SRBIJA – ITALIJA

NIKOLIĆ I NAPOLITANO: SRBIJI NE TREBA POSTAVLjATI NOVE USLOVE

RIM/BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Predsednici Italije i Srbije Djorđo Napolitano i Tomislav Nikolić složili su se danas u Rimu da Srbiji ne treba postavljati nove uslove za pristupanje Evropskoj uniji i ukazali na potrebu da se što skorije nastavi razgovor Beograda i Prištine. Napolitano je posle razgovora rekao da je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću preneo da će Rim pružiti podržati Srbiju u pregovorima o prijemu u Evropsku uniju. "Ozbiljno ćemo podržati napore Srbije u fazi pregovora za ulazak u EU", rekao je Napolitano novinarima posle razgovora.
Kako prenosi italijanska agencija Aska Napolitano je precizirao da Italija nije među onim evropskim zemljama koje priznavanje nezavisnosti Kosova Srbiji "postavljaju kao uslov za produbljivanje pregovora za ulazak u EU". "Svakako, postoji razlika u stavovima, ali bez obzira na to kao i na pojedinačne stavove vlada, čitava EU bi trebao da uloži ozbiljne napore da pregovori sa Srbijom imaju pozitivan ishod", kazao je Napolitano. Predsedništvo Srbije je saopstilo da je Nikolić u razgovoru sa Napolitanom istakao je da je Italija uvek bila otvoreni prijatelj Srbije na putu ka clanstvu u EU.
"Nasa ekonomska i privredna saradnja su u stalnom usponu, ušli smo u mnoge zajedničke investicije, poput Fiata, a drago nam je što su italijanske firme na vreme osetile da je Srbija sada dobro mesto za ulaganja, pogotovo u obnovljive izvore energije", rekao je Nikolić. Napolitano je rekao je da je Italija veoma zadovoljna perspektivama za investiranje u Srbiju, navodi se u saopštenju. "Srbija je najveći ekonomski faktor u regionu zapadnog Balkana, i nema mogućnosti da se garantuje perspektiva regiona bez članstva Srbije u Evropskoj uniji", dodao je predsednik Srbije. Razgovorima Nikolića u Predsedničkoj palati su prisustvovali i šefovi diplomatija Djulio Terci i Ivan Mrkić.

NIKOLIĆ: EVROPA OD SRBIJE MOŽE DA TRAŽI SVE OSIM KOSOVA

RIM, 9. oktobra 2012. (Beta) Evropa od Srbije može da traži sve, osim da odustane od Kosova, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u danas objavljenom intervjuu za italijanski dnevnik Korijere dela sera. Kako navodi italijanski list, Nikolić je ponovio ono što je rekao i kada je postao predsednik, da EU Srbiju ne treba da stavlja pred izbor ili članstvo u EU ili Kosovo. "Nisam se predomislio, rekao sam ako moramo da odustanemo od Kosova bolje da zaboravimo na Evropu i pri tome ostajem", kazao je u intervjuu datom u Beogradu uoči današnje,prve zvanične posete Rimu.
Nikolić je potvrdio da Srbija želi u Evropu i da je to njen strateški cilj od 2000. "Sproveli smo reforme u ekonomiji, pravosuđu, obaveštajnim službama, javnoj upravi, ali posle svega toga sada postoji preduslov vezan za Kosovo. To nije fer. Nemojte me pitati da li želimo u Evropu, pravo pitanje glasi da li Evropa želi nas", kazao je. Na pitanje na kakve je ustupke spreman u vezi s Kosovom, Nikolić je kazao da je Srbija pod ogormnim pritiskom prihvatila niz sporazuma sa Prištinom. "Tada sam bio protiv, ali to su sada obaveze države i ja ću ih kao predsednik poštovati. Mi smo zemlja sa tradicijom i ne počinjemo iz početka, sa svakom novom vladom", dodao je.
Povodom izjave koja je izazvala brojne kritike, da u Srebrenici nije počinjen genocid, Nikolić je italijanskom listu kazao da "Srbija nije umešan u taj zločin". "Zločin su počinili pojedinci, pripadnici srpskog naroda. Skupština Srbije je osudila taj zločin, ali nije pomenut genocid, niko u Srbiji to ne naziva genocidom, pa ni ja", rekao je. Upitan da li bi, da je tada bio predsednik, uhapsio haške optuženike Radovana Karadzića i Ratka Mladića, Nikolić je odgovorio da predsednik države ne naređuje hapšenja, dodajući da su Karadzić i Mladić sada "zatvoreno poglavlje" jer su izručeni Hagu.
Na pitanje zašto je izabrao Italiju za svoje prvo putovanje, Nikolić je rekao da između dve zemlje postoje višedecenijske veze, da je Fijat u vreme komunizma izgradio fabriku u Kragujevcu u kom je rođen. "I svi smo autobusom putovali u Trst, kupovali garderobu na Ponte Rosu, pili kafu.. Trst je bio naš prozor u svet", rekao je. Nikolić je istakao i da je Srbija sprema da ispuni sve preuzete obaveze iz dogovora sa Fijatom o fabrici automobila u Kragujevcu. "Platićemo dogovorenih 90 miliona u dve rate...Izgradićemo infrastrukturu i ispuniti obaveze", kazao je Nikolić za Korijere dela sera.

SRBIJA

NIKOLIĆ: SRBIJA HOĆE U EU, ALI I DA SARADjUJE S RUSIJOM

RIM, 8. oktobra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je pred posetu Italiji da je primarni strateški cilj Beograda priključenje EU, ali je naglasio da Srbija zato neće prestati da blisko sarađuje sa Rusijom u projektima poput gasovoda "Južni tok". "Moja ideja je oduvek bila da Srbija ima sve neophodno da bude most između Istoka i Zapada. Bilo bi pogrešno ne iskoristiti prednost tako povoljne pozicije. Želimo da naša zemlja nastavi putem ka Evropi, ali ne vidim ništa loše u istovremenom razvoju poslovne saradnje sa zemljama koje nisu u EU", rekao je Nikolić u intervjuu za italijansku agenciju Ansa.
U intervjuu koji je večeras objavljen na sajtu Anse, Nikolić je konstatovao da su odnosi Beograda i Rima "izuzetno dobri što ne znači da nema prostora za njihovo poboljšanje". On je istakao da ima neke "važne projekte, posebno u oblasti energetike, da predloži svojim italijanskim partnerima". Ansa navodi da srpski predsednik nije pokazao zabrinutost zbog svetske ekonomske krize i njenog uticaja na italijanske investicije u Srbiji. "Siguran sam da će jačati tok italijanskih investicija ka Srbiji, zato što stvaramo veoma pogodnu investicionu klimu, i imamo mnogo da ponudimo našim poslovnim partnerima", poručio je Nikolić.
On je, izrazivši zahvalnost italijanskim vojnicima u sastavu Kfora "jer štite sveta srpska mesta na Kosovu", ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, jer nema nameru da odustane od te teritorije. "O svemu drugom se može pregovarati, zato što pre ili kasnije moraju biti rešene naše razlike. Biće mnogo bolnih kompromisa, i oni će biti postignuti mirno. Tehnički deo pregovora je gotov, i sada želimo da dijalog bude podignut na politički nivo, jer problemi neće nestati pukim ignorisanjem", istakao je. On je dodao da kada vreme dođe, EU mora da pomogne u tom procesu, "na fer i nepristrasan način".
Govoreći o prošlonedeljnoj zabrani Parade ponosa, Nikolić je rekao da je ubeđen da je Ministarstvo unutrašnjih poslova tako odlučilo na osnovu "čvrstih obaveštajnih podataka". "Jedan od prioriteta nove vlasti biće da stvori atmosferu u kojoj niko ne bi trebalo da brine za svoju bezbednost, samo zato što se razlikuje. Nadamo se da EU priznaje napredak Srbije u procesu evro integracija, i da ovaj incident neće zatamniti sliku Srbije", rekao je Nikolić u intervjuu za Ansu koji je dao u Beogradu, pred put u Italiju.

MRKIĆ I AMERIČKI AMBASADOR O UNAPREDjENjU SARADNjE

BEOGRAD, 8. oktobra 2012. (Beta) Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i novi američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi izrazili su danas u Beogradu spremnost na saradnju i unapređenje odnosa dve zemlje, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova. Mrkić je, kako se dodaje, "preneo stavove Beograda o aktuelnim pitanjima bilateralnih odnosa, procesu integracije Srbije u EU, unapređivanju odnosa u regionu Zapadnog Balkana, pitanju Kosova, kao i o drugim pitanjima od obostranog interesa".
Ambasador Kirbi istakao je da su odnosi i saradnja Srbije i SAD bazirani na ukupno gledano dobroj istorijskoj osnovi. Izrazio je uverenje da će se ovi odnosi dalje unapređivati, kao i spremnost da u svojstvu ambasadora tome i lično doprinese. Američki ambasador je posebno istakao potrebu privlačenja investicija iz SAD u Srbiju, kao jedan od prioriteta u radu Ambasade SAD u Beogradu.

DAČIĆ: AZILANTI UGROŽAVAJU REŽIM PUTOVANjA SVIH U EU

BEOGRAD, 8 oktobra 2012. (Beta) Znatno je manje lažnih azilanata iz Srbije u EU, ali njihov i dalje relativno visok broj ugrožava režim putovanja državljana Srbije bez viza u zemlje EU, izjavio je danas premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. "Dobro je da su u zemljama EU shvatili da građani Srbije koji traže azil, nisu pravi, već ekonomski azilanti", kazao je Dačić na konferenciji za novinare sa državnom sekretarkom Belgije za azil i migracije Megi De Blok. "Svima koji nameravaju da zatraže azil u EU, treba jasno poručiti da to više nije ni ekonomski isplativo, da time mogu da naprave problem sebi, a zatim i Srbiji, i zemlji u koju su došli", poručio je dačić.
Dodao je da su posle izmena propisa o azilu šanse da se azil negde dobije dva do tri osto. Po rečima Dačića, zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa belgijskom i drugim evropskim vladama, broj ljudi iz Srbije koji u zemljama EU traže azil je 2011. godine prepolovljen sa 17.000 koliko ih je bilo 2010. "Uložili smo mnogo da bismo dobili viznu liberalizaciju, a možemo je lako izgubiti", upozorio je Dačić i naveo da azil najčešće traže Romi i Albanci, te je Srbija pažljiva u primeni mera da se ne bi tumačilo da krši ljudska prava. U Nemačkoj, Švedskoj, Begiji, Luksemburgu, a u poslednje vreme i u Švajcarskoj je, kako je rekao, najveći broj azilanata iz Srbije koji ne žele sam azil, već novac dok im se slučaj razmatra.
"I pored svega što radimo kontrole granica, uvodenja novih krivičnih dela, restriktivnh mera, važno je primenjivati mere koje bi osnažile područja sa kojih dolaze azilanti, a u pogledu Roma treba sprovesti inkluziju", rekao je Dačić. "Umesto da te zemlje daju novac za lažne azilante, mogli su da investiraju ovde, kako bi ti ljudi imali gde da rade", rekao je Dačić. Prosle godine u Nemačkoj je azil tražilo 4.579 državljana Srbije, u Švedskoj 2.679, u Luksemburgu 932, u Belgiji 1.109 a u Švajcarskoj 1.217, kazao je premijer i dodao da je ove godine, do kraja septembra, u Belgiji bilo 400 azilanata iz Srbije te se očekuje da će ukupan broj do kraja godine biti manji nego 2011.
"Bez obzira na smanjenje broja azilanata septembra, Srbija je bila na osmom mestu po broju zahteva za azil u Belgiji, iza Avganistana, Kosova, Gvineje, Albanije, Sirije, Konga i Rusije", kazao je on. Megi de Blok je upozorila da ukoliko se ne smanji, broj zahteva za azil može ugroziti mnogućnost svih državljana Srbije da bez viza putuju u zemlje EU, i ukazala da, mada je mnogo učinjeno za rešavanje problema azilanata, mnogo još treba učiniti. "Nekoliko godina dobro saradujemo na sprečavaju ilegalne migracije, i broj azilanata je opao, ali i dalje 50 do 70 ljudi mesečno dolazi iz Srbije. Srbija je demokratska i bezbedna država i želimo da se taj broj još smanji", rekla je de Blok. De Blok je ukazala da je posetila jug Srbije da bi tamošnje stanovnistvo obavestila o promenama i zaoštravanju propisa zemalja EU o azilu, da je novčana pomoć smanjena i da se lažnim azilantima ulazak u zemlje "Šengenske grupe" zabranjuje na tri do pet godine.

CRNA GORA ĆE PROTESTOVATI ZBOG ELEKTRANA NA LIMU

PODGORICA, 8. oktobra 2012. (Beta) Crna Gora će Srbiji uputiti protestnu notu zbog najave izgradnje hidrocentrala na Limu, najavio je danas ministar turizma i očuvanja životne sredine Predrag Sekulić. Sekulić je za Televiziju Crne Gore izjavio da ni Srbija, ni Bosna i Hercegovina, nema pravo da, bez saglasnosti Crne Gore, gradi hidrocentrale na rekama koje protiču kroz Crnu Goru ili se njihovo slivno područje prostire i na crnogorskoj teritoriji.
Nedavno je najavljeno da će Republika Srpska graditi hidrocentrale na Drini, bez obzira na to da li je s tim saglasna Crna Gora. Takve najave u Crnoj Gori su ocenjene kao neprimerene bilateralnim odnosima i međunarodnim normama.

SRBIJA – EU

PAJEVIĆ: VLADA USVAJA AKCIONI PLAN NA OSNOVU IZVEŠTAJA EK

BEOGRAD, 9. oktobra 2012. (Beta) Vlada Srbije će, posle predstavljanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, usvojiti akcioni plan koji priprema vladina Kancelarija za evropske integracije, najavio je danas direktor Kancelarije Milan Pajević. Na konferenciji za novinare Centra za spoljnu politiku i Fondacije Fridrih Ebert o prevazilaženju prepreka u procesu evropske integracije Srbije, Pajević je kazao u Beogradu da će akcioni plan proizaći iz izveštaja EK koji će sutra biti objavljen, a koji će evropski komesar za proširenje Štefan File u četvrtak predstaviti u Beogradu srpskim zvaničnicima.
Prema njegovim rečima, ne očekuje se ništa senzacionalno, ni pozitivno ni negativno, u godišnjem izveštaju EK o napretku Srbije, koji će biti jedan od najoskudnijih izveštaja do sada jer je veliki deo godine bio posvećen izbornim i postizbornim aktivnostima. Pajević je istakao da se u nacrtu izveštaja EK nije pominjalo potpisivanje sporazuma o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom kao uslov za Srbiju. "Ništa slično tome neće biti (u izveštaju). Nikakvih senzacija u izveštaju neće biti", kazao je Pajević i dodao da će verovatno u izveštaju pisati da je Srbija učinila mali ili ograničeni napredak u svim sektorima.
On je ukazao da Srbija kasni i zaostaje u evropskoj integraciji i da više nema vremena i ne sme da dozvoli da čini "jedan korak napred, jedan korak nazad". Direktor Kancelarije Fridrih Ebert ( Fridrić Ebert Stiftung) Mihael Erke (Mićael Ehrke) je kazao da nemačka vlada u načelu podržava ulazak Srbije u EU, ali da će svaka vlada Nemačke zahtevati od Srbije da normalizuje odnose sa Kosovom. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Dušan Lopandić rekao je da je zbog ekonomske krize u krizi i proširenje EU i naveo da je Srbija uz zemlje regiona pokrenula diplomatsku aktivnost prema zemljama EU da se ne smanjuju sredstva za pretpristupne fondove namenjene državama koje su na putu ka EU. Na konferenciji za novinare u Beogradu predstavljena je publikacija Centra za spoljnu politiku i Fondacije Fridrih Ebert "Srbija i EU Kako dalje" sa 13 preporuka za brži ulazak Srbije u EU u kojoj se, između ostalog navodi, da će kosovsko pitanje kao i do sada ostati ključni izazov srpske politike.

DENIO: IZVEŠTAJ EK DOBRA OSNOVA ZA DALjE REFORME

BEOGRAD, 09. oktobra 2012. (Tanjug) Izborne godine nisu baš idealne za reforme i to će se verovatno odraziti na predstojeći Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, ocenio je ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio, napominjući da će dokument biti osnova vladi za dalje reforme.

SVOBODA: PREGOVORI EU-SRBIJA MOŽDA NA PROLEĆE

VAŠINGTON, 9. oktobra 2012. (Beta) Šef grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu (EP) Hanes Svoboda smatra da bi bilo moguće da pregovori EUSrbija počnu na proleće 2013. ukoliko dođe do napretka u dijalogu Beograda i Prištine. "Mislim da bi pregovori sa Srbijom trebalo da počnu narednog proleća ako bude normalizacije odnosa sa Kosovom, ako se nastavi dijalog, da se smire radikali u severnoj Mitrovici zato što mislim da bi bilo kakav nastavak nemira bio velika prepreka početku pregovora", rekao je Svoboda za Glas Amerike. Svoboda, međutim, smatra da će pre ili kasnije doći vreme kada će biti neophodno da Srbija, kako kaže, prizna činjenicu da je Kosovo zasebna država.
"To treba učiniti što je pre moguće, ali to nije preduslov za otvaranje pregovora o prijemu i mi u Evropskom parlamentu nikada nismo rekli da je to preduslov za Srbiju", kazao je on, ali i dodaje da bi "pred prijem Srbije u EU, to bi trebalo biti učinjeno". "Ja ne vidim drugi način nego da Srbija prizna Kosovo i svakako bi trebalo da budu uspostavljene specijalne veze između Srbije i Kosova i Srbije i srpske populacije na Kosovu, ali ono što sada treba da se uradi je da se nastave razgovori, da se rešavaju konkretna pitanja, da se pokuša uspostaviti bliža saradnja, a za samu Srbiju bilo bi najbolje da prepozna činjenice i da to učini sto je pre moguće", rekao je Svoboda.

KOSOVO

KANCELARIJA: UKIDANjE NADGLEDANE NEZAVISNOSTI TRAGIČNA GREŠKA

BEOGRAD, 9. oktobar 2012. (Beta) Kancelarija za Kosovo i Metohiju zatražila je danas od međunarodne zajednice da Prištini stavi do znanja da nasilje u pokrajini neće biti tolerisano, uključujući i ono koje prati izjave prištinskih zvaničnika kojima se pokušava otežati ili sprečiti dijalog sa Beogradom. Kancelarija za Kosovo i Metohiju oštro osuđuje svako nasilje i još jednom podseća da je i pucanje na srpsku žandarmeriju dokaz da je ukidanje nadgledane nezavisnosti tragična greška i da smanjenje prisustva međunarodne zajednice nije moguće. "Pregovori koji se otpočinju pretnjama, a nastavljaju pucnjavom neće biti uspešni", navodi se u saopštenju. Vladine Kacenalrije za Kosovo i Metohiju. Kancelarija je ocenila da je pucanje na žandarmerijski punkt u selu Dobrosin, očigledno u neposrednoj vezi sa izjavama predstavnika Prištine da se u najavljene pregovore o budućnosti Kosova moraju uključiti i opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

SEVER BI PRIZNAO PRIŠTINU ALI ...

FRANKFURT, 09. oktobra 2012. (Tanjug) Šefica pregovaračkog tima Prištine u dijalogu s Beogradom Edita Tahiri ocenila je da bi Srbi sa severa prihvatili vlast Prištine kad bi, kako je rekla, "Beograd prestao da njima manipuliše".