SRBIJA – ITALIJA

NIKOLIĆ I NAPOLITANO: SRBIJI NE TREBA POSTAVLjATI NOVE USLOVE

RIM/BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednici Italije i Srbije Djorđo Napolitano i Tomislav Nikolić složili su se danas u Rimu da Srbiji ne treba postavljati nove uslove za pristupanje Evropskoj uniji i ukazali na potrebu da se što skorije nastavi razgovor Beograda i Prištine. Napolitano je posle razgovora rekao da je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću preneo da će Rim pružiti podržati Srbiju u pregovorima o prijemu u Evropsku uniju. "Ozbiljno ćemo podržati napore Srbije u fazi pregovora za ulazak u EU", rekao je Napolitano novinarima posle razgovora.
Kako prenosi italijanska agencija Aska (www.asca.it/), Napolitano je precizirao da Italija nije među onim evropskim zemljama koje priznavanje nezavisnosti Kosova Srbiji "postavljaju kao uslov za produbljivanje pregovora za ulazak u EU". "Svakako, postoji razlika u stavovima, ali bez obzira na to kao i na pojedinačne stavove vlada, čitava EU bi trebao da uloži ozbiljne napore da pregovori sa Srbijom imaju pozitivan ishod", kazao je Napolitano. Nikolić je posle razgovora rekao da Srbija nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova i ako to bude predstavljalo prepreku u evropskim integracijama, Beograd će odabrati da ostane van EU, prenela je agencija Ansa.
"Tako će biti i ubuduće. To ne može biti prepreka na našem evropskom putu, jer se mi nećemo odreći dela našeg suvereniteta da bismo ušli u EU", rekao je Nikolić. Reedsednik Srbije kazao je i da je odabrao Italiju za prvu zvaničnu posetu jednoj članici EU zbog "odane" podrške koju je Vlada u Rimu davala i nastavlja da daje Srbiji. "Ovo je jedan simboličan gest", kazao je Nikolić i dodao da Beograd ceni stav Italije o s Kosovu. Predsedništvo Srbije je saopstilo da je Nikolić u razgovoru sa Napolitanom istakao je da je Italija uvek bila otvoreni prijatelj Srbije na putu ka clanstvu u EU.
"Nasa ekonomska i privredna saradnja su u stalnom usponu, ušli smo u mnoge zajedničke investicije, poput Fiata, a drago nam je što su italijanske firme na vreme osetile da je Srbija sada dobro mesto za ulaganja, pogotovo u obnovljive izvore energije", rekao je Nikolić. Napolitano je rekao je da je Italija veoma zadovoljna perspektivama za investiranje u Srbiju, navodi se u saopštenju. "Srbija je najveći ekonomski faktor u regionu zapadnog Balkana, i nema mogućnosti da se garantuje perspektiva regiona bez članstva Srbije u Evropskoj uniji", dodao je predsednik Srbije.
Razgovorima Nikolića u Predsedničkoj palati su prisustvovali i šefovi diplomatija Djulio Terci i Ivan Mrkić. Nikolić se posle Napolitana sastao sa premijerom Marijom Montijem, a planiran je i susret sa predsednikom Donjeg doma Parlamenta Djanfrankom Finijem, kao i Srpskoitalijanski poslovni savet.

NIKOLIĆ SA PREMIJEROM MONTIJEM O SARADNjI NA PROJEKTIMA

RIM/BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Nikolić razgovarao je sa italijanskim premijerom Mariom Montijem o projektima na kojima sarađuju Srbija i Italija, i o unapređenju saradnje. Monti je ocenio da je prisustvo Fiata i drugih italijanskih preduzeća u Srbiji veoma pozitivno i naglasio da su italijanske firme zainteresovane i za infrastrukturne projekte i za projekte korišćenja obnovljivih izvora energije, saopštilo je Predsedništvo Srbije. Italijanski premijer je izrazio nadu da će Srbija učestvovati na izložbi Ekspo u Milanu 2015. godine, da bi se srpska privreda predstavila italijanskim partnerima.
Nikolić je istakao je da će njegovi prioriteti tokom predsedničkog mandata biti poboljšanje životnog standarda građana i priključenje Srbije EU. Predsednik Srbije je preneo premijeru Italije da će Srbija do kraja ove godine i početkom isudće ispuniti sve svoje obaveze prema Fiatu.
Nikolić je pozdravio zainteresovanost italijanskih firmi da ulažu u obnovljive izvore energije u Srbiji i istakao da će Srbija u tome pružiti punu podršku italijanskim partnerima. Predsednik Srbije je obavestio premijera Montija o napretku u realizaciji projekata za koje su zainteresovane i Srbija i Italija, kao što je gasovod za ruski gas "Južni tok".

NIKOLIĆ SA FINIJEM I NA SEDNICI PARLAMENTA ITALIJE

RIM/BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Rimu sa predsednikom Donjeg doma Parlamenta Italije Djanfrankom Finijem o evropskom putu Srbije i regionalnoj saradnji. Fini je predsednika Srbije pozvao da posle sastanka na kratko prisustvuje i sednici Donjeg doma Parlamenta. Nikolić će posle sastanaka u Parlamentu prisustvovati i zasedanju Srpskoitalijanskog poslovnog saveta.
Na tom skupu učestvovaće kopredsednik Srpskoitalijanskog poslovnog saveta i predsednik kompanije "Dukati energija" (Ducati Energia) Gvidalberto Gvidi (Guidalberto Guidi), generalni direktor kompanije "Alstom feroviarija" (Alstom Ferroviaria) Pjer Lui Bertina (Pierre Louis), predstavnici kompanija "Italfer", "Seci energia", banke Unikredit i Instituta za spoljnu trgovinu, kao i ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio. Italijanska strana zainteresovana je za učešće srpskih kompanija na izložbi Ekspo u Milanu i za projekte izgradnje ekoloških hidrocentrala u Srbiji, na Ibru i na Drini.

NIKOLIĆ: ITALIJA SVESNA DA JE SRBIJI POTREBNA POMOĆ

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas na kraju svoje prve zvanične posete Rimu da je Italija svesna da Srbiji treba pomoći, a da joj ne treba postavljati nove uslove za početak pregovora sa EU. "Srbiji ne treba postavljati nove uslove, posebno ne sada kad građani teško žive i kad smo se mnogo toga odrekli da bi ispunili sve uslove", kazao je za Radioteleviziju Srbije.
On je ocenio da bi uslovljavanje Srbije da prizna Kosovo zarad članstva u EU, predstavljalo "odbacivanje Srbije iz evropske porodice naroda". Nikolić je istakao da je Srbija pred velikim izazovima, kao i da je za nju saradnja s Italijom veoma značajna. "Italija je... svesna toga da danas treba Srbiji dati i pomoći", ocenio je Nikolić. Predsednik Srbije je kazao da je u četvrtak obavešten da postoji zastoj u ratifikaciji energetskog sporazuma sa Italijom i dodao da u Vladi Srbije "još uvek postoji neko nesnalaženje"
"Mislim da neko mora tamo (u Vladi Srbije) da se izdvoji, neko ko će da opredeli politiku, i ko će da kaže da nema više igre posebno ministrima. Nema igre oko infrastrukture, energetskog sektora, ni oko ulaganja u industriju", rekao je Nikolić. On je poručio da je svaka izgubljena investicija izgubljeno radno mesto. "Svako izgubljeno poverenje jednog investitora iz Italije je izgubljeno poverenje svih investitora iz Italije. S tim se ne igra", poručio je predsednik.

SRBIJA – EU

DEŽER URUČIO DAČIĆU IZVEŠTAJ O NAPRETKU SRBIJE

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer uručio je danas premijeru Srbije Ivici Dačiću izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godine.
Godišnji izveštaj o napretku Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija objavljuje se danas u Briselu. Pre objavljivanja izveštaja, evropski komesar Štefan File u Evropskom parlamentu predstavio je Strategiju proširenja EU sa zaključcima i preporukama.

DAČIĆ: NOVI USLOVI NEPRIHVATLjIVI, NISAM SREO "TERIT. INTEGRITET BEZ SUVERENITETA"

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izrazio je danas zadovoljstvo zbog načina na koji su u najnovinjem izveštaju EK ocenjene reforme u Srbiji, ali i poručio da je za Srbiju naprihvatljivo da se u dokumentima Evropske unije pominje teritorijalni integritet Kosova .Dačić je, posle sastanaka sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom koji mu je uručio najnoviji Izveštaj EK, rekao da se takvim formulacijama ometa nastavak dijaloga Beograda i Prištine i da će one biti predmet ozbiljnih političkih razmatranja u Srbiji.
"Srbija je bila spremna za politički dijalog već u oktobru, ali sada ovo pred nas postavlja pitanje da li je to samo mekša alternativa za priznavanje nezavisnosti Kosova, jer ja još nisam sreo teritorijalni integritet bez suvereniteta. Možda je poštenije tražiti od Srbije da prizna nezavisno Kosovo", rekao je Dačić novinarima.Premijer je rekao i da se ta formilacija ne navodi u Izveštaju EK već , kako je rekao, u drugom dokumentu EU, ne preciziravši kojem. Dačić je, takođe, dodao da će tražiti komentar od komesara EU Štefana Filea da li je formulacija o teritorijalnom integritetu Kosova novi uslov za Srbiju, jer kako je istakao, za Beograd su novi uslovi neprihvatljivi.
"Mi ne možemo da pomažemo Prištini da zaokruži svoju jednostrano proglašenu nezavisnost. Ako je ovo formulacija koja je sa naše strane pogrešno protumačena, bićemo spremni za nastavak dijaloga sa Prištinom", rekao je Dačić."Srbija zaista nema nameru da nasilnim metodama narušava ono što predstavljaju administrativne linije Kosova i Metohije, ali ja sam shvatio da mi želimo dijalog i relaksaciju odnosa, statusno neutralni dijalog, a ne da pomažemo Kosovu da zaokruži nezavisnost", rekao je premijer."Ovo nas neće skrenuti sa evropskog puta, uvek ćemo izražvati želju da budemo članica EU, ali ovakve formulacije mogu samo da predstavljaju ometanje nastavka dijaloga i biće predmet ozbiljnih razmatranja sa naše strane", dodao je on.
Prema njegovim rečima, formulacija o teritorijalnom integritetu Kosova "nije koristan potez", jer postoji i pet država EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Najvažnije je, kako je zaključio Dačić, da se u samoj oceni napretka u Srbiji Evropska komisija zadržala na kriterijumima koji su definisani u decembru prošle godine, gde se navodi implementacija postignutih dogovora sa Prištinom, nastavak dijaloga i vidljiv napredak, odnosno normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Dačić je objasnio da Srbija nije pretnja miru u regionu, te da niko nema pravo da se ljuti na vlasti u Beogradu zbog toga što štite legitimne državne i nacionalne interese.
"Ako je neko mogao da bira vreme kada će izneti ovakve formulacije, izabrao je najgore. Zato sam iznenađen nerazumevanjem za napore koje Srbija pruža na svom evropskom putu i u cilju normalizacijeodnosa sa Prištinom, u uslovima kad su njene evropske integracije uslovljene teškim nacionalnim pitanjima", rekao je Dačić. Srbija će, kako je poručio, nastaviti dijalog sa EU, jer je ništa ništa ne može sprečiti i udaljiti od Evrope, ali i upozorio da se čini da, kada je reč o Kosovu, mora biti dogovora a ne nametanja rešenja. "Sve ćemo učiniti da ispunimo obaveze koje imamo, a koje je preuzela prethodna vlada.
Žao mi je što ovakve stvari bacaju senku na dobre odnose sa misijom Evropske komisije i mnoge dobre stvari koje smo zajedno uradili", rekao je.Premijer je, kako je rekao, zadovljan ocenama o toku reformi u Srbiji. "Nastavićemo saradnju sa Evroskom komisijom u ispunjavanju kriterijuma sa ciljem harmonizacije našeg zakonodavstva i stvaranja evropskih vrednosti, jer je to u interesu građana", zaključio je Dačić.

GRUBJEŠIĆ: IZVEŠTAJ OBJEKTIVNA SLIKA STANjA U SRBIJI

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Tanjug) Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je danas da najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji nije ni kritika ni pohvala, već objektivna ocena o sprovđenju reformi u poslednjih godinu dana. Grubješićeva je, posle sastanka na kojem je šef delegacije EU Vensan Dežer premijeru Ivici Dačiću predao izveštaj, rekla da će srpsko zakonodavstvo i pravni sistem nastaviti da se usklađuju sa evropskim normama.
Ona je na konferenciji za novinare u vladi podsetila da je ovaj izveštaj EK prvi nakon što je Srbiji dodeljen status kandidata za člansvo u EU, zbog čega se reforme koje vlasti sprovode stavljaju "pod malo jaču lupu nego ranije"."Baš kao u zaključcima Evropskog saveta iz dec stoji da je ključni politički uslov normalizacija odnosa sa Prištinom, ali ćemo ovih dana razgovarati šta to tačno znači, šta podrazumeva i kako da postignemo napredak i u što kraćem roku dobijemo datum za otvaranje pregovora", rekla je.

KACIN: IZVEŠTAJ EK OČEKIVAN - SKROMAN NAPREDAK SRBIJE

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Tanjug) Sadržaj izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU na izvestan način je očekivan i predstavlja veran prikaz relativno skromnog napretka ove zemlje, izjavio je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin. Kacin je u saopštenju nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja u Briselu izneo uverenje da "Srbija treba što pre da otpočne pregovore o članstvu kako bi donela dodatnu stabilnost regionu i ubrzala svoj ekonomski oporavak".
Izvestilac EP je naglasio da će Srbija u ovu novu fazu odnosa sa EU ući kada dođe do pune implementacije dogovora postignutih u dijalogu s Prištinom i pomaka u vezi sa pitanjem severa Kosova."Zato smatram da Beograd i Priština treba da u pripremi dijaloga i samom dijalogu budu što ambiciozniji, više nego ikada do sada. Sve je moguće postići, ako se sa iskrenom političkom voljom traži održivo rešenje koje bi omogućilo stabilnost regiona i bolju budućnost generacija koje dolaze", smatra Kacin.
Izvestilac EP za Srbiju je istakao da odnos prema Kosovu nije jedini izazov u vezi sa kojim građani Srbije i Brisel očekuju napredak, budući da početak pregovora o članstvu donosi otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, i 24 o slobodi, pravdi i sigurnosti.
Kacin je ukazao da će Vlada Srbije morati da uloži velike napore na uspostavljanju vladavine prava, između ostalog i kroz konkretne rezultate u borbi protiv sistemske korupcije, a da je za uspeh u ovom izazovu neophodno obezbediti punu nezavisnost državnih institucija, pravosudnih organa i naročito tužilaštva."Taj posao treba da počne danas i ja pozdravljam najave srpskih zvaničnika da će u ovim naporima istrajati", naveo je Kacin, naglašavajući da Beograd posebne napore treba da uloži da obezbedi nezavisnost institucija, naročito Narodne banke, i zaštitu svih ugroženih manjinskih grupa.

DEŽER: STRATEGIJA ISTIČE NAMERU ZA PROŠIRENjE EU

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije Vensan Dežer izjavio je da se u Strategiji proširenja jasno ističe njena namera da nastavi proširenje. Na konferenciji za novinare s premijerom Srbije Ivicom Dačićem, on je rekao da je taj dokument o proširenju danas predao Dačiću zajedno sa izveštajem Evropske komisije o napretku u proteklih godinu dana. "Taj dokument (Strategija proširenja Evropske unije) jasno potvrđuje mišljenje i stavove Evropskog saveta da se nastavi proširenje", rekao je Dežer ali nije komentarisao izjavu Dačića da je uznemiren zbog toga što se u Strategiji ukazuje na potrebu poštovanja teritorijalnog integriteta Kosova. Predstavnik EU je ocenio da odnosi EU i Srbije nikada nisu bili bolji, ali da postoji još zadataka koje treba rešiti, poput nastavka dijaloga Beograda i Prištine.
On je dodao da EU poštuje odluku Srbije da primeni dogovore s Prištinom postignute u Briselu i podsetio da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton spremna da učestvuje u najavljenom političkom dijalogu."Cenimo spremnost Srbije da podigne razgovore na viši politički nivo", rekao je i dodao da je EU spremna da pomogne Srbiji i u prevazilaženju ekonomskih problema. Dežer je istakao da je potrebno da Srbija ispravi nedostatke u reformi pravosuđa, kao i da nastavi borbu protiv korupcije i kriminala. On je podsetio da će komesar EU za proširenje Štefan File večeras doputovati u Srbiju.

VILHELM: NE TRAŽIMO PRIZNANjE, NEGO DOBROSUSEDSKE ODNOSE

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Georg Vilhelm izjavio je danas da Nemačka ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova, nego traži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova. "Normalizacija znači da bi Srbija i Kosovo trebalo da imaju dobrosusedske odnose, kao i sve ostale zemlje", rekao je Vilhelm Radioteleviziji Srbije (RTS). Vilhelm je naveo i da potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nije uslov Nemačke da Srbija počne pregovore o članstvu u EU.
"Pogrešeno je protumačeno i da će Nemačka tražiti da se sprovodi sporazum o normalizaciji pre nego što počnu pregovori o pridruživanju. Još nije odlučeno šta bi trebalo da se dogodi pre početka pregovora, ali svakako nije ideja da do sporazuma treba da dođe još pre njihovog početka", rekao je Vilhelm. Vilhelm je, povodom izjava nemačkih političara da bi od Srbije trebalo tražiti priznanje Kosova i sporazum o dobrosusedskim odnosima, rekao da je bilo "pogrešnih tumačenja i nerazumevanja", jer niko, ni u Nemačkoj niti u EU, ne govori o priznavanju nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što znači uspostavljanje dobrosusedskih odnosa.
Ambasador Nemačke je, kako je javio RTS, rekao i da nije dobro protumačeno da Nemačka traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova da bi sebi otvorila put ka EU. Upitan šta za Nemačku znače dobrosusedski odnosi, Vilhelm je odgovorio da je ono što se traži realnost. "Mi smo postavili pitanje takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova. Nije dobro da Srbija tamo ima paralelne strukture. Ahtisarijev plan daje veliku autonomiju severu Kosova, ali nije dobro da Srbija tamo ima paralelne strukture u školama, opštinama i policiji. To je jedan od naših uslova, da se te strukture korak po korak ukinu", rekao je Vilhelm.
Na pitanje da li bi izbori u Nemačkoj mogli da odlože odluku o datumu za početak pregovora Srbije o članstvu u EU, Vilhelm je odgovorio da u Nemačkoj i celoj Evropi postoji zamor od proširenja. "Usred krize se ne razmišlja o novim stvarima, nego se konsoliduje ono što se ima. Ipak, postoji širok konsenzus, ne samo u Nemačkoj, da proces proces zaokruživanja EU nije završen dok ne uđe i Srbija. Zato ne mislim da će biti ozbiljnih prepreka za dobijanje datuma", rekao je Vilhelm.

FILE: PREGOVORI S EU UZ VIDLjIV NAPREDAK U ODNOSIMA S KOSOVOM

bRISEL, 10. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija predložiće datum za početak pregovora sa Srbijom čim proceni da je ostvaren vidljiv napredak u odnosima sa Prištinom, izjavio je danas u Briselu evropski komesar za proširenje Štefan File. Predstavljajući Godišnji izveštaj o napretku Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija File je naveo da to treba da dovede do pune normalizacije odnosa i da omogući da i Srbija i Kosovo nastave put ka Evropskoj uniji uz izbegavanje međusobne opstrukcije tog puta. U Godišnjem izveštaju EK se predlaže i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom jer je, kako je rekao evropski koemsar File, uspostavljen "institucionalni i pravni okvir koji to omogućuje"
File je rekao da zamajac u srpskim reformama teba da dobije na snazi i da posebna pažnja treba da se posveti vladavini prava, reformi pravosuđa i uspostavljanju nezavisnih institucija, pre svega Narodne banke Srbije. Govoreći o procesu proširenja File je rekao da napredak koje su ostvarile balkanske države šalje snažnu poruku zbog čega je bitno da EU bude otvorena prema svim državama koje žele da budu članice tog demokratskog projekta uprkos izazovima koji postoje. Evropski komesar za proširenje je rekao da sve zemlje kandidati treba da obrate posebnu pažnju na kredibilitet u ispunjavanju svojih preuzetih obaveza i na uspostavljanju i jačanju vladavine prava.

ČLANICE ĆE DEFINISATI USLOVE ZA DOBIJANjE DATUMA

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Savet EU i zemlječlanice definisaće narednih nedelja uslove za utvrđivanje datuma početka pregovora o prijemu Srbije u Uniju, rekao je danas novinarima u Beogradu jedan visoki zvaničnik EU. "Nije na meni, ni na Komisiji da odlučujem o uslovima, već će članice narednih nedelja definisati uslove", kazao je on. Za utvrđivanje datuma postoji jasan preduslov koji mora biti ispunjen, rekao je on, a to je "normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom". Kako je rekao, već su određeni mnogi elementi tih uslova, ali se u zemljamačlanicama EU trenutno vodi debata o uslovima koje Srbija treba da ispuni da bi bio određen datum početka pregovora.
Visoki zvaničnik je ocenio da će dijalog Srbije i Kosova biti dugotrajan i da neće biti kao prethodnih meseci, već "pragmatičan proces". Komentarišući izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracije koji će biti objavljen sutra, u sredu, u Briselu, on je rekao da se od Srbije očekuje da ubrza reformu pravosuđa. Prema njegovim rečima EU će pažljivo pratiti korake u vezi dosadašnjih postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, kao i da će koordinirati sastanke dve strane.

EK: OD SADA, SVAKA ZEMALjA PRVO ĆE MORATI DA PREGOVARA O DOSTIZANjU STANDARDA

BRISEL, 9. oktobra 2012. (Beta) Jedan zvaničnik Evropske komisije, najavljujući godišnje izveštaje o napretku Zapadnog Balkana u evropskoj integraciji koje će sutra obelodaniti Evropska komisija je ukazao na to da je "dubinskim snimanjem" poglavlja 23 i 24 čime počinju pregovori s Podgoricom, počela nova strategija evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana. Svaka od tih zemalja će od sada najpre morati da s EU pregovara o dostizanju standarda u vladavini zakona, nezavisnosti i delotvornosti pravosuđa, o suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, kao i preduslovima da se uspešno okončaju i sprovedu i sve ostale nužne političke i ekonomske reforme buduće članice EU.

EK: SRBIJA SPROVODI POLITIČKE USLOVE, BITNA VLADAVINA ZAKONA

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija ocenila je da Srbija "nastavlja putem kako bi dovoljno ispunila politička merila" za članstvo u Evropskoj uniji, ali je nužno da posebnu pažnju posveti vladavini prava i, naročito, obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa. To se navodi u zaključcima i preporukama Strategije proširivanja koju je danas u Evropskom parlamentu u Briselu obrazložio evropski komesar Štefan File. U dokumentu se ističe da srpske vlasti treba s novom snagom da nastave reforme i da posebnu pažnju posvete ranjivim grupama i nezavisnosti ključnih institucija kao što je centralna banka.
Uz napomenu da je zbog izbora došlo do usporavanja zakodavne aktivnosti, Komisija podvlači da je "određen napredak uočen u primeni reformi na mnogim poljima" kao i da "Srbija nastavlja punu saradnju s Haškim sudom". "Novo srpsko vođstvo je naglasilo rešenost da sprovede sve dogovore u dijalogu s Pristinom i krene u rešavanje širih političkih pitanja", stoji u dokumentu, uz opasku da je "sprovođenje tog obećanja ključno za napredak Srbije u novoj fazi integracije u EU".
Komisija podseća da je Evropski savet Srbiji odobrio status kandidata za članstvo u EU i ocenjuje da Srbija sprovodi obaveze iz SSP s EU. Ukazuje se da se "zamahu reformi mora udahnuti nova snaga" i da je "nužan dalji napredak u vidljivom i trajnom poboljšanju odnosa s Kosovom". U zaključcima i preporukama Strategije ističe se da tome u prilog ide to što je Srbija nedavno potpisala Tehnički protokol o integrisanom upravljanju granicama/administrativnim linijama (IBM) prema Kosovu.
Komisija ukazuje da napredak predstavlja i tumačenje koje je Srbija dala za dogovor o regionalnoj saradnji i predstavljanju Kosova, čime se, kako svedoči početna primena, sada više ne koči regionalna saradnja i učešće svih strana u njoj. U dokumentu se od Srbije još traži da se "predusretljivo uključi u regionalnu saradnju i ojača veze sa susednim zemljama".

FILE: LEGITIMNA ASPIRACIJA EVROPLjANA DA BUDU DEO EU

BRISEL/BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je danas da su nastojanja svih Evropljana da postanu deo Evropske unije legitimna i da Unija neće odustati od proširenja. U video poruci uoči objavljivanja izveštaja o napretku balkanskih zemalja na putu ka EU, File je rekao da će tri važne stvari biti istaknute u ovogodišnjem izveštaju. Prvo će se istaći legitimne aspiracije svih Evropljana da budu deo evropskog poduhvata, o "proširenju zona bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta", rekao je on.
Druga tačka ovogodišnjeg izveštaja, rekao je File, biće o zamahu u proširenju, o Hrvatskoj koja će uskoro da postane član, o Srbiji i dobijanju statusa kandidata, i o početku pregovora o pristupanju sa Crnom Gorom. I treća tačka u ovogodišnjem izveštaju, koja je, kako je naglasio, vrlo jaka, biće o snazi Evropske unije, koja paralelno ide dublje u integraciju i širi svoje članstvo. Evropski komesar je rekao da između te dve stvari "nema kontradikcije".

KOSOVO

VUČIĆ: VLADA DANAS O ŠEFU PREGOVARAČA SA KOSOVOM

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Vlada danas razgovarati o tome ko će predvoditi pregovore sa Prištinom i da će se najkasnije do petka ili subote znati ko će to biti. Vučić je u razgovoru s novinarima u Beogradu kazao da je o tome bilo više sastanaka i da će na čelu tima biti važna politička ličnost. On je ponovio da takozvana izjava o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom nije uslov za utvrđivanje datuma početka pregovora sa EU.
"To nije tačno, i svi koji tvrde da je to uslov za dobijanje datuma pregovora, vode u Srbiji kampanju protiv EU", kazao je Vučić. Po njegovim rečima, nije tačno da je sporazum o dobrosusedskim odnosima uslov za datum pregovora, već je za to najvažniji uslov integrisano upravljenje prelazima sa Kosovom. "To je veoma teška stvar za nas, ali to je dogovor, to je međunarodni ugovor koji je Srbija potpisala", kazao je on i naveo da sa Prištinom slede razgovori o energetici i telekomunikacijama.
Kako je rekao, izjava o takozvanim dobrosusedskim odnosima sa Kosovom neće biti postavljena kao uslov ni u drugoj fazi pristupanja EU, već eventualno kao treća faza, pred samo pristupanje Srbije EU. On je naveo da će se pored integrisanog upravljanja prelazima, insistirati na pregovorima Beograda i Prištine, nastavku dijaloga o energetici i telekomunikacijama i na delu tri uslova za sever Kosova. "Nema lakih i dobrih rešenja za Srbiju kada je u pitanju Kosovo", ponovio je Vučić i dodao da će i mimo problema koji se tiču Kosova, uslovi za Srbiju biti veoma teški.

EK: STUDIJA O IZVODLjIVOSTI ZA KOSOVO NE NARUŠAVA NEUTRALNOST

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Tanjug) Evropska komisija je danas usvojila Studiju o izvodljivosti za Kosovo i konstatovala da eventualno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) neće narušiti statusnu neutralnost EU."Studija potvrđuje da se ŠP sa Kosovom može potpisati bez obzira što postoje različiti stavovi zemalja članica u vezi sa statusom Kosova", kaže se u izveštaju Komisije koji je danas objavljen u Briselu. Detalji Studije o izvodljivosti koji se odnose na Kosovo nisu uključeni u današnji izveštaj Komisije, s obzirom da Kosovo još uvek zvanično nije deo procesa proširenja.
Ono će to postati tek kada stupi u pregovore sa EU o potpisivanju ŠP, ali pre toga, konstatuje Komisija, treba ispuniti brojne kratkoročne ciljeve. U izveštaju se ne navodi koji su to ciljevi, ali se ukazuje na važnost primene i unapređenja dijaloga Prištine i Beograda kako bi se izbeglo da se međusobno blokiraju u procesu evropskih integracija.

KANCELARIJA: ALBANCI NESPREMNI DA SE SUOČE SA REALNOŠĆU

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo saopštila je danas da je izjava predsednice Kosova Atifete Jahjage da je "Kosovo zemlja verske slobode i tolerancije" dokaz nespremnosti albanskih političkih lidera da se suoče sa realnim okolnostima ili "unapred pripremljena obmana". Kancelarija je navela da je najsvežiji dokaz verske "slobode i tolerancije" na Kosovu i Metohiji nedavni zahtev Senata Univerziteta u Prištini, koji je "pozvao na uništenje ili promenu namene" nedovršenog Hrama Hrista Spasa Srpske pravoslavne crkve u centru Prištine.
"Ovo je očigledni primer otvorene netrpeljivosti i verske mržnje. Pokušaj prenamene, namene ili uništavanja bilo kog crkvenog objekta je sraman i necivilizovan čin koji bi albanski političari i intelektualci morali prvi sprečiti i osuditi", navela je kancelarija. Samo u poslednjih 12 god, od dolaska međunarodnih misija uništeno je, oštećeno i oskrnavljeno oko 156 crkava, manastira i drugih objekata, od kojih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju, navodi se u saopštenju.
Od 156 oštećenih ili uništenih crkava i manastira, 34 je stradalo tokom martovskog nasilja 17. marta i 18. marta 2004. godine, navela je kancelarija. "Uporedo, od 1999. godine uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkvenoumetničkih i bogoslužbenih predmeta, koji se uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta. Takođe, uništeno je i oštećeno 5.261 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik", istakla je kancelarija u saopštenju.

NORMALIZACIJA VEZA S PRIŠTINOM KROZ PREGOVORE O ČLANSTVU

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija (EK) smatra da koraci za normalizaciju odnosa Beograda s Prištinom moraju biti ugrađeni u buduće pregovore o članstvu Srbije u EU i da to treba da bude deo "sveobuhvatnog pristupa uz odlučnost strana i punu podršku Evropske unije". Komisija će vođstvo EU izvestiti da je Srbija "dostigla nužni stepen usaglašenosti s merilima za članstvo, a posebno ključni prioritet da su preduzeti koraci za vidno i postojano poboljšanje odnosa s Kosovom". To je istaknuto u "Zaključcima i preporukama" Strategije proširenja koju je evropski komesar Štefan File danas predstavio u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.
File je u izlaganju u EP istakao da Komisija "poziva Srbiju da u dobroj veri primeni sve postignute dogovore i konstruktivno se angažuje i oko niza pitanja uz usluge dobre volje EU" u dijalogu s Prištinom. "Koracima koji vode normalizaciji odnosa Beograda i Prištine se mora prići u opštem okviru vođenja budućih pregovora o članstvu sa Srbijom", predočeno je u dokumentu EK. "Vidno i postojano poboljšanje odnosa Srbije i Kosova je nužno da bi obe strane mogle nastaviti svojstveni put ka EU, i to tako da se izbegne da jedna drugu koče u tim nastojanjima". Evropska komisija takođe podvlači da "taj proceš treba da postepeno dovede do potpune normalizacije veza Srbije i Kosova, s izgledima da obe strane budu potpuno u stanju da sprovode svoja prava i ispunjavaju obaveze prema EU".
"Ključni sastavni deo tog procesa će biti da se krene u rešavanje problema severnog Kosova uz poštovanje teritorijalne celovitosti Kosova i posebno potreba lokalnog stanovništva", predočeno je u Strategiji proširivanja. Jedan visoki zvaničnik EK je prethodno objasnio novinarima da će Komisija Savetu ministara Evropske unije predložiti da se pregovori o članstvu sa Srbijom pokrenu postepenom a ne prethodnom primenom svih uslova. Viđenje Komisije u Briselu je da ne bi svi uslovi ni mogli biti sasvim primenjeni, jer je za mnogo toga potrebno vreme, već bi proces pregovora postepenim sprovođenjem elemenata tih uslova doveo do situacije u kojoj više ne bi bilo prepreka da Srbija uđe u članstvo Unije.
Ali konačnu odluku o tome šta će od Srbije biti traženo da počnu pregovori o članstu doneće usaglašeno Savet ministara svih 27 članica Unije, a o tome su konsultacije u toku. To bi značilo da bi Kosovo moglo potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU, a Srbija i Kosovo ne bi jedan drugog ometali u evropskoj integraciji, objasnio je zvaničnik izvršnog tela EU. Izvori u Briselu su predočili da bi, pored ostalog, početak postepenog povlačenja prisustva struktura Beograda na severu Kosova, što nije moguće sprovesti u kratkom roku, kao i primena dogovora o prelazima, uz nastavak dijaloga i naznaku novih dogovora, trebalo da predstavlja bitan napredak koji bi značio da se krenulo u ispunjavanje bitnih uslova.

EK: TAČI SPREMAN ZA DIJALOG, ČEKA SE ODLUKA DAČIĆA

BRISEL, 9. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija užurbano radi na tome da se što pre, a bar pre samita Evropske unije decembra, obnovi dijalog Beograd-Priština. Komisije čeka zvaničnu potvrdu spremnosti premijera Srbije Ivice Dačića da vodi tim Beograda u političkoj ravni dijaloga, dok je premijer Kosova Hašim Tači već izrazio spremnost da predvodi pregovore na strani Prištine. To su agenciji Beta danas rekli izvori Evropske komisije u Briselu, i naglasili da se s Beogradom i Prištinom vode konsultacije o načinu, mestu i glavnin temama dijaloga.
Osetno poboljšanje odnosa Srbije s Kosovom je uslov koji je Evropski savet postavio Srbiji za početak pregovora o prijemu.Evropska komisija smatra da pregovori mogu početi i ako se krene samo s nekim elementima ispunjavanja uslova, a da se kroz pregovore i ugrađivanje dijaloga u sveukupni postupak priprema za članstvo, postepenim ostvarivanjem svih nužnih elemenata dođe do prihvatljivog rešenja, a ne da Srbija bude blokirana odmah na početku.Sve to bi se odvijalo na temelju "statusno neutralnog pristupa" jer pet od 27 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.
Do sprovođenja dogovora o prelazima je već trebalo da dđe, ali će to, kada dve strane i Euleks utanače šta tačno treba učiniti bez obzira kako ko tumačio "granicu" ili "administrativnu liniju", značilo da za sada nema promene teritorijalne celovitosti Kosova, objasnio je zvaničnik EK.Primenom strategije EK da se postepeno tokom pregovora s Beogradom sprovedu svi uslovi, postiglo bi se da Srbija i Kosovo napreduju, a ne da koče jedno drugo na putu ka Uniji.Izvori u Briselu su preneli i da vlasti u Prištini još nisu jasnije predložile bitnu autonomiju za sever Kosova gde živi srpsko stanovništvo.
"Sada smo u osetljivoj fazi", rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije novinarima, naglasivši da su u toku konsultacije među članicama EU o tome šta tačno vlasti Srbije moraju ostvariti da bi se smatralo da je ispunjen uslov za početak pregovora s EU o prijemu "vidno i postojano poboljšanje odnosa s Kosovom". Nemačka je preko vladajuće stranke CDU predočila svoje uslove za to, ali odlučuje svih 27 zemalja, među njima i neke s drugačijim mišljenjem. Važno je i šta će u naporima da dijalog krene, učiniti visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, zaključili su izvori u Briselu.

RASMUSEN: KFOR ĆE ZADRŽATI NEOPHODNU ULOGU NA KIM

BRISEL, 10. oktobra 2012. (Tanjug) Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je da se bezbednosna situacija na Kosovu poboljšala i poručio da je Kfor posvećen tome da zadrži ključnu ulogu na Kosovu. "Kfor je neophodan na Kosovu. Posvećeni smo tome da zadržimo tu ulogu", naveo je Rasmusen na svom nalogu na tviteru. Ministri odbrane NATO-a razgovarali su danas u Briselu o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i ocenili da Kfor i dalje ima neophodnu ulogu, navedeno je u saopštenju objavljenom na internet stranici Alijanse. Rasmusen je izjavio da je proteklih meseci ostvaren znatan napredak.
"Bezbednosna situacija na terenu se poboljšala", rekao je on na sastanku. "Kao rezultat zajedničkih napora Kfora i Euleksa, sada postoji veća sloboda kretanja", smatra Rasmusen. NATO i EU koordinišu rad na Kosovu kako bi obezbedili bezbednosne uslove za nastavak političkog procesa."Naše dve organizacije zajedno tesno sarađuju u domenu bezbednosti i sigurnosti za sve ljude na Kosovu, i od ključnog je značaja da nastavimo da međusobno pomažemo jedni drugima u tim naporima", kazao je Rasmusen. On je dodao da misija Kfora i komandant, general-major Voker Halbauer, imaju punu podršku NATO.
Ministri odbrane su razmotrili implikacije bezbednosne situacije kada je reč o broju vojnika NATO na Kosovu, i ponovili da je cilj Alijanse da, kada okolnosti to omoguće i kada za to dođe vreme, prisustvo međunarodnih snaga bude manje i fleksibilnije. Trenutno je na Kosovu, u okviru Kfora, stacionirano 6.148 stranih vojnika. "Kfor je obavio sjajan posao u očuvanju bezbednosti i sigurnog okruženja za sve ljude na Kosovu i nastaviće da u potpunosti sprovodi svoj mandat", rekao je Rasmusen. Na političkom frontu, ministri su pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, i pozvali sve strane da sprovedu u delo ranije postignute sporazume.
"Svi moraju da ispune svoje obaveze radi napretka celokupnog regiona", rekao je generalni sekretar NATO. Nemačka je sinoć pozvala sve članice vojne alijanse na veći angažman na Kosovu. Nemačka vojska, zajedno sa vojnicima iz Austrije i Italije, preopterećena je ispunjavanjem ciljeva koje je im je poverila međunarodna zajednica na severu Kosova, istakao je nemački ministar odbrane Tomas de Mezier na marginama skupa u Briselu.

SRBIJA – EU / VOJVODINA

PASTOR: U IZVEŠTAJU EU I PROBLEMI SA VOJVODINOM

NOVI SAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je izjavio da će u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija koji se danas očekuje, eksplicitno biti naznačeno da se moraju rešiti problemi nadležnosti i finansiranja Vojvodine. Pastor je za današnji novosadski "Dnevnik" rekao da je veoma zabrinut što još nije počeo dijalog pokrajinske i republičke vlade o rešavanju krize autonomije Vojvodine nastale odlukom Ustavnog suda da ospori deo ingerencija Pokrajine.
Ocenio je da je politički dogovor neminovan da bi se ta kriza prevazišla i predupredilo njeno produbljavanje do kojeg će, kako je upozorio, svakako doći ukoliko Ustavni sud ospori i vojvođanski Statut. "Tu se radi o nizu otvorenih problema koji se ne mogu rešiti jednim potezom", ukazao je.

KACIN: SRBIJA MORA DA BUDE SUŠTINSKI DECENTRALIZOVANA

BEOGRAD/BRISEL, 9. oktobra 2012. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas u Briselu da Srbija mora da bude suštinski decentralizovana zbog razvoja svojih regiona i da bi iskoristila evropske fondove koji joj stoje na raspolaganju. Kacin je na sastanku sa novim gradonačelnikom Niša Zoranom Perišićem i potpredsednikom Skupštine Vojvodine Milivojem Vrebalovom istakao da će Srbija do 2014. godine do 2020. godine imati na raspolaganju oko 1,5 milijardi evra iz evropskih IPA fondova. Objasnio je da u tu sumu ne ulaze niskokamatni zajmovi Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
"Srbija mora da iskoristi taj novac ako želi da razvije svoje regione u kraćem i srednjem roku, i zaustavi sistemsku emigraciju iz siromašnih opština", rekao je Kacin, navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka sa Perišićem i Vreblovim. Kacin je podržao njihove napore da Niš i Vojvodinu aktivno uključe u proces evropskih integracija Srbije. "Njihov proaktivan pristup je neophodan kako bi se lokalne vlasti osposobile i stekle potrebna znanja za korišćenje EU sredstava", rekao je Kacin.
Kacin je naveo da je decentralizacija važna za Vojvodinu i naročito za nedovoljno razvijene i demografski ugrožene regione Srbije. "Decentralizacija je potrebna zbog efikasnijeg upravljanja i smanjenja troškova birokratije, ali i zbog evropskih fondova koji stoje na raspolaganju Srbiji", rekao je Kacin. Dodao je da će ti fondovi moći da se iskoriste samo ako lokalne vlasti budu znale kako da naprave i sprovedu projekte i da je zato neophodno uvođenje zakonskog okvira koji obezbeđuje modernu i decentralizovani državu.

KACIN I VREBALOV: VOJVODINA VUČE SRBIJU KA EU

NOVI SAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Potpredsednik Skupštine Vojvodine Milivoj Vrebalov i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin zaključili su danas u Briselu da je Vojvodina "lokomotiva koja Srbiju vuče ka Evropskoj uniji". Vrebalov i Kacin su ocenili da bi Srbija trebalo da bolje koristi to što Vojvodina predstavlja "Evropu u malom", saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. "Na sastanku smo razgovarali i o problemima vezanim za finansiranje Vojvodine, koji su se uvećali nakon odluka Ustavnog suda Srbije, odnosno oduzimanja pojedinih nadležnosti.
Smatram da se ovo pitanje suštinski može rešiti promenom Ustava Srbije", kazao je Vrebalov. Ukazao je da, ukoliko Srbija želi da pokaže dobru volju prema EU, mora da promeni odnos prema Vojvodini. On je ocenio i da je Kacin "konstruktivno i prijateljski nastrojen" prema Srbiji i Vojvodini. "Nije prijatelj samo onaj ko te hvali i tetoši, već ti je prijatelj onaj ko ti uputi i konstruktivne kritike", istakao je Vrebalov. Kacin i Vrebalov su razgovarali o spornim tačkama vezanim za određivanje datuma za početak pregovora EU i Srbije o njenom prijemu, i o promenama u vezi s trgovinskom razmenom koje će nastati pošto se Hrvatska priključi EU. Kacin i Vrebalov razgovarali su i o izbornom sistemu u Srbiji i saglasili se da nije dobra praksa da se izbori na svim nivoima održavaju u isto vreme, piše u saopštenju.

SRBIJA

MINISTAR POKRAJINE HESEN TRAŽI UKIDANjE BEZVIZNOG REŽIMA

VISBADEN, 9. oktobra 2012. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova nemačke savezne pokrajine Hesen Boris Rajn zatražio je danas od vlade u Berlinu da odmah stavi van snage bezvizni režim za državljane Srbije i Makedonije, zbog zloupotrebe prava na azil. U pismu upućenom ministru unutrašnjih poslova Nemačke HansPeteru Fridrihu (Friedriću), Rajn je naveo da je od uvođenja vizne liberalizacije 2009. godine, broj zahteva za azil, posebno pripadnika romske zajednice iz Srbije i Makedonije, "dramatično porastao".
Prema njegovim rečima, stopa odobravanja takvih zahteva je gotovo jednaka nuli što pokazuje da podnosioci zahteva za azil u Srbiji i Makedoniji "nisu izloženi nikakvom progonu koji bi bio relevantan za azil, već da iz ekonomskih razloga dolaze u Hesen". Takav priliv lažnih azilanata, ocenio je Rajn, samo je pojačala presuda Saveznog ustavnog suda od 18. jula 2012. godine koja je u velikoj meri za posledicu imala izjednačavanje iznosa koji dobijaju tražioci azila sa iznosom socijalne pomoći.
Naglašavajući da je posle te sudske odluke broj lica koja su u Hesenu tražila azil u septembru porastao za 80 odsto u odnosu na avgust, a da je samo u prvih devet dana oktobra registrovano 330 novih tražilaca azila, Rajn je ocenio da se to može sprečiti samo "direktnom političkom inicijativom Savezne vlade, koja bi za cilj imala ukidanje vizne slobode za državljane Srbije i Makedonije".

FORUM O SARADNjI ZAPADNOG BALKANA I DANSKE

KOPENHAGEN, 10. oktobra 2012. (Beta) Ambasada Srbije u Danskoj uputila je poziv pojedincima, institucijama i preduzećima za učešće u projektu "Most" u danskom gradu Vejle 5. i 6. novembra. Kako se navodi u pozivu koji je potpisala ambasadorka Vida Ognjenović, taj projekat je "promocija privrede, inovativnih projekata i kulture u cilju saradnje Kraljevine Danske i zemalja Zapadnog Balkana".Manifestaciju organizuje opština Vejle, centar vrlo razvijenog poljoprivrednog i industrijskog regiona sa 108.000 stanovnika, na danskom ostrvu Juland.
Cilj je, kako stoji u pozivu, da se promovišu ekonomska, inovaciona i kulturna ponuda zemalja Zapadnog Balkana, odnosno Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, u cilju unapređenja saradnje s Danskom. Biće predstavljeni uspešni primeri firmi Karlsberg i Grundfos, a fokus je na promociji prozvoda prehrambene industrije i traženju odgovora na pitanje "Zasto je dobro i svrsishodno investirati u zemlje Zapadnog Balkana"? U pozivu se ističe i da će, pored predstavnike danskih drzavnih i korporativnih agencija i kompanija, manifestaciji prisustvovati ministar za evropske poslove Danske Nikolai Vamen, potpredsednik vlade Vojvodine Goran Ješić.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ: ENERGETIKA ŠANSA ZA OPORAVAK PRIVREDE SRBIJE

BAJINA BAŠTA, 9. oktobra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je energetika najbolja razvojna šansa za oporavak privrede i rekao da Elektroprivreda Srbije (EPS) neće biti privatizovana. "Želimo da Srbija sačuva vodeću ulogu u energetskom sektoru i zato treba reći da neće biti privatizacije EPS, ali to ne znači da ne treba razvijati strateška partnerstva i zajednička ulaganja", kazao je Dačić u Bajinoj Bašti prilikom puštanja u rad trećeg revitalizovanog agregata hidoelektrane. Kako se navodi u saopštenju EPS, Dačić je naglasio je da je neophodno da počne izgradnja elektrana.
"Modernizacija HE Bajina Bašta nije samo puka obnova, već i upošljavanje i pokretanje domaće privrede, a energetika je naša najbolja razvojna šansa za oporavak privrede", kazao je premijer. Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović je kazala da su razvijanje energetskih projekata na Drini i izgradnja reverzibilne HE Bistrica prioriteti Ministarstva. EPS je danas da pustila u rad treći revitalizovani agregat Hidroelektrane Bajina Bašta i počela revitalizaciju i poslednjeg, četvrtog, u okviru investicije od 77 miliona evra. Obnova četiri agregata hidroelekrane na Drini omogućiće da se instalisana snaga poveća sa 368 na 420 megavata i radni vek produži za 30 do 40 godina.
Godišnja proizvodnja električne energije porašće za 40 miliona kilovatsati, koliko bi ostvarila jedna nova HE od 52 megavata. Radovi na četvrtom agregatu trebalo bi da budu završeni avgusta 2013. godine. Puštanju u rad trećeg agregata prisustvovali su i savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić, predsednik UO EPSa Aca Marković, v.d generalnog direktora EPSa Aleksandar Obradović predstavnici ambasada Nemačke i Austrije, Nemačke razvojne banke (KfW), i izvođača radova. Nemačka razvojna banka finansira obnovu HE Bajina Bašta kreditom od 30 miliona evra, a 47 miliona evra je obezbedio EPS iz prihoda od prodaje električne energije.

DAČIĆ I DELEGACIJA GORENjA O NOVIM ULAGANjIMA U SRBIJI

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Vlade Ivica Dačić razgovarao je sa delegacijom slovenačkog preduzeća Gorenje o investicijama i mogućnostima povećanja obima proizvodnje te kompanije u Srbiji. Vlada je saopštila da su u razgovoru, u kojem je učestvovao i ministar finansija i privrede Dinkić, razmotrene mogućnosti izgradnje pogona Gorenja u Staroj Pazovi za reciklažu aparata za domaćinstvo.
Predstavnici Gorenja, kako je saopšteno, zadovoljni su saradnjom s Vladom Srbije i nameravaju da povećaju obim proizvodnje u Srbiji. Taj slovenački proizvođač je avgusta počeo izgradnju druge fabrike rashladnih uređaja u Valjevu, za 20 miliona evra. Gorenje u Srbiji ima 1.100 radnika, a u poslednjih sedam godina je u izgradnju fabrika rahladnih uređaja u Valjevu, bojlera u Staroj Pazovi i mašina za veš u Zaječaru uložilo sedamdeset miliona evra.

SARADNjA SRBIJE I SAD U INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA

BEOGRAD, 10. oktobra 2012. (Beta) Vlade Srbije i SAD potpisale su Memorandum o saradnji u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, čiji je cilj razmena iskustava, informacija i poboljšanje saradnje u toj oblasti. Sporazum su u predstavništvu američke kompanije Majkrosoft u Beogradu potpisali ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić i američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi. Prisutan je bio i premijer Srbije Ivica Dačić. Nakon potpisivanja sporazuma, premijer Dačih je rekao da će memorandum omogućiti da Srbija primeni najnovije standarde u oblasti informacionih tehnologija, unapredi sistem elektronske državne uprave i završi proces digitalizacije radiotelevizijskog signala.
Dačić je izrazio uverenje da će sporazum pojačati trgovinske veze dve zemlje i da će otvoriti put za bolju saradnju i u drugim oblastima. "Nadam se da ćemo uskoro potpisati sporazum i o političkom razumevanju", rekao je Dačić na skupu kojem su prisustvovali predstavnici američkih i srpskih informatičkih kompanija. Ljajić je rekao da je to poziv američkim kompanijama da ulažu u Srbiju i da se nada da će to omogućiti otvaranje novih radnih mesta."Prioriteti Srbije su završetak procesa digitalizacije radiotelevizijskog signala do 2015. i uvođenje elektronske uprave koja će olakšati život građanima", rekao je Ljajić.
Ljajić podsetio da je Srbija prošle godine izvezla softversku opremu u vrednosti od 200 miliona evra, a da je plan da za četiri godine izvozi godišnje 800 miliona evra. Ambasador Kirbi ocenio je da je saradnja u oblast informacionih tehnologija ključna i da ona može da pojača i trgovinske odnose dve zemlje. On je rekao da u Srbiji boravi tek tri sedmice, ali da je stigao da razgovara s predstavnicima američkih kompanija i da ih pozove da ulažu i otvaraju radna mesta. Američki ambasador je rekao da memorandum o saradnji podrazumeva razmenu informacija i iskustava u regulisanju oblasti informacionih tehnologija.