evropske komisije proističu dva najvažnija zaključka - da prioriteti u narednom periodu treba da budu vidljivo i održivo unapređenje odnosa sa Kosovom i nastavak unutrašnjih reformi."Bilo je spekulacija da li postoji neka neformalna lista zahteva, upitan sam da li osim formalnih zahteva postoji i nešto neizrečeno. Posle jučerašnjeg izveštaja Evropske komisije jasno nam je da tako nešto ne postoji", rekao je File.On je, takođe, istakao važnost ubrzanja reformskih procesa u Srbiji, pre svega u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i kriminala i opštem harmonizovanju sa pravnim tekovinama EU."Kada je reč o pravosuđu, insistramo na dubokoj analizi stanja, a na osnovu toga nam je potrebna nova strategja reforme pravosuđe kako bi građani povratili poverenje u pravosuđe, ali je to važno i za EU jer ono mora biti izgrađeno na principima uobičajenim u EU", objasnio je File.
Evropski komesar je poslanicima, koji su od njega tražili preciziranja stavki izveštaja Evropske komisije, poručio da je Srbija je važna zemlja regiona, prema kojoj se EU obavezala dodelivši joj status kandidata, i kojoj će nastaviti da pomaže da završi poslove koji su pred njom."Ako iskoristite priliku koja se našla pred vama, postoji šansa da ovaj proces preraste u pregovore o članstvu, to bi moglo postati realnost sledeće godine ali je veliki posao pred vama", zaključio je File.

DEŽER: NASTAVAK DIJALOGA S PRIŠTINOM NA NAJVIŠEM NIVOU

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta)Šef Delegacije EU Vensan Dežer izjavio je da dijalog Beograda i Prištine mora biti obnovljen i podignut na najviši politički nivo i pozvao vlasti u Srbiji da nastave dalje reforme u procesu pridruživanja EU. Obrazlažući danas objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija, Dežer je rekao da nikada nije bio stav EU da problem Kosova treba zamrznuti jer se time ništa ne rešava. "Uprkos tome što je postignut određeni napredak u odnosima, od februara nije bilo sastanka između Beograda i Prištine. Krajnje je vreme da se ponovo angažujemo na tome. Vreme je da se nivo dijaloga podigne na najviši politički nivo, što je u ravni sa onim što je predložila Ketrin Ešton", rekao je Dežer. On je naglasio da EU očekuje i od Beograda i Prištine "da nastave evropski put i da jedni druge ne blokiraju na tom putu". Dežer je kao pozitivno istakao dogovore koje su Beograd i Priština do sada postigli kao što su učešće Kosova u regionalnim forumima i sporazum o upravljanju graničnim prelazima.
Govoreći o tome da li je izveštaj pozitivan, Dežer je ocenio da izveštaj EK predstavlja objektivnu sliku stanja u Srbiji u ovom trenutku i da se u njemu jasno navodi šta treba dalje uraditi da bi se išlo napred. On je naveo da je od ukupno 33 poglavlja koji se pominju u izveštaju, Srbija ostvarila izvestan ili dobar u napredak u 26, dok je u sedam poglavlja učinjeno nimalo ili vrlo malo. Kao korak unazad u kršenju nezavisnosti institucija ocenjene su nedavne izmene zakona o Narodnoj banci, dok je kao dobar napredak ocenjen pomak u primeni statistike i metodologije u Zavodu za statistiku i odlično sprovođenje popisa stanovništva 2011. kao i početak popis poljoprivrede ove godine.
Dežer je pozvao vlasti u Beogradu da urade više na reformi pravosuđa i sprovođenju vladavine prava i posebno ukazao na loše stanje u pravosuđu i problem nezavisnosti državnih institucija. Problemi s pravosuđem i vladavinom prava bili su pomenuti i u prethodnom izveštaju EK, rekao je Dežer. On je posebno ukazao na probleme oko reizbora sudija, zatim na propuste u reviziji tog reizbora i podsetio da je čitav proces na kraju završio pred Ustavnim sudom. Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da se u izveštaju posebno pominje problem sa funkcionisanjem institucija i kršenje njihove nezavisnosti, posebno kad je reč o Visokom savetu sudstva gde se dve godine čeka na izbor predsednika. Istakao je da pravosuđe mora da bude više nezavisno u odnosu na izvršnu vlast.
Dežer je naveo podatak da Srbija sama pred Evropskim sudom za ljudska prava ima šest odsto svih pritužbi koje su uglavnom posledica neefikasnosti sudstva, odlugovlačenja u donošenju presuda i problemom sa realizacijom presuda. On je istakao da u Srbiji ima šest miliona nerešenih sudskih postupaka i naveo da je to "blago rečeno previše u odnosu na broj stanovnika". Dežer je kazao da postoji potreba za potpunom revizijom strategije pravosuđa, ali je pozdravio ozbiljne namere nove Vlade Srbije da se obračuna sa korupcijom. On je istakao da je do sada postojao problem nedostatka "snažnog političkog vođenja" u borbi sa korupcijom. Istakao je da je važno da presude i kazne budu adekvatne izvršenim delima i pozdravio pristup "nulte korupcije", odnosno nepostojanja bilo kakve tolerantnosti prema problemu korupcije u društvu.
On je podsetio da u Srbiji i dalje ne postoji zakon o upravnom postupku, što takođe predstavlja plodno tlo za korupciju i odugovlačenje postupaka. Dežer je pozvao da se nastavi sa pokrenutim istragama i podstio na zastoj u postupku koji je pokrenut zbog kupovine vakcina za grip u Srbiji. Govoreći o stanju ljudskih prava, Dežer je rekao da je pravni okvir u toj oblasti zadovoljavajući, ali da postoje određeni problemi u primeni. U tom konteksu pomenuo je nedavno otkazivanje "Parade ponosa" i odsustvo tolerancije prema različitosti. Podsetio da neke od preporuka ombudsmana za ljudska prava vlasti nisu sprovele u delo, što bi takođe trebalo da se promeni u budućnosti. Govoreći o ekonomskoj situaciji u Srbiji, Dežer je ukazao na problem ogromnog broja nezaposlenih i visok deficit koji će ove godine verovatno premašiti 6,7 odsto, iako je trebalo da bude nešto iznad četiri odsto.
Problem je, rekao je Dežer, što javna potrošnja i dalje raste. On je naveo da su potrebne dugoročne struturne reforme privrede, završetak procesa privatizacije i poboljšanje poslovne klime. Dežer je rekao da je EU generalno zadovoljna saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom, ali da postoji prostor za dalje unapređenje saradnje kada je reč o zaštiti svedoka i gonjenju osumnjičenih za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. "Ogroman posao je urađen, ali mi smo morali da izvestimo i o teškoćama. Sada je bitno da ne gubimo vreme", rekao je Dežer uz ocenu da je vreme za ubrzavanje dobrih odnosa Srbije i EU. Dežer je kao pozitivnu stvar istakao to što u svim institucijama Evropske unije postoji saglasnost oko toga da je potrebno dalje nastaviti proces proširenja EU i dodao da Srbija i EU nikada nisu imale bolje odnose.

KACIN: SRBIJA TREBA ŠTO PRE DA POČNE PREGOVORE O ČLANSTVU

LjUBLjANA, 10. oktobra 2012. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin saopštio je danas da Srbija mora što pre da počne pregovore za ulazak u Evropsku uniju u cilju privrednog oporavka i regionalne stabilnosti. Kacin je kazao da je sadržaj izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu "na neki način očekivan i predstavlja dosledan prikaz relativno skromnog napretka Srbije u proteklom periodu". On je dodao da je uveren da "Srbija mora što pre početi pregovore o članstvu kako bi donela dodatnu stabilnost regionu i ubrzala svoj privredni oporavak".
"Srbija će ući u novu fazu odnosa sa EU kada dođe do pune realizacije dogovora postignutih u dijalogu s Prištinom i pomaka u pogledu pitanja severa Kosova", kazao je Kacin. Zbog toga on smatra "da Beograd i Priština moraju u pripremi dijaloga i samom dijalogu biti što ambiciozniji, više nego do sada". "Sve se može postići ukoliko se s iskrenom političkom voljom traži održivo rešenje, koje bi omogućilo stabilnost regiona i bolju budućnost generacija koje dolaze", ocenio je Kacin.
Po njegovim rečima, odnos prema Kosovu nije jedini izazov u pogledu kojeg građani Srbije i Brisel očekuju napredak. Početak pregovora o članstvu donosi otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima i 24 o slobodama, pravima i bezbednosti, podsetio je on. "Vlada Srbije bi morala uložiti velike napore u uspostavljanju vladavine prava sa konkretnim rezultatima u borbi protiv sistemske korupcije, a za uspeh u tom izazovu neophodno je obezbediti punu nezavisnost državnih institucija, pravosudnih organa, a posebno tužilaštva", istakao je evropski izvestilac. "Taj zadatak mora početi danas, zato pozdravljam najave predstavnike srpske vlasti da će u tim naporima istrajati", dodao je.
On je u saopštenju podsetio na reči komesara EU za proširenje Štefana Filea da Srbija kao država kandidat za članstvo u Uniji ima obavezu da nastavi usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. "Beograd mora uložiti posebne napore da obezbedi nezavisnost institucija, a posebno Narodne banke i zašitu svih ugroženih manjinskih grupa", zaključio je izvestilac za Srbiju Jelko Kacin, koji je na današnjem zasedanju odbora Evropskog parlamenta za spoljnu politiku najavio i da će pisati komesaru Fileu u vezi sa zabranom Parade ponosa i zaštitom manjinskih prava u Srbiji.

UPRKOS KRIZI EU OPREDELjENA ZA POLITIKU PROŠIRENjA

BRISEL, 11. oktobra 2012. (Tanjug) EU, uprkos ekonomskoj krizi koja je teško pogodila mnoge njene članice, ostaje opredeljena za politiku proširenja na region jugosistocne Evrope, poručila je Evropska komisija, dodajući da većina zemalja koje teže članstvu u Uniji mora da ostvari dodatni napredak.

KOSOVO

DAČIĆ: SPREMNI ZA DIJALOG ALI BEZ PRIZNANjA KOSOVA

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je da je Beograd spreman za politički i tehnički dijalog s Prištinom, ali da Srbija ne može prihvatiti uslove koji bi značili priznavanje nezavisnosti Kosova. "Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao mi je da nema novih uslova za nastavak pregovora i članstvo Srbije u EU i da bi dijalog, ako bi Srbija učestvovala u njemu, bio statusno neutralan", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle razgovora s Fileom. On je istakao da Srbija želi da učini sve "u skladu s linijama ispod kojih ne može da ide", odnosno ne može da prihvati uslove koji bi značili priznavanje Kosova.
Dačić je rekao da od EU očekuje konstruktivan odnos i dovoljno razumevanja za specifične probleme s kojima se Srbija suočava, poput Kosova, i istakao da su u razgovoru s Fileom razjašnjene pozicije kako bi se izbegla različita tumačenja. Premijer je juče izjavio da bi zahtev iznet u strategiji proširenja Evropske komisije da Srbija mora da poštuje teritorijalni integritet Kosova mogao da zaustavi pregovore Beograda i Priština. "S Fileom smo razjasnili pitanja vezana za Kosovo. Srbija je opredeljena za mirno rešavanje svih sporova za podizanje dijaloga na politički nivo i za nastavak tehničkog dijaloga, kao i za primenu svih sporazuma postignutih u Briselu", rekao je Dačić.
On je istakao da je Srbija opredeljena za postizanje vidljivog napretka u odnosima Beograda i Prištine, jer je za sve bolje da se rešenja nađu za pregovaračkim stolom nego da se preduzimaju jednostrane akcije. "Pokazali smo dobru volju i nadamo se da će nivo poverenja biti na višem nivou. Želimo u EU, kao i sve druge zemlje u Evropi, ali ćemo u procesu evropskih integracija štititi državne i nacionalne interese", rekao je Dačić. Premijer je istakao da je Vlada Srbije ozbiljna i da nema nameru da jedno priča a drugo radi, i da zato očekuje otvoren razgovor o svim spornim pitanjima.
"Srbija ima jedinstven pristup i ovo mora da bude timska igra, a ne pojedinačni pristup. Nastavljamo razgovore o formiranju jedinstvene politike za Kosovo u kojima će učestvovati vlada, predsednik Tomislav Nikolić i Skupština", rekao je Dačić. On je naveo da je cilj Srbije da sledeće godine što pre dobije datum za početak pregovora sa EU. "Nastavićemo reforme, ne zbog EU nego zbog nas, i vlada je čvrsto opredeljena za nastavak puta ka EU. A to je i politički stav najvećeg broja stranaka u Srbiji", rekao je Dačić. On je ponovio da će prioritet biti nastavak unutrašnjih reformi, poput reforme pravosuđa, a da će jedan od glavnih prioriteta biti borba protiv korupcije i izrada strategije za borbu protiv korupcije.

FILE: NEĆEMO IZOSTAVITI TU FRAZU

BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File odbacio je danas u Beogradu predlog poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS) da Evropska komisija u narednim dokumentima izostavi termin "teritorijalni integritet Kosova". "Nećemo izostaviti tu frazu... Nećemo zato što čvrsto verujemo da je teritorija jedan od elemenata i nije odlučujući faktor državnosti", rekao je File na predlog potpredsednika D S S Slobodana Samardzića na sednici parlamentarnog Odbora za evropske integracije. Samardzić koji je šef Poslaničke grupe D S S, ocenio je da bi zbog normalnih odnosa i daljih pregovora o pristupanju Srbije EU bilo dobro da se ta fraza izostavi iz Strategije za proširenje.
On je istakao da se formulacija "teritorijalni integritet Kosova", prvi put pojavio u nekom dokumentu Evropske unije i napomenuo da "zbunjuje". Teritorijalni integritet se tiče suvereniteta, rekao je Samardzić i istakao da EU ne bi trebalo da koristi taj termin ako je, kako je objašnjeno, cilj bio da se kaže da je Unija protiv podele Kosova. Samardzić je rekao da se slaže sa Fileom da Srbija ne treba da bude za podelu Kosova i napomenuo da su to ideje koje se samo pojavljuju u medijima i javnosti.

FILE: PREGOVORI UZ NAPREDAK S PRIŠTINOM

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija predložiće datum za početak pregovora sa Srbijom čim proceni da je ostvaren traženi napredak u odnosima sa Prištinom, a s Kosovom je moguće da se potpiše sporazum o pridruživanju iako ga ne priznaje pet članica EU. To je danas u Briselu izjavio evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je predstavio Godišnji izveštaj o napretku Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija. File je naveo da to treba da dovede do pune normalizacije odnosa i da omogući da i Srbija i Kosovo nastave put ka Evropskoj uniji uz izbegavanje međusobne opstrukcije tog puta.
Takođe je rekao da zamajac u srpskim reformama treba da dobije na snazi i da posebna pažnja treba da se posveti vladavini prava, reformi pravosuđa i uspostavljanju nezavisnih institucija, pre svega Narodne banke Srbije. U Godišnjem izveštaju EK predlaže se i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, jer je, kako je rekao evropski komesar, uspostavljen "institucionalni i pravni okvir koji to omogućuje". On je time odgovorio na pitanje da li bi Evropska unija potpisala s Kosovom sporazum kao sa entitetom poput Hongkonga ili na drugi način.
Prema Studiji o izvodljivosti za S SP s Kosovom, precizirao je File, to je moguće i u situaciji kad pet članica EU ne priznaju nezavisnost Kosova. U temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, nalaze se instrumenti i načini koji omogućavaju da se "prihvatimo ovog važnog i osetljivog pitanja i nadam se da ćemo moći da se u punoj meri posvetimo tome zajedno s zemljama članicama EU", rekao je evropski komesar.
File je dodao da je uveren da će o tome temeljito moći da se razgovara kad se sagledaju bitne stvari i kad bude omogućeno da Evropska komisija predloži mandat za pregovore o potpisivanju S SPa s Kosovom. Evropska komisija u posebnoj analizi ocenjuje da na Kosovu postoji zakonska osnova za zaštitu manjina i kulturne baštine, kao i prava Srpske pravoslavne crkve, i kaže da Priština ima obavezu da to primeni, imajući u vidu i da Kosovo nije članica Saveta Evrope.
Takođe se navodi da se na Kosovo od 1990. vratilo 23.000 izbeglica i da "Kosovo, uz snažnu podršku međunarodne zajednice, pruža mogućnosti za njihov povratak". A da bi ispunile obaveze iz S SPa, vlasti u Prištini će morati da se "usredsrede na stvaranje multietničkog Kosova i da stvore uslove da se Srbi osećaju delom kosovske budućnosti". Govoreći o procesu proširenja, File je rekao da napredak koje su ostvarile balkanske države šalje snažnu poruku zbog čega je bitno da EU bude otvorena prema svim državama koje žele da budu članice tog demokratskog projekta uprkos izazovima koji postoje.
Evropski komesar za proširenje je rekao da sve zemlje kandidati treba da obrate posebnu pažnju na kredibilitet u ispunjavanju svojih preuzetih obaveza i na uspostavljanju i jačanju vladavine prava.

ŽBOGAR: RAZGOVORI O SEVERU SA LOKALNIM SRBIMA I BEOGRADOM

PRIŠTINA, 11. oktobra 2012. (Beta) Specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je da institucije Kosova o severnom delu, gde su Srbi većina, treba da razgovaraju s lokalnim Srbima, ali i s predstavnicima Srbije. Žbogar je na TV Kohavision rekao da EU radi na tome da Priština i Beograd razgovaraju o severu Kosova. "Zašto da razgovaramo o severu sa Srbijom a ne sa Srbima sa severa?
Zato što Srbija ima paralelne strukture na severu, čije je finansiranje netrasparentno, kao i druge strukture kao što su škole i bolnice koje su javne, ali treba obezbediti da finansiranje bude transparentno", kazao je izaslanik EU. "Tamo vladavina zakona ne funkcioniše, zato mislimo da u ove razgovore treba da uključimo i Srbiju, a da u njima ne učestvuju samo Kosovari. Mi smo neprekidno tražili od Srbije da ukloni svoje strukture sa Kosova", kazao je Žbogar.
Na pitanje o pominjanju teritorijalnog integriteta Kosova u dokumentima Evropske komisije, on je rekao da je EU ovim mislila da neće biti podele Kosova jer bi to bilo opasno za region. Povodom pokretanja krivičnog postupka protiv zamenika premijera Kosova Bedzeta Pacolija zbog sumnje o sukobu interesa, Žbogar je rekao da ne može zatražiti ostavku Pacolija, jer i u zemljama Evropske unije ima visokih zvaničnika koji su bili pod istragom. Što se tiče liberalizacije viza za EU za građane Kosova, Žbogar je rekao da bi bilo dobro ako bi se to dogodilo početkom 2014. godine.

STUDIJA IZVODLjIVOSTI OTVARA PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANjA KOSOVA I EU

PRIŠTINA, 10. Oktobra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga danas je visoko ocenila studiju izvodljivosti Evropske komisije koja otvara put ka početku razgovora o procesu stabilizacije i pridruživanja između Kosova i Evropske unije. Evropska komisija ocenila je u današnjem izveštaju da je Kosovo u velikoj meri spremno da otvori pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i preporučiće, ukoliko se ostvari određeni napredak na polju vladavine prava, javne administracije, zaštite manjina i trgovine. "Studija izvodljivosti potvrđuje da je Kosovo spremno da otvori razgovore o procesu stabilizacije i pridruživanju, nakon ispunjavanja kratkoročnih prioriteta", navodi se u i izjavi Jahjage.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kako je dodala predstavlja prvi veliki korak zemlje na putu učlanjenja i pune integracije u EU. Jahjaga je takođe ocenila da će uspostavljanje ugovornih odnosa između EU i Kosova imati značajan uticaj na demokratske procese i podsticaj unutrašnjih reformi kao i na ekonomski razvoj zemlje, obezbeđujući istovremeno stabilnost i sigurnost za spoljne investitore.Predsednica je izrazila spremnost i opredeljenje institucija Kosova da nastave sa ispunjavanjem reformi koje zahteva EU.

ŽBOGAR: STUDIJA IZVODLjIVOSTI DOKAZ SPREMNOSTI KOSOVA

PRIŠTINA, 10. oktobra 2012. (Beta) Šef kancelarije Evropske Unije na Kosovu Samjuel Žbogar izjavio je danas da studija izvodljivosti za Kosovo potvrđuje spremnost Prištine za početak pregovora o procesu stabilizacije i pridruživanja. Evropska komisija ocenila je u današnjem izveštaju da je Kosovo u velikoj meri spremno da otvori pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i, ukoliko se ostvari određeni napredak, preporučiće smernice za pregovore.
"Ova studija je jasno potvrdila da nema zakonskih smetnji za ostvarivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU", rekao je Žbogar. Prema rečima Žbogara, studija pokazuje da u većini slučajeva Kosovo uspostavilo zakonske okvire i jedan deo administrativnih kapaciteta. "Sa zakonskog stanovišta EU može da zaključi sporazum sa Kosovom. Različiti stavovi (o nezavisnosti Kosova, zemalja članica EU) ne predstavljaju smetnju da Kosovo ostvari obaveze iz ŠPa", rekao je Žbogar.
Među glavnim nalazima studije izvodljivosti za proces stabilizacije i pridruživanja Kosova i EU spominju se angažovanje na ostvarivanju postignutih sporazuma između Prištine i Beorgada kao i rešavanje problema na severu sa posebnim akcentom na poštovanje nekih značajnih potreba za lokalno stanovništo.

KOSOVO U ISTOM POLOŽAJU KAO I SVE ZEMLjE REGIONA

PRIŠTINA, 10. oktobra 2012. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači ocenio je danas da je Kosovo usvajanjem studije izvodljivosti postalo ravnopravno sa ostalim zemljama regiona. Evropska komisija ocenila je u današnjem izveštaju da je Kosovo u velikoj meri spremno da otvori pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i preporučiće otvaranje, ukoliko se ostvari određeni napredak na polju vladavine prava, javne administracije, zaštite manjina i trgovine. Kosovski premijer izrazio je uverenje i spremnost da će Vlada te preostale tehničke kriterijume ostvariti u rekordnom roku.
Tači je na sednici Vlade rekao da je postignuti napredak kako na političkom, ekonomskom i institucionalnom planu dat u studiji izvodljivosti i ocenio da početak pregovora o procesu stabilizacije i pridruživanja označava najznačajniji korak u okviru integrativnih procesa Kosova u EU. Ovaj korak predstavlja zaokruživanje i priznanje jednog velikog, kolosalnog ekipnog rada svih političkih partija i institucija Republike Kosovo, rekao je Tači. "Godina 2012. je bila godina uspeha i konkretizacije evropske agende Republike Kosova i početak ozvaničenja odnosa između Kosova i Evropske unije", kazao je Tači.

RASMUSEN: NATO ĆE MOŽDA POJAČATI TRUPE NA SEVERU KOSOVA

BRISEL, 10. oktobra 2012. (BetaAP) Generalni sekretar NATOa Anders Fog Rasmusen izjavio je danas u Briselu da će Alijansa možda pojačati svoje mirovne snage na severu Kosova, gde srpska manjina odbacuje nadležnost vlade u Prištini. Pri tome bi ukupne snage NATOa u okviru Kfora na Kosovu ostale nepromenjene. Rasmusen je na sastanku ministara odbrane zemalja NATOa rekao da bi Alijansa mogla da prebaci više vojnika iz sastava NATOa na sever Kosova da bi se smirilo sporadično nasilje koje podriva napore za mir i obnovu, prenosi agencija AP.
Alijansa je saopštila da NATO u okviru Kfora na Kosovu ima 6.148 vojnika. Kako je saopštila na sastanku u Briselu ministri su razmotrili uticaj bezbednosne situacije na broj vojnika na Kosovu i ponovili da je cilj NATOa da se ide ka manjem i fleksibilnijem vojnom prisustvu, "kada to dozvole okolnosti i kada vreme bude odgovarajuće", ali nisu najavili nikakvu promenu broja vojnika Kfora za sada. AP navodi da je NATO pod pritiskom da smanji broj trupa na Kosovu. U okviru Kfora nalazi se i 750 Amerikanaca.

NATO KRITIKUJE EULEKS, EU KAŽE DA JE MISIJA OJAČANA

BRISEL, 11. oktobra 2012.(Beta) NATO je uputio ozbiljne zamerke Euleksu i Nemačka je zatražila potpunu promenu ljudstva, ustrojstva i mandata te misije EU na Kosovu, a Evropska unija je uzvratila da je "nedavno okončano temeljito preustrojstvo misije Euleksa s ciljem da bude ojačana njena funkcionalnost i efikasnost". U tome su učestvovale i države EU koje su članice NATO, uključujući Nemačku, rekli su izvori EU u Briselu koji su posebno podvukli da se rešenje za sever Kosova mora naći "političkim putem što je prioritet EU, pa bio na severu Kosova Euleks ili NATO". Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton je agenciji Beta izjavila danas da je "na kraju svega nužno političko rešenje tog problema i to se može rešiti jedino kroz dijalog". Ona je ukazala na to da je "nedavno okončano temeljito preustrojstvo misije Euleksa s ciljem da bude ojačana njena funkcionalnost i efikasnost" u čemu su učestvovale sve članice EU od kojih su mnoge i u članstvu NATO. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je međutim saopštio da će snage Kfora možda dobiti pojačanja na severu Kosova.
Kako su agenciji Beta u Briselu preneli zvaničnici neposredno upućeni u misiju Euleksa, krugovi EU su iznenađeni ovako ozbiljnim kritikama koje je posebno izneo nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer na juče okončanom zasedanju NATO, rekavši da "Nemačka nije zadovoljna situacijom" i da "to tako dalje jednostavno ne ide". "Potrebni su nam: novi pocetak, novi ljudi, nova struktura i novi mandat. To moramo da rešimo na nivou EU", predočio je nemački ministar. Neke članice NATO smatraju da naročito policija Euleksa nije u stanju da obavi svoje policijske zadatke održavanja javnog reda i mira, posebno na severu Kosova, tako da su vojnici Kfora prinuđeni da to rade umesto Euleksa. To se događa naročito u situaciji kad bi mnoge zemlje koje imaju trupe u Kforu htele da se što pre smanji broj vojnika na Kosovu, rekao je novinarima u sedištu NATO jedan visoki diplomata zemlje čiji su vojnici u sastavu Kfora. Prema upućenim diplomatskim izvorima, naročito Nemačka, koja ima najveći broj vojnika i već drugi zapovednički mandat Kfora, kao i SAD bi hteli da se što pre nađe i neko sveobuhvatnije rešenje i za sam status Kosova tako da Srbija prihvati određeni vid samostalnosti vlade u Prištini.
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Ešton u čijoj je nadležnosti Euleks, izjavila je agenciji Beta da "EU pozdravlja svaki konstruktivan osvrt na misiju EU na Kosovu", ali je podvukla da su "sve zemlje Evropske unije u junu odobrile novi dvogodišnji mandat Euleksa, s novim ustrojstvom, obnovljenim snažnijim delovanjem na polju pravosuđa i prenošenju snažnijeg prisustva na severu Kosova, uz tamo razmeštene nove specijalne policijske jedinice". Kocijančič je predočila da je "sadašnja situacije na severu Kosova i dalje zategnuta i moguće je da dođe do zaoštravanja, a otud je važno i veoma se ceni tamošnje prisustvo Kfora". "Mi imamo dobru saradnju na terenu" s NATO snagama, dodala je ona. Ali je primetila da se "ponekad brzo zaoštri bezbednosna situacija i bili smo svedoci da to često preraste razmere koje zahtevaju samo policijsko prisustvo i tela za sprovođenje zakona". "A u takvim situacijama je bilo i napada bombama i vatrenim oružjem", napomenula je portparolka visoke predstavnice EU.
Funkcioneri upućeni u delovanje Euleksa su želeli da ukažu na to da "Euleksova policija jednostavno ne može obaviti neke zadatke za koje su potrebne trupe NATO ... jer kad eksplodiraju bombe ili se puca bojevom municijom, na to mora da Kfor uzvrati vojnom snagom". NATO u okviru Kfora na Kosovu ima 6.148 vojnika, a na sastanku u Briselu su ministri odbrane Atlantskog saveza razmotrili uticaj bezbednosne situacije na broj vojnika na Kosovu i ponovili da je cilj NATO da se ide ka manjem i više prilagođenom vojnom prisustvu, "kada to dozvole okolnosti i kada vreme bude odgovarajuće", ali nisu najavili nikakvu promenu broja vojnika Kfora za sada. Cilj je da se trupe Kfora smanje na više od polovine i da dobiju samo zadatak "odvraćanja pretnji", uz davanje veće nadležnosti za očuvanje bezbednosti snagama vlasti u Prištini.

SRBIJA

SRBIJA USPOSTAVILA DIPLOMATSKE ODNOSE SA ISTOČNIM TIMOROM

BEOGRAD, 11. oktobra Srbija je uspostavila diplomatske odnose sa Istočnim Timorom, objavljeno je u novom broju Službenog glasnika. Odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa ovom ostrvskom zemljom od oko milion stanovnika u jugoistočnoj Aziji, donela je Vlada Srbije 4. okt, a stupa na snagu 16. okt. Istočni Timor je bio portugalska kolonija od 16. veka do 1975, a zatim do 1999. pod okupacijom Indonezije. U maju 2002. Istočni Timor proglasio je nezavisnost i postao prva suvererna država u 21. veku.

STARČEVIĆ PRISUSTVOVAO PRIJEMU U ČAST JEREMIĆA U NjUJORKU

NjUJORK, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Princ Aleksandar Karađorđević sa princezom Katarinom organizovao je u Njujorku svečani prijem za novog predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića i njegovu suprugu Natašu. Prijemu je prisustvovao i ambasador Srbije pri Ujedinjenim nacijama Feodor Starčević, kao i predstavnici diplomatskog kora, navodi se u saopštenju kancelarije princa Aleksandra. Svečanost su uveličali i brojni poznati pisci, umetnici, bankari, finansijski stručnjaci i istaknuti stratezi na međunarodnoj političkoj sceni.
Kancelarija princa Aleksandra navodi da je prijem protekao u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi i da je bračni par Jeremić na najbolji način iskoristio priliku da se predstavi društvenim krugovima Njujorka. Prijemu su prisustvovale i ćerka princeze Katarine Alison Endrjuz sa svojom ćerkom Stefani, kao i princ Dimitrije.

SRBIJA – EKONOMIJA

NIKOLIĆ: SRBIJA PODRŽAVA I GARANTUJE SIGURNOST INVESTICIJA

RIM/BEOGRAD, 11. oktobra 2012. (Tanjug) Srbija podržava investicije iz Italije i garantuje sigurnost ulaganja, izjavio je predsednik Tomislav Nikolić ocenivši da je, zahvaljujući statusu kandidata za EU i izuzetnim odnosima sa Ruskom Federacijom, položaj Srbije jedinstven i dobra prilika da se kapital uveća.

URALVAGONZAVOD PREGOVARA S VLADOM O KUPOVINI ŽELEZARE

MOSKVA, 11. oktobra 2012. (Beta) Ruski državni Uralvagonzavod (UVZ) zainteresovan je za kupovinu Železare Smederevo i o tome pregovara sa srpskom vladom, ali nema nameru da učestvuje na tenderu, piše moskovski Komersant. Prema pisanju lista, kupovinu otežava raspisani zvanični tender, jer je UVZ planirao da "problematično preduzeće dobije faktički besplatno".Komersant navodi i mišljenje analitičara da kupovina akcija Železare može postati "veliki teret za korporaciju", te da su pregovori sa Srbijom više povezani s politikom, nego s privredom. Generalni direktor UVZa Oleg Sijenko potvrdio je Komersantu da korporacija pregovara o kupovini, ali da "konačna odluka o svrsishodnosti još nije doneta".
"Železara Smederevo ima potencijal za saradnju i sa filijalama UVZa i sa samim UVZom na Uralu", kaže Sijenko. Izvori Komersanta koji su upućeni u pregovore, navode sa se situacija iskomplikovala kada su srpske vlasti objavile tender za izbor strateškog partnera za Železaru. UVZ je razmatrao opciju u kojoj će gubitašku fabriku, čiji su kapaciteti objektivno zastareli, dobiti faktički besplatno, a zatim investirati u rad i modernizaciju preduzeća, navodi izvor lista i dodaje da "UVZ nema nameru da učestvuje na tenderu". Komersant podseća da je tender za Železaru Smederevo objavljen 7. okt i da važi do 19. oktobra, i navodi da u Agenciji za privatizaciju Srbije kažu da mogu da objave imena zainteresovanih firmi tek posle tog roka.
List navodi da Srbija pokušava da proda fabriku od aprila meseca, kada je vlada takođe raspisala tender i govorila da su dokumentaciju dostavile Uralska rudarskometalurška kompanija (UGMK), ali da ta kompanija to negira, zatim ukrajinski Donjeckstalj i luksemburška United Pilsen S.A., koja je od 14. septembra i sama u bankrotstvu. Srpske vlasti su zatim govorile o planu da se Železara proda za jedan dolar uz uslov da kupac uloži u modernizaciju, te da je premijer Ivica Dačić govorio da je "velika ruska kompanija" spremna da uloži u Železaru 100 miliona evra. "Promenu pozicije oko prodaje Železare u Vladi Srbije ne objašnjavaju", piše Komersant. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Aleksandar Ljubić rekao je da je plan da država ima oko 25 odsto učešća i da će od strateškog partnera tražiti da zadrži sve zaposlene.
Komersant dodaje da UVZ ispunjava uslove tendera, da je njegova zarada od prodaje prošle godine bila tri milijarde dolara. "Drugih očiglednih ruskih zainteresovanih kompanija za sada nema, a u drugim kompanijama situaciju za sada ne komentarišu, ali nezvanično odbacuju mogućnost kupovine", navodi list. Dnevnik prenosi i ocenu analitičara Olega Petropavlovskog da kapaciteti Železare mogu da budu suvišni za postojeće strane projekte UVZ, a da je transport čelika u Rusiju neisplativ. U pregovorima UVZa s Vladom Srbije ima više politike nego biznisa: mnoge ruske kompanije, kao što su Gasprom i Rosnjeft, najavljuju razvoj biznisa u toj zemlji, dodao je Petropavlovski.