SRBIJA

JEREMIĆ: GLAVNA TEMA REŠAVANjE SPOROVA MIRNIM PUTEM

UJEDINjENE NACIJE, 18. septembra 2012. (Beta) Rešavanje sporova i sukoba posredovanjem i drugim mirnim sredstvima biće glavna tema srpskog predsedavanja Generalnom skupštinom UN, rekao je večeras predsedavajući Skupštine Vuk Jeremić, otvarajući njeno 67. godišnje zasedanje u Njujorku.
"Nakon skoro 800 godina od Velike povelje o slobodama (Magna Carta Libertatum), mnogi ljudi širom sveta još ne uživaju neka od osnovnih prava pomenutih u tom dokumentu... Upravo iz tog razloga smatram da striktno poštovanje međunarodnog prava i podrška izgradnji pravnih država treba da bude jedna od najvažnijih tema na 67. zasedanju GS UN", rekao je Jeremić.
On je istakao da će ključni prioriteti tokom njegovog jednogodišnjeg predsedavanja biti ispunjavanje Milenijumskih ciljeva, identifikovanje i sprovođenje ciljeva održivog razvoja, kao i osnaživanje uloge Generalne skupštine u rešavanju svetske ekonomske krize i njenih socijalnih posledica. "Mir i bezbednost su preduslovi za stabilnost neophodni za globalni ekonomski rast, održivi razvoj i društveni napredak", istakao je Jeremić.
Novi predsedavajući Skupštine, koji je kasno sinoć od svog prethodnika iz Katara preuzeo dužnost u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, dodao je da će prioriteti biti i aktivniji proces razoružanja, borba protiv terorizma i snaženje mirovnih misija UN.
"Sarađujući još čvršće, poslaćemo jasnu poruku onima koji finansiraju, planiraju i učestvuju u terorizmu da istorija nije na njihovoj strani. Ne smemo nikada pred njima pokleknuti", istakao je predsedavajući Generalne skupštine. Jeremić je predložio da Generalna skupština UN bude moralni i politički garant poštovanja mirovnih sporazuma koje postignu zavađene strane, iskazavši nameru da u vršenju funkcije, kao i njegovi prethodnici, sarađuje sa nevladinim organizacijama, ali i da dodatno otvori Skupštinu prema institutima i međunarodnim akademskim centrima.
On je istakao da je uveren da su UN, uprkos svim slabostima, "ključna adresa za rešavanje rastućih izazova čovečanstva", obećavši da će služiti ciljevima svetske organizacije i poštovati jednakost svih suverenih država članica. "Visok intenzitet promena u savremenom svetu nastaviće da bude obeležje našeg vremena... Koliko god to želeli, UN nisu u mogućnosti da reše sve probleme savremenog sveta preko noći. Ipak, uprkos svim slabostima, koje postoje u svim institucijma koje je osmislio ljudski um, uveren sam da su UN ključna adresa za rešavanje rastućih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo", poručio je Jeremić.
Jeremić, koji će u narednih godinu dana predsedavati Generalnom skupštinom UN, istakao je da je "teško zamisliti svet u kome je bez UN moguće ostvariti mir, progres i dostojanstvo."
U okviru 67. zasedanja Generalne skupštine UN, 25. septembra biće održana generalna debata, koja će tradicionalno početi obraćanjem brazilskog predsednika, odnosno Dilme Rusef, i domaćina, predsednika SAD Baraka Obame. Kao treći govornik najavljen je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Jeremić je pre početka zasedanja za srpsku Prvu televiziju pojasnio da to što će Nikolić govoriti treći nije stvar protokola. "Stvar protokola je samo za prva dva govornika. Sve ostalo se određuje pregovorima, dogovorima. Ovogodišnji dogovor je takav da treći predsednik bude predsednik Srbije. To nije stvar protokola, ali nije bilo ni slučajno", rekao je Jeremić.
Posle Jeremića, koji je pre pozdravnog govora, a u skladu sa pravilima, pozvao sve prisutne na minut "za meditaciju", Skupštini se obratio Generalni sekretar UN, koji je novom predsedavajućem poručio da može da računa "na svu njegovu pomoć".

MRKIĆ RAZGOVARAO S PREDSTAVNICOM OEBSA ZA SLOBODU MEDIJA

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić sastao se danas s predstavnicom OEBSa za slobodu medija Dunjom Mijatović koja je izrazila spremnost da u okviru svojih ingerencija pruži doprinos tokom predsedavanja Srbije tom organizacijom 2015, saopštilo je ministarstvo.
Dunja Mijatović je kao posebno značajna pitanja navela dekriminalizaciju klevete, nerešena ubistva novinara i nasilja prema novinarima i "odala priznanje jasno izraženom stavu Vlade Srbije prema rešavanju ovih pitanja", navodi se u saopštenju.
Ona je informisala Mrkića o očekivanjima od predstojeće Druge konferencije o slobodi medija u regionu jugoistočne Evrope, koja će biti održana u Beogradu 20. i 21. septembra u organizaciji Kancelarije predstavnika OEBSa za slobodu medija i Misije OEBS u Srbiji. Mrkić je ocenio da Dunja Mijatović "svojim delovanjem značajno doprinosi razvoju i demokratizaciji medija u Srbiji i konsolidaciji pluralizma izražavanja i odgovornosti", navodi se u saopštenju.

MRKIĆ I JAMANE ZADOVOLjNI SARADNjOM SRBIJE I JAPANA

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić i prvi zamenik ministra spoljnih poslova Japana Rjuđi Jamane izrazili su danas u Beogradu zadovoljstvo saradnjom dve zemlje i saglasii se da dalje treba unaprediti odnose, posebno u privredi, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Mrkić je izrazio zahvalnost za pomoć koju je Japan pružao Srbiji, "posebno za izuzetno povoljan jenski kredit koji je dodeljen za projekat odsumporavanja dimnih gasova Termoelektrane Nikola Tesla" kao i zadovoljstvo najavom da Japan razmatra pružanje još jednog kredita za projekat tretmana otpadnih voda u Beogradu. Jamane je preneo uveravanja da će njegova zemlja nastaviti da pruža pomoć Srbiji i izrazio nada da će to doprineti povećanju zaposlenosti i poboljšanju ekonomske situacije, saopštilo je ministarstvo.
Mrkić je izrazio zadovoljstvo što je Jamane došao u posetu u periodu kada se obeležava 130 godina od uspostavljanja međudržavnih odnosa dve zemlje koji su započeli razmenom pisama kralja Milana Obrenovića i japanskog cara Međija.

NOVI AMBASADORI SAD, NEMAČKE, MJANMARA I NIGERIJE KOD NIKOLIĆA

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas akreditivna pisma novih ambasadora Mjanmara, Nemačke, Nigerije i SAD.
Predajući akreditive novi američki ambasador Majkl Kirbi rekao je da SAD i Srbija dele iste vrednosti i istu viziju budućnosti Zapadnog Balkana u EU, ali da će Srbija morati da razreši složeno pitanje Kosova ako želi da krene dalje na svom evropskom putu.
Naša je obaveza da zajednički radimo na pronalaženju rešenja za izazove kako bi Srbiji omogućili da ostvari svoju evropsku buducnost. Možete računati na podršku i prijateljstvo SAD, rekao je Kirbi.
Nikolić je rekao da je Srbija posvećena traganju za suštinskim rešenjem kosovskog pitanja, pregovorima sa Prištinom i primeni postignutih dogovora i da od SAD očekuje aktivnu podršku na putu evrointegracije. Novom nemačkom ambasadoru Hajncu Vilhelmu Nikolić je rekao da Srbija očekuje aktivnu podršku i razumevanje Nemačke, u politički osetljivom trenutku u kom joj predstoji donošenje važnih odluka, a posebno kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i procesu evropske integracije.
Ambasador Vilhelm izrazio je očekivanje da će Srbija brzo napredovati u približavanju EU, a Nikolić da se Srbiji na putu ka EU neće postavljati uslovi koji nisu važili za druge države.
Novim ambasadorima Mjanmara Zo Tuni i Nigerije Haroldu Augustusu Kokou predsednik Srbije je, u odvojenim susretima, preneo zahvalnost za principijelnu podršku tih zemalje teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu Srbije i odluke da ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Nikolić je istakao da visoko ceni interes Mjanmara da Srbiji ponudi učešće u vaznim infrastrukturnim projektima, dok je ambasadoru Nigerije preneo želju da dve zemlje uspostave odnose strateške saradnje i unaprede odnose na ekonomskom planu. Predsednik Srbije je dodao i da je dolaskom novog ambasadora Nigerije ponovo počela da radi ambasada te zemlje u Beogradu, posle pauze od deset godina.

SELAKOVIĆ RAZGOVARAO SA AMBASADOROM KINE

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković rekao je danas, tokom susreta sa ambasadorom Kine Džangom Vanšuom, da saradnja dve države, kada je u pitanju bivša srpska vlada, a naročito Ministarstvo pravde, nije bila na najvišem nivou.
Ministar je istakao da se odnosi Kine sa novom Vladom Srbije i novim Ministarstvom pravde i državne uprave, moraju dalje osnaživati i da ti odnosi moraju biti na visokom nivou, kako te zemlje i zaslužuju, navodi se u saopštenju iz Selakovićevog kabineta.
Dodaje se da je Vanšu izjavio da su Kina i Srbija prijateljske zemlje i da Kina u Srbiji prepoznaje partnera. Na razgovoru je istaknuto da Kina razvija saradnju sa Srbijom u svim oblastima, te i u onim koje su u nadležnosti Ministarstva pravde i državne uprave. Ambasador je naglasio da Kina prati razvoj Srbije i da je zainteresovana za dalji nastavak i produbljivanje saradnje.

KIRBI: RADUJEM SE SARADNjI SA NIKOLIĆEM I DAČIĆEM

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Tanjug) Novoimenovani ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi doputovao je u Beograd gde započinje svoj trogodišnji mandat i u prvoj izjavi poručio je da će mu jedan od osnovnih ciljeva biti napredak Srbije na evropskom putu i stabilizovanje ekonomije.

SRBIJA – EU

EK: ČEKAMO KORAKE SRPSKE VLADE U REŠAVANjU MRAČNE EKONOMSKE SITUACIJE

BRISEL, 18. septembra 2012. (Beta) Evropska komisija čeka da vidi šta će učiniti vlada u Beogradu u sprovođenju evropskih reformi i rešavanju "mračne ekonomske situacije" i nudi joj svu moguću saradnju, "iako su izazovi veliki", rekla je danas zvaničnica EK za odnose sa srbijom Mirjam Feran.
Ona je u Evropskom parlamentu, u razgovoru evropskih poslanika sa potpredsednicom srpske vlade Suzanom Grubješić istakla da je, kad je reč o sprovođenju reformi, Srbija u ovoj godini bila u posebnoj situaciji zbog opštih izbora i navela da će to biti uzeto u obzir prilikom izrade godišnjeg izveštaja EK o napretku Srbije u reformama i sprovođenju uslova za napredak ka članstvu u EU.
Suzana Grubješić je u razgovoru s poslanicima Delegacije EP za odnose s jugoistočnom Evropom obrazložila usvojene mere srpske vlade za rešavanje ekonomske krize i posebno naglasila rešenost da se sprovedu nužne dopune reforme pravosuđa i učini bitan napredak u borbi protiv korupcije.
Ona je u razgovoru, kojem je prisustvovao i direktor Kancelarije za evropske integracije u Vladi Srbije Milan Pajević, objasnila da će biti vrlo brzo usvojen akcioni plan za preispitivanje pravosudne reforme, naglasivši da je bitno da Srbija dobije nezavisno i delotvorno pravosuđe.
Potpredsednica vlade Srbije je, odgovarajući na pitanja poslanika EP, navela i da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić politički voditi dijalog Beograda s Prištinom, ali je dodala da ne zna zasad ko će voditi taj dijalog u tehničkoj ravni. Mirjam Feran je istakla da su Evropska komisija i EU u međuvremenu dobili čvrsta uveravanja o pravoj rešenosti novih srpskih vlasti da sprovedu reforme koje vode integraciji u EU.
To su, kako je rekla, u Briselu zvaničnicima Komisije i drugih institucija stavili do znanja predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, a očekuje se uskoro i da ministar pravosuđa Nikola Selaković dođe na razgovore u Brisel. "Ključna pitanja su normalizacija odnosa s Kosovom, glavna stvar je vladavina zakona uz specifično usredsređenje na reformu pravosuđa, imajući u vidu da je posle odluka Ustavnog suda Srbije nužno da se u dogledno vreme vidi kakva će biti nova strategija i kako će se pristupiti pitanju srpskog pravosuđa", rekla je Feran. Ona je dodala da Evropska komisija očekuje da vidi kako će teći bitka protiv korupcije i veoma ceni snažnu predanost nove vlade da se uhvati u koštac s tim problemom.
"To konkretno znači da EK očekuje da deluje strategija za suzbijanje korupcije i da srpske vlasti uskoro usvoje akcioni plan za bitku protiv korupcije", rekla je Feran.
Nadležna za odnose sa Srbijom u EK je istakla i važnost bitke protiv organizovanog kriminala i poštovanja prava manjina. Ona je navela da je nedavno jedna misija EK boravila u Srbiji i povoljno ocenila stanje manjinskih prava, ističući da Srbija upražnjava više standarde za poštovanje prava manjina nego što je to slučaj i u Evropskoj uniji.
Feran je istakla da se u EK pažnja pridaje i naporima srpske vlade da smanji i učini delotvronijom državnu upravu. Funkcionerka Komisije u Briselu je predočila "nužnost poštovanja nezavisnih tela" u Srbiji, a s tim u vezi, istakla je zabrinutost zbog promene zakona o centralnoj banci. Ona je ukazala i na to da je EK "veoma svesna da se sav taj program reformi mora sprovoditi u uslovima vrlo mračne ekonomske situacije". Mirjam Feran je dodala da srpske vlasti jesu donele paket antikriznih mera i da pregovaraju s Međunarodnim monetarnim fondom, dodajući, "da će to biti teško pitanje s kojim se mora uhvatiti u koštac", kao i da je to najbolnije pitanje za narod u Srbiji.
Naglasivši važnost regionalne saradnje, Mirjam Feran, je kao povoljnu činjenicu ocenila nedavne posete srpskog premijera Dačića nekim susednim zemljama.
Ona je podvukla da je u dijalogu BeogradPriština bitno da se sprovedu postignuti dogovori i posebno istakla povoljan korak srpskih vlasti oko regionalnog predstavljanja Prištine.
"To je za nas istinski važan potez koji omogućava da se održavaju regionalni susreti", istakla je Feran. Funkcionerka izvršnog tela EU je zaključila da je Evropska komisija "u stanju očekivanja i nudi saradnju novoj vladi u Beogradu kako bi ona nastavila program koji vodi u EU".
Ona je dodala da su "izazovi veliki". "Ali smo tu da učinimo sve što se može", poručila je Feran.
Suzana Grubješić i Milan Pajević su danas u Briselu razgovarali i s Pjerom Mirelom, direktorom za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji, ali o tome nije bilo nikakvog saopštenja niti izjava za javnost.

VARGA: EU JE REALNOST, SRBIJA NE MOŽE VRATITI KOSOVO

NOVI SAD, 19. septembra 2012. (Beta) Potpredsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga ocenio je da bi eventualno raspisivanje referenduma s pitanjem "EU ili Kosovo" značilo da vlasti u Srbiji nisu spremne da preuzmu odgovornost i donesu realnu odluku.
"Ukoliko bi na takvom prepostavljenom referendumu većina ljudi u Srbiji radije odabrala Kosovo, ni onda Srbija ne bi mogla da povrati Kosovo", rekao je Varga za današnji novosadski Mađar so (Magyar Szo).
Ocenio je da su evropske integracije i članstvo u EU realan i dostižan cilj, dok je borba za Kosovo nerealna. "Dakle, to pitanje je već jedno rešeno pitanje, odnosno više nema pitanja", kazao je Varga.
"Večernje novosti" juče su objavile da će država odlučiti o daljoj kosovskoj politici posle Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i da ako Brisel bude insistirao da Srbija prizna nezavisnost Kosova postoji mogućnost da bude raspisan referendum sa pitanjem Kosovo ili Evropa.

GRUBJEŠIĆ: SPROVEŠĆEMO REFORME U SRBIJI

BRISEL, 18. septembra 2012. (Tanjug) Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić rekla je danas poslanicima Evropskog parlamenta da su srpske vlasti spremne da do kraja sprovedu reforme i obračunaju se sa korupcijom.
Grubješićeva, koja se zajedno sa šefom Kancelarije za evropske integracije Milanom Pajevićem nalazi u poseti Briselu, najavila je da će Vlada Srbije uskoro doneti Akcioni plan za preispitivanje reforme pravosuđa, kako bi se otklonile greške napravljene tokom mandata prethodne vlade.
Na pitanje izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina da razjasni izjavu ministra pravde Nikole Selakovića da reforme pravosuđa neće biti, Grubješić je odgovorila da neće biti sveobuhvatne reforme, nego će se "zadržati ono dobro, a popraviti ono što je bilo loše".
Odgovarajući na pitanja evropskih poslanika u vezi sa borbom protiv korupcije, ona je rekla da se očekuju prvi rezultati istrage vezane za slučaj "Agrobanke", i naglasila da Vlada neće stati na tome. Kada je reč o Kosovu, Grubješićeva je kazala da će politički dijalog s Prištinom voditi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali da ne može precizno reći kada će taj dijalog početi.

SELAKOVIĆ DEŽERU: NEĆE BITI NOVE REFORME PRAVOSUDjA

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Ministar pravde Srbije Nikola Selaković preneo je danas šefu delgacije EU u Srbiji Vensanu Dežeru da neće biti nove reforme pravosuđa, nego će se u kratkom roku popravljati ono što se može i mora popraviti, saopštilo je Ministarstvo pravde.
"Istaknuta je važnost donošenja Strategije i Akcionog plana Ministarstva pravde, kako bi se u narednom periodu što efikasnije otklonile negativne posledice reforme pravosuđa koja je bila sprovođena od 2009. godine", navelo je Ministarstvo pravde.
Selaković i Dežer su razgovarali i o postojećoj mreži sudova, a ministar pravde je istakao da postoje mnoge opštine u Srbiji koje imaju mali broj sudija u odnosu na broj stanovnika i da ta mesta moraju dobiti sudove umesto sudskih jedinica. "Istaknuta je i uloga nezavisnih pravosudnih institucija u Srbiji, kao što su Visoki savet sudstva i Državni savet tužilaca, Pravosudna akademija, koje imaju veliki značaj u srpskom pravosuđu", navelo je ministarstvo.

MERKEL: VRATA EU I DALjE OTVORENA ZA ZEMLjE ZAPADNOG BALKANA

BERLIN, 19. septembra 2012. (Beta) Vrata Evropske unije (EU) su, uprkos trenutnoj krizi unutar EU, i dalje otvorena za sve zemlje Zapadnog Balkana koje budu ispunile uslove nužne za ulazak u ovu integraciju, rekla je danas u Berlinu nemačka savezna kancelarka Angela Merkel.
Kancelarka je ovo izjavila na kratkoj konferenciji za štampu posle razgovora sa predsednikom vlade Hrvatske Zoranom Milanovićem. Na pitanje da li će kriza koja je zahvatila niz zemalja EU uticati na usporavanje procesa evropske integracije Zapadnog Balkana, Angela Merkel je izrazila stav da će države ovog regiona samo uz dalju evropsku integraciju "moći mirno da se dalje razvijaju".
Ocenila je da je "pristupanje EU, čak i ako je u ekonomskom smislu danas ponešto postalo složenije, i dalje nužna varijanta da bismo zajedno mirno živeli".
"Mi ćemo korak po korak, u skladu sa tim kako zemlje budu ispunjavaju nužne uslove, ići dalje. Slovenija je taj put već odavno prošla, Hrvatska ga je takođe suštinski prošla, za ostale su vrata takođe otvorena na isti način, ali naravno sve zemlje moraju da ispune sve nužne pretpostavke", rekla je Angela Merkel. Kancelarka je izrazila uverenje da će Hrvatska 1. jula 2013. godine postati 28. članica EU i da će rezultati monitoringa koji treba da budu objavljeni tokom jeseni i narednog proleća biti povoljni i omogućiti Hrvatskoj da nastavi da ide dobrim putem na kojem je sada.

KOSOVO

STEFANOVIĆ NAJAVIO DRŽAVNU PLATFORMU O KOSOVU

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Tanjug) Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović najavio je da će državna platforma o Kosovu biti predstavljena javnosti u narednih nekoliko nedelja, a čim bude spremna za skupštinsku raspravu, uvrstiće je u dnevni red parlamenta.
"U narednih nekoliko nedelja, državna platforma o Kosovu pojaviće se u javnosti, a kada bude spremna za skupštinsku raspravu, biće mi veliko zadovoljstvo da je uvrstim u dnevni red", rekao je Stefanović i dodao da očekuje da će platforma dobiti najširu podršku javnosti i političkih aktera.
On je kazao da bi platforma za KiM trebalo da predvidi "crvene linije" koje Srbija ne može preći i da, istovremeno, da smernice pregovaračima u predstojećem dijalogu sa Prištinom.
"Cilj je da se obezbedi najšira podrška javnosti, a ne samo političkih aktera. Očekujem da će najveći broj stranaka da se složi sa platformom. Ne bih voleo da to bude pitanje politikantstva, jer je Kosovo izuzetno važno nacionalno pitanje", rekao je on za "Novosti".
Što se tiče pregovora s Prištinom, Stefanović je rekao da za sada ne zna kakav će biti model, i dodao da bi parlament usvajanjem platforme dao "ključne smernice našem timu u nastavku dijaloga, ali to bi bila i svojevrsna podrška pregovaračima".

NE TRAŽIMO PRIZNANjE, VEĆ UGOVOR SA KOSOVOM

BERLIN, 18. septembra 2012. (Beta) Nemački konzervativni političar Andreas Šokenhof (Sćockenhoff) izjavio je novinskoj agenciji Beta da njegova partija ne očekuje od Srbije da prizna Kosovo pre okončanja pristupnih pregovora sa EU, već da sa Kosovom postigne sporazum kojim bi se međususedska saradnja ugovorno uredila. Šokenhof je prošle sedmice prilikom posete Beogradu saopštio koje uslove Srbija treba da ispuni da bi dobila podršku nemačke vladajuće stranke za otpočinjanje pristupnih pregovora za članstvo u EU. U razgovoru sa dopisnicom Bete u Berlinu ukazao je da "nije rekao ništa što sagovornicima u Beogradu nije već odavno bilo poznato".
"Istu poruku smo preneli i prošloj vladi, kao i tadašnjem parlamentu. Ono što je bitno i što mora da bude jasno, jeste da odluku o otpočinjanju pregovora o ulasku u EU donosi Evropski savet i to jednoglasno, a Nemačka je vezana za odluku Bundestaga. Zato nije odlučujuće šta predlaže EU, već da i Bundestag da svoju saglasnost", rekao je Šokenhof, koji je zamenik predsednika poslaničke grupe konzervativaca (CDU/CSU) u Bundestagu. Hrišćanskodemokratska unije (CDU) kancelarke Angele Merkel u Berlinu vlada zajedno sa bavarskom Hrišćanskosocijalnom unijom (CSU) i Liberalima (FDP).
Zapitan da li ugovor koji se očekuje od Srbije i Kosova treba da bude načinjen po uzoru na nemačkonemački sporazum iz 1972. godine, Šokenhof je u razgovoru za Betu ocenio da je reč o različitim situacijama. "Nije reč o ugovoru kakav je bio onaj između dve nemačke države, nije reč ni o kiparskom problemu. Situacije se ne mogu upoređivati. Ja ne govorim ni o priznanju, već o sporazumu Srbije i Kosova u kojem se međususedska saradnja ugovorno uređuje", rekao je Šokehnof.
Istovremeno je naglasio da se ni u kom slučaju "ne očekuje da se ugovor između Srbije i Kosova sklopi pre početka pregovora". "Međutim, ono što očekujemo jeste da do početka pregovora postoji pismena izjava, dakle ne ugovor, već samo pismena izjava da će do kraja pregovora o članstvu te dve zemlje potpisati ugovor", rekao je Šokenhof. "To nije novo, to smo na istovetan način formulisali u razgovoru sa bivšim predsednikom (Borisom) Tadićem, sa bivšim ministrom inostranih poslova (Vukom Jeremićem), kao i sa predsednikom Nikolićem i potpredsednikom (vlade Srbije) Aleksandrom Vučićem", dodao je. Na pitanje da li smatra da bi takav sporazum bio prihvatljiv i nesporan za vladu Kosova, Šokenhof je rekao da su "na isti način i sa istom jasnoćom očekivanja (nemačkih konzervativaca) obrazložena i Prištini".
Dodao je da su "pregovori o Ulasku u EU za Kosovo stvar dalje budućnosti" i da "ako srpska strana ovakav ugovor želi i ako nije njena krivica ukoliko ugovor ne bi mogao da bude sklopljen, onda za to ne bi mogla ni da bude odgovorna srpska strana".
"Mi želimo da Srbija što je moguće pre uđe u EU, želimo da podržimo Srbiju pri tome i da budemo pouzdan partner, ali zato mora da bude jasno koja očekivanja imamo da bismo dali zeleno svetlo na preporuku Evropske komisije (za otpočinjenje pregovora). Ako želimo da Srbija u EU uđe što je moguće pre, onda ne smemo da ostavimo mesta sumnji u pogledu kriterijuma koje CDU/CSU smatraju ključnim za to", naveo je Šokenhof.

RUŽIĆ: REFERENDUM NE BI DOPRINEO REŠENjU KOSOVSKOG PITANjA

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Branko Ružić izjavio je danas da ne očekuje da bi refenrendum sa pitanjem "Evropa ili Kosovo" mogao da doprinese razrešenju kosovskog problema.
"Ne očekujem da bi bilo kakav referendum mogao da doprinese razrešenju jednog takvog pitanja, jer sam uveren da se zvanični stav Srbije nije promenio odnosno da je stav da Srbija nikada neće priznati (nezavisno) Kosovo praktično zacementiran", kazao je Ružić agenciji Beta.
O pitanju dobrosusedskih odnosa,"kako ih oni nazivaju" se može razgovarati i na tom planu se radilo i za vreme prethodne vlade a radi se i sada, kazao je Ružić i dodao da je dovoljna platforma Vlade Srbije i kontinuirana državna politika po pitanju pokrajine kao osnov za nastup Srbije u UN i EU. Današnje Večernje novosti objavile su da će država odlučiti o daljoj kosovskoj politici posle Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a da ako Brisel bude insistirao da Beograd prizna nezavisnost Kosova postoji mogućnost da bude raspisan referendum sa pitanjem Kosovo ili Evropa.

KLIF: ISTOVREMENO POLITIČKI I TEHNIČKI DIJALOG KOSOVA I SRBIJE

GRAČANICA, 18. septembra 2012. (Beta) Ambasador Velike Britanije na Kosovu Jan Klif kazao je danas u Gračanici da je najvažnije da predstojeći razgovori Kosova i Srbije budu na političkom nivou, kao i da se istovremeno nastave razgovori na tehničkom nivou.
Klif je kazao za agenciju Beta da misli da postoji mogućnost da predstojeći razgovori budu na nivou političkog vrha Srbije i Kosova, ali da će to možda ipak biti "više praktično na nekom političkom nivou, a ne na samom vrhu". Povodom medijskih navoda da će u razgovorima na političkom nivou ucestovati i državna sekretarka SAD Hilari Klinton i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Eston, britanski ambasador je odgovorio da ne zna ko će biti medijator, kao i na kom nivou će biti razgovori.
Istakao je da jedino može da kaže da podržava ideju da i Srbija i Kosovo treba da odluče na kom će se tačno nivou odrzati politički razgovori.
Upitan o kojim temama bi se razgovaralo na političkim razgovorima, Klif je ocenio da treba tražiti rešenje za problem severa Kosova.
"Pitanje severa Kosova će biti najvažnija tema. Ne znam da li će to biti prva tema, ali bez rešenja problema severa Kosova, mislim da će razvoj prema Evropi i za Srbiju i za Kosovo biti vrlo, vrlo težak", kazao je Klif za agenicju Beta. Upitan koji bi drugi problem mogao biti razmatran na političkom nivou, jer postoje velike razlike u stavovima o severu Kosova, Klif je kazao da je drugi važan problem "pitanje srpskih bezbednosnih snaga na severu Kosova čije je prisustvo protiv Rezolucije 1244 SB UN", ali i protiv "teritorijalnog integriteta Kosova".
Na pitanje da li politički razgovori treba da obuhvate i pitanje bezbednosti Srba u južnom delu Kosova, kao i pitanje bezbednosti srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu, britanski ambasador je rekao da su pitanja bezbednosti za srpsku zajednicu i za kulturne i duhovne spomenike "vrlo, vrlo važna pitanja". "Siguran sam da će to takođe biti deo razgovora", rekao je on.
Klif je kazao da u Ahtisarijevom planu, a sada u Ustavu Kosova, postoji zaštita za kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve, ali da je i to tema za Srbiju i Kosovo.
Na pitanje o nastavku tehničkih razgovora između Beograda i Prištine Klif je ocenio da je potrebno sprovođenje dosadašnjih dogovora, posebno dogovora o zajedničkoj graničnoj kontroli za koju postoji primer Crne Gore i Albanije, a koja se sprovodi uz podršku EU i OEBSa. Klif je naveo da taj dogovor Srbije i Kosova već postoji i da je samo ostalo pitanje njegovog sprovođenja.

SRBIJA – EKONOMIJA

FIJAT 500L PREDSTAVLjEN U AMBASADI ITALIJE

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) U Ambasadi Italije u Beogradu večeras je predstavljen novi model automobila Fijat 500L, koji se proizvodi samo u Kragujevcu i čija prodaja na srpskom tržištu počinje u subotu, 22. septembra. Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio je na prijemu u ambasadi poželeo da taj automobil povede Srbiju na "put koji će se završiti u velikoj evropskoj porodici". Varikio je izjavio da je u proizvodnju automobila Fijat 500L u fabrici u Kragujevcu uloženo puno rada i hrabrosti, kao i da je postojalo veliko poverenje u ono što donosi budućnost.
"Razlog zbog kojeg je Fijat došao i investirao u Srbiju je to što imamo veliko poverenje i dosta očekujemo od budućnosti Srbije", kazao je ambasador.
Generalni direktor Fijat automobili Srbija (FAS) Antonio Čezare Ferara istakao je da će proizvodnja novog modela fijata imati puno efekta u raznim oblastima privrede u Srbiji i da će ostaviti veliki trag u automobilskoj industriji. "Ovaj automobil je prvi plod našeg rada u Srbiji i otvara put koji nas vodi u neke buduće projekte", kazao je Ferara, podsetivši da je do sada prodato gotovo milion automobila prethodnog modela Fijat 500, a da će novi unapređeni model Fijat 500L biti ponuđen u oko 100 zemalja u celom svetu.
Prijemu u ambasadi prisustvovali su i premijer Srbije Ivica Dačić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.
Dinkić je novinarima rekao da će do kraja godine, prema planu kompanije Fijat biti prodato oko 30.000 automobila i da bi, ukoliko bude prodato sve što je proizvedeno, prihod bio oko 450 miliona evra. Naredne godine planirana je proizvodnja između 140.000 i 160.000 automobila Fijat 500L, što bi Srbiji donelo prihode od izvoza od dve milijarde evra, kazao je ministar.
"To znači da ne postoji nijedna fabrika u Srbiji koja može pojedinačno da da toliki prihod", kazao je Dinkić. Istakao je da će proizvodnja automobila u Kragujevcu imati veliki efekat na srpsku privredu, imajući u vidu da se 80 odsto delova, osim motora za automobil, proizvodi u fabrikama u Srbiji. Prodaja automobila na srpskom tržištu zvanično počinje 22. septembra, a kako je Dinkić rekao, već postoji solidna tražnja. Dinkić je dodao da je u pretprodaji na svetskom tržištu već rezervisano 8.000 automobila, od čega najviše u Nemačkoj.
Varikio, Ferara i Dačić su, posle obraćanja prisutnima na prijemu, otkrili novi model fijat 500L, koji je bio izložen u dvorištu ambasade. FAS je zajednička fabrika države Srbije i italijanskog Fijata koja je svečano je otvorena 16. aprila 2012. godine. Država Srbija u FASu ima udeo od 33 odsto, a Fijat 67 odsto.
Kako je ranije najavila kompanija Fijat, najjeftinija verzija automobila Fijat 500L u Srbiji će koštati 13.490 evra s porezom na dodatu vrednost, a najskuplja 18.690 evra.

USAID: SITUACIJA U PRIVREDI SRBIJE JE KATASTROFALNA

BEOGRAD, 18. septembra 2012. (Beta) Situacija u privredi Srbije je katastrofalna, velikim delom zbog loših uslova poslovanja i skupe birokratije, izjavio je danas direktor Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Džo Lauter (Jo Lauter).
"Verovali ili ne, sve to može da se popravi veoma brzo", poručio je Lauter na prvom predstavljanju rezultata tri istraživanja Projekta za bolje uslove poslovanja o izdavanju građevinskih dozvola, tržištu rada u Srbiji i načinu finansiranja malih i srednjih preduzeća, koja će tek biti objavljena u celosti.
Saradnik na projektu Boris Begović istakao je da bi reforme mogle da podstaknu smanjenje nezaposlenosti, koju je opisao kao najveći problem srpskog društva.
"Reforma tržišta rada treba i mora da se odvija u uslovima recesije", rekao je Begović, inače predsednik Centra za liberalnodemokratske studije (CLDS), dodavši da bi lakše zapošljavanje podstaklo i privredni rast. Kao ključnu reč za potrebnu reformu on je naveo fleksibilnost, objasnivši da je potrebno ostaviti veće mogućnosti za zapošljavanje na određeno vreme, rad na daljinu, kao i za ugovaranje radnog vremena, godišnjih odmora i disciplinskih mera u firmama.
Begović je kao primer loših propisa naveo otpremnine, koje poslodavac mora da isplaćuje za ceo radni staž radnika, a ne samo za vreme provedeno kod njega, i to odmah u celom iznosu.
Prema njegovim rečima, takav sistem možda štiti radnike, "ali sprečava zapošljavanje" jer se poslodavci plaše posledica otpuštanja. Begović je rekao da je predlog BEPa da se omogući isplata otpremnina na šest mesečnih rata, budući da poslodavci otpuštaju kad su ionako u teškom položaju, kao i da otpremnine isplaćuju isključivo za deo staža proveden kod tog poslodavca i da ih ne isplaćuju prilikom penzionisanja. Među predloženim reformama su i pooštravanje uslova za reprezentativnost udruženja poslodavaca i sindikata, umanjenje proširenog dejstva kolektivnih ugovora kako bi se omogućilo slobodno pregovaranje, kao i ubrzanje sudskih postupaka da bi se brže rešili problemi u slučaju kada dođu do suda.
Lider BEPa za regulatorne reforme Dušan Vasiljević je, govoreći o izdavanju građevinskih dozvola po čemu je Srbija prema studiji Svetske banke o uslovima poslovanja 175. od 183. zemlje u svetu, kao veliki probelm naveo loš odnos javnog sektora prema investitorima.
Potrebno je, kako je naveo, uvesti jednu instancu za komunikaciju sa investitorima, za šta bi bila zadužena lokalna samouprava kojoj bi određena ovlašćenja bila preneta.
Saradnik na projektu Djorđe Mančić izneo je primer imaginarne investicije iz koje se vidi da je investitoru potrebno 200 dana da dobije dozvole za gradnju i to ukoliko dobro odabere opštinu, a kao jedan od razloga naveo je proizvoljnost rokova i procedura i nedostatak odgovornosti u nekim javnim institucijama. Među predloženim reformama su i usklađivanje propisa i unapređenje rada javne uprave uvođenjem internih procedura. Lider tima BEPa za razvoj finansijskih tržišta Ana Jolović rekla je da je prema podacima tog projekta u Srbiji samo 40 odsto malih i srednjih preduzeća koristilo zvanične izvore finansiranja, što nije posledica isključivo ponašanja banaka, već loše postavljenog sistema. Među uzroke zbog kojih banke teško odobravaju kredite maloj privredi ona je ubrojala neefikasnost izvršnog postupka, regulatorna opterećenja, nerazvijen nebankarski sektor lizing, faktoring i mikrofinansiranje, kao i nisku tražnju zbog lošeg odnosa prema bankama i nesklonosti riziku.
Savetnik BEP za ekonomska pitanja Entoni Sinkler (Anthony Sinclair) procenio je da između tri i pet odsto novca za finansiranje malih i srednjih preduzeća dolazi od države i da je oko trećina firmi ovog sektora u nekom trenutku primila pomoć od države. Prema njegovim rečima, problem je što država daje taj novac da bi preduzeća rešila probleme koje sama pravi nedostatkom reformi.
Sinkler je istakao i da bi sredstva države trebalo koristiti kao način da se mobiliše novac privatnog sektora, a ne kao zamenu za njega.

KINEZI ĆE GRADITI AUTOPUT POJATE-PRELjINA

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Tanjug) Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović izjavila je danas da je započela pregovore sa Kinezima o izgradnji tzv."moravskog koridora" , odnosno regionalnog autoputa Pojate - Preljina, koji će biti dugačak oko 110 kilometara.
Kalanović, koja je na čelu pregovaračkog tima za utvrđivanje izvođačkog ugovora, rekla za Tanjug da će taj posao biti najverovatnije poveren kineskoj kompaniji "Putevi i mostovi" (Ćina road and bridge corporation), koja već gradi u Beogradu most preko Dunava između Zemuna i Borče.
Kalanović je istakla da će Srbija dobiti od Kineza do sada najpovoljniji kredit za realizaciju tog projekta, koji bi trebalo da bude na 18 godina sa veoma niskom i fiksnom kamatom.
"Cena će biti najeftinija i najpovoljnija za našu zemlju u to budite sigurni", naglasila je ministarka dodajući da se o finansijskim uslovima pregovara sa kineskom Eksim bankom.
Konačno imamo uslove da počinjemo pregovore oko početka realizacije tog autoputa.Formiran je pregovarački tim i mi u narednim danima menjamo dokumentaciju i pregovori se spuštaju na nivo eksperata, sa jedne strane oko utvrđivanja cene i definisanja izvođačkog ugovora i sa druge strane oko finansijskih uslova, rekla je ona.

SRBIJA TREBA DA UNAPREDI POSLOVNU KLIMU I POJASNI PROPISE

BEOGRAD, 19. septembra 2012. (Beta) Glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Indermit Gil izjavio je danas da Srbija treba da stvori dobru investicionu klimu kako bi privukla više investicija. On je na Menadzment forumu JIE koji se održava u Privrednoj komori Srbije kazao da Srbija treba da napravi bilans u finansijskom sektoru i da ne troši tamo gde ne mora.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je i dalje teško započeti biznis i zato je neophodno pojašnjenje brojnih propisa i bolja poslovna klima.
Guverner Centralne banke BIH Kemal Kozarčić kazao je da zemlje u regionu moraju i mogu da rade zajedno i da treba da iznađu način za izlazak iz ove situacije.
"Mislim da se otvara nova stranica u saradnji između BIH i Srbije jer nas puno toga povezuje i upućeni smo jedni na druge", kazao je Kozarić naglašavajući da su BIH, Hrvatska i Srbija najznačajniji spoljnotrgovinski partneri. Predsednik Uprave "Podravka" Zvonimir Mršić rekao je takođe da je jedan od mogućih izlaza iz trenutne teške situacije u kojoj se nalaze privrede zemalja regiona tešnja saradnja u JIE i da vlade to moraju da podstiču. On je dodao da je Srbiji potreban stabilan kurs i da je njegova nestabilnost veliki problem u poslovanju te hrvatske kompanije na srpskom tržištu.
Najavio je da "Podravka" razmatra nekoliko potencijalnih partnera za saradnju ili preuzimanja u Srbiji ali nije precizirao o kome je reč.D