PLENARNO ZASEDANjE GENERALNE SKUPŠTINE UN

NIKOLIĆ RAZGOVARAO SA OBAMOM

NjUJORK, 25. septembra 2012. (Beta) Predsednik Tomislav Nikolić je u Njujorku razgovarao sa predsednikom SAD Barakom Obamom na prijemu za učesnike 67. Generalne skupštine UN. Obama je ocenio da odnosi dve države idu uzlaznim putem i izrazio zadovoljstvo unapređenjem odnosa Srbije i SAD, saznaje Agencija Beta u Njujorku. Predsednik Srbije je obevstio Obamu o naporima Srbije za prevazilaženje teške ekonomske situacije, uz sistemsku i beskompromisnu borbu protiv korupcije, rečeno je Agenciji Beta. Nikolić je ukazao da je korupcija u svetu u vezi sa organizovanim kriminalom i terorizmom a, govoreći o drugim temama, izrazio zabrinutost zbog ubistva američkog ambasadora u Libiji tokom protesta muslimana.

NIKOLIĆ SE SASTAO S BAN KIMUNOM

UJEDINjENE NACIJE, 25. septembra 2012. (Beta) Predsednik Nikolić sastao se s generalnim sekretarom UN Ban Kimunom i ponovio da se Srbija zalaže za rešavanje odnosa Beograda i Prištine mirnim putem i konstruktivnim dijalogom. Kako je agenciji Beta rečeno u srpskoj delegaciji, Nikolić je Banu rekao i da će se Srbija zalagati za afirmaciju uloge UN na svetskoj sceni. Generalni sekretar UN izjavio je da je ohrabren Nikolićevim rečima i iskrenim zalaganjem za mir i stabilnost u regionu. Predsednik Srbije, koji će u Njujorku učestvovati u generalnoj debati na zasedanju Generalne skupštine UN, sastao se u ponedeljak i s predsednikom Kipra Dimitrosom Kristofjasom i preneo mu napore koje Srbija čini u borbi protiv korupcije, kao i za prevazilaženje ekonomske krize. Nikolić je predsedniku Kipra, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova, rekao da Srbija ne odstupa od teritorijalne celovitosti. Kristofjas i Nikolić poručili su da tradicionalno dobre odnose dve zemlje treba unaprediti, naročito na ekonomskom planu. Kiparski predsednik poručio je da prijateljstvo dve zemlje nije ničim uslovljeno i da bi saradnja trebalo da bude nastavljena na svim poljima. Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, koji je u delegaciji Srbije na zasedanju Generalne skupštine UN, razgovarao u ponedeljak s ministrima inostranih poslova Finske, Grčke, Švedske i Hrvatske.

MRKIĆ I VESNA PUSIĆ NISU RAZGOVARALI O TUŽBAMA ZA GENOCID

NjUJORK, 24. septembra 2012. (Beta) Ministri spoljnih poslova Srbije i Hrvatske Ivan Mrkić i Vesna Pusić izjavili su da nisu razgovarali o međusobnim tužbama za genocid i najavili da će se taj problem rešavati tako da interesi obe države budu ravnopravno zastupljeni. Mrkić je novinarima posle sastanka sa hrvatskom koleginicom na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku rekao da nije bilo reči o tužbama za genocid, ali da će ubuduće sve što se tiče odnosa dve zemlje biti rešavano konkretnim rezultatima. "Ima vremena da se priča o tužbama, razgovaraćemo svakako o tome i gledaćemo da interesi i jedne i druge države budu zastupljeni ravnopravno i onako kako dolikuje toj situaciji i tom problemu", rekao je Mrkić. Vesna Pusić je rekla da će se pitanje tužbi za genocid rešavati u budućnosti i na racionalan način.

MRKIĆ S KOLEGAMA IZ FINSKE, GRČKE, ŠVEDSKE...

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić je tokom bilateralnih susreta u Njujorku od svojih kolega dobio uveravanja da će Srbija i dalje imati podršku na svom putu evropskih integracija, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Prvog dana boravka u Njujorku, uoči početka 67. zasedanja Generalne skupštine UN, Mrkić se u ponedeljak sastao sa ministrima spoljnih poslova Finske Erikijem Tuomijom, Grčke Dimitrisom Avramopulosom, Švedske Karlom Biltom i Hrvatske Vesnom Pusić. "Mrkić je dobio od svojih sagovornika čvrsta uveravanja da će Srbija nastaviti da uživa njihovu podršku na putu evropskih integracija", navedeno je u saopštenju. Na sastancima je zajednički ocenjeno da su bilateralni odnosi dobri, sa značajnim potencijalom za produbljivanje saradnje.Šef diplomatije Srbije učestvuje na sednici Generalne skupštine u delegaciji predsednika Tomislava Nikolića. Mrkić je u ponedeljak učestvovao i na Ministarskom sastanku ECOSOCa, kao i na sastancima Nikolića s predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofjasom i generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

JEREMIĆ: USPOSTAVITI PRAVEDNE, SNAŽNE I SPROVODIVE ZAKONE

NjUJORK, 24. septembra 2012. (Tanjug) U Njujorku je danas uoči sutrašnjeg početka generalne debate Generalne skupštine UN održan sastanak na visokom nivou posvećen vladavini zakona na kome je u svojstvu predsedavajućeg Generalne skupštine UN govorio Vuk Jeremić. Ovo je prvi put da u sali Generalne skupštine UN o ovoj značajnoj temi razgovaraju šefovi država i vlada, a nacrt rezolucije koji je usaglašen potvrđuje zainteresovanost svih članica UN za uspostavljanje pravednih, snažnih i sprovodivih zakona, istakao je Jeremić. On je istakao da je tokom razmatranja ove teme od ključnog značaja da se ne izgubi iz vida značaj punog poštovanja jednakosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta članica UN, koje je neophodno da bi se ostvario prvi proklamovani cilj UN a to je očuvanje mira i bezbednosti."Da bi bili efikasni, međunarodni zakoni moraju biti poštovani od svih članica UN, velikih i malih, bogatih i siromašnih. Ako je naš cilj da ojačamo poverenje među zemljama, poštovanje prihvaćenih normi ne može biti dvosmisleno ili selektivno. Svi moraju da znaju da će se svi pridržavati istih principa i pravila," istakao je Jeremić. Prema njegovim rečima, unutar država, pravedna primena zakona je osnov odgovorne vlade. Na međunarodnom planu ona omogućava da se obezbedi predvidljivost delovanja i legitmnost ishoda i ima "suštinski značaj za politički dijalog i saradnju među državama"."Verujem da ovaj sastanak na visokom nivou označava novi ugaoni kamen u globalnom mirovnom procesu. Drago mi je što se on odvija u okviru generalne teme ovogodišnjeg zasedanja - a to je rešavanje međunarodnih sporova i situacija mirnim putem," rekao je.

JEREMIĆ – GOVOR: SRBIJA ZA MIR ZASNOVAN NA MEDjUNARODNOM PRAVU

NjUJORK, 25. septembra 2012. (Beta) Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) Vuk Jeremić izjavio je danas u Njujorku da je Srbija posvećena ostvarenju vizije sveta u kome vlada mir zasnovan na međunarodnom pravu. Jeremić koji je za ovogodišnju Generalnu debatu predložio temu "Rešavanje međunarodnih sporova mirnim sredstvima", istakao je da rešenja mogu biti legitimna "samo ukoliko se odreknemo jednostranih poteza". Jeremić je izrazio uverenje da, kada se strane slože, Generalna skupština UN, putem konsenzusa, može biti "moralni i politički garant onoga što je dogovoreno". Podsetivši da je Srbija, zemlja osnivač UN, krajem 20. veka "potonula u podele i sukobe" i da su "razaranje i bratoubilački rat koji su usledili ostavili duboke ožiljke", Jeremić je istakao da Srbija "danas ponovo stoji pred svetom uzdignute glave". "Odlučni smo u nameri da doprinesemo zajedničkom interesu čovečanstva, kao odgovoran građanin planete posvećen viziji sveta u kome vlada mir zasnovan na međunarodnom pravu", rekao je Jeremić. Jeremić je izrazio nadu da će 67. zasedanje Generalne skupštine, kojem on predsedava, biti zapamćeno u istoriji kao "zasedanje mira". On je kazao da je Generalna skupština, "veliki hram nade za narode sveta", ustanovljena s ciljem da, prvi put, uspostavi "funkcionalni međunarodni sistem koji teži pravdi, garantujući ne samo jednaka prava svim državama, već i jednako dostojanstvo". Njen osnivački dokument, Povelja Ujedinjenih nacija, dodao je Jeremić, obavezuje sve države da poštuju ista pravila i da se pridržavaju istih principa, koji se "moraju primenjivati bez pristrasnosti". "Moramo delovati odlučno, kako se to ne bi desilo. Snažno verujem da je u tome od presudnog značaja jačanje poštovanja jednakosti, suverenosti i teritorijalnog integriteta država članica Ujedinjenih nacija", istakao je Jeremić. To je, kako je dodao, neophodno za ostvarivanje prvog navedenog cilja UN â?" da se obezbede međunarodni mir i stabilnost. Jeremić je ocenio da je jedan od najvažnijih resursa za predupređivanje sukoba održivi razvoj i dodao da će sarađivati sa državama članicama na ispunjavanju tog istorijskog zadatka. Govoreći o zadacima Generalne skupštine u narednom periodu, Jeremić se osvrnuo na agendu za period posle 2015. godine, sproveđenje onog što je dogovoreno na konferenciji Rio+20, pripreme za iniciranje Visokog panela koji će početi sa radom na početku sledećeg zasedanja i osnivanje radne grupe koja će predložiti listu Ciljeva održivog razvoja. Jeremić je istakao i da Generalna skupština, da bi bila uspešna, mora biti dodatno angažovana u diskusiji o globalnom privrednom razvoju, da aktivnije učestvuje u izradi svetske ekonomske agende i da se veći akcenat stavi na rast, zaposlenost, zelenu ekonomiju i pravednije uslove međunarodne trgovine. "Materijalna sudbina naše planete treba da bude određena na inkluzivniji način. Nijedna zemlja ne može da izađe iz siromaštva, ukoliko nema pravo da iskaže svoje stavove", istakao je Jeremić. Najavio je da će tokom ovog zasedanja Skupštine sazvati sastanak na visokom nivou s ciljem da se u narednih nekoliko godina uspostavi mehanizam konsultacije između Generalne skupštine i međunarodnih finansijskih i trgovinskih organizacija, kao i sa grupacijama poput G20.Jeremić je rekao i da će blisko sarađivati s Alijansom civilizacija Ujedinjeni nacija, koja se, kako je ocenio, može bolje iskoristiti za sprečavanje sukoba, a koja je osnovana s ciljem "da se prevaziđu razlike i sukobi između različitih kultura i religija". "Svi osećamo rastuću opasnost koja nam preti od sukoba iz prošlih vremena, ukoliko se budu iznova budili. Vođena od strane Generalne skupštine, Alijansa civilizacija bi mogla da pomogne da se sahrane aveti prošlosti koje su nas suprotstavljale i delile", kazao je Jeremić. Predsednik Generalne skupštine je rekao da namerava da pokrene brojne inicijative kako bi iskoristili znanje i iskustvo civilnog društva, svetskih instituta i akademskih centara. Dodao je da je osnovao svoj Visoki savet, sastavljen od uglednih svetskih državnika koji će mu pomoći u pitanjima kojima će se baviti Generalna skupština. Jeremić je ukazao na promenu geopolitičke slike sveta, koju karakteriše do sada nezabeležen stepen globalne međuzavisnosti i međunarodni poredak koji je sve više podložan promenama i sve manje predvidljiv. Jeremić je istakao tri faktora koja su, po njegovom mišljenju, najvažniji u "sve kompleksnijoj globalnoj jednačini".Prvi je repozicioniranje, odnosno sve više država koje žele da povećaju svoj međunarodni angažman i dobiju značajniju ulogu, pri čemu je sve teže postizanje kompromisa o rastućem broju problema na globalnoj agendi. Drugi faktor koji je istakao jeste činjenica da sredstva za koje se nekad smatralo da ih poseduju samo države, poput kapaciteta da se izazove masovno uništenje, danas postaju sve lakše dostupna i drugim činiocima. Treći faktor, po njegovom mišljenju, jeste težnja za osnaživanjem građanstva i zahtevi ljudi za većim udelom u kreiranju sudbine, što je danas možda najvidljivije u Arapskom proleću na Bliskom istoku.

KOSOVO

STEFANOVIĆ: TOKOM PREGOVORA S PRIŠTINOM NIJE POSTIGNUTO NIŠTA ZA SRBE NA KOSOVU

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Beta) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović izjavio je povodom učešća predsednika Srbije Tomislava Nikolića na sednici Generalne skupštine UN, da će predsednik izneti stavove Srbije o Kosovu, ali da nije tamo otišao da "iznosi stav o platformi o pregovorima" Beograda i Prištine jer nije želeo da se ona "brzopleto donosi". Stefanović je istakao da je će u toku narednih nekoliko nedelja biti napravljena strategija za Kosovo i da je u toku proces izrade platforme i formiranja tima za pregovore s Prištinom. On je ukazao da prethodna vlada nije imala nikakav plan za Kosovo, da tokom pregovora s Prištinom nije postignuto ništa za Srbe na Kosovu i Metohiji, i da do danas građani nisu saznali šta je postignuto u tim pregovorima. "Radi se o političkoj kampanji čiji je cilj bio pobeda na izborima, ali nikakav rezultat nisu napravili", kazao je Stefanović. Ukoliko prilikom paniranog susreta Nikolića i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Srbiji bude ponuđeno da potpiše sporazum o doborosusedskoj saradnji, Stefanović je rekao da to nije moguće jer "nismo susedi". "Treba prvo videti šta u sporazumu piše, ali ako je to ugovor kojim de facto priznajemo nezavisnost to za Srbiju nije prihvatljivo", kazao je Stefanović. On je kazao da će u izradi strategije mogućnost da učestvuju imati šefovi svi političkih grupa, uključujući opoziciju i Demokratsku stranku. Kada je reč o mogućnosti podele Kosova, Stefanović je rekao da se u Sprskoj naprednoj stranci nije o tome razgovaralo, ali da je "tu Ustav veoma jasan". Kada bude doneta strategija, naveo je, može se govoriti i o referendumu "Kosovo ili EU", ali da ne očekuje da će biti takve dileme, pošto je Kosovo sastavni deo Srbije koja će postati deo EU. "Vlada nije razmatrala to pitanje, niko od zvaničnih institucija niakd od nas nije trazio da priznamo nezavisnost Kosova, ne znam zašto bi mi ulazili u hipoteticku pricu i sami sebi nametali teret da treba da prihvatimo nezavisnost Kosova", izjavio je Stefanović.

PAVIĆEVIĆ: TRAŽIMO IZVRŠNU ULOGU EU NA PRELAZIMA

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Beta) Dejan Pavićević, koga je Vlada Srbije zadužila za nastavak tehničkih pregovora sa Prištinom, rekao je danas da je uloga kosovske carinske službe "glavni kamen spoticanja" za Beograd pri primeni sporazuma o administrativnim prelazima. Glavni zahtev Beograda je da carina Euleksa, a ne Prištine, ima izvršnu funkciju na prelazima, rekao je Pavićević za Radio Slobodna Evropa. On je u Briselu, gde će Evropskoj komisiji predati pismo koje potvrđuje nameru Vlade Srbije da sprovede sporazum postignut u februaru o prelazima. Pavićević će učestvovati i u formiranju radnih grupa koje će sprovoditi sporazume i pokušati da izmeni delove sporazuma za koje je rekao da su nepovoljni po Beograd. "Cela poenta integrisane administrativne linije jeste da ne bude kao do sada da vi prođete jedan punkt, pa imate, da kažemo ničiju zemlju, pa drugi punkt, nego će postojati jedan punkt na kojem će zajednički raditi", rekao je on. Prema njegovim rečima, na tim punktovima koji neće ličiti na granicu, biće svi potrebni službenici Beograda, Prištine i EU, pri čemu će Beograd insistirati na izvršnoj ulozi Euleksa. Pavićević je dodao da će Beograd tražiti da isto ustrojstvo važi za sve prelaze sa Kosovom, bez obzira u kom delu Pokrajine. "Mi ćemo se truditi da ne pravimo tu razliku između severa i juga, odnosno da tražimo isto za sve prelaze, međutim ono što je izuzetno bitno to je da na severu Kosova, posebno na prelazima Jarinje i Brnjak, imamo specijalni režim koji će što manje opterećivati srpsko stanovništvo sa severa", rekao je šef beogradskih pregovarača. Na pitanje šta znači specijalni režim, on je kazao:"Sve carinske procedure koje će se vršiti, o kojima tek treba da se razgovara i koje treba da budu opet pod nekim specijalnim režimom obavlja isključivo Euleks. O tome će biti dosta dugih i teških pregovora, ja to očekujem i videćemo sa kakvim ishodom i koliko će oni trajati". Pavićević je kazao da sada razgovara samo sa predstavnicima EU i da ne treba brzo očekivati nove punktove na prelazima sa Kosovom.

PAVIĆEVIĆ: POTPISAO SAM PISMO O KONTROLI PRELAZA S KOSOVOM

BEOGRAD/BRISEL, 24. septembra 2012. (Beta) Dejan Pavićević, zadužen za tehničke pregovore s Prištinom, izjavio je večeras da je u ime vlade potpisao pismo o zajedničkoj kontroli administrativnih prelaza s Kosovom, ali da to ne znači da će sutra na prelazima početi da rade kosovski carinici. "Ovim se, zapravo, otvaraju pregovori o daljoj sudbini sporazuma o zajedničkom upravljanju prelazima (IBM)", rekao je Pavićević u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Brisela. Pavićević je otputovao u Brisel kako bi Evropskoj komisiji predao pismo o zajedničkoj kontroli administravnih prelaza. Prema njegovim rečima, to pismo nije nikakav protokol potpisan s Prištinom, nego znak da Beograd prihvata sporazum koji je postigao prethodni pregovarački tim na čelu s Borislavom Stefanovićem. Pavićević je dodao da predajom pisma Evropskoj komisiji zapravo počinje sprovođenje sporazuma i da je prvi korak formiranje radnih grupa. "U okviru tih radnih grupa mi ćemo pokušati da ispravimo neke elemente dogovora koji su nepovoljni po Srbiju. To je proces koji će da traje", rekao je Pavićević. Kao nepovoljna za Beograd Pavićević je naveo pitanja kosovskih carinika, posebno na prelazima na severu Kosova, kao i nejasnu ulogu Euleksa na tim prelazima.

FILE POZDRAVIO PROTOKOL O UPRAVLjANjU PRELAZIMA

BRISEL, 24. septembra 2012. (Tanjug) Evropski komesar Štefan File pozdravio je danas to što je vlada Srbije potpisala protokol o integrisanom upravljanju prelazima i ocenio da je to konkretak znak političke volje nove srpske vlade da se angažuje u dijalogu sa Prištinom. Kako je navedeno u saopštenju iz Brisela posle susreta Filea i ministra pravosuđa Srbije Nikole Seleakovića, komesar za proširenje je izrazio nadu da će dokument biti uskoro sproveden u delo. On je ocenio da je potpisivanje konkretan znak političke volje nove vlade Srbije da se u potpunosti angažuje u dijalogu s Prištinom radi normalizacije odnosa.

DAČIĆ: NA PRELAZIMA PREMA KOSOVU NIŠTA SE NE MENjA ODMAH

PEĆINCI, 25. septembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se razmenom pisama o sporazumu Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju prelazima, na adminsitrativnim prelazima prema Kosovu ništa neće odmah promeniti.Dačić je rekao da se ništa konkretno na administrativnim prelazima neće promeniti danas, već da je razmenom pisama otvoren put za razgovore i konkretnu primenu dogovorenog.Dačić je novinarima u Pećincima kazao da je Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji zahvaljujući parafiranju protokola o integrisanom upravljanju prelazima i dogovoru o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima. Po rečima premijera, taj sporazum je parafirao bivši šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović još u februaru, ali Beograd nije obavestio Brisel da je to urađeno. Dačih je dodao da Srbija nema drugi izlaz osim da poštuje ono što je prethodno dogovoreno i da je koalicionim sporazumom utvrđeno da se poštuje ono što je prethodna vlada dogovorila. Premijer je podsetio da je dijalog Beogarda i Prištine jedno vreme bio blokiran zbog izbora u Srbiji.

AMBASADOR SAD: SRBIJA TREBA DA IMA NORMALNE ODNOSE SA KOSOVOM

PRANjANI, 25. septembra 2012. (Beta) Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi rekao je danas u Pranjanima da Srbija treba da bude članica EU, kao i da mora da ima "normalne odnose" sa Kosovom. Kirbi je kazao da put ka EU "nije jednostavan", ali da je "jako dobar" za Srbiju. Na pitanje novinara da li će SAD insistirati da Srbija prizna Kosovo, on je kazao da Srbija mora da ima "normalne odnose" sa Kosovom. Američki ambasador je danas u Pranjanima na Suvoboru predao na korišćenje novoizgrađenu sportsku halu čiju je izgradnju finansirala Evropska komanda oružanih snaga SAD sa 640.000 dolara u znak sećanja na spasavanje više od 500 američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Kako su podsetili učesnici svečanosti, pilote je od Nemaca spasavao srpski narod rizikujući svoje živote. "U američkoj javnosti se nedovoljno zna o akciji spasavanja više od 500 američkih pilota u Drugom svetskom ratu u Srbiji jer se Amerikanci na bave mnogo istorijom već budućnošću", rekao je ambasador. Kirbi je naveo da je u Srbiju stigao pre nedelju dana i da je od svih zvaničnika srdačno primljen, te da se nada da će Srbija u budućnosti biti član EU.

SRBIJA – EU

LAJČAK: REFERENDUM "EVROPA ILI KOSOVO" NIJE PAMETNA IDEJA

BEOGRAD, 24. novembra 2012. (Beta) Specijalni izaslanik EU, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak izjavio je da će Srbija za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU morati da učini "dodatne korake". "Pored primene već dogovorenog, za otvaranje pregovora biće potrebno da Srbija načini dodatne korake. Koje konkretno, odlučiće Evropski savet", rekao je Lajčak u intervjuu za Večernje novosti od utorka. Povodom nemačkog zahteva da Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima, on je rekao da ne bi trebalo obraćati mnogo pažnje na to šta pojedinci iz EU govore, nego da su važni mišljenje Evropske komisije i zaključci Evropskog saveta u decembru."Za Brisel je važno da vidimo da u srpskoj vlasti postoji odlučnost da se krene dalje", rekao je Lajčak i dodao da u prvim potezima nove vlasti u Srbiji "vidi dosta predanosti, dosta dobre volje" i izrazio nadu da će ta volja biti pretočena u konkretne rezultate. On je ocenio i da "nisu važni datumi", nego da je ključno da Brisel vidi progres, reforme i predanost Vlade Srbije i svih zvaničnika da se kreće ka evropskim integracijama. "Tu je decembar, pa jun, pa decembar sledeće godine. Nije ni drama ni tragedija, bez obzira na to šta bude odlučio vrh EU", rekao je Lajčak. Za početak, trebalo bi primeniti ono što je dogovoreno za status kandidata, pre svega sporazum o integrisanom upravljanju prelazima prema Kosovu, a onda bi Vlada Srbije i EU trebalo da se dogovore šta su uslovi za datum, dodao je slovački ministar. Upitan da li će Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala članica EU, Lajčak je odgovorio da "taj zahtev u ovom trenutku niko ne postavlja", i podsetio da pet članica EU ne priznaje Kosovo. On je još ocenio da referendum "Evropa ili Kosovo" nije pametna ideja, kao i da, uprkos krizi u EU, ne postoji bolja perspektiva za zemlje zapadnog Balkana od članstva u EU i NATOu.

FILE: OČEKUJEMO OD SRBIJE AKCIONI PLAN REFORME PRAVOSUDjA

BRISEL, 24. septembra 2012. (Beta) Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File rekao je danas u Briselu da EU od Vlade Srbije očekuje da izradi novu strategiju i akcioni plan o načinu na koji će reformisati pravosuđe, od čega će zavisiti njen napredak na putu ka EU, saopštila je Evropska komisija. "Predstojeći izveštaj (Evropske komisije) proceniće kako Srbija ispunjava kriterijume o članstvu. Ključna oblast na koju se očekuje da Srbija bude snažno usredsređena je vladavina prava: kako da se podstakne pravosudna reforma i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala učini efektnijom", rekao je File posle razgovora sa ministrom pravde Srbije Nikolom Selakovićem. File je ukazao da će to biti "suštinska pitanja na koja će Srbija morati da odgovori da bi napravila dalji napredak ka EU". "Ohrabren sam što vidim da su ova pitanja u srcu delovanja novog ministra pravde Srbije i državne uprave. Evropska komisija je spremna da savetuje i podrži Srbiju u tim naporima", poručio je File. File je, takođe, pozdravio protokol o zajedničkom upravljanju granicom (IBM) koji je Beograd potpisao s Prištinom, izrazivši nadu da će doći do njegove brze primene na terenu. "To potpisivanje je konkretan znak političke volje nove vlade Srbije da se u potpunosti ponovo angažuje u dijalogu sa Prištinom kako bi se normalizovali odnosi između njih", rekao je File. Evropski komesar je uverio Selakovića da je Komisija spremna da podrži napore Srbije i omogući stratešku upotrebu pretpristupnih fondova da bi se postigli ti ciljevi. Ministar Selaković rekao je danas novinarima, posle razgovora sa Fileom i generalnim direktorom Generalnog direktorata za proširenje EU, Stefanom Saninom da na njihovom sastanku nije bilo reči o Kosovu. On je kazao da ne očekuje pozitivnu ocenu u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Beograda, navodeći da će od poboljšanja sistema pravosuđa zavisiti i utvrđivanje datuma za početak pregovora o prijemu Srbije u EU. Ministar je rekao da je sa Fileom i Saninom imao "izvanredne sastanke, uz puno uvažavanje i međusobno poverenje" i da im je predstavio teško stanje pravosuđa u Srbiji i "težak portfelj predmeta i problema" njegovog ministarstva. "Predočeno je akutelno stanje, mere na kraći i na srednji rok koje ćemo primenjivati, kako bismo to stanje rešavali, poboljšavali i našu zemlju približavali dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora sa EU", rekao je.

SELAKOVIĆ I KACIN: NEZAVISNO PRAVOSUDjE KLjUČNI IZAZOV ZA SRBIJU

BRISEL, 25. septembra 2012. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin ocenio je danas u razgovoru sa srpskim ministrom pravde Nikolom Selakovićem u Briselu da je uspostavljanje nezavisnog pravosuđa jedan od ključnih izazova nove vlade Srbije. "U narednim mesecima videćemo kako teče implementacija novih mera ministarstva pravde. Neizvesnost koja postoji u procesu reforme pravosuđa se mora što pre okončati kako bi Srbija mogla da napravi konkretan pomak nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 tokom pregovora o članstvu (U Evropskoj uniji)", rekao je Kacin. Kako je saopšteno posle razgovora, Kacin i Selaković razgovarali su o zloupotrebi člana 359 Krivičnog zakona Srbije od strane tužilaštva, pitanju vraćanja neizabranih sudija i tužilaca na funkcije, kao i o formiranju ekspertskih grupa i uključivanju tužilačkih i sudskih veća u proces reforme. Kacin je ocenio da pitanju revizije izbora sudija i tužilaca treba pristupiti sistematično i obezbediti njihovu nezavisnost. "Tužilaštvo predstavlja poseban problem i mi smo danas čuli uveravanja ministra da će se njegovom rešavanju pristupiti nepristrasno i sa dugoročnim planom", dodao je. Kacin je pozdravio najavljene promene Krivičnog zakona Srbije, uključujući i član 359 koji je "bio izvor mnogih i grubih zloupotreba i narušavanja nezavisnosti državnih organa", dodaje se u saopštenju.

SELAKOVIĆ: POZITIVNA OCENA EK SLEDEĆE GODINE

BRISEL, 25. septembra 2012. (Tanjug) Ministar pravde Srbije Nikola Selaković je na kraju svoje prve zvanične posete Briselu izrazio uverenje da će Srbija u toku sledeće godine dobiti pozitivnu ocenu Evropske komisije, ali da u medjuvremenu mora da bude obavljeno još dosta posla.

KREJTON: PRVI POTEZI NOVE VLADE OHRABRUJUĆI

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Beta) Irska daje punu podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, a prvi potezi nove vlade su ohrabrujući, rekla je irska ministarka za evropske poslove Lusinda Krejton. Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić sastala se danas sa Lusindom Krejton čija zemlja 1. januara 2013. preuzima šestomesečno predsedavanje Savetom ministara EU. Po njenim rečima, Irska će učiniti sve da tokom njenog predsedavanja Srbija napravi sledeći veliki iskorak ka EU. "Evropske integracije su prioritet nove Vlade Srbije, što smo i pokazali u prvim koracima koje smo preduzeli", rekla je Grubješić, saopšteno je iz Vlade. Grubješić je istakla da će Vlada Srbije biti realna i posvećena radu, a ne prognozama i licitiranju, kako bi Srbija što pre dobila datum za početak pregovora sa EU.

DEVENPORT: ISPUNjAVANjEM KRITERIJUMA DO DATUMA

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Tanjug) Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport pozdravio je danas rešenost vlade u Beogradu da sprovede reforme i povede Srbiju prema članstvu u EU i podsetio da je za dobijanje datuma početka pregovora sa EU ključno ispunjavanje kriterijuma Evropskog saveta iz marta 2012. godine.

SRBIJA – REGION

SARADNjA JEDINI NAČIN ZA IZALAK IZ KRIZE

BEOGRAD, 24. septembra 2012. (Beta) Udruživanje i saradnja kompanija iz Srbije, Hrvatske i regiona najbolji je način za izlazak iz ekonomske krize, ocenjeno je danas na sastanku srpskih i hrvatskih privrednika u Privrednoj komori Beograda. Ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak kazao je na sastanku da su privrednici dve zemlje otišli mnogo dalje u saradnji od politike i podsetio da je hrvatski Agrokor investirao oko pola milijarde evra u Srbiji. Prema njegovim rečima, privrednici su svesni da je neophodno ukrupnjavanje kompanija u regionu i o tome su već razgovarali u oblasti poljoprivrede. "Ukrupnjivanje kapitala i udruživanje kompanije iz Srbije i Hrvatske potrebno je i u energetici, trgovini i nekim od industrija, kao što su vagonogradnja i brodogradnja", kazao je Kuprešak. On je kazao da su Srbija i Hrvatska, kao i druge države bivše Jugoslavije, tokom proteklih dvadesetak godina deindustrijalizovane i naveo primer da je u industriji u Beogradu nekada bilo 200.000 zaposlenih, a da ih je sada 20.000."Uslov bez kojeg nema bilo kakvog razvoja jesu investicije u industriju i saradnja u regionu", kazao je Kuprešak. Hrvatski amabasador je dodao i da kompanije iz regiona nisu u dovoljnoj meri iskoristili mogućnosti zajedničkog nastupa na trećim tržištima, kako da i Srbija i Hrvatska mogu zajednički da koriste evropske fondove za finansiranje projekata prekogranične saradnje. Kuprešak je pozvao i privrednike Srbije koji žele da investiraju u Hrvatskoj, da mu se lično obrate ukoliko naiđu na bilo kakve prepreke i probleme.

REGION JOŠ NE KORISTI SVE POTENCIJALE

GRAFENEG, 24. septembra 2012. (Tanjug) Specijalni savetnik u Ministarstvu finansija Srbije Dragijana Radonjić-Petrović ocenila je da u zemljama regiona postoji mnogo neiskorištenih potencijala, posebno u oblasti turizma, zbog čega bi se u vremenu ekonomske krize vredelo fokusirati na njihovo otkrivanje i iskorišćavanju, umesto ulaganja i onako nedovoljnih sredstava u razvoj novih.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ: DOBRE EKONOMSKE ODNOSE SRBIJE I NEMAČKE, U DOBRE POLITIČKE ODNOSE

BEOGRAD, 25. septembra 2012. (Beta) Nemačka kampanija Boš (Bosć) postavila je danas u Pećincima, 25 kilometara od Beograda, kamentemeljac fabrike sistema brisača za automobile. U buduću fabriku će do 2019. godine biti investirano 70 miliona evra. Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačih kazao je da će Boš u narednih sedam godina otvoriti 620 novih radnih mesta u fabrici u Pećicnima, prvoj koju ta firma gradi u Srbiji. Dodao je da je već počelo zapošljavanje radnika u budućoj Bošovoj fabrici, da bi se omogućio pravovremeni početak proizvodnje. "Nadam se da je postavljanje kamenatemeljca za Bošovu fabriku dobar znak oporavka srpske privrede i vesnik uspešnije promene srpskog privrednog sistema", ocenio je Dačić. Boš je, po njegovim rečima, analizirao više lokacija u centralnoj i istočnoj Evropi i zaključio da je Srbija najbolji izbor. Dačić je kazao da je, ako se izuzmu energenti, Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i izrazio nadu da će dobri ekonomski odnosi Srbije i Nemačke prerasti i u dobre političke odnose. Direktorka Boša u Srbiji Jovanka Jovanović kazala je da će u prvoj fazi biti izgrađeno 22.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora, a da će probna proizvodnja početi u drugoj polovini 2013. godine, kada će biti zaposleno 60 radnika. Serijska proizvodnja sistema brisača za automobile u Pećincima počeće, kako je najavila, početkom 2014. godine, a u drugoj fazi fabrika će biti proširena za jos 19.000 kvadratnih metara. Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić je kazao da to što Boš kao najveći proizvođač automobilskih delova u svetu gradi fabriku u Srbiji, predstavlja realizaciju strategije Vlade da Srbija bude centar automobliske industrije. Dinkić je istakao da će se u fabrici u Pećincima proizvoditi delovi u godišnjoj vrednosti 250 miliona evra. Vlada Srbije će nastaviti da pruža podršku kompaniji Boš kako bi proširila fabriku u Srbiji na 60.000 kvadratnih metara i zaposlila više hiljada ljudi, rekao je on. Kako je istakao Dinkić, kompanija Boš, koja zapošljava oko 300.000 ljudi, u 2011. godini imala je prihod veći od 50 milijardi evra, što je skoro dva puta više od bruto domaćeg proizvoda Srbije, koji je bio oko 28 milijardi evra. Dinkić je kazao da se vode razgovori i sa drugim proizvođačima iz automobilske industrije i da će u narednim nedeljama i mesecima sa dve kompanije biti potpisani sporazumi u ulaganjima u Srbiji, ali nije precizirao o kojim kompanijama je reč. Kompanija Boš ima sedište u Srbiji od 2006. godine i trenutno zapošljava 85 ljudi. Nova fabrika u Pećincima biće deo Bošove divizije elektropokretača, koja na više od 20 lokacija u svetu proizvodi električne podizače prozora, upravljačke mehanizme, motore za pokretanje sedišta i krovih prozora, module za hlađenje motora i klimu u vozilima,vodene pumpe i ventile i sisteme brisača.

ILIĆ: VLADA NEĆE DOZVOLITI EKSPLOATACIJU NIKLA

BEOGRAD, 24. septembra 2012. (Tanjug) Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić izjavio je da je priroda u Srbiji već dovoljno upropašćena termoelektranama i da vlada neće dozvoliti eksploataciju nikla u našoj zemlji.Ministar je kazao da ne dolazi u obzir eksploatacija nikla na Mokroj Gori, zatim u srcu Šumadije - u okolini Aranđelovca i Topole i drugim delovima Srbije. "Nećemo dozvoliti bilo šta bez velikih garancija i zajedničkog stava države i saglasnosti određenih lokalnih sredina, koje u ovom slučaju ne prihvataju bilo kakve investicije (za iskorišćavanje nikla)", istakao je Ilić odgovarajući na pitanje novinara.On je naglasio da je veliki protivnik te ideje, jer je "Srbija dovoljno upropašćena eksploatacijom uglja, gde nije vršena rekultivacija". "Moramo milisliti na našu životnu okolinu i kao narod treba da budemo zdravi", rekao je dodajući da za eksploataciju nikla sada nema ni para, kao i da vlada o tome nije ni razgovarala.To, prema njegovim rečima, ne bi bilo u skladu sa zakonima koje smo doneli i kriterijumima koje treba da ispoštujemo. Ilić je kazao da "termolektrane kod nas više zagađuju životnu sredinu nego nuklearne elektrane, jer nemaju filtere i sve ono što je neophodno, zbog čega na primer u Obrenovcu dosta ljudi boluje od karcinoma.

KALANOVIĆ: BANKE ŽELE DA INVESTIRAJU U PUTEVE U SRBIJI

KREMS, 24. septembra 2012. (Beta) Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović izjavila je danas da su Erste banka i Evropska investiciona banka (EIB) zainteresovane za finansiranje novih putnih koridora u Srbiji. Kalanović je Agenciji Beta kazala da je na Konferenciji evropskih gradova i regija u Austriji razgovarala sa predstavnicima austrijske bankarske grupe Erste i EIB koji su izrazili spremnost da podrže izgradnju velikih regionalnih saobraćajnica u Srbiji. Ona je ukazala da su te banke zainteresova da kreditima i kroz projekte javnoprivatnog partnerstva finasiraju izgradnju puteva u Srbiji. "Najveće interesovanje su pokazali za podršku projektu izgradnje puta od Novog Sada, sa tunelom kroz Frušku goru, preko Rume, do Šapca i Loznice, i povezivanje sa Republikom Srpskom i dalje sa 'Koridorom pet' ", kazala je Kalanovićeva. Ministarka je kazala da će detalje moći da iznese posle sastanaka sa tim bankama zakazanim za oktobar. "Tada ćemo staviti na sto projekte sa predračunima i obe strane će moći da razmotre različite deonice", kazala je Kalanović i dodala da će nakon toga moći da se kaže šta će Srbija morati sama da finansira kroz direktne zajmove, a šta će biti koncesije. Ona je kazala da je na konferenciji u Kremsu predstavila projekte izgradnje "Evropskog koridora 10" kroz Srbiju i planove za izgradnju takozvanog "Koridora 11" i "Moravskog koridora". "Realizacija tih projekata počeće intenzivnije u proleće 2013. godine", kazala je Kalanović i dodala da su ti putevi i deo evropskih regionalnih projekata. Kalanovićeva je kazala da su učesnici skupa podržali planove Srbije za izradnju putne infrastrtukture. "Dobili smo uveravanja da su to i njihovi prioriteti i da postoji potpuni sklad u planovima Srbije, EU i okolnih zamalja u razvoju transportne infrastrukture. Samo razvoj transporne infrastukture i regionalnih projekata može da dovede do bržeg razvoja privrede", ukazala je Kalanovićeva. Organizator Konferencije evropskih gradova i regija je Institut evropskih regiona (IRE), a uz podršku najviših institucija Evropske unije. Skupu je prisustovalo više od 250 predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti, evropskih i drugih institucija iz više od 20 država Evrope. Tema ovogodišnje konferencije je "Prevazilaženje regionalnih dispariteta" u oblastima zdravstvene zaštite, finansijskih strategija na nivou opština i regija, energije kao i transportne infrastrukture.

SRBIJA OD KINESKE EKSIM BANKE TRAŽI KREDIT OD 850 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 24. septembra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić sastao se danas sa potpredsednikom kineske Eksim banke Liu Liange, od kojeg je, u ime Vlade Srbije, zatražio dugoročni kredit u iznosu do 850 miliona evra, po veoma povoljnim uslovima, za izgradnju autoputeva u Srbiji. Kredit bi se koristio za izgradnju deonica autoputa Obrenovac Ljig na koridoru 11 i autoputa Pojate Preljina (Moravski koridor), čime bi se ubrzala izgradnja autoputa Beograd Čačak i strateškog trougla autoputeva u centralnoj Srbiji, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ukoliko bi takav dogovor bio napravljen, ugovor sa bankom i izvođačima radova bio bi potpisan do kraja godine, a radovi bi počeli 2013. godine. Dinkić je kazao da je Vlada Srbije zadovoljna dosadašnjim tokom radova na izgradnji mosta ZemunBorča, koji grade kineske kompanije. On je naglasio da bi izgradnja autoputeva, koju bi finansirala Eksim banka, bila značajna za veliki broj žitelja Srbije, jer su svi veliki investitori svoje proizvodne kapacitete do sada uglavnom locirali upravo blizu autoputa na koridoru 10, a takođe bi značajno ubrzala privredni razvoj i drugih regiona kroz koje će prolaziti. Predstavnici kineske Eksim banke su istakli da je Srbija jedini strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi, i da su zadovoljni dosadašnjom saradnjom Kine i Srbije, piše u saopštenju Ministarstva finansija. Njihova su očekivanja da će Eksim banka biti efikasna u finansiranju poslova u Srbiji. Vlade Srbije i Kine potpisale su Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture avgusta 2009.