KOSOVO

DAČIĆ: SRBIJA OČEKUJE POMOĆ SAD ZA KOSOVO

BEOGRAD, 20. septembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je danas novom američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju da Srbija očekuje pomoć SAD za postizanje pravednog i održivog rešenja za Kosovo. "Vlada Srbije se zalaže za to da se problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju mirnim putem i dijalogom i očekuje pomoć SAD kako bi se došlo do pravednog i održivog rešenja, uz poštovanje legitimnih ineresa i Srba i Albanaca", rekao je Dačić, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Dačić je novom ambasadoru SAD kazao i da je interes Srbije da uspostavlja dobre partnerske odnose sa SAD, a ambasador Kirbi je istakao da je važan zadatak stvaranje povoljne klime za američke investicije u Srbiji, dodaje se u saopštenju. U razgovoru je takođe ocenjeno da saradnja Srbije i SAD u borbi protiv organizovanog kriminala daje dobre rezultate.

DRECUN: VLADA DA INFORMIŠE ODBOR O NOVOJ STRATEGIJI I TIMU

BEOGRAD, 20. septembra 2012. (Beta) Novoizabrani predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da će to skupštinsko telo tražiti od Vlade da što pre informiše Odbor o novoj strategiji o pokrajini kao i o sastavu novog pregovaračkog tima.
"Prioritet je da nas na jednoj od narednih sednica Vlada informiše o najznačajnijim elementima nove strategije o Kosovu koju priprema", rekao je Drecun agenciji Beta i dodao da će Odbor tražiti i informaciju o tome šta se dešava sa formiranjem novog pregovaračkog tima sa Prištinom.
Odbor, čiju su članovi između ostalih i šef pregovaračkog tima bivše Vlade Srbije Borislav Stefanović i nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardzić, će prema rečima Drecuna, intenzivirati rad kako bi se u tom telu postigao konsenzus o pokrajini i kako bi on bio podrška zvaničnoj politici Beograda koja se tiče Kosova. Drecun je najavio da će Odbor maksmimalnu pažnju posvetiti delovanju i kontroli rada Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Milovan Drecun izabran je danas za predsednika Odbora glasovima članova iz vladajuće koalicije. Njegova kandidatura za predsednika dogovorena je unapred. Protiv izbora Drecuna bili su članovi Demokratske stranke i Liberalno demokratske stranke. Na sednici je najavljeno da će od 1. do 3. oktobra u Srbiji boraviti predstavnici Parlmentarne skupštine NATO.

FITU: NE ISKLjUČUJE SE NI ODRŽAVANjE VANREDNIH IZBORA

PRIŠTINA, 20. septembra 2012. (Beta) Ambasador Francuske na Kosovu Žan Fransoa Fitu (Jean Francois Fitou) izjavio je da je najvažnije da se kosovska strana u razgovorima sa Srbijom o političkim pitanjima oseća lagodno i da EU podržava sva kretanja koja tome vode, ne isključujući čak ni vanredne izbore na Kosovu. U izjavi za dnevnik Koha ditore, Fitu je rekao da zna da ima kritika, neslaganja i razlicictih scenarija za razgovore sa Srbijom, ali je ocenio da je najvažnije da sada nakon odlaska Međunarodne civilne kancelarije političari na Kosovu imaju samopouzdanje, odrede crvene linje i govore u svoje ime.
Francuski ambasador smatra da političke partije treba da budu deo razgovora čak i ako se suprostavljaju dijalogu. "Ja se nadam da ima pokušaja koordinacije. Ima mnogo glasova koji govore o ekipi jedinstva, drugi i o novoj koaliciji. Ja mislim da se ovde radi o sticanju samopouzdanja pred ovim procesom i nadam se da će političke partije koje ne podržavaju dijalog biti deo procesa rasprava", rekao je diplomata. Prema rečima Fitua, čak i održavanje vanrednih izbora je deo demokratskih procesa kojima se ne treba suprostavljati. "U jednom demokratskoj državi može biti izbora u bilo koje vreme. Ako se radi o vanrednim izborima oni su nepredvidivi. Oni ne pitaju za vreme. Govori se o izborima, o novoj koaliciji i sve čemu se ja nadam je da bude koordinacije", kazao je Fitu.

KONUZIN: RUSIJA PODRŽAVA POLITIKU SRBIJE PREMA KIM

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Tanjug) Rusija će nastaviti da podržava politiku Srbije prema Kosovu, a kako će se ta politika formulisati na Srbiji je da odluči, izjavio je večeras odlazeći ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Konuzin.On je u intervjuu za RTS ocenio i da postoji niz mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje dve države kao i da je nova Vlada Srbije vrlo pragmatično pristupila razvoju odnosa sa Rusijom i u tom segmentu.
"U mehanizam donošenja odluka (Srbije) o kosovskoj politici nećemo se ni na koji način mešati, jer kada bismo se umešali preuzeli bismo odgovornost za tu politiku, a to ne želimo", rekao je Konuzin.
"Hoćemo da Srbi sami odrede svoju poziciju i da ta pozicija odgovara interesima onih Srba koji žive na Kosovu", rekao je Konuzin dodavši da - "ako Srbija nađe neka druga rešenja u vezi sa statusom koji Kosovo sada ima, mi ćemo i to podržati".
Govoreći o ekonomskim odnosima dve države, Konuzin smatra da nova vlada "vrlo pragmatično pregovara, predlaže i energično razmatra pitanja i probleme koji se jave i mi već vidimo napredak u unapređenju ekonomskih odnosa"."Zato sam optimista i čini mi se da smo ušli u etapu u kojoj ekonomske odnose podižemo na kvalitativno viši nivo", rekao je Konuzin.

SRBIJA

PRICA: NA BALKANU MOGUĆ MODEL SLIČAN NORDIJSKOJ SARADNjI

BEOGRAD, 20. septembra 2012. (Beta) Model sličan saradnji zemalja severne Evrope mogao bi u budućnosti da bude primenjen na potpisnice Dejtonskog sporazuma, a prvi korak na tom putu je parlamentarna saradnja Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, rečeno je danas na skupu Igmanske inicijative. "Neophodna je politička volja i određivanje zajedničkih interesa i ciljeva. Parlamentarci zemalja regiona mogli bi da zajedno nastupaju na međunarodnim skupovima po pitanjima od zajedničkog interesa", rekla je pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije za multilateralu Slađana Prica na skupu na kojem je predstavljen nordijski model saradnje. Slađana Prica je u beogradskom Medija centru istakla da zemlje regiona nemaju dobru međuparlamentarnu saradnju i zauzela se za njeno unapređenje.
"Nisam čula da je predsednik Hrvatskog sabora pozvan da se obrati Skupštini Srbije i obrnuto. Nordijski model se sastoji u tome da prepoznamo zajedničke interese i ciljeve i da, ako ne možemo da rešimo sva pitanja, bar uspostavimo interparlamentarnu saradnju i zajednički nastupamo na međunarodnim skupovima", rekla je Slađana Prica.
Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović podržava jačanje saradnje parlamenata zemalja regiona i projekat predstavljanja nordijskog modela koji sprovodi Igmanska inicijativa, rekla je Stefanovićeva savetnica Tanja Santrač. Nordijska saradnja obuhvata Dansku, Finsku, Island, Norvešku, Švedsku i autonomne oblasti Faro ostrva, Grenland i Olandska ostrva, i ustanovljena je 1952. godine, kada je uvedena sloboda kretanja ljudi bez pasoša i uspostavljeno zajednočko tržište rada. Igmansku inicijativu čine nevladine organizacije iz zemalja regiona koje su se okupile u cilju pomirenja balkanskih naroda, unapređenja ljudskih prava i podsticanja procesa evropskih integracija.
Generalni sekretar Nordijskog saveta JanErik Enestam rekao je da primena severnoevropskog modela na Balkanu zavisi od političke volje i da je neka rešenja svakako moguće sprovesti i na prostoru bivše Jugoslavije. "I nordijske zemlje su vodile krvave ratove, ali smo uprkos vekovnim ratovima uvideli da možemo uspostaviti uspešan model saradnje. Balkanske zemlje imaju sličnu istoriju, ali sada postoje ozbiljni problemi poput statusa Kosova koji potkopavaju uspešnu saradnju", rekao je Enestam u video poruci emitovanoj na skupu. Ambasador Norveške u Srbiji Ragnar Kamsvog (Kamsvag) rekao je da postoje sličnosti nordijskih i balkanskih zemalja, poput broja stanovnika, ali da se saradnja odvija u sasvim drugačijem kontekstu, jer zemlje severne Evrope dugo nisu ratovale, a i različiti su i ekonomski uslovi.
"Igmanska inicijativa bi pogrešila ako bi preuzela gotova rešenja nordijske saradnje. Politička volja je ključ, a ne institucionalna rešenja. Potrebne su decenije plodne saradnje da bi se stiglo do zajednički prihvatljivih rešenja. Nordijska saradnja je doprinela boljem životu građana, a sličan model mogao bi da bude primenjen i u zemljama potpisicama Dejtonskog sporazuma", rekao je Kamsvog. Direktor novosadskog Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov rekao je da je cilj projekta "nordizacija odnosa na Balkanu" i podsetio da je Igmanska inicijativa tu ideju iznela 14. oktobra 2011. godine na sesiji održanoj u Beogradu.
"Prvi korak u ostvarivanju nordijskog modela bio bi unapređenje interpalalamentarne saradnje, a daleki cilj je osnivanje saveta ministara poput nordijskog, ali i put od 1.000 milja počinje prvim korakom", rekao je Popov. Na skupu je najavljeno da će projekat uskoro biti predstavljen u Sarajevu, a u oktobru u Zagrebu, dok bi sredinom novembra trebalo da bude predstavljen u Podgorici na sesiji Igmanske inicijative na koju su pozvani svi predsednici zemalja regiona. Projekat će biti predstavljen i u Prištini.
Kopredsednik Igmanske inicijative Branko Lukovac rekao je da je na Balkanu u toku smirivanje tla i da ne bi trebalo žurbom kompromitovati ideju nordijske saradnje, i istakao da je važno da je projekat počeo.

DELEVIĆ: ODBOR O PRIPREMAMA ZA INTERPARLAMETARNI DIJALOG

BEOGRAD, 20. septembra 2012. (Beta) Predsednica Odbora za evropske integracije Milica Delević izjavila je danas da je to skupštinsko telo razmatralo pripremu sastanka interparlametarnog dijaloga Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije koji će se u Beogradu održati iduće nedelje. Delević je novinarima u Skupštini Srbije rekla da je Odbor većinom glasova usvojio nacrt teksta zajedničke izjave koja će biti usaglašena sa poslanicima Evropskog parlamenta.
Prema njenim rečim, sastanak interparlamentarnog dijaloga daje osvrt oko koga se poslanici domaćeg i evropskog parlamenta mogu saglasiti a odnosi se na politički proces u Srbiji, na ono što Srbiju očekuje u procesu evropskih integracija, ekonomsku i političku reformu.
"Samu sadržinu izjave imaćemo kada se usaglasimo sa poslanicima EP", rekla je Milica Delević i navela da se sastanak interparlamentrnog dijaloga održava dva puta godišnje jednom u Beogradu i jednom u Briselu. Odbor je na današnjoj sednici razmatrao i aktivnosti u vezi sa izveštajem o napretku Srbije koji se očekuje 10. oktobra.

KIRBI: SRBIJA ME INSPIRIŠE DA VEŽBAM TENIS

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Tanjug) Novi američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi obratio se građanima Srbije preko Fejsbuka i u kratkom video zapisu u kojem je predstavio svoju porodicu i sebe, poručio da ga Srbija inspiriše da još više vežba tenis."Znam da je Srbija iznedrila mnoge sjajne sportiste u raznim disciplinama, na primer u tenisu, i osećam povezanost s vašom zemljom kada se nađem na teniskom terenu. Srbija mi je dobra inspiracija da još više vežbam", naveo je Kirbi u poruci koja je danas objavljena na profilu ambasade SAD na toj društvenoj mreži.
Napominjući da mu je čast što će biti sledeći ambasador SAD u Beogradu, Kirbi je naglasio da će mu prioritet biti podrška unapređenju demokratskih reformi i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, kao i da će se tokom mandata zalagati za dalje jačanje veza Beograda i Vašingtona."Supruga Sara i ja volimo da provodimo vreme u prirodi i jedva čekamo da bolje upoznamo prirodne lepote i bogatu istoriju vaše zemlje", rekao je ambasador Kirbi u poruci snimljenoj uoči dolaska u Beograd i dodao na srpskom: "Hvala vam i vidimo se u Srbiji!"

SRBIJA – EKONOMIJA

BREFOR: ZA IZLAZAK IZ KRIZE NEOPHODNE ŽRTVE

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Tanjug) Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor izjavio je danas da će vlada morati da pravi određene žrtve i kompromise ako želi da ponovo uspostavi ekonomski rast i da izvuče zemlju iz krize.Na Menadzment forumu jugoistočne Evrope u Privrednoj komori Srbije, Brefor je istakao da vlast mora da pokaže jasan smisao za doslednost dok se ne postignu željeni rezultati i da to zahteva drugačiju organizaciju i upotrebu postojećih resursa.
Kako je rekao, njega kao Francuza situacija u Srbiji podseća na 1917. godinu i teško vreme Prvog svetskog rata u toj zemlji kada je sve išlo loše, vojska je bila u rasulu, stanovništvo demoralisano, a ništa što su elite pokušavale da urade nije uspevalo.U takvim izazovima, rešenje je bilo uspostavljanje Svete unije kada su svi segmenti društva uspostavili konsenzus koji se ticao ključnih ciljeva - da svako napravi određenu žrtvu, a političke razlike stavljene su sa strane dok ne prođe teška situacija, naveo je on.
Vlada u Francuskoj se u takvim uslovima fokusirala na tri elementa – jasne ciljeve, doslednost u politici i veći smisao za jednakost i zajedništvo, rekao je Brefor, ističući da Srbija nije u ratu, ali da je ekonomska situacija jako teška.Govoreći o principu jednakosti, on je preporučio srpskoj vladi da ne radi "iza zatvorenih vrata" već da svi moraju da se mobilišu - i biznis, finansijski sektor, sindikati, da se podaci razmenjuju i da svi učestvuju u tome.S tim u vezi dobro je što je oživljena uloga Socijalno-ekonomskog saveta, rekao je Brefor i dodao da vlada mora da jasno postavi ciljeve i da im odredi vremenski okvir - ako se žele investicije odrediti tačno u koju oblast, za koliko treba povećati izvoz i drugo.
Kada se ciljevi odrede, svi se moraju mobilisati da se oni i ispune, dodao je on, navodeći kao dobar primer investiciju "Fijata" na kojoj je radilo dosta institucija.
Takođe, neophodna je doslednost u politici jer u Srbiji u poslovnom okruženju postoji dosta nepredvidljivosti, što je štetno i utiče na kredibilnost politike, naveo je Brefor.

ZA 20 DANA PRVE MERE SAVETA ZA PRIVREDNI OPORAVAK

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Tanjug) Nacionalni savet za privredni oporavak Srbije za 20 dana predožiće Vladi Srbije prve konkretne mere za ekonomski oporavak, najavio je danas član toga saveta Dragoljub Vukadinović.Savet će zatražiti od Vlade Srbije da definiše rok u kojem će te mere biti primenjenje, rekao je on novinarima u Privrednoj komori Srbije na Menadzment forumu jugoistočne Evrope izrazivši očekivanje da će izvršna vlast prihvatiti preporuke saveta.