SRBIJA – NEMAČKA

MEDjU USLOVIMA ZA PREGOVORE S EU I UGOVOR S PRIŠTINOM

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Nemačka će tražiti od Srbije da pre početka pristupnih pregovora sa EU potpiše sa Prištinom obavezujući ugovor o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, izjavio je danas u Beogradu visoki predstavnik vladajuće nemačke Hrišćanskodemokratske unije (CDU) Andreas Šokenhof. Šokenhof je na konferenciji za novinare u Medija centru naglasio da će njegova stranka u Bundestagu insistirati na tome da Nemačka zauzme stav da ugovor između Beograda i Prištine bude u pisanoj formi i da do kraja procesa pridruživanja EU svi detalji tog ugovora budu u potpunosti sprovedeni.
On je pozvao Beograd da "aktivno utiče" na ukidanje paralelnih struktura i bezbednosnog aparata na severu Kosova, kao i finansiranja, navodeći da je godišnji finansijski doprinos Beograda severu Kosova, prema nemačkim saznanjima, "veći nego doprinos koji Srbija dobija od EU".
Šokenhov je naveo da će njegova poslanička grupa u nemačkom parlamentu Bundestagu insistirati na sedam uslova koje Srbija mora da ispuni pre početka pregovora o članstvu u EU.
Šokenhof je dodao da zahtevi koje je danas predstavio nisu novi i da njegovi sagovornici u Beogradu nisu bili iznenađeni. Pored pravno obavezujućeg ugovora u pisanoj formi sa Prištinom, među uslovima koje Beograd treba da ispuni nalazi se i sprovođenje akcionog plana potpisanog sa Evopskom komisijom prošle godine, posebno kada je reč o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije na svim nivoima. Nemački političar je naveo i da će Nemačka tražiti vidljive pomake u razjašnjenju onoga šta se dogodilo 2008. godine u Beogradu kada je u znak protesta podmetnut požar u nemačkoj ambasadi.
Kao treći uslov od Srbije se traže jasni signali "u pravcu pomirenja u regionu". Šokenhof je naveo da je izjavom da "nije bilo genocida u Srebrenici" u tom kontekstu učinjen korak unazad jer je Haški tribunal događaj iz 1995. u tom mestu jasno kvalifikovao kao genocid.
CDU će, kao četvrti uslov, postaviti potpunu realizaciju dosadašnjih rezultata dijaloga između Beograda i Prištine i dogovor o nastavku dijaloga izvan već predviđenih tema, kao što su telekomunikacije i energetika.Šokenhov je naglasio da će CDU u Bundestagu tražiti pre donošenja odluke o početku pregovora o pristupanju Srbije Uniji "početak kontinuiranog ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi na severnom Kosovu i njihovog finansiranja".
Šesti uslov biće da Beograd "još više upotrebi svoj uticaj i kontinuirano utiče na Srbe na Kosovu da oni aktivno sarađuju sa Euleksom i Kforom i da doprinose menjanju svesti". On je ukazao da su nedavni napadi na nemačke vojnike na Kosovu apsolutno neprihvatljivi.
Poslednji uslov na kojem će insistirati CDU odnosi se na potpisivanje pismenog sporazuma Beograda i Prištine. Nemački poslanik, koji je zamenik predsednika savezne poslaničke grupe CDU/CSU, dodao je da ne treba praviti poređenja sa Kosovom i Kirpom ili ranijom podelom u Nemačkoj.
Šokenhof je naveo da su svi uslovi pođednako važni i da među njima ne postoji nikakva hronologija niti prioritet, već da svi moraju da budu ispunjeni. Naveo je da uslovi predstavljaju ono što se očekuje od Srbije da uradi u narednom periodu i dodao da je sve što je predstavio izvodljivo ako postoji dobra politička volja za to. On je ukazao da će uslovi, koje je danas predstavio u Beogradu, biti platforma na kojoj će u Bundestagu insistirati poslanička grupa vladajuće CDU/CSU kada pitanje sprpskog članstva u EU dođe na dnevni red. Šokenhof je rekao da će, kada ta platforma bude dobila podršku u nemačkom parlamentu, postati obavezujuća i u istupanjima kancelarke Angele Merkel u Evropskom savetu i stav nemačke vlade.

MRKIĆ SA PARLAMENTARCIMA CDU/CSU O INTEGRACIJAMA U EU

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić razgovarao je danas u Beogradu sa predstavnicima poslaničke grupe CDU/CSU u parlamentu Nemačke o odnosima dve zemlje i procesu integracje Srbije u Evropsku uniju.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, zamenik šefa poslaničke grupe Andreas Šokenhof i savetnik za spoljnu politiku HansJoakim Falenski preneli su Mrkiću stavove CDU/CSU koji se odnose na ispunjenje uslova za otvaranje pregovora Srbije sa EU, kao i da u tom smislu imaju ista očekivanja od nove Vlade Srbije. Šokenhof i Falenski su, kako je saopšteno, posebno istakli podršku njihove poslaničke grupe i Bundestaga u procesu proširenja EU, kao i značaj uloge koji Srbija ima i u tom okviru. Mrkić je ukazao na jasnu orijentaciju Srbije ka članstvu u toj organizaciji i informisao sagovornike o aktivnostima Vlade koje se odnose na ostvarenje svih kriterijuma neophodnih za otpočinjanje pregovora sa EU, uključujući i realizaciju svih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova. Mrkić je naglasio neophodnost da preduslovi za otvaranje pregovora sa EU budu objektivni, jasni i da se ne proširuju i u tom smislu posebno istakao značaj saradnje sa Nemačkom, ukazavši da je neophodno uzeti u obzir specifičnosti koje proizilaze iz istorije i položaja Srbije.
Šokenhof je danas izjavio u Beogradu na konferenciji za novinare da će Nemačka tražiti od Srbije da pre početka pristupnih pregovora sa EU potpiše sa Prištinom obavezujući ugovor o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa. Osim sa Mrkićem, Šokenhof je Beogradu razgovarao sa potpredsednikom srpske vlade Aleksnadrom Vučićem i predsednikom Skupštine Srbije Nebojšsom Stefanovićem.

VUČIĆ SA DELEGACIJOM NEMAČKOG SAVEZNOG PARLAMENTA

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa delegacijom poslaničke grupe Hrišćansko demokratske unije/Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU) nemačkog Saveznog parlamenta, koja je obećala podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Vučić je u razgovoru istakao da je interes Srbije da što snažnije sarađuje sa Nemačkom i potvrdio spremnost Srbije da nastavi dijalog sa Prištinom i ispuni obaveze koje je preuzela prethodna vlada, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Navodi se da su nemački parlamentarci pokazali veliku zainteresovanost za nastavak evropskih integracija i obećali podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i istovremeno naglasili da očekuju napredak u realizaciju dosadašnjih rezultata u procesu dijaloga između Beograda i Prištine.
Na sastanku je bilo reči i o jačanju ekonomske saradnje dveju zemalja, piše u saopštenju.

VUČIĆ: SRBIJA NE MOŽE NAPRED AKO JOJ NEMAČKA BUDE PROTIVNIK

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bez saradnje sa Nemačkom nema razvoja Srbije uprkos uslovima koje ta zemlja postavlja pred Srbiju.
"Ne mogu da delim uverenje onih koji misle da je moguće da Srbija ide napred, a da nam Nemačka bude protivnik. Onaj ko misli da bez Nemačke može biti razvoja Srbije, ja mu kažem ne može", rekao je Vučić u intervjuu beogradskom listu "Danas" od petka. Kako je naveo, uslovi sa kojima je Nemačka izašla pred Srbiju nisu ni idealni ni laki, ali je Nemačka sa njima izašla još ranije javno.
"Oni (Nemačka) su sa tim uslovima izašli još ranije javno, a svi ostali su otprilike sad došli na ono što je kancelarka (Angela) Merkel rekla pre više od godinu dana. Uvek je bolje kad imate stvari na čistac iznete i zato je, ako hoćete, ponekad i lakše s Nemcima razgovarati nego s nekim drugima", rekao je Vučić o uslovima koji se stavljaju pred Srbiju na putu ka Evropskoj uniji.
Vučić, koji se vratio iz posete Nemačkoj, posebno je istakao važnost memoranduma o saradnji nemačke energetska kompanija RWE i Elektroprivreda Srbije. "Sem direktnih investicija, time se ekonomski uvezujemo s Nemcima, što mislim da je od ključnog značaja za našu zemlju u budućnosti i mislim da se sa tim slažu svi u ovoj zemlji. U tom privrednoekonomskom smislu, Nemci svoje saveznike ne ostavljaju. A kad se uvezujete ekonomski i privredno, pa valjda je naš cilj i političko vezivanje za Evropsku uniju. A Nemačka je ključna sila EU", rekao je Vučić. Upitan da li će se menjati način finansiranja javnog servisa Radiotelevizije Srbije i da li će na čelu kuće ostati Aleksandar Tijanić, Vučić je rekao da će rebalansom državnog budzeta biti ostavljen deo novca za finansiranje RTSa, a da se smenom rukovodstva vlada nije bavila.
"Nisam se bavio time (smenom rukovodstva RTSa). Načinom finansiranja Javnog servisa smo ipak delimično morali da se bavimo i biće ostavljen deo novca u rebalansu budzeta, što ne znači da će biti i utrošeno na takav način. Tu će postojati određeni uslovi države", rekao je Vučić. Upitan o istrazi povodom prodaje udela u listu "Politika", Vučić je rekao da će u naredna tri dana biti poznato kako je preuzeto 50 odsto vlasništva nad tim listom.

LjAJIĆ: NEKOLIKO USLOVA BUNDESTAGA "NEMAJU VEZE SA REALNOŠĆU"

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je jutros da su uslovi za dobijanje datuma pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju primena sporazuma u dogovoru Beograda i Brisela i rešavanje preostalih pitanja iz oblasti telekomunikacije i energetike, kao i problema na severu Kosova. Ljajić je za Radioteleviziju Pink kazao da nekoliko od sedam uslova nemačkog Bundestaga za početak pregovora Srbije o članstvu u EU, koji su juče izneti u Beogradu i među kojima su ukidanje "parlalelnih struktura" Srbije na severu Kosova, "nemaju veze sa realnošću".
"To je stav jednog parlamentarca, koji ne treba minimalizovati na bilo koji način, ali mi znamo koji su uslovi za dobijanje datuma pregovora. Da se mi sad više ne zamajavamo šta ko kaže, svaki dan neki parlamentarac izađe u Evropskom parlamentu, dođe Kacin pa nam soli pamet, ovo su uslovi", istakao je Ljajić. Prema njegovim rečima, ispunjavanje uslova o primeni dogovora i rešavanju spornih pitanja iz telekomunikacije i energetike je veoma komplikovano i za to će biti neophodni ustupci Srbije.
"Oni traže u telekomunicijama poseban međunarodni kod 383, sad su zatražili 355 kao Albanija, a mi smo nudili kompromisno rešenje da dobiju međunarodni kod 3815, da se naslanja i na Srbiju i da se pokaže samostalnost sa tim brojem pet. Imamo i problem Telekomove imovine na Kosovu", kazao je Ljajić. On je naveo i da međunarodna zajednica traži da važni energetski sistemi Valač i Gazivode budu deo energetskog sistema Kosova, a to je imovina Srbije. "To su krupna politička pitanja koja neće biti lako rešiti", naveo je potpredsednik Vlade i istakao da za punopravno članstvo niko u ovom trenutku ne može da tvrdi da li će međunarodna zajednica tražiti da priznamo Kosovo ili ne.

DEŽER: STAV NEMAČKIH PARLAMENTARACA SAMO JEDNO MIŠLjENjE

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Beta) Šef Delegacije Evropske uniije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da su uslovi koje su izneli nemački parlamentarci na putu Srbije ka Evropskoj uniji "samo jedno mišljenje" i da će konačnu odluku o pristupnim pregovorima doneti šefovi država i vlada Unije.
"Svi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, ali ima 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova i jeste važno šta će oni reći, ali će odluku o pristupnim pregovorima doneti šefovi država i vlada", rekao je Dežer novinarima u Beogradu.
Dežer je podsetio da Evropska komisija daj predlog o počinjanju pregovora sa državom kandidatom, a odluku o tome donose šefovi država i vlada. Kako je naveo, Beograd i Priština treba da se dogovore kakav dogovor žele da postignu i da li će biti potreban još neki sporazum dve strane. Dežer je rekao da će se krajem meseca sastati predstavnici Beograda i Prištine. Dijalog u Briselu se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Nemački parlamentarci su juče u Beogradu poručili da će Srbija pre pristupnih pregovora sa EU morati da potpiše ugovor sa Kosovom.

SRBIJA – RF

NIKOLIĆ: SRBIJA ĆE NAĆI NAČINA DA SE ODUŽI "VELIKOM DIPLOMATI"

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin organizovao je večeras oproštajni prijem povodom završetka mandata.
Prijemu u ruskoj ambasadi u Beogradu prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je izjavio da će Srbija naći načina da se "velikom diplomati oduži za sve što je učinio da se u Srbiji makar malo lakše i sigurnije živi". Ambasador Konuzin je, obrativši se prisutnima na srpskom jeziku, istakao da u Srbiji ima mnogo prijatelja, partnera, kolega i poznanika.
"Nemam dovoljno srpskih reči da izrazim osećanja koje (supruga) Marina i ja doživljavamo danas", rekao je Konuzin, koji je zatim na ruskom jeziku izrazio zahvalnost svima s kojima je sarađivao tokom svog mandata. "Želim da zahvalim srpskoj vladi. Pod velikim sam utiskom energije s kojom sadašnja vlada radi na razvoju ruskosrpske saradnje", kazao je ruski ambasador.
On je izrazio zahvalnost i prethodnoj vladi, s kojom je Rusija potpisala energetski sporazum i započela rad u toj za dve zemlje prioritetnoj sferi. Na pitanje novinara, Konuzin je rekao da podržava vladu koju je izabrao srpski narod, a da Rusija podržava Srbiju.
Konuzin je rekao da je Nikolić bio među prvim političarima sa kojim se upoznao kada je došao u Beograd u aprilu 2008. godine i da od tog momenta imaju dobre odnose.
Ambasador je istakao da je imao dobre odnose sa srpskim ministarstvima spoljnih i unutrašnjih poslova i podsetio na "pionirski projekat" srpskoruskog humanitarnog centra, koji je, kako je dodao, ove godine pokazao svu svoju efikasnost. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je rekao da je Konuzin potpuno promenio odnos ruskih, ali i svih drugih ambasadora prema Srbiji, uz neke sebi svojstvene gestove, "koji su dolazili iz srca i želje da se Srbija razvija i da odnosi Srbije i Rusije budu što bolji i mislim da nikada nisu bili bolji". "Želim da ambasadoru i srpskom prijatelju Konuzinu poželi srećan put i da mu poručim da ne odlazi u jedinu kuću koju ima, pošto je i ovo kuća u kojoj je bio domaćin a ne samo rado viđen gost", izjavio je Nikolić, istakavši da ga za ruskog ambasadora vezuje duboko i iskreno prijateljstvo.
Prijemu su prisustovali ministri Velimir Ilić, Alisa Marić, Bratislav Petković i Milan Bačević, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, patrijarh Irinej, kao i lideri političkih partija Čedomir Jovanović, Vuk Drašković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Nebojša Stefanović. Među gostima su bili i šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer, mnogi ambasadori i predstavnici kulturnog i verskog života i biznisa.
U okviru muzičkog programa, na prijemu su nastupili Oliver Njego, Jadranka Jovanović, Merima Njegomir i Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena.

SAVETNIK PREDSEDNIKA: U SOČIJU DOGOVORENA SARADNjA U SVIM OBLASTIMA

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Tanjug) Savetnik predsednika Srbije Marko Djurić izjavio je večeras da su predsednici Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u Sočiju razgovarali o unapređenju saradnje dve zemlje u svim oblastima.
Djurić je Tanjugu, na prijemu koji je organizovao odlazeći ruski ambasador Aleksandar Konuzin, rekao da dva predsednika uspostavljaju "jedan kvalitetan lični odnos koji može da znatno doprinese unapređenju naših međusobnih odnosa".On je naznačio da su "ova administracija, i predsednička i vlada", posvećene unapređenju saradnje sa svim zemljama.

SRBIJA – REGION

EP: SLABOSTI NA ZAPADNOM BALKANU UGROŽAVAJU PUT KA EU

BRISEL, 13. septembra 2012. (Beta) Evropski parlament podržava proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan, ali "izražava zabrinutost zbog političke nestabilnosti, krhkosti institucija, rasprostranjene korupcije, organizovanog kriminala, nerešenih bilateralnih pitanja, što sve slabi napredak nekih zemalja ka članstvu u EU". To je navedeno u rezoluciji o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU koju je na tekućem zasedanju, usvojio Evropski parlament.
Evropski parlamentarci naglašavaju da je strategija EU da na Zapadnom Balkanu "pospeše demokratizaciju, stabilizaciju, miroljubivo rešavanje sukoba i društvenoekonomsku modernizaciju".
Ali traži da se EU mnogo snažnije, kroz postupak koji vodi članstvu, uhvati u koštac s tim zabrinjavajućim slabostima na Zapadnom Balkanu, "u skladu s Poveljom UN i uz jačanje svoje ključne uloge u regionu". U rezoluciji je "pozdravljeno preustrojstvo misije Euleks i njeno ponovno usredsređivanje na vladavinu zakon i mandate s izvršnim ovlašćenjima".
Evropski parlament naglašava "očekivanje da će ta misija biti u punoj meri dejstvujuća na celoj teritoriji Kosova, uključujući sever, kao i da će pojačati borbu protiv korupcije na svim nivoima, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala".
Parlament EU traži da se "proces proširenja na Zapadni Balkan pospeši tako što će biti jasnije podstaknut uslovima (za članstvo), uz puni uvid i jasne naznake".
EU treba da "uloži nove, ubedljive i primerene napore da se udahne nova snaga postupku proširenja". I da se, dodaju evropski parlamentarci, "prvenstvo i dalje daje uslovima konstruktivnog političkog dijaloga, dobrih susedskih odnosa, ekonomskog razvoja, jačanje vladavine prava, uključujući jemstvo za slobodu izražavanja, poštovanje manjina, kao i delotvornom suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala".
A to podrazumeva "jačanje efikasnosti i nezavisnosni sudstva, poboljšanje kapaciteta državne uprave kako bi se u delo sproveli evropski zakoni, kao i rešavanje međunacionalne i međuverske zategnutosti, sređivanje položaja izbeglica".
Spoljna politika EU prema Zapadnom Balkanu takođe mora podsticati klimu trpeljivosti i upražnjavanja politika i zakona koji neće izazivati diskriminaciju, uz mere koje vode pomirenju.
U rezoluciji je data "podrška mogućem ulasku u članstvo EU svake evropske zemlje koja ispoštuje i predano upražnjava vrednosti Unije, a koja je voljna i sposobna da ispuni merila i uslove za ulazak u članstvo" evropske dvadesetsedmorice.

DAČIĆ: BEZ NOSTALGIJE U ODNOSIMA SA CRNOM GOROM

PODGORICA, 13. septembra 2012. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da će se sa premijeske pozicije truditi da dovede odnose sa Crnom Gorom do nivoa "kakvi bi oni trebali da budu". Dačić je u izjavi Televiziji Crne Gore kazao da će prema Crnoj Gori voditi politiku "bez nostalgije i želje za povratkom na staro".
"Interes nam je da imamo dobre odnose, bez obzira živimo li u jednoj ili više država", dodao je Dačić. Ministar unutrasnjih poslova Crne Gore Ivan Brajović, koji je zajedno sa Dačićem učestvovao na ministarskom skupu u Sarajevu, ocenio je da su "dobri odnosi policija dve države, preteča dobrih odnosa i na političkom nivou".
Brajović je uveren da će novi premijer Srbije "doprineti razvoju dobrih odnosa" sa Crnom Gorom.

DAČIĆ SE SASTAO SA VALENTINOM INCKOM

SARAJEVO, 13. septembar 2012. (Beta) Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Valentin Incko sastao se danas u Sarajevu sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, kojem je rekao da "Srbija ima važnu ulogu u unapređenju stabilnosti na Balkanu".
Kako se navodi u saopštenju iz Kancelarije visokog predstavnika, Incko je naglasio da Srbija "ima jasan stav o teritorijalnom integritetu BiH" i da treba da nastavi da radi s ostatkom međunarodne zajednice na podršci Dejtonskom sporazumu. Visoki predstavnik je ocenio da je Srbija u poslednjih nekoliko godina "preduzela važne korake na unapređenju pomirenja i jačanju dobrih odnosa" i dao "podršku Srbiji da ostane na tom putu". Dačić se u Sarajevu sastao i sa predsedavajućim Predsedništva BIH, Bakirom Izetbegovićem, na marginama Konferencije "Sigurnost Balkana, tehnologija i obrazovanje".
Izetbegović je istakao da je potrebno inicirati rešavanje bilateralnih pitanja između dvaju zemalja i da je "najbitnije da se počelo sa rešavanjem otvorenih pitanja".
Premijer Dačić je ocenio da je tokom boravka u BiH imao veliki broj značajnih sastanaka i ponovio da je potrebno da zemlje bivše Jugoslavije pomažu jedne drugima, i da "nikada više ne sme biti ratova i sukoba na Balkanu"."Jedini cilj je budućnost, a sadašnjost treba biti put za budućnost", kazao je Dačić.

DAČIĆ I LAGUMDžIJA O REŠAVANjU OTVORENIH PITANjA

SARAJEVO, 13. septembra 2012. (Beta) Premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas u Sarajevu sa ministrom inostranih poslova BiH Zlatkom Lagumdzijom o rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje. Dačić i Lagumdzija su se složili da bi trebalo pokrenuti Međudržavni savet za saradnju Srbije i BiH, koji se poslednji put sastao 2005. godine ali do danas nije počeo sa radom.
Razgovaralo se i o uspostavljanju međudržavnog mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, a najavljeno je i potpisivanje međudržavnog ugovora koji se odnosi na pitanja zdravstva.
Dačić je ponovio da dve zemlje imaju mnogo zajedničkih interesa, te da trebaju zajednički da nastupaju pred Evropskom unijom.
Premijer Srbije je poručio da će Srbija biti faktor mira, stabilnosti i sigurnosti u regionu. "Sarajevo se ne treba ljutiti na Beograd kada ima specijalne odnose sa Banjalukom, kao što se i Banjaluka ne treba ljutiti kada Beograd ima specijalne odnose sa Sarajevom i to zato jer je Srbija garant Dejtonskog sporazuma koji definiše Republiku Srpsku kao ravnopravni entitet u okviru BiH", rekao je Dačić. Premijer Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić boravi u Sarajevu gde je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji o borbi protiv sajber kriminala.
Na marginama sastanka je sinoć održan i trilateralni sastanak ministra sigurnosti BiH Sadika Ahmetovića, ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Ivana Brajovića i premijera Vlade i ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivice Dačića. Predstavnici tri zemlje razgovrali su o prekograničnoj saradnji i uspostavljanju zajedničkog centra za policijsku saradnju BiH, Srbije i Crne Gore u Trebinju. Izražena je nada da će na idućem susretu, kojem je domaćin Crna Gora, ovaj sporazum biti i potpisan. Dačić se juče u Sarajevu sastao i sa predsedavajućim Veća ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i poručio da "prošlost ne možemo izmeniti, ali se možemo potruditi da nam budućnost bude bolja". "Ne postoje narodi koji su međusobno bliži nego što su to oni koji žive u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji", rekao je Dačić i istakao da će "Srbija i Vlada Srbije učiniti sve da ovaj deo sveta ne bude više poznat po sukobima nego po regionalnom miru i stabilnosti".

DAČIĆ I JANKULOVSKA: DOBRA SARADNjA DVEJU DRŽAVA

SARAJEVO, 14. septembra 2012. (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije i minister unutrašnjih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas na marginama međunarodne konferencije posvećene borbi protiv sajber kriminala sa makedonskom koleginicom Gordanom Jankulovskom. Dačić i Jankulovska su ocenili da su odnosi dve zemlje dobri i složili se da su kao susedi usredsređeni jedni na druge zbog čega je potrebno proširiti međusobnu podršku i pokrenuti nove inicijative. Jankulovska je posebno istakla značaj prekograniče saradnje, uključujući inicijativu da građani granicu između dve zemlje mogu da prelaze samo uz biometrijsku ličnu kartu.
"Dosadašnja saradnja se pokazala kao uspešna", zaključila je makedonska ministarka.
I Dačić je potvrdio da postoji dobra saradnja sa makedonskim Ministarstvom unutrašnjih poslova."Svih ovih godina smo se trudili da razvijamo dobre odnose, unapredili smo našu pravnu regulativu, potpisali vise sporazuma. Mislim da su svi sporazumi bili u interesu naših građana I interesu zajedničke borbe protiv kriminala", rekao je Dačić. Kako je najavio, Srbiju i Makedoniju će u vremenu koje dolazi čekati otvaranje dodatnih graničnih prelaza i dalja borba protiv kriminala.

KOSOVO

EULEKS: TURSKA ODBIJA DA UHAPSI HIRURGA SONMEZA

PRIŠTINA, 14. septembra 2012. (Tanjug) Euleks je nezadovoljan saradnjom sa policijom Turske, koja odbija da postupi po poternici Interpola i uhapsi hirurga Jusufa Sonmeza, osumnjičenog za trgovinu ljudskim organima na Kosovu u slučaju "Medikus", rečeno je agenciji SRNA u Kancelariji Euleksa u Prištini.

VULIN: STRANE MISIJE DA BUDU POKROVITELjI POPISA NA KIM

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Tanjug) Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je pre nekoliko dana najavio da će uskoro biti održan popis da bi se utvrdilo koliko tačno Srba živi u južnoj pokrajini, u intervjuu za današnju "Politiku" izrazio je očekivanje da se u to aktivno uključi i međunarodna zajednica. Vulin kaže da se prenebregava činjenica da je Srbiji važno da se utvrdi koliko Srba živi u pokrajini, "kako žive, kakva je njihova imovina, nego da se odmah njegovoj nameri pripisuju politički motivi".
"Iznad svega moja ideja s popisom jeste da se omogući efikasna distribucija svega onoga što država Srbija odvaja za svoje ljude na Kosovu i Metohiji", dodao je on.
Vulin je rekao i da "bez informacije koliko nas i kako živimo tamo, sa kojim motivom, mi ne možemo efikasno da pomažemo ljudima da žive bolje" i istakao da, naravno, očekuje da se u tu "verifikaciju aktivno uključi i međunarodna zajednica". On je kazao i da je siguran da međunarodna zajednica može da pronađe svoj interes u saznavanju faktičnog stanja na terenu. Na pitanje da li bi popis pomogao u rešavanju pitanja imovine, Vulin kaže da je čitav niz stvari tu povezan.
"Imamo više od 33.000 zahteva za naknadu štete ili povratak u posed stambenih jedinica koje su otete, uništene ili ostećene, a pripadaju Srbima", nastavio je Vulin."Bilo bi vrlo korisno da znamo da li su ti Srbi živi, gde žive, da znamo da li su možda u tim stanovima ili možda žive kraj njih i gledaju svoju imovinu koju ne mogu da vrate. Ili su možda raseljeni negde u centralnoj Srbiji ili su otišli na drugi kraj planete. Očekujem od međunarodne zajednice da baš u tome pronađe svoj interes i da nađemo zajedničko rešenje kako da dođemo do njega", zaključio je Vulin.
On kaže da želi "saradnju sa međunarodnom zajednicom povodom tog pitanja, kao i povodom svih pitanja"."To je stvar koju rešavamo u dogovoru i na čitavom prostoru KiM uz pokroviteljstvo međunarodne zajednice. To su podaci koji neće biti svojina jednog naroda, nego će biti svojina čitavog sveta", pojasnio je on. Što se tiče zloupotreba kosovskog dodatka, Vulin kaže da, kako bi se to izbeglo, "popis je jako dobar mehanizam i dobar korak da saznamo gde smo, kako živimo i onda pomažemo ljudima".

ŽBOGAR: EU PREUZIMA VEĆU ULOGU NA KOSOVU

PRIŠTINA, 14. septembra 2012. (Beta) Specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar rekao je danas u Prištini da posle okončanja nadgledane nezavisnosti Kosova, EU preuzima veću ulogu i odgovornost za situaciju na Kosovu, posebno vezano za položaj Srba na Kosovu.
"Kosovo hoće da se približava Evropskoj uniji i na tom putu će se gledati ukupna situacija, kako se implementiraju prava uopšte i prava manjina. Tako ćemo, dakle, nastaviti nadgledanje situacije manjina, posebno Srba na Kosovu", rekao je Žbogar za agenciju Beta. On je, međutim, naglasio da EU nema moć da ukazuje Kosovu šta da radi, ali da će, pošto Kosovo hoće da ide ka EU, imati mogućnost da sugeriše šta se očekuje da Priština uradi na tom putu.
U vezi s nedavnim imenovanjem srpskog novinara za privremenog direktora TV kanala na srpskom jeziku u okviru Radiotelevizije Kosovo mimo konkursa i plana Martija Ahtisarija, Žbogar je izrazio neslaganje s tom tvrdnjom. "Sada imamo taj zakon (o srpskom TV kanalu) i važno je kako će se implementirati. Svi moramo raditi na tome da se taj TV kanal na RTK na srpskom jeziku osnuje kao nezavisan kanal. Da ga tako srpska zajednica na Kosovu prihvati", kazao je on.
Žbogar je dodao da je imenovanje direktora privremeno rešenje kako bi se počelo s uspostavljanjem tog TV kanala. On je istakao da je u interesu svih, a posebno Srba da se angažuju oko tog TV kanala kako bi on zaista postao nezavistan kanal za Srbe na Kosovu i kako bi realno informisao o položaju Srba koji žive na Kosovu. "Naš je interes da to bude pravi kanal, srpski TV kanal, prihvaćen u srpskoj zajednici", kazao je.

SRBIJA

VUČIĆ RAZGOVARAO SA MERI VORLIK

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić danas je u razgovoru sa ambasadorkom SAD Meri Vorlik, koja završava svoj mandat u Beogradu, naglasio je da će Vlada Srbije nastaviti da sarađuje sa SAD u cilju daljeg unapređenja odnosa dveju zemalja u svim oblastima. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, na sastanku su razmatrane i mogućnosti daljeg unapređenja ekonomske saradnje i novih američkih investicija u Srbiju.
Ambasadorka Vorlik je istakla da je u prethodne dve i po godine postignuto mnogo u domenu bilateralnih odnosa, kao i napretka Srbije u procesu evrointegracija, u čemu ima punu podršku SAD.

OEBS: EKONOMSKA KRIZA VEĆI BEZBEDNOSNI RIZIK OD KOSOVA

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Tanjug) Ambasador OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos izjavio je da je Srbija načinila važne korake na putu ka EU i ocenio da je ekonomska kriza i politička kriza u Evropi veći bezbednosni rizik od krize na Kosovu. Kipreos je, gostujući na RTS, istakao da je Kosovo više pitanje stabilnosti nego bezbednosti i da će ono postajati sve manji bezbednosni rizik kako se zemlje regiona budu približavale EU. S druge strane, on je ocenio da, ukoliko ne bude brzog odgovora na političku krizu u Evropi, koji se odnosi na sprovođenje mera i reformi u društvima Jugoistočne Evrope, to pitanje bi moglo da postane bezbednosno, jer ekonomska kriza, kako je rekao, očigledno nosi takve rizike. "Ne govorim isključivo o ratu, ali može biti efekata destabilizacije... Ovo je fantastični scenario, ali vlade moraju brzo da preuzmu mere u tom pravcu", kazao je Kipreos. Prema njegovim rečima, nastavak proširenja EU je ključ rešenja problema, jer u regionu ne postoji ni jedna zemlje koja ne želi integraciju EU.
"Svi žele da budu deo istog kluba, svi imaju iste težnje i kreću se ka tom cilju", kazao je Kipreos.
Kipreos je naglasio da bi zajednička budućnost u EU trebalo da bude baza za rešenje kosovske krize. Na konstataciju da se na tom putu više ustupaka traži od Srbije, nego bilo koje druge zemlje i da dijalog, kada je Srbija u pitanju, počinje sa porukom Zapada da treba prihvatiti realnost na Kosovu, Kipreos je rekao da "Srbija mora da prihvati stvarnost"."Ne možete da rešite međunarodne ili nacionalne probleme, zovite ih kako hoćete, a da ne prihvatite stvarnost... Za uspešnu diplomatiju, da bi se zaštitili interese zemlje, morate da prihavatite činjenice i bazirate diplomatske napore na njima. Bojim se da je greška nas na Balkanu što smo toliko opsednuti istorijom i žvimo više u prošlosti nego u budućnosti. Moramo se više okrenuti budućnosti, naša prošlost ostaje tamo gde jeste", istakao je Kipreos odgovarajući na pitanje da li razume istorijsku važnost Kosova i Metohije za srpski narod.
Govoreći o koracima koje Srbije treba da preduzme u naprednom periodu, Kipreos je rekao da reforma pravosuđa traži mnogo više rada."To je slaba tačka", ocenio je Kipreos i dodao da treba raditi na vraćanju poverenja između sudija i tužilaca i lidera u pravosuđu.

VORLIK: NOVA VLADA TREBA DA NASTAVI PRIBLIŽAVANjE EVROPI

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Beta) Srbija je u poslednjih nekoliko godina ostvarila veliki napredak u reformama, saradnji s Hagom i u odnosu s Kosovom što je rezultiralo statusom kandidata za članstvo u Ecropskoj uniji, a nova vlada treba da nastavi započeti posao u približavanju Evropi, ocenila je američka ambasadorka Meri Vorlik kojoj je danas poslednji radni dan u Beogradu.
U intervjuu agenciji Beta, Vorlik je istakla da su SAD privržene saradnji sa Srbijom i izrazila uverenje da će bez obzira ko bude izabran za novog predsednika SAD, Vašington nastaviti da podržava integraciju Zapadnog Balkana i Srbije u EU. Kao događaje koji su obeležili njen mandat u Beogradu, od stupanja na dužnost krajem 2009, Vorlik je izdvojila dobijanje statusa kandidata za clanstvo u EU, hapšenje poslednjih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadzića i početak dijaloga Beograda i Prištine. "Ostvaren je veliki napredak u završavanju važnih ekonomskih i političkih reformi. Srbija je dobila status kandidata za clanstvo u EU. Ispunjene su obaveze u saradnji s Haškim tribunalom hapšenjem Mladića i Hadzića, što je bilo beoma važno. Započet je dijalog s Prištinom koji je dao nekoliko sporazuma što će pobljšsati živote ljudi na terenu", rekla je Meri Vorlik na pitanje da uporedi Srbiju na početku i na kraju svog mandata. "To su neki od ključnih rezultata prethodne srpske vlade i nova vlada može nastaviti evropsku agendu, za koju znam da joj je snažno privržena", rekla je Meri Vorlik ocenivši da je "nova vlada u dobroj poziciji da sprovede evropsku agendu".
Meri Vorlik je rekla da je na planu odnosa SAD i Srbije u poslednjih nekoliko godina ostvaren napredak i kao primere navela odnose vojski dve zemlje, kao i poboljšanje ekonomskih odnosa uprkos povlačenju Jues stila (US Steel). Vorlik je rekla da je Jues stil izvukao Sartid iz bankrota, stvorio više hiljada radnih mesta i investirao stotine miliona dolara u Srbiji, a da se povukao isključivo zbog globalnog ekonomskog okruženja i gubitaka koje je imao duže vreme.
"Ako postoje zabrinutost zbog privatizacije, to treba pogledati i ispitati u skladu s činjenicama i vladavinom zakona", rekla je Meri Vorlik na pitanje da li će američke vlasti sarađivati u ispitivanju privatizacije Sartida. Upitana šta bi bio znak da se u Srbiji vodi ozbiljna borba protiv korupcije, ambasadorka SAD je rekla da je zbog poverenja javnosti i poslovnog okruženja važno temeljno sprovesti istrage i završiti procese u skladu s vladavinom zakona. "To je očigledno više od hapšenja. Kao što sam rekla, temeljna istraga, a ne suđenje ljudima pred sudom javnosti, već postupanje na logičan način, na osnovu dokaza i vladavine zakona", rekla je ona. Vorlik je podsetila da je vlada SAD drugi najveći donator u Srbiji s više od 843 milion dolara u poslednjih 10 godina i navela da je američka agencija USAID aktivna u mnogim oblastima podršci ekonomskog rasta, poljoprivrede, civilnog društva i izgradniji snažnih institucija.
"Ima još prostora za unapređenje odnosa i poverenja sa SAD. To je oblast koju sam mnogo naglašavala i to će ostati naš prioritet", rekla je Meri Vorlik i navela da su SAD pored važnog posla pomoći srpskoj vladi i srpskom narodu, veoma posvećene humanitarnoj pomoći.
Američka ambasadorka je dodala da se trudila da promeni viđenje SAD u srpskoj javnosti i izrazila nadu da će "vremenom ljudi u Srbiji prepoznati SAD ne samo kao veliku i važnu zemlju koja pruža pomoć, već i kao i iskrenog prijatelja i partnera". Vorlik je podsetila na poruke koje je potpredsednik SAD Džozef Bajden preneo u Srbiji i drugim zemljam regiona pre njenog dolaska u Beograd, u maju 2009.
"Mislim da je doneo veoma snažnu i pozitvnu poruku da SAD snažno podržavaju Srbiju i njene evrointegracije uprkos našim razlikama oko Kosova. Založio se da SAD urade sve što mogu da se ojačaju naši odnosi sa Srbijom i srpskim narodom", rekla je ona.
Na pitanje o mogućoj promeni spoljne polittike SAD posle novembarskih predsedničkih izbora, Meri Vorlik je rekla da "postoji snažan konsenzus u SAD i kod saveznika u Evropi da se nastavi naporan rad privođenja kraju nezavršenog posla integracije celog regiona u Evropu".
"Uverena sam takođe da će adminstracija SAD ostati posvećana jačanju veza SAD i Srbije. Mnogo Srba živi, studira i putuje u SAD i posvećeni smo da uradimo šta možemo na pomoći, ali i građenju međuljudskih veza. Očekujem da će biti snažnog kontinuiteta u smislu naše politike prema Srbiji i Zapadnom Balkanu", rekla je ona. Govoreći o slučaju Vikiliks i objavljivanju poverljivih diplomatskih depeša Vorlik je ocenila da je to "izazvalo oziljnu štetu u odnosima i poverenju" koje su SAD razvijale s vladama i pojedincima. "Vikiliks je bio napad na međunarodnu zajednicu i naša savezništva i partnerstva i veze poverenja koje smo razvijali s prijateljima i kolegama širom sveta", rekla je Vorlik.
Za novog američog amasadora u Srbiji Majkla Kirbija, koji bi trebalo da dođe do kraja septembra, Vorlik je rekla da dolazi posvećen "razvijanju bilateralnih odnosa, razvijanju ekonomskih i trgovinskih veza, kao i pomaganju evrointegracija Srbije". Na pitanje šta bi preporučila da se vidi u Srbiji, buduća generalna konzulka SAD u Melburnu navela je da su joj u najboljem sećanju ostali arheološki lokaliteti, lepe crkve i manastiri, kao i prirodne lepote poput Kopaonika i Djerdapske klisure.

SRBIJA – EKONOMIJA

MALE SANSE DA MMF SRBIJI U OKTOBRU ODOBRI ARANZMAN

BEOGRAD, 14. septembra 2012. (Beta) Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je jutros da su male šanse da predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u oktorbu odobre Srbiji novi aranžman i naveo da je prvi loš znak što je u predloženom budzetu za pet milijardi dinara povećan deficit. "U predloženom budzetu su dva skupa mera. Prvi se odnosi na uštede od 20 milijardi dinara i to je pohvalno, ali je Vlada, međutim, rashode povećala za 25 milijardi dinara, pa je u stvari u budzetu povećan deficit za pet milijardi", kazao je Petrović za Radioteleviziju Srbije (RTS).
On je istakao da je Vlada Srbije trebala da smanji deficit, te da je njegovo povećanje "prvi loš znak". "Sad je nezivesno hoće li MMF odobriti Srbiji novi aranžman. Pred Srbijom je da Vlada pokaže da ima nameru da ozbiljno sredi javne finansije na srednji rok i da već preduzme neke zakonske i budzetske korake koji bi to potvrili i tek onda da počnu pregovori za Fondom", naveo je Petrović.
On je dodao da su prema njegovom mišljenju male šanse da u oktobru MMF odobri Srbiji novi aranžman. "Čini mi se da će MMF čekati da vlada pripremi taj sređnjoročni plan smanjenja deficita i javnog duga", kazao je predsednik Fiskalnog saveta ocenjujući da je značajno poljuljano povereneje između Vlade i MMF. Petrović je istakao i da ubuduće ne sme biti ukupnog povećanja poreza i da se "dobro obrati pažnja" na rashodnu stranu budzeta.

DEŽER: SRBIJA U TEŠKOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je večeras da je Srbija u teškoj finansijskoj situaciji i da mora da bude oprezna pri zaduživanju.
"Srbija je danas u teškoj finansijskoj situaciji i zbog toga mora da nađe investicije i način da podrži budzet", izjavio je Dežer na prijemu u ruskoj ambasadi povodom odlaska ambasadora Aleksandra Konuzina. Dežer je izrazio zadovoljsto što su u toku pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom, koji su važan okvir, ali je dodao da to možda nije dovoljno. Kao što Evropska unija pokušava da nađe nova tržišta, Dežer smatra da Srbija treba da nađe nove mogućnosti za izvoz.
Dežer je istakao i da Srbija mora biti pažljiva kada je u pitanju zaduživanje, jer ne može uzimati zajmove koje ne može da vrati.

DINKIĆ SA PREDSTAVNICIMA ITALIJANSKOG GEOXA

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić razgovarao je danas sa predstavnicima italijanske kompanije Geox, kojima je predstavio privredni ambijent i mogućnosti ulaganja u Srbiju. Delegaciju Geoxa je predvodio predsednik kompanije Mario Moreti Polegato, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede i finansija.
Kompanija Geox je već prisutna u Srbiji kroz investicije u prodajne punktove širom naše zemlje.
Geox grupa koja danas posluje u 103 zemlje širom sveta, predstavlja jednog od najvećih proizvođača obuće u svetu. Proizvodni asortiman obuhvata žensku i dečiju klasičnu, biznis, sportsku i modnu odeću i obuću, dok se proizvodnja obavlja u Kini, Vijetnamu, Indoneziji, Južnoj Koreji, Brazilu.

MIHAJLOVIĆ: VLADA PODRŽALA DA RWE GRADI TENT B3

BEOGRAD, 13. septembra 2012. (Beta) Ministarka energetike Zorana Mihajlović potvrdila je danas da će nemačka energetska kompanija RWE graditi novu termoelektranu "Nikola Tesla" B3 u Srbiji i navela da iza te odluka stoje svi članovi Vlade Srbije.
"Odluka Vlade Srbije je da TENT B3 gradi RWE i iza toga je stala cela Vlada Srbije", kazala je Mihajlović novinarima nakon sastanka sa predstavnicima Naftne industrije Srbije i kineske korporacije Čajna Mašineri Indzeniring (Ćina Maćinery Engineering Corporation).
Ona je podsetila da je potpisan memorandum o saradnji Elektoroprivrede Srbije i nemačke kompanije RWE. "Razlika koja postoji u odnosu na potpisivanje ovog i svih prethodnih memoranduma, jeste ta što je Vlada Srbije donela odluku da se taj memorandum potpiše. Vlada je stala iza takvog potpisa", rekla je Mihajlović. Ona je kazala da je TENT B3 infrastrukturni objekat koji je trebalo da se pojavi na mreži 2007.