SRBIJA – EU

MRKIĆ SE SASTAO SA NOVIM NEMAČKIM AMBASADOROM

BEOGRAD, 4. oktobra 2012. (Beta) Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić sastao se danas sa novim nemačkim ambasadorom u Srbiji Hajncom Vilhelmom i preneo mu da Beograd računa na podršku Berlina na putu do članstva u Evropskoj uniji.
Mrkić je, kako se navodi u saopštenju MIPa, izrazio uverenje da će saradnja dve zemlje biti intenzivirana u svim oblastima i podsetio da je Nemačka najvažniji trgovinski partner Srbije, kao i na značaj i ulogu Berlina u Evropskoj uniji. Šef srpske diplomatije naglasio je da Srbija i Nemačka dele zajedničke vrednosti, kao i da Beograd očekuje razumevanje i računa na podršku Berlina u ostvarivanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

LAJČAK: SRBIJI, BIH, MAKEDONIJI I ALBANIJI EU NIJE PRIORITET

STRAZBUR, 04. oktobra 2012. (Tanjug) Slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak izjavio je da evropske integracije više nisu prioritet za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, i da nijedna zemlja, pa ni Srbija ne može da pretenduje da bude ključna u regionu. U intervjuu za portal "EuInsajd" Lajčak je govoreći o perspektivama evropskih integracija regiona rekao da su Hrvatska i Crna Gora uspele da ubede EU da im je ulazak u Evropu prioritet, ali da se to ne može reći za ostale. "Koliko god oni govorili da su im evrointegracije prioritet broj jedan, kad pogledate konkretne poteze - u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji - vidite da imaju druge prioritete", rekao je i dodao da se isto odnosi i na Makedoniju.
On je odbacio primedbu da ni EU više ne gleda na proširenje kao na prioritet i ukazao da je na zemljama zapadnog Balkana da urade domaći zadatak, sprovedu reforme i promene sistem u skladu sa evropskim standardima. "EU je spremna da im u tome pomogne", rekao je slovački šef diplomatije, ali je podvukao da inicijativa za reforme treba da dođe iz regiona, a ne da se nameće iz Brisela. Lajčak je odbacio i tezu novinara da je Srbija ključna zemlja za region i da stoga ne sme biti ostavljena po strani. "Ne razumem šta znači biti ključna zemlja", rekao je Lajčak i obrazložio da je svaka zemlja pođednako važna za EU i da svaku treba ocenjivati prema individualnim zaslugama.
"Kada smo 1999. godine ustanovili Pakt za stabilnost, (Slobodan) Milošević nije mogao da veruje da je Srbija izostavljena iz ove regionalne inicijative, ali je Pakt ipak funkcionisao, a Miloševića je godinu dana kasnije smenila demokratska vlast", podsetio je Lajčak. On je rekao i da napredak Hrvatske i Crne Gore ka clanstvu u EU dokazuje da se region i pored svega kreće u dobrom pravcu, mada ne odgovarajućom brzinom."Nema razloga za zabrinutost, ali ni razloga za zadovoljstvo", zaključio je slovački diplomata.

IZVEŠTAJ EK: SRBIJA OSTVARILA IZVESTAN NAPREDAK

BRISEL, 4. oktobra 2012. (Beta) Srbija je ostvarila "izvestan napredak" u evropskim reformama, a Evropska komisija će naknadno obavestiti Savet ministara EU, odmah pošto utvrdi da je Beograd napredovao u reformama i ispunio ključni zahtev o poboljšanju odnosa s Prištinom, da bi mogla preporučiti otvaranje pregovora o članstvu Srbije sa Unijom. To se navodi u sažetku "Strategije proširivanja i Glavnih izazova 20122013", u koji je imala uvid agencija Beta, a koji će Evropska komisija obelodaniti iduće srede zajedno s Godišnjim izveštajem o napretku Srbije u evropskim reformama, što će u decembru razmotriti Savet ministara i lideri EU. Prema Strategiji, Evropska komisija želi da se osvedoči da je došlo do "vidnog i trajnog poboljšanja u odnosima sa Kosovom, što će omogućiti obema stranama da napreduju ka EU, a da se izbegne da jedna drugu zakoči u tim nastojanjima".
"Novo srpsko vođstvo je podvuklo rešenost da sprovede sve postignute dogovore u dijalogu s Prištinom, kao i da se upusti u rešavanje širih političkih pitanja, a sprovođenje tih obećanja je ključno da se otvori nova faza integracije Srbije u EU", ukazuje se u Strategiji."Novi rezultati su dostignuti u dijalogu BeogradPriština sporazumima o regionalnoj saradnji i predstavljanju, kao i integrisanom upravljanju prelazima na granicama/međama", navodi se u pasusu dokumenta koji ima zagrade, što bi značilo da može biti dopunjen. Ističe se, takođe, da dogovori moraju da budu sprovedeni, dok je "neujednačeno i s posledicama na terenu bilo sprovođenje dogovora o slobodi kretanja, katastrima, matičnim knjigama, carinskim pečatima i uzajamnom prihvatanju diploma".
U tom internom dokumentu EK se podvlači da je Evropski savet odobrio Srbiji status kandidata za članstvo u EU, da je uprkos "opadanju zakonodavne delatnosti zbog održavanja izbora, određen napredak uočen u primeni reformi u najvećem delu sektora" u Srbiji i da je posle izbora obezbeđena stabilnost i delovanje institucija. Srbija "bez smetnji" sprovodi obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma , sarađuje s Haškim sudom, a "prvi rezultati su ostvareni u dijalogu s Prištinom, mada je primena postignutih dogovora neujednačena", ističe se u dokumentu EK. Srbija je napravila pomak u ispunjavanju političkih merila iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, mada je nužno da posebnu pažnju posveti vladavini prava, prevashodno reformi pravosuđa i obezbeđenju nezavisnosti bitnih institucija poput centralne banke, a nužno je osnažiti i regionalnu saradnju. Strategija EK je obuhvatila i ocene napretka u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Turskoj i Islandu.

KRIHBAUM: VAŽNE SU REFORME, A NE KADA POČINjU PREGOVORI

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Nije važno kada će Beograd početi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, već napredak u procesu reformi u Srbiji, izjavio je danas u Beogradu predsednik Odbora za odnose sa EU u nemačkom Bundestagu Gunter Krihbaum. Na konferenciji za novinare posle sastanka sa potpredsednicom Vlade Srbije za evropske integracije Suzanom Grubješić, Krihbaum je naveo da Nemačka i EU vide Srbiju u EU ali da brzina zavisi od same Srbije. "Po mom shvatanju, nije važno kog datuma će se otvoriti pregovori, nego da se napreduje u procesu reformi", kazao je nemački zvaničnik i dodao da Srbija mora da "pređe korake na tom putu".
" Ako kažem na putu ka EU, to znači i jednog dana u EU", kazao je Krihbaum."Tempo približavanja Srbije EU zavisi samo od Srbije. Mi to ne možemo, niti želimo spolja da određujemo", dodao je. Nemački zvaničnik je naglasio da, ako Beograd želi u EU, mora da bude u dobrosusedskim odnosima sa drugim zemljama. "Nije reč o tome da ti odnosi postoje samo na papiru, već da zaista zažive u praksi", kazao je Krihbaum, odgovarajući na novinarsko pitanje o značaju normalizacije odnosa Beograda i Prištine za približavanje Srbije EU.
Nemački zvaničnik je podsetio da je Kipar primljen u EU, iako pitanje podele te zemlje još nije rešeno. "Zato mogu da kažem da ne želimo drugi Kipar u EU", rekao je Krihbaum. Krihbaum je podsetio da će evropski komesar za proširenje Štefan File iduće nedelje predstaviti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, ali i naglasio da ne može da prejudicira njegov sadržaj. Suzana Grubješić je ocenila da je malo verovatno da Srbija do kraja ove godine dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU i dodala da će srpske vlasti izveštaj EK "zvanično dobiti" 10. oktobra.
"Treba da budemo realni. Male su šanse da u decembru dobijemo datum", kazala je potpredsednica vlade za evropske integracije i dodala da nije bilo realno očekivati dobijanje datuma do kraja 2012. pošto, kako je kazala, nova vlada nije imala dovoljno vremena da radi na tome. "Naša sledeća šansa je proleće", poručila je Grubješić i istakla da Srbija "mora da učini neke hrabre korake" u procesu evrointegracija.

DEŽER: IZVEŠTAJ EK DAJE SLIKU O SITUACIJI U SRBIJI

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije nije pozitivan ni negativan, nego daje sliku o situaciji u zemlji. "Ono što je po meni bitnije, to je što će u izveštaju biti navedeno šta treba učiniti u predstojećim mesecima, i šta očekujemo od nove Vlade Srbije", rekao je Dežer novinarima u beogradskom Medija centru.
Prema njegovim rečima, izveštaj EK koji će biti objavljen 10. oktobra, meri napredak Srbije od oktobra 2011. do oktobra ove godine, što uključuje i period kada nije bilo aktivnosti skupštine i vlade zbog majskih izbora. On je rekao da je bilo pozitivnih pomaka, ali da sigurno Srbija nije učinila napredak po nekim pitanjima, među kojima su pitanja ljudskih prava i zaštita manjina i LGBT populacije. Dežer je dodao da će prioritet za nastavak evrointegracija Srbije biti dijalog sa Prištinom.

EK: VADAVINA PRAVA KLjUČNA ZA NAPREDAK KA EU

BRISEL, 5. oktobra 2012. (Beta) Reforma pravosuđa i javne uprave, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostvarivanje osnovnih prava ključne su oblasti na koje zemlje moraju da se usredsrede da bi napredovale putu ka EU, proističe iz dokumenta Evropske komisije o proširenju. "Jačanje vladavine prava, uključujući reformu javne uprave, ključno je za približavanje zemalja EU i njihovu spremnost da na kraju u potpunosti preuzmu obaveze iz članstva", navodi se u sažetku "Strategije proširivanja i glavnih izazova 2012-2013". Zemlje koje žele da pristupe EU već u ranoj fazi treba da uspostave i unapređuju "odgovarajuće funkcionisanje ključnih institucija za vladavinu prava i demokratsko upravljanje", od nacionalnih parlamenata preko vlade i pravosudnog sistema do policijskih i drugih službi, navodi se u dokumentu. Većina zemalja u procesu pridruživanja suočava se sa više ključnih izazova u oblasti pravosuđa, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, reforme javne uprave i osnovnim pravima, navodi se u dokumentu u koji je imala uvid agencija Beta.
Podseća se da će se upravo od tih oblasti, obuhvaćenih poglavljima 23 i 24, krenuti u pregovorima o članstvu. Ocenjuje se da u oblasti pravosuđa zemlje moraju da uspostave nezavisno i efikasno pravosuđe i dodaje da se u tom cilju u većini zemalja sprovode reforme. Izazovi se, pre svega, odnose na uspostavljanje procedura imenovanja pravosudnih visokih službenika, uspostavljanje ravnoteže između nezavisnosti pravosuđa i odgovornosti, uključujući rešavanje pitanja imuniteta pravosudnih zvaničnika, i smanjenje broja zaostalih predmeta. Jedan od ključnih izazova je i primena sudskih odluka, navodi se u dokumentu i ocenjuje da je osim institucionalnih i administrativnih reformi, potrebno promeniti i kulturu u sistemu pravosuđa kako bi se razvila svest o službi u korist građana. Korupcija je i dalje raširena u većina zemalja koje se pridružuju EU, a ta pojava ugrožava vladavinu prava, negativno se odražava na poslovno okruženje i nacionalne budzete i utiče na svakodnevni život građana u oblastima poput zdravstva i obrazovanja.
"Zemlje moraju da uspostave jake okvire za prevenciju korupcije, posebno kada je reč o transparentnosti rada javnih tela i korišćenja javnih fondova", navodi se u dokumentu. U mnogim zemljama su potrebni dodatni napori u pogledu uređenja pitanja finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, rešavanja sukoba interesa, transparentnosti javnih nabavki i pristupa informacijama. U nekim zemljama su uspostavljena specijalna tužilaštva za korupciju koja se obično bave i organizovanim kriminalom, i ona dobro funkcionišu, konstatuje se u dokumentu. Ukazuje se da zemlje u procesu pridruživanja moraju da ostvare kontinuitet u ostvarivanju rezultata i da uvedu pouzdane statisike kako bi se dobila slika o uspešnosti politike za suzbijanje korupcije. Borba protiv organizovanog kriminala, takođe, predstavlja problem u zemljama u procesu pridruživanja, iako je ostvaren napredak, ocenila je Evropska komisija. Mnoge zemlja još mnogo toga treba da urade kako bi se sprovodile odgovarajuće istrage, kako bi suđenja bila efikasna i ostvarila neophodna saradnja na nacionalnom i međunarodnom planu.
Reforma javne uprave je i dalje ključni prioritet a zemlje u procesu pridruživanja moraju da povećaju napore da poboljšaju javnu administraciju na svim nivoima. Građanska, politička, socijalna i ekonomska prava kao i prava manjina su ključna pitanja u većini zemalja u procesu pridruživanja, navodi se u sažetku strategije proširenja koja će biti objavljena 10. oktobra. Osnovna prava su garantovana zakonom ali i dalje postoje problemi u primeni zakona a u nekim slučajevima i zakonodavstvo ima nedostatke, navodi se u dokumentu i kao primer navodi regulativa za suzbijanje diskriminacije. Takođe, institucije poput zaštitnika građana moraju da se osnaže, kao i policija i druge službe koje se bave zločinima iz mržnje i nasiljem zasnovanom na rodnoj pripadnosti. "Opšti stav društva prema osetljivim grupama poput etničkih manjina i LGBT osoba je i dalje problem", konstatuje se u sažetku strategije proširenja.

SRBIJA

NIKOLIĆ: UZ RAZUMEVANjE SAD MISLIM DA ĆEMO DOČEKATI DA SKINEMO HIPOTEKU

BEOGRAD, 4. oktobar 2012. (Beta) Predsednik Nikolić izjavio je veceras da će Vlada Srbije nastojati da u zemlju vrati i posmrtne ostatke kralja Petra II i pored izvesnih problema koji po tom pitanju postoje sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je sahranjen.Nikolić, koji je predsednik Odbora za povratak posmrtnih ostataka Karađorđevića u zemlju, naveo je da bi prilikom prenošenja posmrtnih ostataka Kralja Petra moglo biti malih probema, ali da očekuje da će uz razumevanje SAD Srbija i to dočekati. "Uz razumevanje SAD mislim da ćemo dočekati da skinemo hipoteku sa svojih leđa da smo se loše poneli prema ljudima koji su ipak bili zaslužni za Srbiju", kazao je Nikolić novinarima ispred beogradske Patrijaršije.
Nikolić je ocenio da je donošenje posmrtnih ostataka kneza Pavla, knjeginje Olge i njihovog sina Nikole iz Švajcarske dug Srbije prema Karađorđevićima. "Moja dužnost je bila da čoveka koji je vodio ovu državu poštujem zato što je to Srbija bila ona monarhija ili republika, sve je to Srbija i sve je to utkano u istoriju naše zemlje", rekao je Nikolić. Nikolić je rekao da je to dug ne samo prema knezu Pavlu jer je on na izvestan način, kao regent, bio predsednik države.
"Mislim da je ovo naš dug prema Karađorđevićima ne samo zato što su Karađorđevići, nego i prema knezu Pavlu zato što je on u to vreme bio regent na izvestan način predsednik države", kazao je Nikolić.

DAČIĆ: I NIKOLA TESLA BUDE SAHRANjEN U SRBIJI

BEOGRAD, 4. oktobra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da današnji dan, kada su u zemlju vraćeni posmrtni ostaci kneza Pavla, veliki dan za Srbiju i pokazatelj odnosa države prema dinastiji Karađorđević. "Učinićemo sve da se posmrtni ostaci Karađorđevića unesu u Srbiju jer je to dug prema dinastiji a i Srbiji", rekao je Dačić novinarima ispred beogradske Patrijaršije.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije formirala je Odbor za prenos posmrtnih ostataka Karađorđevića. Dačić je rekao da vlada vodi akciju da se oda počast svim Karađorđevićima i da je razgovarao sa patrijarhom Irinejem da i Nikola Tesla bude sahranjen u Srbiji.
Danas je u Sabornoj crkvi u koju su uneti posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole služena liturgija kojoj su prisustvovali i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i članovi porodice Karađorđević.

PARADA PONOSA SLEDEĆE GODINE BIĆE TEST ZA DRŽAVU SRBIJU

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Predstavnici Evropske unije (EU) poručili su danas u Beogradu da održavanje Parade ponosa nije ulaznica Srbije u EU, ali da Unija želi da vidi da se u Srbiji poštuju ljudska prava, uključujući prava LGBT populacije. Na Međunarodnom prajd forumu u okviru Nedelje ponosa u beogradskom Medija centru kome su prisustvovali i ambasadori nekoliko zemalja EU, među kojima su ambasadori SAD, Velike Britanije i Švedske, predstavnici EU su poručili da očekuju od Srbije i da sankcioniše nasilnike i ekstremiste koji prete. Učesnici formuma su ocenili da je zabrana Parade ponosa u Beogradu razočaravajuća i da je tužno što se neće održati i poručili da bi Vlada Srbije trebalo da donese akacioni plan o zaštiti ljudskih prava uključujući prava LGBT populacije.
Parada ponosa trebalo je da bude održana sutra, 6. oktobra, ali je otkazana, kao i sve manifestacije zakazane naknadno za taj dan, iz bezbednosnih razloga, što je bilo obrazloženje Ministarstva unutrašnjih poslova.Šef Delagacije EU u Srbiji Vensan Dežer je kazao da jedan događaj ne može da odredi budućnost zemlje ali i istakao da nasilje nije ulaznica u EU, da je neprihvatljivo i da EU želi da vidi da se u Srbiji poštuju ljudska prava, među kojima je i pravo na slobodu okupljanja. Dežer je kazao da nije bilo reakcije države Srbije na ponašanje onih koji stimulišu nasilje uoči Parade ponosa koju je vlast u Srbiji drugu godinu zaredom zabranila zbog bezbednosnih razloga. "Vlada Srbije mora da ima jasan stav da neće tolerisati nasilje i taj stav treba daleko da se čuje. Tužilaštvo i sudstvo treba da sprovode zakone što nažalost nije uvek slučaj. Očekujemo poštovanje zakona. Nasilje i pretnje moraju da budu sankcionisani", poručio je.
On je podsetio da je i 2010. godine kada je u Beogradu održana Parada ponosa bilo teškoća i incidenata ali da je pitanje šta je od tada do danas urađeno da se to spreči i omogući njeno održavanje. "Parada ponosa je jedan miran skup, ništa provokativno. Ono što je provokativno su oni koji prete i pozivaju na kamenovanje i paljenje", rekao je Dežer. Ministarka za evropska pitanja Švedske Birgita Ulson (Birgitta Ohlšon) kazala je da Švedska podržava dalje proširenje EU i insistira da se poštuju ljudska prava u svim zemljama koje su procesu priključenja i dodala da je potpredsednici Vlade Srbije Suzani Grubješić prenela važnost pridržavanja evropskih vrednosti. "U razgovorima sa predstavnicima Vlade Srbije treba da stavimo do znanja da nije prihvatljivo kršenje ljudskih prava", rekla je Birgita Ulson i dodala da EU od Srbije očekuje više kada je reč o poštovanju i zaštiti prava LGBT populacije i manjina.
Ona je navela da veruje da će dobar deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije koji treba da bude objavljen 10. oktobra biti posvećen ljudskim pravima u Srbiji.Poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije Marije Kornelisen (Cornelišen) kazala je da je razočarana novom Vladom Srbije koja nije obezbedila odgovarajuću zaštitu za održavanje Parade ponosa i da je država Srbija odukom o zabrani te manifestacije doživela veliki neuspeh. Ona je poručila da bi odluku o dodeljivanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu Srbije u EU trebalo odložiti do proleća 2013. dok, kako je navela, Vlada Srbije ne donese akcioni plan o ljudskim pravima uključujući prava LGBT populacije.Taj plan, kako je dodala, ukkjučivao bi i borbu protiv ekstremističkih grupa koje su bolest i kojima, kako je navela, ne treba dozvoliti da unakaze srpsko društvo.
"Parada ponosa sledeće godine biće test za državu Srbiju", poručila je poslanica Evropskog parlamenta.

ŠULC: ZABRINAJVAJUĆI ODNOS VLADE PREMA PRAVIMA

BEOGRAD, 04. oktobra 2012. (Tanjug) Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izrazio je zabrinutost zbog zabrane održavanja "Parade ponosa" u Beogradu. On je na svom tviter nalogu napisao da to predstavlja "zabrinjavajući znak o stavu srpske vlade prema osnovnim ljudskim pravima i slobodi".
Žaljenje zbog toga što ni ove godine neće biti održana "Parada ponosa" izrazili su ranije danas Evropska komisija, predstavnici UN, Saveta Evrope, delegacije EU u Srbiji, dok su predstavnici vlasti u Srbiji poručili da je bezbednosni aspekt razlog za takvu odluku.

DEVENPORT: NEPRIHVATLjIVO DA ZABRANA BUDE ODGOVOR NA PRETNjE

BEOGRAD, 05. oktobra 2012. (Tanjug) Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport izrazio je danas žaljenje zbog zabrane održavanja "Parade ponosa", ističući da je neprihvatljivo da se takve odluke donose kao odgovor na pretnje nasiljem onima koji žele da održe skup.Devenport je u Medija centru, u izjavi novinarima uoči konferencije za novinare u okviru šestog dana manifestacije "Nedelja ponosa", ocenio da je odgovornost svih, kao i Vlade Srbije, da se učini sve kako bi se obezbedila osnovna ljudska prava, među kojima je i borba protiv diskriminacije manjina, uključujući i LGBT populaciju.
Devenport je pozvao srpske vlasti da se odlučnije suprotstave onima koji prete nasiljem i ugrožavaju ovakve skupove."Potrebno je da vidimo čvrst angažman kako bi se obračunali sa tim pretnjama nasiljem, koje je neprihvatljivo", kazao je britanski ambasador.

KOSOVO

SAVETNIK PREDSEDNIKA: EU OČEKUJE NASTAVAK DIJALOGA

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Djurić izjavio je danas da Evropska unija od Srbije očekuje nastavak dijaloga sa kosovskom stranom i određene ustupke, ali je istakao da će srpska vlast u pregovorima voditi računa i o interesima države. Djurić je Radioteleviziji Srbije rekao da na sastanku predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u Njujorku nisu izneti dodatni uslovi za Srbiju već da je bilo reči o primeni dosadašnjih dogovora.
Upitan kada će pregovori sa Kosovom biti nastavljeni, Djurić je rekao da su pripreme u toku i da se utvrđuju sva otvorena pitanja, ali nije mogao da kaže tačan datum nastavka dijaloga. Djurić je ocenio da i kosovska strana mora da pristane na određene ustupke tokom pregovora radi postizanja kompromisa. "Vlada (Srbije) je dobila teško nasleđe da sprovodi dogovore koje je postigla prethodna vlada", rekao je Djurić, čija je partija Srpska napredna stranka u vladajućoj koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Ujedinjenim regionima Srbije, to jest partijama koje su bile i u prethodnoj vladi.
Djurić je rekao da Srbija u predstojećem izveštaju Evropske komisije o svom napretku u evropskim integracijama očekuje detaljnu ocenu do sada sprovedenih reformi u borbi protiv korupcije, kriminala i u pravosuđu. Evropska komisija će svoj izveštaj o napretku Srbije predstaviti ovog meseca. Savetnik predsednika Srbije rekao je i da će predstojeća poseta komesara EU za proširenje Štefana Filea biti dobra prilika za razgovore o reformama koje Srbija mora da sprovede na putu ka Evropskoj uniji.

IZVEŠTAJ EK: SEVER KOSOVA I DALjE NAJVEĆI IZAZOV

BRISEL, 4. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija je ocenila da je "pitanje severa Kosova i dalje najveći izazov" i predočila da će "napredak u vezi s tim problemom od svih činilaca u igri zahtevati da zajedno delaju u konstruktivnom duhu". Evropska komisija je to istakla u dokumentu o proširivanju EU koji će biti objavljen u sredu, 10. oktobra, i podvukla da "razlike oko statusa Kosova i dalje ugrožavaju razvoj tešnjih odnosa sa EU".
U sažetku Strategije proširivanja, u koji je imala uvid agencija Beta, navodi se da "sporovi oko međuetničkih pitanja ili statusa, i to naročito u BiH i na Kosovu, i dalje ugrožavaju delovanje institucija, koče proces reformi, i to katkad i sa širim regionalnim posledicama". EK dodaje da je "nastavak putem ka Evropskoj uniji najbolji način da se te zemlje uhvate u koštac s tim problemima", i navodi da su dijalog i nagodbe upravo primer kako su međunacionalni sporovi mogli da se uspešno reše u Makedoniji.
EK ukazuje na to da su na zapadnom Balkanu reforme u zaostatku u mnogim zemljama, "ali posebno na Kosovu i BiH su najveći izazovi dobra vladavina, vladavina zakona, sposobnost državne uprave, nezaposlenost, ekonomske reforme i uključivanje svih socijalnih grupa" u društveni i ekonomski život. Otud je u tim zemljama nužno da postoji mnogo veća odgovornost za reforme, i politička volja da se ide napred, zaključuje EK u Strategiji o proširivanju i Glavnim izazovima 20122013, koja će biti data na razmatranje vođstvu EU u decembru.

RUSKO MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA: NE PRIZNAJEMO KOSOVO

MOSKVA, 05. oktobra 2012. (Tanjug) Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas povodom namere Kosova da uvede vize za građane Rusije, da Moskva ne priznaje tu samoproglašenu republiku. "Rusija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i smatra ga delom teritorije Republike Srbije s kojom imamo bezvizni režim", poručili su iz Moskve.
Kako se dodaje, na praktičnom planu pitanje putovanja ruskih građana na Kosovo se ne postavlja, pošto je njihov broj beznačajan. U saopštenju se takođe upozoravaju građane Rusije da pažljivo razmisle pre nego što donesu odluku da posete one delove srpske pokrajine Kosovo koji se nalaze pod upravom prištinskih vlasti.

PUNA PODRŠKA EK EULEKSOVOJ ISTRAZI O TRGOVINI ORGANIMA

BRISEL, 4. oktobra 2012. (Beta) Evropska komisija (EK) pruža punu podršku istrazi koju Euleks sprovodi o zločinima, uključujući trgovinu ljudskim organima, tokom i posle sukoba na Kosovu, koji su navedeni u izveštaju Dika Martija, a koji je podržala Parlamentarna skupština Saveta Evrope, navodi se u Strategiji o proširivanju EU, koju će EK objaviti u sredu. Kako se navodi u sažetku ovog dokumenta, u koji je imala uvid Beta, "pitanja vezana za protekle sukobe, zajedno s drugim nerešenim bilateralnim pitanjima i dalje predstavljaju ključni izazov za stabilnost zapadnog Balkana i njima se nužno mora pozabaviti".
"Rešavanjem tih pitanja bi bila otklonjena najveća prepreka za napredak zapadnog Balkana ka EU", ističe EK i podvlači da je "dovršetak sudskih postupaka za zločine tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji presudno važan za trajno pomirenje". Komisija u Briselu kaže da su zemlje regiona nastavile saradnju s Haškim sudom i napominje da bi neka suđenja mogla potrajati do 2014. Izvršno telo EU podvlači da će "političkom voljom, većim sredstvima, daljom regionalnom saradnjom i rešavanjem problema oko izručenja sopstvenih građana, zemlje regiona moći da obezbede da se zadovovolji pravda za hiljade žrtava ratova".

ALBANCI ZA ISTRAGU O LjUDSKIM ORGANIMA

STRAZBUR, 04. oktobra 2012. (Tanjug) Predsednik Albanije Bujar Nišani izjavio je u Strazburu da je albanskom narodu više od drugih stalo da se istraga o izveštaju Dika Martija o kidnapovanju i ilegalnoj trgovini organima uspešno okonča. "Više od svih smo zainteresovani da se sazna istina o tome", rekao je na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), kojom Albanija trenutno predsedava.
Nišani je ovo izjavio odgovarajući na pitanje šefice delegacije Srbije u PS SE Ljubice Vasić. On je istakao da Tirana ima puno poverenje u specijalni Euleksov istražni tim koji ispituje navode Dika Martija da su tokom sukoba na Kosovu 1999. i 2000. godine od zarobljenika uzimani organi i prodavani na ilegalnom tržistu. Nišani je svoje reči potkrepio podsećanjem da je Albanija izglasala zakon kojim ovom timu, koga predvodi Klint Vilijamson, dala puna ovlašćenja da na nenoj teritoriji samostalno sprovodi istražne radnje.Predsednik Albanije se založio za što skoriji prijem Kosova u Savet Evrope.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆA SA PREDSEDNIKOM ITALIJANSKE GRUPE "MAKAFERI" GAETANOM MAKAFERIJEM

BEOGRAD, 04. oktobra 2012. (Tanjug) Izgradnja 10 manjih hidrocentrala na Ibru, vrednih 350 miliona evra, počeće polovinom naredne godine, dogovoreno je danas na sastanku premijera Srbije Ivice Dačića sa predsednikom italijanske industrijske grupe "Makaferi" Gaetanom Makaferijem. To je prvi deo strateškog projekta o izgradnji hidroenergetskih kapaciteta u Srbiji i Republici Srpskoj, vrednog dve milijarde evra, naglasio je Dačić, saopšteno je iz njegovog kabineta.
U razgovorima je istaknuto da se radi o najvećem regionalnom projektu te vrste u Evropi, koji se realizuje strateškim partnerstvom italijanske kompanije "Seći energija", Elektroprivrede Srbije i Elektroprivrede Republike Srpske, a planirana je izgradnja hidrocentrala na Ibru i Drini.U izgradnji hidrocentrala učestvovaće domaća preduzeća, navedeno je u saopštenju.

DINKIĆ I ŽERJAV RAZGOVARALI O ZAJEDNIČKIM ULAGANjIMA

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić i slovenački ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Radovan Žerjav razmatrali su danas u Beogradu mogućnosti zajedničkih ulaganja privrednika dve zemlje na trećim tržištima. Žerjav je rekao da je veoma zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa Srbijom i potvdio da je Slovenija zainteresovana da poveća ulaganja u Srbiji u drvnu i prehrambenu industriju, poljoprivredu i energetiku, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Slovenija je do sada u Srbiju uložila više od milijardu i po evra. Najznačajnija ulaganja Slovenije su u finansijskom sektoru, oblasti osiguranja, prehrambene industrije i graÄ'evinarstva.

USKORO POSLOVNI FORUM PRIVREDNIKA SRBIJE I SLOVENIJE

BEOGRAD, 5. oktobra 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić i slovenački ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Radovan Žerjav dogovorili su danas u Beogradu da se uskoro organizuje poslovni forum privrednika dve zemlje.
Na tom skupu privrednici bi razgovarali o pospešivanju saradnje u oblastima prehrambene, drvne, auto i vojne industrije, u kojima postoji mogućnost formiranja zajedničkih klastera i nastupa ka trećim tržištima, saopštio je Ljajićev kabinet. Ljajić i Žerjav su razgovarali o daljem unapređenju privrednih odnosa dve zemlje, kao i o mogućnostima povećanja obima robne razmene i investicija.