SRBIJA – NEMAČKA

VUČIĆ: SRBIJI POTREBNA POMOĆ NEMAČKE

BERLIN/BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić sastao se danas u Berlinu sa zamenikom generalnog sekretara Fondacije Konrad Adenauer Gerhardom Valersom kome je preneo da je Srbija opredeljena za nastavak puta ka Evropskoj uniji, ali da joj je u tome neophodna i pomoć Nemačke.
Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Valers je izrazio zadovoljstvo Vučićevom posetom Nemačkoj i ponudio pomoć Fondacije Konrad Adenauer na polju profesionalizacije parlamentarnih grupa, energetske bezbednosti i ekologije. Vučić je danas počeo dvodnevnu posetu Nemačkoj tokom koje će se sastati sa vicekancelarom i ministrom privrede i tehnologije Filipom Roslerom i ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj Dirkom Nibelom. Vučića će, u ime ministra odbrane Nemačke, primiti parlamentarni državni sekretar Kristijan Šmit, a planirani su i susreti sa savetnicima nemačke kancelarke za bezbednost i spoljnu politiku Kristofom Hojsgenom i za pitanja EU Nikolasom Majerom.
Glavne teme razgovora biće, prema najavama iz Beograda, evropske integracije Srbije, borba protiv korupocije, Kosovo i ekonomska saradnja.

EPS I NEMAČKI RWE POTPISALI MEMORANDUM O RAZUMEVANjU

BERLIN, 10. septembra 2012. (Beta) Predstavnici Elektroprivrede Srbije i nemačkog energetskog koncerta RWE (Rheinisch-Westfälisches Elektrizitätswerk) potpisali su danas, u prisustvu potpredsednika dve vlade, Aleksandra Vučića i Filipa Reslera, Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike.
"Ovo je prvi put da iza Memoranduma ne stoji samo Elektroprivreda Srbije, nego Vlada Srbije, što znači da smo mi završili dogovor ko će da gradi Termoelektranu Nikola Tesla 3 i hidroelektranu na Moravi", rekao je Vučić novinarima posle potpisivanja.
On je dodao da su za Srbiju Nemačka i RWE strateški partner.
Vučić je razgovore sa Reslerom ocenio kao uspešne i rekao da je "nemačka strana insistirala na funkcionisanju pravne države u Srbiji i uspostavljanju boljih uslova za investitore".
Sa druge strane, srpska delegacija je, kako je preneo Vučić, "zatražila da Nemačka što pre krene u realizaciju Memoranduma, da se brzo završe sve birokratske procedure, i u najkraćem roku krene u izgradnju Termoelektrane Nikola Tesla 3, koja je od infrastrukturnog, životnog značaja za Srbiju".
Na pitanje da li će u energetskom sektoru Srbija poslove rasporediti na više stranih investitora, Vučić je rekao da je "ključni, strateški partner Srbije, s obzirom i na želju za ulazak u EU, Nemačka".
"Mi poštujemo sve druge. Neki drugi će dobiti neke druge poslove, ali ovakvi poslovi se sklapaju u skladu sa strateškim partnerstvom koje imate", rekao je Vučić.
U Berlinu su predstavnici Elektroprivrede Srbije i RWE već u novembru 2009. potpisali u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg nemačkog ministra privrede Rajnera Bruderlea, Memorandum o sporazumevanju. Na pitanje u čemu se danas potpisani dokument razlikuje od memoranduma već potpisanog 2009, Vučić je rekao da je reč o poptuno različitom karakteru sporazuma, i da u ovom slučaju ne samo ministarstvo, već i Vlada Srbije stoji iza memoranduma.
"Ovde nije došlo jedno ministarstvo, već su došla dvojica visokih funckionera dve vlade da stanu iza sporazuma", rekao je Vučić. On je dodao da je "od 2009. do 2012. prvi memorandum ostao samo mrtvo slovo na papiru" i naveo da bi "bio bi vrlo nesrećan i nezadovoljan kad bi i ovo danas potpisano imalo istu sudbinu". Vučić je, prema saopštenju iz Vlade Srbije, tokom razgovora s Reslerom ukazao na značaj daljeg jačanja političkog dijaloga na najvišem nivou, posebno naglasivši važnost unapređenja ekonomskih odnosa dve zemlje, pored energetike, i u oblasti infrastrukture i avio industrije.
On je izrazio interesovanje i za intenziviranje parlamentarne saradnje dve države.
"Srbija je čvrsto opredeljena za unapređenje ekonomske saradnje i posvećena sprovođenju i implementaciji reformi, jačanju pravne države, kao i borbi protiv kriminala i sistemske korupcije", istakao je Vučić. Resler, koji je i nemački ministar privrede i tehnologije, naglasio je da su Nemačka i njene kompanije zainteresovane za unapređenje saradnje i da očekuje od Srbije jačanje pravnih okvira za poslovanje i ostvarivanje makroekonomske stabilnosti.
Vučića će u Berlinu, uz najveće državne počasti, u ime ministra odbrane Nemačke, primiti i parlamentarni državni sekretar Kristijan Šmit.
Vučić, koji je danas počeo dvodnevnu posetu Nemačkoj, sastaće se i sa ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj Dirkom Nibelom, a planirani su i njegovi susreti sa savetnicima nemačke kancelarke za bezbednost i spoljnu politiku Kristofom Hojsgenom, i za pitanja EU, Nikolasom Majerom.
Glavne teme razgovora biće, prema najavama iz Beograda, evropske integracije Srbije, borba protiv korupocije, Kosovo i ekonomska saradnja.

VUČIĆ: NEMAČKA JE NAŠ STRATEŠKI PARTNER

BERLIN, 10. septembra 2012. (Tanjug) Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić sastao se u Berlinu sa vicekancelarom Filipom Reslerom, nakon čega je izjavio da je Nemačka strateški partner Srbije i ukazao na značaj daljeg jačanja političkog dijaloga izmedu Srbije i Nemačke na najvišem nivou.

KOSOVO

SVEČANA SEDNICA POVODOM KRAJA NADGLEDANjA NEZAVISNOSTI

PRIŠTINA, 10. septembra 2012. (Beta) Skupština Kosova je počela svečanu sednicu nakon odluke Međunarodne upravljačke grupe da se ukine međunarodno nadgledanje nezavisnosti Kosova.
Na sednici su i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, premijer Hašim Tači, bivši izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari, ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger, strane diplomate Frank Vizner iz SAD i Volfgang Išinger iz Nemačke.
Sednici ne ne prisustvuju poslanici Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i grupa srpskih poslanika koje predvodi Rada Trajković.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine i tada je uvedeno međunarodno nadgledanje nezavisnosti. Planirano je da na svečanoj sednici Skupštine Kosova govore predsednica Jahjaga, premijer Tači i bivši šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt.

OBAMA POZDRAVIO UKIDANjE NADGLEDANE NEZAVISNOSTI KOSOVA

PRIŠTINA, 10. septembra 2012. (Beta) Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama danas je pozdravio odluku o okončanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti i ocenio da ona predstavlja veliko dostignuće za narod i institucije Kosova.
U poruci predsednika Obame ocenjeno je da Kosovo mora da nastavi sa konstruktivnim angažovanjem u odnosima sa svojim susedima i da radi na rešenju preostalih pitanja, posebno onih sa Srbijom. "To će ojačati kosovsku nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet, i poslužiti da promoviše stabilnost od koje zavisi budućnost regiona u evroatlantskim integracijama", naveo je predsednik SAD u izjavi koju je medijima prosledila Ambasada SAD na Kosovu.
Obama je ocenio da je Kosovo postiglo značajan napredak u učvršćavanju prednosti koje je donela nezavisnost, kao i u izgradnji institucija jedne moderne, multietničke, inkluzivne i demokratske države.
"Pozdravljam i snažno podržavam odluku Međunarodne upravljačke grupe da se okonča nadgledana nezavisnost Kosova. Posle skoro četiri i po godine, ispunjenja odredaba iz Sveobuhvatnog predloga za rešavanje statusa Kosova, ona predstavlja veliko dostignuće za sve građane Kosova. Sa optimizmom, energijom i rešenošću karakterističnim za taj narod", naveo je Obama.
Prema rečima predsednika SAD, Kosovo ima još posla koji treba uraditi, sada kada su kosovski lideri preuzeli punu odgovornost kako bi osigurali realizaciju svih načela utkanih u deklaraciju o nezavisnosti i Ustav, a zarad dobrobiti svih građana.

VESTERVELE POZDRAVIO OKONČANjE NADZIRANE NEZAVISNOSTI

BERLIN, 10. septembra 2012. (Beta) Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) pozdravio je danas okončanje statusa nadzirane nezavisnosti za Kosovo i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine naveo kao glavni zadatak za predstojeći period.
"Okončanje nadziranja kosovske nezavisnosti je značajan korak za Kosovo i uspeh međunarodne zajednice. Kosovo je ispunilo suštinske demokratske zahteve i učinilo napredak u zaštiti manjina", navedeno je u danas izdatom Vesterveleovom saopštenju.
U njemu je najavljeno i da će nemačka "savezna vlada i dalje snažno podržavati Kosovo u procesu konsolidacije države". "Prioritet ostaje dalji proces približavanja Evropskoj uniji i normalizacija odnosa Srbije i Kosova, uključujući i trajnu stabilizaciju stanja na severu Kosova", naveo je Vestervele.

FEJT: UKIDANjE NADGLEDANE NEZAVISNOSTI REZULTAT NAPRETKA

PRIŠTINA, 10. Septermbra 2012. (Beta) Šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt, kome je danas završen mandat, ocenio je da su zadaci utvrđeni u planu Martija Ahtisarija suštinski ostvareni čime je Kosovo učinilo napredak koji je omogućio da se ukine međunarodno nadgledanje nezavisnosti.
Fejt je na konferenciji za medije zajedno sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, posle sastanka Međunarodne upravljačke grupe (ISG), rekao da je ta grupa zadovoljna ostvarivanjem plana Ahtisarija i istovremeno prihvatila njegov predlog da se ukine nadgledana nezavisnost.
Okončanje nezavisnosti je, prema Fejtovim rečima, još jedan korak napred ka procesu evropskih integracija Kosova. Time su stvoreni uslovi za okončanje nezavisnosti i kretanje ka učlanjenju u Evropsku uniju, kazao je on. "Kosovo je učinilo veliki napredak i srećan sam što sam danas završio mandat šefa Međunarodne civilne kancelarije", zaključio je Fejt. On je dodao da je vlada kroz Skupštinu Kosova uspela da donese ustavna i zakonska rešenja koja obezbeđuju okončanje nadgledanja nezavisnosti.
Fejt je ocenio da je od izuzetnog značaja to što su izabrani komesar za jezike i vršilac dužnosti direktora programa na srpskom u okviru Radio i telelvizije Kosova.
Premijer Kosova Hašim Tači ocenio je da je ISG dala punu podršku institucijama Kosova time što je okončala nadgledanje nezavisnosti Kosova. Prema njegovim rečima, odluka predstavlja značajan trenutak uspeha i istorijskog preokreta za nezavisnost Kosova koju je priznalo više od 90 država.
Kosovo je, prema rečima premijera, u celosti ostvarilo Ahtisarijev plan. Uz sve to, dodao je on, ipak ostaju novi izazovi sa kojima će se Kosovo suočiti.
"To su integracija srpske zajednice na severu, ostvarivanje reda i zakona, liberalizacija viza, izrada studije izvodljivosti i drugi izazovi", kazao je kosovski premijer. Tači je rekao da Kosovo gradi demokratsko multientničko društvo za pripadnike ravnopravnih zajednica koje žive na Kosovu.
"Radićemo na normalizaciji odnosa i sa Srbijom, kao preduslovom za mir i stabilnost celog regiona, na unutrašnjem planu angažovaćemo se na ekonomskom razvoju, otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti", kazao je premijer. On je rekao da za sever Kosova neće biti posebnog statusa već će se institucije Kosova založiti za dijalog sa predstavnicima srpske zajednice, da će za sever biti novih investicija na socijalnom i ekonomskom planu.

ODLIKOVANI VIZNER, IŠINGER, ŠPINDELEGER I FEJT

PRIŠTINA, 10. septembra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga danas je uručila odlikovanja posrednicma u razgovorima o stratusu Kosova Frenku Vizneru i Volfgangu Išingeru, šefu Međunarodne civilne kancelarije Piteru Fejtu i ministru spoljnih poslova Austrije Mihailu Špindelegeru.
Odlikovanja su dodeljena povodom kraja međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.
Kako je saopšteno iz kabineta kosovske predsednice, dodeli odlikovanja su prisustvovali bivši izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari, predsednik kosovskog parlamenta Jakup Krasnići i ministar spoljnih polsova Kosova Enver Hodzaj.
Frenk Vizner je odlikovan "Ordenom nezavisnosti", koji se dodeljuje pojedincima za njihov doprinos nezavisnosti Kosova. Istim odlikovanjem je odlikovan i Volfgang Išinger.
Jahjaga je odlikovala i zamenika kancelara i ministra spoljnih poslova Austrije Mihaila Špindelegera. Njemu je dodeljeno "Odlikovanje za mir, demokratiju i humanizam 'Dr. Ibrahim Rugova'".
Dosadašnji šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt je odlikovan "Medaljom mira i pomirenja 'Anton Četa'" koja se dodeljuje za doprinos miru i pomirenju.
Predsednik Marti Ahtisari je 2009. godine od tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua odlikovan Zlatnom medaljom nezavisnosti.

SRBIJA DA PRIHVATI REALNOST, NEMA PODELE KOSOVA

BRISEL, 10. septembra 2012. (Beta) Ministar inostranih poslova vlade u Prištini Enver Hodzaj zatražio je da Srbija "prizna realnost na Kosovu" i naglasio da ne može biti podele niti rešenja za sever Kosova po uzoru na autonomiju Katalonije u Španiji.
Hodzaj je briselskom internet portalu Euobzerver rekao da "evropske i međunarodne institucije treba da izvrše pritisak na Srbiju da povuče svoje bezbednosne i policijske snage iz opština na Kosovu".
I, kako je naglasio Hodzaj, "mogućnost podele je potpuno van igre, a mi ćemo tamošnje (na severu) opštine potpuno ugraditi u ostatak Kosova".
Kosovski ministar je, navodi Euobzerver, "odbacio svaki vid autonomije za srpsku enklavu" na severu "mada je šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt ranije pominjao 'katalonsko rešenje', ciljajući na vlast kakvu ima ta španska pokrajina".
Hodzaj smatra da je "za Kosovo i srpske državljane najbolje da Srbija prihvati stvarnost na terenu tako da svi možemo da napredujemo u priključivanju Evropi".
Euobzerver dodaje da je Hodzaj naglasio da će, pošto je Međunarodna upravljačka grupa zemalja koje su priznale Kosovo proglasila kraj nadzirane nezavisnosti, Priština potpuno odlučivati o svemu samostalno, a ne više međunarodne institucije.
U izveštaju se kaže da će "EU i NATO na Kosovu ostati za neko dogledno vreme".
Briselski portal primećuje da su "mali izgledi da stav promene pet članica EU Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija koje ne priznaju Kosovo".
A napominje da bi pregovori EU s Prištinom o S S P trebalo da dovedu do toga da Kosovo bude "označeno kao legalni entitet i time može da sklopi ugovorne odnose s Evropskom unijom".
Euobzerver navodi ocenu portparola ugašene Međunarodne civilne kancelarije Kristijana Palmea da "najveća opasnost za budućnost Kosova nije Srbija, već bezakonje i siromaštvo na samom Kosovu".
"Vladavina zakona mora biti ojačana i Kosovo mora da poboljša svoju međunarodnu sliku, a to su i temeljni uslovi za ekonomski boljitak", predočio je Palme.
Hodzaj je rekao i da su vlasti u Prištini "više nego ikad rešene da se bore protiv organizovanog kriminala". Euobzerver ukazuje na to da "trenutno policijska misija EU Euleks skuplja dokaze za navode da je kosovski premijer Hašim Tači lično rukovodio mafijom koja je trgovala ljudskim organima 90ih", a da su međunarodni posmatrači, poput poslanika Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček i Pina Arlakija, naglasili su da koreni toga mogu ići veoma visoko.
Srpski tužilac Vladimir Vukčević je, zaključuje se u izveštaju, upravo u nedelju saopštio da je našao pripadnika kosovske albanske oružane grupe koji je spreman da svedoči o zločinima trgovine organima u oružanim sukobima 19981999.
On je, po rečima Vukčevića, "opisao operaciju vađenja srca jednog zarobljenog Srbina kod Kukeša (u Albaniji) ... a to srce je potom prodato na crnom tržištu".

VULIN: BOJIM SE DA PRIŠTINA NIJE ZAINTERESOVANA ZA DIJALOG

BEOGRAD, 11. septembra 2012. (Beta) Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izrazio je danas bojazan da prištinska strana nije zainteresovana za nastavak dijaloga s Beogradom. "Nikad nismo čuli šta Priština misli o pregovorima, a mi smo više puta rekli da ih treba nastaviti i podići na viši nivo... Bojim se da je prištinska strana ta koja nije zainteresovana za pregovore", rekao je Vulin Radioteleviziji B92. On je ocenio da je problem Prištine taj što nema šta da dobije već samo da izgubi u tim pregovorima. Vulin je, međutim, rekao i da nije siguran da bi u dobrom pravcu išli pregovori "ako bi s druge strane sedeo čovek optužen za gnusne zločine".
"Ovo nije nikakva poruka Prištini, već međunarodnoj zajednici da se drži svojih standarda", rekao je Vulin, upitan o istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
On je istakao da u Srbiji nikad nijedan zaštićeni svedok ratnih zločina nije bio ugrožen, a da su u nekim drugim zemljama nestajali, što, kako je rekao, "dosta govori".
"Mi od međunarodne zajednice tražimo da završi ono što je započeto. Ovaj slučaj mora da ima svoj epilog na sudu. Da je neko iz srpske politike optužen za tako gnusne zločine da li bi mu neko pružio ruku", upitao je Vulin. On je dodao i da se uvek tvrdilo kad je reč o trgovini ljudskim organima na Kosovu da Srbija "nema slučaj" i da je ovo prilika da dokaže da je istina to što govori svih ovih godina.
Prema rečima Vulina, Srbija ne priznaje ni nadgledanu ni nenadgledanu nezavisnost Kosova. On je istakao da Kosovo ne može biti članica UN dok god je i Srbija članica svetske organizacije.
On je kazao i da su predloženim rebalansom budzeta predviđena sredstva za kosovski dodatak.

VUKČEVIĆ OČEKUJE REAGOVANjE MEDjUNARODNOG TUŽIOCA

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Beta) Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je večeras da je sa iskazom zaštićenog svedoka u istrazi o trgovini organima otetih Srba na Kosovu upoznao i međunarodnog tužioca Džona Klinta Vilijamsona i da očekuje njegovu reakciju.
Vukčević je Radioteleviziji Srbije rekao da je tužilaštvo rešilo da objavi iskaz zaštićenog svedoka, koji je direktni učesnik u operaciji vađenja organa srpskim zarobljenicima tokom sukoba na Kosovu, jer se boji zataškavanja slučaja. Kako je naveo, i ranije je bilo pokušaja skrivanja dokaza i relativizacije izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija koji je ukazao na trgovinu organima i pomenuo kao odgovorne pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova.
"Proverili smo kredibilitet svedoka, a omogućavamo i drugima da provere kredibilitet", rekao je Vukčević i dodao da je taj čovek ispitan i na poligrafu i da je tužilaštvo o njegovom iskazu konsultovalo i medicinske stručnjake. Kako je naveo, taj čovek veruje da svedočenjem sebi obezbeđuje bolju zaštitu.
"Svedok nema razloga da takve stvari izmišlja, njegova jedina želja da je bude zaštićen", rekao je Vukčević i ukazao da su tog svedoka pokušali da ubiju.
U izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, usvojenom u januaru 2001. godine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, opisuje se trgovina ljudskim organima na teritoriji Albanije u vreme sukoba na Kosovu. Marti je naveo i imena bivših gerilaca s Kosova, među kojima i Hašima Tačija. Albanske vlasti odbacile su Martijeve navode da su se operacije obavljale na severu Albanije.
Posle usvajavanja Martijevog izveštaja, Evropska unija je imenovala američkog tužioca Džona Klinta Vilijamsona na čelo međunarodne ekipe istražitelja.

ZA NORMALIZACIJU ODNOSA DVE DRŽAVE

PRIŠTINA, 10. septembra 2012. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga poručila je danas u Prištini, povodom kraja nadgledanja nezavisnosti Kosova, da je Republika Kosovo za normalizaciju odnosa sa susednom Srbijom. "Mi smo izrazili našu posvećenost razvijanju odnosa kao dve suverene i nezavisne države. Poštujemo i rado očekujemo kao preko potrebnu pomoć Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u tom procesu, naročito u dijalogu naše dve zemlje koji se vodi u Briselu", rekla je ona na svečanoj sednici Skupštine Kosova. Kako je navela, dobrosusedski odnosi su preduslov za ulazak i Srbije i Kosova u Evropsku uniju, kao i da je za ispunjenje tog uslova potrebna saradnja Kosova i Srbije.
"Iako je to individualan i poseban put za svaku državu, mi možemo zadovoljiti kriterije samo pomažući, a ne ometajući, jedan drugog", rekla je ona govoreći o evropskim integracijama Srbije i Kosova.
"Sporazumi (iz Brisela) koje naša zemlja (Kosovo) implementira su u korist građana naše dve zemlje (Kosova i Srbije)", rekla je Jahjaga.
Bivši izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari je na svečanoj sednici Skupštine Kosova ocenio da je njegov plan o multietničkom Kosovu realizovan i da je uspeh ostvaren u protekle četiri i po godine značajan.
"Da sam u mom prvobitnom pismu generalnom sekretaru UN, pored nacrta ponudio i opis službenika kosovske policije, Albanaca i Srba, kako čuvaju objekte SPC, kako bi Vlada u Prištini trebalo da pruža usluge koje sada pruža severno od reke Ibar, da sam ponudio opis onoga što vidimo u kosovskim opštinama sa srpskom većinom koje funkcionišu unutar nezavisnog Kosova, onda bi Ahtisarijev plan bio smatran fantazijom", rekao je on.
Na svečanoj sednici su govorili i premijer Kosova Hašim Tači, bivši šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt, zamenik austrijskog kancelara i ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger, ambasadori Frank Vizner iz SAD i Volfgang Išinger iz Nemačke.

FILE: PRIŠTINA DA SE KONSTRUKTIVNO ANGAŽUJE PREMA SRBIJI

BRISEL, 10. septembra 2012. (Beta) Evropski komesar za proširenje Štefan File danas u Prištini prisustvuje obeležavanju okončanja nadgledane nezavisnosti Kosova s porukom da tamošnje vlasti moraju nastaviti reforme i "konstruktivno se angažovati" prema Srbiji.
File će, kako je saopšteno u Briselu, podvući podršku Evropske komisije evropskoj budućnosti Kosova, kao i da vlasti u Prištini moraju "pružiti ruku svim zajednicama na Kosovu".
Evropski komesar će istaći "znatan napredak poslednjih meseci" na Kosovu i činjenicu da je EK pokrenula dijalog o ukidanju EU viza, strukturni dijalog o vladavini zakona na Kosovu, kao i razgovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S S P). Komisija, navodi se u saopštenju Fileovog kabineta, trenutno okončava rad na studiji o izvodljivosti za S S P, koja će biti objavljena ove jeseni. File će "pozvati vođstvo na Kosovu da održi jedinstven stav da se mora istrajati na nužnim reformama, konstruktivno se angažovati prema Srbiji i pružiti ruku svim zajednicama na Kosovu".

AFIRMATIVNI PLAN ZA INTEGRACIJU SEVERA

PRIŠTINA, 10. septembra 2012. (Tanjug)Kosovski premijer Hašim Tači najavio je danas da će prioriteti Kosova u narednom periodu biti integracija severa, vizna liberalizacija i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na konferenciji za štampu povodom odluke Međunarodne upravljačke grupe (ISG) o okončanju nadgledane nezavisnosti, on je rekao da je sever Kosova dodatna odgovornost za njega i da već ima pripremljen plan za integraciju severa.
To je afirmativni plan, koji obuhvata vladavinu prava, slobodu kretanja ljudi i robe, održavanje slobodnih izbora, socijalnoekonomska ulaganja. Srbi na Kosovu, kako je istakao, uživaće ista prava kao i Srbi u drugim delovima Kosova. Situacija sa Srbima na jugu nije bila dobra, ali sada imamo nove opštine, održani su izbori, i imamo zastupnike u skupštini i vladi, naveo je Tači.
On je podvukao da sa tim opštinama ima dobru saradnju, i da sa njima radi zajedno u evropskom dugu, i duhu tolerancije i stabilnosti.
Međutim, za realizaciju plana preduslov je uklanjanje ilegalnih bezbednosnih struktura, za čije održavanje je optužio premijera Srbije. Srbi su izdani i zavedeni od strane Beograda da će doci do podele, ocenio je on, dodajući da stoji iza odluke od prošle godine da pošalje kosovsku policiju na prelaze Jarinje i Brnjak, jer je time zaustavljen san da je moguće podeliti Kosovo.
Takođe je, kazao je, time podignuta svest u međunarodnoj zajednici da postoji problem na severu.
Tači je obećao da će se raditi zajedno sa međunarodnom zajednicom kako bi se ovo pitanje rešilo kroz fleksibilan i kreativan proces saradnje, dijaloga i mira. Kazao je i da će raditi na dobrosusedskim odnosima, posebno na normalizaciji odnosa sa Srbijom, što je preduslov za mir i stabilnost, kao i evropsku perspektivu celog regiona. On je dodao da će u narednom periodu Kfor biti i dalje na Kosovu, kao i da nije cilj Prištine da ima medunarodno prisustvo na Kosovu već da bude članica NATO.
Tači je kazao da je jasna vizija Kosova članstvo u NATO i EU.
Prema njegovim rečima okončanje nadgledane nezavisnosti je istorijski korak za Kosovo, koje jača i konsoliduje se svakog dana. Podsetio je da je više od 90 država priznalo nezavisnost Kosova i kazao da danas zatvaramo jedno poglavlje nadgledane nezavisnosti. "To je priznanje od celog demokratskog sveta, kao i potvrda da je Kosovo realizovalo u potpunosti Ahtisarijev dokument", objasnio je Tači..

KACIN: PRIŠTINA DA POJAČA ZAŠTITU MANjINA

BRISEL, 10. septembra 2012. (Tanjug)Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je danas kraj nadgledane nezavisnosti Kosova, ali i upozorio da mora još mnogo toga da se uradi na suzbijanju korupcije i zaštiti prava manjina, a naročito Srba.
"Priština danas preuzima dodatnu odgovornost za budućnost svojih građana i mi taj korak pozdravljamo", kaže se u Kacinovom saopštenju povodom zatvaranja Međunarodne civilne kancelarije, čime se simbolično označava kraj nadgledane nezavisnosti Kosova.
Istovremeno, Kacin je ukazao da "ljudska i manjinska prava moraju biti zagarantovana svim stanovnicima Kosova, pogotovo u slučaju manjinskih građana i Srba povratnika".
Izvestilac za Srbiju je pozvao prištinske političare da pojačaju napore da se približe srpskoj zajednici na severu Kosova kako bi demonstrirali zrelost i odgovornst. "Okončanje nadgledane nezavisnosti Kosova dolazi u trenutku kada se Srbija ponovno aktivno uključuje u regionalne skupove. Pred Srbijom i Kosovom sada leže novi izazovi koji zahtevaju proaktivan pristup i pogled u evropsku budućnost, a ne u sukobe iz prošlosti", kaže se u Kacinovom saopštenju.

RASMUSEN: NATO NEĆE POVLAČITI TRUPE SA KOSOVA

BRISEL, 10. septembra 2012. (Tanjug)Generalni sekretar Severnoatlantskog pakta Anders Fog Rasmusen izjavio je danas da NATO ne planira da smanjuje broj vojnika na Kosovu nakon zatvaranja Međunarodne civilne kancelarije (ICO).
"Naša strategija se ne menja, i broj naših vojnika na Kosovu ostaće nepromenjen", rekao je Rasmusen na konferenciji za štampu u sedištu NATO.
Zatvaranje ICO tumači se kao kraj nadgledane, a početak pune nezavisnosti Kosova, što se u Prištini danas obeležava nizom manifestacija. Međutim, KFOR će i dalje ostati na Kosovu, kao i evropska pravosudna misija Euleks, čiji je mandat nedavno produžen za još dve godine.

VULIN: PRIŠTINA NIJE ZA NASTAVAK PREGOVORA

BEOGRAD, 11. septembra 2012. (Tanjug) Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je danas da od međunarodne zajednice očekuje da izvrši pritisak na Prištinu kako bi razgovori sa Beogradom bili nastavljeni.
Vulin je istakao da je Srbija u svakom trenutku spremna za nastavak razgovora, ocenjujući da je Priština ubeđena da u pregovorima "može samo da izgubi, a ne da dobije". "Mi insistiramo na pregovorima i ta poruka je vrlo jasno preneta. Bojim se da je prištinska strana ta koja nije zainteresovana za pregovore. Mi smo za stolom, a od međunarodne zajednice očekujemo da izvrši pritisak na Prištinu", rekao je Vulin gostujući u emisiji "Kažiprst" na Televiziji B92.
Na pitanje da li će pregovori biti nastavljeni ovog meseca, Vulin je kazao da su oni, što se tiče Srbije, mogli i juče da počnu, ali da Srbija ne može biti optuživana za zastoj u tom procesu.
Komentarišući moguće opasanosti od ukidanja nadgledane nezavisnosti, Vulin je odgovorio da je samo "opasnost da u nečijim usijanim glavama može doći do ideje da je Kosovo zaista nezavisno". "To je opasnost, ja se plašim nasilja", rekao je Vulin, koji smatra da treba svaki dan upozoravati na mogućnost nasilja, kao i na scenario od prošle godine kada je ROSU pokušala da zauzme sever Kosova.
Povodom svedočenja zaštićenog svedoka oko trgovine organima, a koje je sinoć prikazano na RTS, Vulin je kazao da je u pitanju "krunska stvar" koja može da doprinese rasvetljavanju nestalih, ali i esencijalni dokaz da nezavisnost Kosova "počiva na etničkom čišćenju i istrebljenju jedne zajednice". "Mi od međunarodne zajednice tražimo da završi ono što je započela i preuzme odgovornost za ono što se desilo na prostoru Kosova", rekao je Vulin, dodajući da mu je beskrajno žao što se svedok nije pojavio ranije, jer bi međunarodna zajednica u tom slučaju imala veću dozu opreznosti prema prisustvu Hašima Tacija na sednici Saveta bezbednosti UN.
"Nama je jako neprijatno i frustrirajuće da čovek koji je optužen za ovakve zločine bude sa druge strane stola, to nije dobro. Ne bih baš voleo da sednem preko puta takvog čoveka. Ovo nije poruka Prištini, već međunarodnoj zajednici da se drži svojih standarda", naveo je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

SAD I EU DA UKINU PARALELNE STRUKTURE

SARAJEVO, 11. septembra 2012. (Tanjug) Kosovski ministar policije Bajram Redzepi izjavio je da očekuje da će, nakon okončanja nadgledane nezavisnosti, Vašington i Brisel ukinuti, kako kaže, ilegalne bezbednosne strukture i ostale paralelne strukture na severu Kosova.
"To je njihova obaveza i oni to moraju da urade", rekao je Redzepi koji veruje da će Srbija i dalje pokušavati da preko policijskih struktura i svoje inteligencije pravi probleme na Kosovu.
Ocenujući da je sever Kosova i dalje jedan od najvećih problema za Prištinu, gde, kako je kazao, treba uspostaviti bezbednost i vladavinu zakona, Redzepi je izrazio uverenje da će medunarodna zajednica napraviti "veći pritisak na institucije Srbije" da taj deo problema bude rešen. "Treba, dakle, da se uspostavi red i zakon. To je jedan od izazova. Moramo ojačati borbu protiv organiziranog kriminala i korupcije. Moramo biti prisutni na svim regionalnim konferencijama i u regionalnim institucijama, odnosno institucijama demokratskog sveta", izjavio je Redzepi za agenciju "Anadolija".
Redzepi je rekao i da ne veruje da Srbija pod uticajem Brisela menja stav o Kosovu.
Naprotiv, uveren je da će Srbija, kako kaže, pokušavati da im "osporava ili smeta" iako je "nezavisnost Kosova nepovratni proces". "Neće se promeniti ništa na relaciji Beograd Priština. Ali, verovatno ćemo sada imati više prostora za nova priznavanja kako bismo se stabilizovali kao nezavisna i suverena država", rekao je on.
Redzepi je kazao da svoju zemlju vidi kao članicu Ujedinjenih nacija, mada, priznaje, da je to teško zbog stava Kine i Rusije, ali i teških kriterijuma.

MOSKVA: KOSOVO OSTAJE KVAZIDRŽAVA

MOSKVA, 11. septembra 2012. (Tanjug) Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je danas da Kosovo ostaje "kvazidržava" i posle odluke Međunarodne upravljačke grupe o okončanju rada.
"Budući da Međunarodna upravljačka grupa nema zvanično priznati status, polazimo od toga da, nezavisno od odluke koju je donela, Kosovo kao što je bilo, tako i ostaje kvazidržava koja nema međunarodni pravni subjektivitet", navela je zamenik šefa odeljenja za štampu tog ministarstva Marija Zaharova. Dugoročno rešenje kosovskog problema, kako se dodaje u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog MSP, moguće je samo na osnovu pregovora zainteresovanih strana u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Iz ministarstva podsećaju da su tzv. Međunarodnu upravljačku grupu formirale države koje su priznale samoproglašenu "republiku Kosovo" da bi pomogle u realizovanju "Ahtisarijevog plana", predloga koji je formulisao bivši predsednik Finske za rešavanje kosovskog problema a koji nije dobio odobrenje Saveta bezbednosti.
ŠLIMBERŽE NOVI AMBASADOR OEBS NA KOSOVU
PRIŠTINA, 11. septembra 2012. (Tanjug) Dosadašnji ambasador Francuske u Makedoniji, ŽanKlod Šlimberže (JeanClaude Sclumberger), preuzeće rukovođenje Misijom Organzacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.
Pošto je dosadašnjem šefu ove misije, Austrijancu Verneru Almhoferu, istekao četvorogodišnji mandat, irsko predsedništvo OEBSa odlučilo je da misiju poveri Šlimberžeu.
Odluku o imenovanju Šlimberžea pozdravilo je Ministarstvo spoljnih poslova Francuske, u saopštenju objavljenom na veb stranici, u kojem je istaklo opredeljenje Francuske za podršku Kosovu i regionalnoj stabilnosti. ŽanKlod Šlimberže je obavljao funkciju ambasadora Francuske u Makedoniji od 2009. godine, dok je karijeru u diplomatskoj službi Francuske započeo 1972 godine.

SRBIJA

NIKOLIĆ I STEFANOVIĆ O INTEZIVIRANjU RADA PARLAMENTA

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik parlamenta Nebojša Stefanović ocenili su danas da je potrebno intenzivirati rad Narodne skupštine, kako bi Srbija što pre dobila kvalitetna zakonska rešenja.
Parlament treba da donosi zakonska rešenja koja će doprineti promenama, izlasku zemlje iz teške ekonomske krize, obnavljanju privrede, otvaralju novih radnih mesta, stvaranju povoljnog investicionog ambijenta i ostvarivanju boljeg života za sve građane, ocenili su Nikolić i Stefanović na današnjem sastanku.
Kako se navodi u saopštenju kabineta Nikolića, predsednik Srbije je posebno naglasio da je zadovoljan načinom na koji je do sada radio novi saziv Narodne skupštine i izrazio nadu da će odnos između zakonodavne i izvršne vlasti, u skladu sa Ustavom i zakonom, biti što efikasniji i što produktivniji.

KONUZIN: MOSKVU ZANIMAJU PLANOVI BEOGRADA

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Tanjug)Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je, pred sutrašnji sastanka predsednika Tomislava Nikolića i Vladimira Putina, da Moskva očekuje da čuje planove Beograda i, posebno, platformu za Kosovo.
"Moskva očekuje da će taj susret imati važne posledice po bilateralne odnose. Polazimo od toga da će predsednik Srbije dati ocenu trenutne političke sutuacije u Srbiji, kakva raspoloženja preovladuju u društvu, kakvi su planovi nove srpske vlade i sa kojim se problemima suočava Srbija, posebno u ekonomskoj sferi", rekao je Konuzin u intervjuu Tanjugu.
Rusiju, kako je dodao, posebno interesuje kako teče izrada nove platforme Srbije za rešavanje kosovskog pitanja. "Nama je to važno, jer naš stav ostaje principijelan i na strani Srbije u ovom, za nju izuzetno važnom, pitanju", istakao je ambasador Konuzin.
Na pitanje kako Moskva gleda na spremnost Srbije da dijalog Beograda i Prištine podigne na viši politički nivo, on je rekao da Rusija polazi od toga da je međunarodnopravna osnova za regulisanje ovog pitanja Rezolucija SB UN 1244.
Prema njegovim rečima, u proces rešavanja kosovskog pitanja uključen je veliki broj međunarodnih faktora od EU do pojedinačnih država, koje aktivno pokušavaju da utiču na te razgovore i to u najvećem broju slučajeva na štetu Srbije. "Sada je najvažnije da se da prilika Beogradu i Prištini da zajednički, direktno odrede sadržaj razgovora i njihov nivo, a da se potom dođe do dogovora koji bi bio u skladu sa fundamentalnim principom Rezolucije SB", naglasio je Konuzin.
Govreći o sporazumu o strateškom partnerstvu izmedu Srbije i Rusije, koji još nije potpisan, Konuzin je izrazio uverenje da će se dve države vratiti tom dokumentu kako bi odredile perspektivu saradnje u blikoj budućnosti. "Zadatak je da se u okviru tog dokumenta odrede glavni prioriteti naše saradnje u godinama pred nama, s tim što bismo na osnovu tih prioriteta razvijali praktičnu saradnju, razrađivali konkretne projekte, obezbeđivali resurse...", rekao je Konuzin.
Na pitanje šta je potrebno učiniti da dobri bilaterani odnosi budu unapredeni na planu ekonomije i posebno šta Srbija treba da učini kako bi izvukla što veću korist iz Sporazuma o slobodnoj trgovini, Konuzin kaže: "Srbi treba da pokažu veću energičnost. U Srbiji postoji širok spektar robe potrebne ruskom tržištu. Glavno je da se uspostavi mehanizam dopremanja robe u Rusiju uz prihvatljive uslove, odnosno obezbediti kontingente robe, logističke uslove. Često se suočavamo sa tim da srpski partneri, umesto da to urade, predlažu da ruski poslovni ljudi dolaze ovde i sami to rade. To koči našu saradnju posebno u domenu poljoprivrede." Konuzin nije mogao da potvrdi da li će ruski predsednik doći u Srbiju početkom decembra kada bi trebalo da počnu radovi na izgradnji dela gasovoda Južni tok na teritoriji naše zemlje. "Znam da je u Rusiji u decembru planiran početak izgradnje gasne i kompresorske stanice. Tu će biti svečanost povodom početka radova na gasovodu Južni tok, trebalo bi da prisustvuje ruski predsednik, a znam da su pozvani i predstavnici Srbije. U to vreme bi i u Srbiji trebalo da počnu radovi ali kada će doći Putin to još ne mogu da kažem", rekao je ambasador.
Povodom informacija da je jedna ruska kompanija zainteresovana da preuzme železaru Sartid, Konuzin je potvrdio da interes postoji ali nije želeo da kaže o kojoj kompaniji je reč. "Radi se o velikoj ruskoj kompaniji, ime ne bih da otkrivam jer su stvari u fazi razmatranja, sprovodi se tehnička ekspertiza projekta .. Ali, zainteresovanost postoji i radi se na tome", rekao je on. Govoreći o eventualnom ruskom kreditu za pomoć srpskom budzetu, on je rekao da je Rusija pokazala spremnost da razmotri srpsku molbu i da je sad u toku "konkretan, tehnički posao kako bi se odredili uslovi za odobrenje kredita, rokovi. Želim da verujem da ćemo uspeti da to realizujemo", rekao je Konuzin.
Sumirajući četvorogodišnji mandat, Konuzin je kao najveći uspeh naveo poptisivanje Energetskog sporazuma decembra 2008. godine u atmosferi u Srbiji koja nije baš bila povoljna za tako nešto.
Humanitarna saradnja, razmena u oblasti obrazovanja i posebno izučavanje ruskog jezika u Srbij su oblasti u kojima nije postignuto sve ono što je želeo i što je sebi postavio kao cilj.
Upitan kako danas gleda na situacije kada su neka njegova istupanja u javnosti Srbije naišla na kritike pojedinih politicara i medija, Konuzin je uzvratio da smatra da je veći deo njegovih istupanja uživao podršku, nego što je bio kritikovan. "Moja istupanja uživala su masovnu podršku u srpskoj javnosti. Dobijao sam, posle svakog od njih, pozitivne reakcije, pisma, telegrame, na ulicama su mi ljudi prilazili i pružali podršku...Imao sam podršku i od politickih partija na primer, sadašnjeg predsednika Srbije, članova bivše i sadašnje vlade, a na Fejsbuku je bila otvorena stranica na kojoj su mi iskazivali podršku", rekao je on.
Govoreći o kritičarima, Konuzin je rekao da su to su bile nevladine organizacije koje se izdražavaju novcem iz inostranstva i koje imaju za cilj da potpomognu učlanjenje Srbije u NATO ili su to bili "politički poslenici koji su odavno odustali od podrške Kosovu".
Konuzin nije želeo da kaže ko će ga naslediti u Beogradu, niti da li su tačne informacije da se radi o Aleksandru Cepurinu. "U diplomatskoj praksi nije uobičajeno da se govori o tome ko će biti novi ambasador dok zemlja u koju dolazi ne da svoju saglasnost", zaključio je on.

OMOGUĆITI DIJASPORI DA DIREKTNO BIRA POSLANIKE

BEOGRAD, 11. septembra 2012. (Tanjug) Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić izjavio je da će se založiti za izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi se državljanima Srbije u inostranstvu omogućilo glasanje putem pošte i interneta, kao i u prostorijama srpskih udruženja, klubova i verskih opština u dijaspori.
Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine po prvi put je omogućeno glasanje na predsedničkim i parlamentarnim izborima našim građanima u diplomatskokonzularnim predstavništvima, uz prethodnu registraciju, podseća Čotrić, a saopštio je skupštinski Odbor za dijasporu i Srbe u regionu. "S obzirom na ogromnu udaljenost ambasada i konzulata Srbije od mesta stanovanja velikog broja pripadnika naše dijaspore, koja iznosi i po nekoliko hiljada kilometara, oni su praktično onemogućeni da ispune jedno od osnovnih ustavnih prava. Zato od više stotina hiljada državljana Srbije koji žive u inostranstvu glasa manje od pet procenata", upozorio je Čotrić gostujući u emisiji satelitskog programa RTSa "Srbija na vezi".
Kako smatra, novim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika za koji se zalaže, bilo bi onemogućeno da političke stranke iz Srbije šalju svoje predstavnike u biračke odbore u inostranstvu, već bi se u njima nalazili isključivo naši građani koji žive u zemljama u kojima se organizuje glasanje. "Tako bi se postigle uštede i sprečio takozvani izborni turizam", tvrdi predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu.
Čotrić je dodao i da će tražiti da se izborni zakoni promene do sledećih izbora, kako bi se obezbedilo da od ukupno 250 poslanika skupštinskog saziva nekoliko njih direktno bira dijaspora u posebnoj izbornoj jedinici. "S obzirom na to da u inostranstvu živi skoro 40 odsto ukupnog nacionalnog korpusa neophodno je da obezbedimo našoj dijaspori da, poput Italijana, Grka ili Hrvata, ima svoje neposredno izabrane predstavnike u parlamentu Srbije, koji će zastupati njihove specifične interese i potrebe kao što su jačanje veza sa maticom, zaštita identiteta, poboljšanje statusa u zemljama u kojima žive, stvaranje ambijenta za ulaganje u domaću privredu i obezbeđivanje uslova za trajan povratak iseljeništva u Srbiju", uveren je Čotrić.
On je, takođe, istakao i da s nestrpljenjem "očekuje da Vlada Srbije formira Kancelariju za dijasporu, kako bi se što pre izašlo u susret zahtevima našeg rasejanja koje očekuje da ponovo dobije adresu na koju će moći da se obrati u matici radi rešavanja pitanja državljanstva, obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku i dobijanja informacija o mogućnostima za privrednu saradnju".

PODRŠKA KIPRA SRBIJI

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Tanjug)Ambasadorka Kipra u Srbiji Nafsika Krousti istakla je danas, u razgovoru sa predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem, da će Kipar nastaviti da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i procese evrointegracije zemlje.
Krousti je podsetila i na to da Kipar predsedava EU, a Stefanović se zahvalio na principijelnoj podršci Kipra nacionalnim prioritetima Srbije.
Ambasadorka Kipra prenela je i spremnost kiparske strane za nastavak i produbljenje saradnje, posebno u domenu međuparlamentarnih odnosa, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
Ona je Stefanoviću čestitala na izboru na mesto predsednika Skupštine Srbije.
Stefanović je naglasio da je Srbija spremna za dalji razvoj međuparlamentarnih odnosa dve zemlje i ocenio da đe u ukupnoj saradnji ekonomska dimenzija imati važnu ulogu.
Predsednik srpskog parlamenta je predstavio prioritete rada Skupštine Srbije, pre svega u domenu razvoja predstavničke i nadzorne funkcije, kao i u jačanju vladavine prava i zaštite prava manjina i procesima evrointegracija.

SRBIJA – REGION

PUSIĆ: REŠAVANjE PROBLEMA, PA SUSRET PREDSEDNIKA

BEČ, ZAGREB, 10. septembra 2012. (Tanjug)Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusić izjavila je da spor oko izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića oko Vukovara još nije rešen, i da bi šefovi diplomatije trebalo najpre da identifikuju probleme koji se mogu rešiti pre susreta predsednika dve zemlje. Pusić je, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", kazala da ne sumnja da će doći do susreta dva predsednika, ali da još ne zna kada. "Najpre treba ministri spoljnih poslova da identifikuju probleme koji mogu biti rešeni", navela je Pusić, dodajući da potom treba da usledi veći gest, tačnije susret dva predsednika. Pusić je naglasila da je u interesu Hrvatske da susedi napreduju na putu EU. "I pristupanje Srbije je u našem neposrednom interesu", naglasila je ona. Po pitanju rasta skeptičnosti u regionu prema EU, Pusić je ukazala da je to karakteristično pre svega za zemlje koje su udaljenije od članstva. "Mene, medutim, ohrabruje što je novi predsednik Srbije, čiji izbor je svako propratio sa zabrinutošću, jasno podvukao da je cilj Srbije da postane članica EU. Ta evropska perspektiva povećava uračunljivost, a to povećava stabilnsot i bezbednost, što je jako bitno za region", zaključila je Pusić.
Istovremeno, tportal.hr je objavio da je hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da su odnosi Hrvatske sa Srbijom u silaznoj putanji od izbora Tomislava Nikolića, zbog njegovih stavova i uloge u 90im, ističući da susreta sa srpskim predsednikom sigurno neće biti u dogledno vreme.
Zbog toga su najave o susretu u Podgorici, na sastanku Igmanske inicijative u novembru, bez pokrića, rekao je Josipović na predavanju o spoljnoj politici na Visokoj poslovnoj školi Libertas u Zagrebu.

SUSRETA S NIKOLIĆEM U DOGLEDNO VREME NEĆE BITI

ZAGREB, 10. septembra 2012. (Tanjug)Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da su odnosi Hrvatske sa Srbijom u silaznoj putanji od izbora novog predsednika Tomislava Nikolića, zbog njegovih stavova i uloge u 90im, ističući da susreta sa srpskim predsednikom sigurno neće biti u dogledno vreme, piše tportal.hr. Zbog toga su najave o susretu u Podgorici, na sastanku Igmanske inicijative u novembru, bez pokrića, rekao je Josipović na predavanju o spoljnoj politici na Visokoj poslovnoj školi Libertas u Zagrebu.
Josipović je naglasio da su osnovni spoljnopolitički ciljevi Hrvatske ulazak u Evropsku uniju i regionalna saradnja. On je istakao važnost regionalne saradnje za hrvatsku privredu koja na tim tržištima beleži uspehe, ali i nužnost te sradnje jer svi državnici kad mu dolaze u goste pitaju kako ide sa susedima. "Spoljna politika koju vodi sadašnja vlada ne razlikuje se od politike koju je vodila bivša vlada", rekao je Josipović. On je ocenio i da proces pomirenja u regionu neće biti gotov za vreme jedne generacije. "Potrebno je postići čvrst i trajan mir, a pre toga rešiti sva otvorena pitanja kao što su povratak izbeglica, pitanje nestalih i procesuiranje ratnih zločina", rekao je Josispovoć.
On je naglasio potrebu saosećanja sa svim žrtvama, pri čemu "treba znati ko je vodio pravedan, a ko nepravedan rat". "Ipak moramo kazniti i one koji su s naše strane radili zločine. Ne postoji silovanje u samoodbrani i mučenje staraca u samoodbrani", kazao je Josipović.
Govoreći o otvorenim pitanjima sa susednim državama, Josipović je rekao da se ne slaže sa mišljenjem srpske strane da Hrvatska onemogućava njihova ulaganja, dok je Srbije mnogo otvorenija za hrvatske investitore. "Mi smo zatvoreni za sve i tu nikoga ne diskriminišemo", rekao je Josipović.

SRBIJA – EKONOMIJA

DAČIĆ: CILj JE ZAUSTAVITI PROPADANjE EKONOMIJE

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je osnovni cilj fiskalne konsolidacije da se zaustavi dalje propadanje ekonomije.
"Kada postoji veliki deficit, javni dug čije finansiranje nije lako, kada Srbija ima najmanju platu u regionu i najveće kamate, kada je kurs nestabilan, a proizvodnja pada, neophodno je zaustaviti dalje propadanje", rekao je Dačić na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade, na kojoj je usvojen rebalans ovogodišnjeg budzeta. Premijer je rekao da tek nakon toga može biti primenjena strategija razvoja i ocenio da bez pokretanja proizvodnje ne može biti izlaska iz krize.
Prema njegovoj oceni, borba za izlazak iz krize ne treba da bude samo na leđima Vlade već time treba da se bave svi oni kojim imaju mogućnosti da pomognu. "Ako ova kriza bude dotakla samo jedan deo društva, nikada nećemo izaći iz krize. Privrednici koji su do sada radili za sebe sada imaju priliku da urade nešto za državu i narod", rekao je Dačić.
Dačić je najavio drastično smanjenje nepotrebnih troškova i ravnomernu podelu tereta krize. "Nije moralno da se govori o stezanju kaiša a da u pojedinim javnim preduzećima neki primaju plate deset puta veće od proseka u zemlji. To nije nezakonito ali je društveno neodgovorno", kazao je Dačić.
On je rekao da za vreme krize neće biti otpuštanja u javnom sektoru ali da plate i penzije neće moći da rastu planiranim tokom.

DINKIĆ: SRBIJA ZAINTERESOVANA ZA DOGOVOR SA MMFOM

BEOGRAD, 10. septembra 2012. (Beta) Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić ponovio je danas da je Srbija zainteresiovana za novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji bi mogao da stupi na snagu sa budzetom za 2013. godinu.
"Srbija je zainteresovana za direktnu pomoć MMFa budzetu Srbije, što su već dobijale neke zemlje i mi ne bi bili izuzetak, ili da se, ukoliko do takvog dogovora ne dođe, sklopi aranžman iz predostrožnosti", rekao je on na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.
Prema njegovim rečima, aranžman sa MMFom bi bio značajan ako bi se ostvarila inicijativa sadašnjeg guvernera centralne banke Poljske Mareka Belke da se naparavi takozvani Bečki konsenzus 2, odnosno da se sa bankama u regionu napravi dogovor da ne smanjuju kreditne aktivnosti u odnosu na period iz 2010. ili 2011. godine, kako ne bi dolazilo do odliva deviza iz zemlje.
On je ocenio da bi taj dogovor bio bitan ne samo za Srbiju već i druge zemlje regiona, poput Rumunije. "Srbiji ne može pomoći ni Rusija, ni MMF, ni Nemačka, ni Amerika ako nismo u stanju sami sebi da pomognemo, a ja sam uvren da jesmo", zaključio je Dinkić.

POTENCIJALI ZA RAZVOJ SARADNjE SRBIJE I IZRAELA

BEOGRAD, 11. septembra 2012. (Tanjug) Privednu saradnju Srbije i Izraela moguće je unaprediti jer za to postoje veliki potencijali, ocenili su danas učesnici seminara koji je organizovala Privredna komora Srbije (PKS), a čiji je cilj unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje i upoznavanje srpskih privrednika sa izraelskim tržištem i privredom.
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović rekao je da je izraelsko tržište vrlo intersantno za domaće prvirednike, jer postoji potencijal da se u mnogim oblastima unapredi ekonomska saradnja. Prema njegovim rečima Izrael je država koja u mnogim segmentima može da posluži kao dobar primer, zemlja koja ulaže oko devet odsto BDP u obarazovanje, veliku pažnju posvećuje energetskoj efikasnosti, a njene investicije u savremene tehnologije zadivljuju mnoge u svetu.
Ono što Srbija, kako je naveo, može da ponudi tržištu Izraela, jesu pre svega proizvodi u oblasti poljoprivrede, proizvodnje hrane, plastičnih masa, drveta i obuće.
Ambasador Izraela u Srbiji Jozef Levi rekao je da veruje da će dobra saradnja dve zemlje biti unapredena jer njegova zemlja veruje u potencijale Srbije, podsetivši da su izraelske kompanije već prisutne na srpskom tržištu. "Blagosloveni ste jer imate vrlo povoljne uslove prirodu, rezervoare vode, prirodne izvore, plodno tlo, vodu za piće i izvanredne ljudske resurse", rekao je Levi.
Izrael ima ograničene prirodne resurse zbog čega intenzivno razvija poljoprivredu i industrijski sektor u proteklih nekoliko decenija. To je zemlja koja je zahvaljujući intenzivonom razvoju i primeni tehnologija uspela da, i pored cinjenice da pustinja zahvata nešto više od 60 odsto njene teritorije, razvije svoju poljoprivrednu proizvodnju do te mere da , ne samo da skoro potpuno zadovoljava potrebe sopstvenog stanovništva, već ostvaruje značajne rezultate i u izvozu.
Srbija godinama beleži negativan trgovisnki bilans u robnoj razmeni sa Izraelom, a deficit Srbije u razmeni sa tom zemljom dostigao je svoju najveću vrednost u 2009. godini, kada je iznosio 42 miliona dolara. U 2011. godini Izrael je zauzeo 35 mesto na listi najznačajnijih partnera Srbije u izvozu, i 47. mesto na listi najznačajnijih partnera Srbije u uvozu.
Preduzeća iz Srbije mogu da plasiraju na tržište Izraela repromaterijal i poluproizvode ali i finalne proizvode, jer su izraelski kupci do sada uglavnom pokazivali zainteresovanost za drvo, gvožđe, bakar, aluminijum, nameštaj. Iz Izraela možemo pored sokova i koncentrata za sokove, kao i južnog voća, da uvozimo proizvode visoke tehnologije iz oblasti energije, bioinženjeringa i farmaceutske industrije.
Predstavnici Vlade Srbije i Vlade Države Izrael zaključili su 2009. godine u Beogradu Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji, dok je 2004. godine potpisan Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulganja. Prilikom posete ministra spoljnih poslova Izraela Beogradu, septembra 2009. godine, potpisan je Sporazum o ukidanju viza izmedu Srbije i Izraela, koji je stupio na snagu u septembru 2010. godine. Tokom posete minstra poljoprivrede Izraela Beogradu u oktobru 2009. potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti poljopirvirede izmedu Srbije i Izraela.