Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na novogodišnjem prijemu u Ministarstvu spoljnih poslova za članove diplomatskog kora i predstavnike medija:

„Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,

Danas je tzv. Srpska nova godina. Uz dobrodošlicu u Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije na naš tradicionalni novogodišnji prijem, dozvolite da Vam poželim srećnu i uspešnu godinu pred nama i da vam ujedno zahvalim za dobru i plodotvornu saradnju koju smo imali tokom 2018. godine. Uveren sam da ćemo tako nastaviti i tokom ove godine u kojoj nas očekuje mnogo zajedničkog posla i zajedničkog napora da još više unapredimo naše odnose i poboljšamo dosadašnju saradnju.

Mi smo zadovoljni rezultatima koje je Republika Srbija ostvarila na spoljnopolitičkom planu u prošloj godini, uprkos brojnim izazovima i nimalo jednostavnim prilikama koje vladaju na svetskoj pozornici. Kao otvorena i dobronamerna članica međunarodne zajednice, Republika Srbija je nastojala da očuva i afirmiše svoje nacionalne interese, poštujući međunarodne obaveze i principe, nikada na štetu odnosa sa drugim partnerima. I ubuduće ćemo nastaviti da gradimo odnose i partnerstva na bazi dijaloga, međusobnog uvažavanja i poštovanja preuzetih obaveza - sa svima, bez obzira na to da li nam se stavovi po pojedinim pitanjima podudaraju ili, pak, razilaze, ali uvek imajući u vidu zaštitu i promociju naših nacionalnih interesa, kako to rade sve zemlje na svetu.

Prošlu, 2018. godinu, obeležila je izuzetno dinamična diplomatska aktivnost Republike Srbije, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu, ostvarili smo zaista veliki broj susreta na najvišem nivou, a dosadašnji planovi nagoveštavaju da ćemo u istom, ako ne i u intenzivnijem ritmu nastaviti i tokom 2019. godine. Sa posebnim zadovoljstvom želim da istaknem da sam tokom prošle godine boravio u zvaničnim posetama državama na gotovo svim kontinentima.
U Africi, boravio sam u Maroku, Angoli, Mozambiku, Burundiju, Lesotu, i Uniji Komora. U Evropi, posetio sam Austriju, SR Nemačku, Francusku, Italiju, Tursku, Španiju, Portugaliju, Crnu Goru, Svetu Stolicu i Kipar. Posetama Brazilu, Meksiku, Surinamu, Komonveltu Dominike, Grenadi i Dominikanskoj Republici intenziviran je dijalog i sa državama regiona Latinske Amerike i Kariba. U SAD sam boravio nekoliko puta. Od zemalja Azije, boravio sam u zvaničnim posetama Indiji, Nepalu i Šri Lanki.

U godini iza nas bili smo dobri domaćini velikom broju najviših i visokih zvaničnika drugih zemalja. Pomenuo bih posete predsednika Izraela, premijera Japana, predsednika Kipra i Ukrajine, potpredsednika Indije, ministara inostranih poslova Rusije, Slovačke, Austrije, Danske, Francuske, Grčke, Kanade, BiH, Rumunije, Ukrajine, Libana, Egipta, Irana, Maroka, Alžira, Unije Komora, Surinama, Lesota, Kabo Verdea, Liberije, Gane.
Ne želim da izostavim ni brojne bilateralne susrete sa stranim zvaničnicima na marginama sastanaka različitih međunarodnih organizacija.

U godini koja je pred nama, naš prioritet ostaće očuvanje interesa Republike Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, pri čemu nećemo odustati od naše posvećenosti dijalogu i opredeljenosti za kompromis, kako bismo pronašli sveobuhvatno, dugotrajno i stabilno rešenje. S tim u vezi, želim da istaknem da Republika Srbija ostaje privržena načelima međunarodnog prava i želim da iskoristim ovu priliku da još jednom zahvalim svim državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova na njihovoj principijelnoj poziciji i podršci koju sve ove godine pružaju Srbiji poštovanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Želeo bih, takođe, da zahvalim i državama koje su uvažile naše argumente i donele odluku o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Da vas podsetim još jednom, dvanaest država je do sada donelo odluku o povlačenju priznanja i zato želim i ovom prilikom da iskažem zahvalnost Uniji Komora, Liberiji, Burundiju, Lesotu, Madagaskaru, Komonveltu Dominike, Grenadi, Papui Novoj Gvineji, Solomonskim Ostrvima, koje su u 2018. godini povukle priznanje i što su na taj način pokazale da su na strani prava i pravde i time dale šansu dijalogu do postizanja trajnog i kompromisnog rešenja.

Želim da još jednom zahvalim i svim državama koje su podržale poziciju Srbije i glasale protiv prijema „Kosova" u Interpol i da istaknem da ih je ovom prilikom bilo više nego kada se 2015. godine glasalo za prijem „Kosova" u UNESKO. Tada su 92 države glasale za prijem, ovog puta taj broj je značajno smanjen – 76, što jasno pokazuje da je podrška „Kosovu" mnogo manja nego što se nastoji predstaviti. To je još jedna potvrda da su se međunarodne okolnosti promenile i da jednostrani potezi Prištine više ne mogu da prođu.

Povodom nekih primedbi da naše nastojanje da zemlje povuku priznanje JPNK ugrožava dijalog, podsetiću vas da sam ja kao premijer započeo Briselski dijalog 2012. godine i da je od tada 26 zemalja priznalo „Kosovo". Pa kako tada nije bio ugrožen dijalog? Da li neko može da smatra da odluka Madagaskara od 25.11.2017. godine da prizna „Kosovo" nije ugrožavala dijalog, a da je odluka Madagaskara od 5.12.2018. godine da povuče priznanje ugrožava dijalog? Kako iko može da traži od Srbije da prestane da radi na povlačenju priznanja, kada same te zemlje koje to od nas traže pozivaju druge da priznaju „Kosovo"? Ili da nama zameraju što smo radili na sprečavanju prijema „Kosova" u Interpol, a da su te iste zemlje veoma aktivno radile na prijemu „Kosova", čak i uz slanje nota drugim zemljama da podrže „Kosovo". Mi jesmo za dogovor sa Prištinom, ali na svaki njihov jednostrani akt koji nije dogovoren, reagovaćemo snažno na zaštiti naših interesa. Kao što biste i vi to radili.

Insistirali smo i nastavićemo da insistiramo da Priština, u cilju stabilnosti i ekonomskog napretka, učestvuje u radu regionalnih organizacija i inicijativa, ali samo uz poštovanje dogovorenih aranžmana u okviru Briselskog dijaloga. Svedoci smo da je regionalna saradnja ugrožena upravo zbog nepoštovanja postignutih dogovora od strane prištinskih vlasti - CEFTA je samo jedan opasan primer, što govori u prilog činjenici da međunarodna zajednica, posebno EU, treba da posveti dodatnu pažnju regionu, adekvatno reaguje prema Prištini i obezbedi da se dogovori poštuju. U suprotnom, sve što je izuzetno teško izgrađeno dosad, može lako da se uruši.

Pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji ostaje i dalje naš ključni spoljnopolitički prioritet. Naš cilj je da obezbedimo dalju podršku država članica i institucija EU u pregovaračkom procesu Srbije, što u uslovima izlaska Velike Britanije iz EU, unutrašnjih izazova u Uniji, kao i ogromnih spoljnopolitičkih izazova i sve manje interesovanja za politiku proširenja, nije nimalo lak zadatak. Nismo zadovoljni otvaranjem samo četiri pregovaračka poglavlja u toku protekle godine. Republika Srbija je bila spremna da broj otvorenih poglavlja bude veći. Ovaj broj otvorenih poglavlja ne odražava realan napredak u reformskim procesima koji su u toku u našoj zemlji i veoma smo zainteresovani da se naši unutrašnji napori valorizuju i kroz pregovarački proces sa Evropskom Unijom, što će, nadam se, biti slučaj tokom 2019. godine. U tom smislu očekujemo da izbori za Evropski parlament neće uticati na dinamiku pregovaračkog procesa i da će reformski procesi u Srbiji biti prepoznati kroz otvaranje većeg broja poglavlja. Ovom prilikom želim Rumuniji uspešno predsedavanje Savetu EU i nadam se da će politiku proširenja držati kao jedan od prioriteta. Takođe, izražavam očekivanje da će EU nastaviti da igra konstruktivnu ulogu kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine, kada se za to steknu uslovi.

U skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima, veliku pažnju tokom prošle godine posvetili smo i jačanju odnosa sa državama našeg neposrednog okruženja. Želimo da sa svima gradimo prijateljske odnose, da tražimo zajedničke interese umesto da stalno insistiramo na onome što nas razdvaja. Istakao bih ovom prilikom da je najznačajnija aktivnost u odnosima sa Hrvatskom bila poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu, koja je dala impuls obnovi rada mešovitih komisija za otvorena pitanja između dve zemlje. I u izbornoj godini u BiH održavali smo redovan dijalog sa predstavnicima oba entiteta. Realizovana je moja zvanična poseta Podgorici, kao i susreti na visokom nivou sa Makedonijom i Slovenijom. Nastavljen je uzlazni trend u odnosima sa Turskom i Grčkom, razmenom poseta na visokom i najvišem nivou. Sa ovim zemljama, kao i sa Kiprom, održane su sednice visokih saveta za saradnju, a sa Slovenijom i Mađarskom i zajedničke sednice vlada. Nastavljena je saradnja u trilateralnim i kvadrilateralnim formatima sa zemljama regiona. Sa Bugarskom i Rumunijom su realizovane uzajamne posete na visokom i najvišem nivou.

Prošle godine obeležili smo 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Ruskom Federacijom. Povodom ovog značajnog jubileja, Republiku Srbiju je posetio ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov. Posebnu čast mi predstavlja to što mi je moj kolega Lavrov tom prilikom uručio Orden prijateljstva Ruske Federacije. Nas dvojica smo se prošle godine susreli sedam puta - pored njegove posete Srbiji i moje tri posete Ruskoj Federaciji, nas dvojica smo se tokom prošle godine videli i u Banjaluci, Milanu i Njujorku. U poseti Moskvi dva puta je boravio predsednik Republike Aleksandar Vučić i imao je privilegiju da bude jedan od retkih zvaničnika kome je ukazana čast da prisustvuje paradi podovom Dana pobede 9.maja. Predstojeću posetu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Republici Srbiji doživljavamo kao priliku za dalje jačanje saradnje i snažnu potvrdu prijateljskih odnosa naše dve zemlje. O tome svedoči i orden Aleksandra Nevskog koji je predsednik Putin dodelio predsedniku Vučiću.

Bilateralnoj saradnji sa Kinom poseban pečat dao je susret predsednika Vučića sa kineskim predsednikom Si Djinpingom i premijerom Li Kećiangom, tokom Samita Svetskog ekonomskog foruma. Intenzivnu saradnju nastavili smo i u okviru inicijative Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, kroz potpisivanje tri važna međudržavna sporazuma sa kineskom stranom, a kao važan segment naše saradnje izdvojiću i nedavno otvaranje Kulturnog centra Republike Srbije u Pekingu.

Važan jubilej obeležili smo i sa SAD, a reč je o 100 godina od podizanja srpske zastave na Beloj kući u znak počasti žrtvama koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu. Ovaj lep i, za odnose naše dve zemlje, veoma važan istorijski dan, koji je svečano obeležen prigodnim prijemom u Vašingtonu, kao i simboličnim podizanjem zastave u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu, koincidirao je sa konstruktivnijim dijalogom i više razumevanja naših američkih partnera za pitanja od značaja za Republiku Srbiju. Imao sam priliku da se tokom 2018. godine sretnem sa tadašnjim državnim sekretarom Reksom Tilersonom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom, a nedavno sam se video i sa aktuelnim državnim sekretarom Majkom Pompeom. Želimo da sa SAD gradimo što bolje odnose u skladu sa istorijskim prijateljstvom iz dva svetska rata.

Srbiju je tokom prošle godine posetio i ministar inostranih poslova Francuske Le Drian, dok je planirana poseta predsednika Makrona, nažalost, morala da bude odložena, ali se nadamo da će ona vrlo skoro biti realizovana.

Poziciju Srbije na međunarodnom planu dodatno smo poboljšali dobijanjem statusa pridruženog člana u Međunarodnoj organizaciji frankofonije, zatim u Zajednici zemalja portugalskog govornog područja, kao i u Pacifičkoj alijansi.

Sa velikim zadovoljstvom želim da istaknem da su u 2018. godini nastavljene aktivnosti na realizaciji projekta „Svet u Srbiji", koji je nastao na inicijativu Ministarstva spoljnih poslova, za školsku 2017-2018. godinu, kao i na otpočinjanju projekta u školskoj 2018-2019. godini.

U oblasti bezbednosne politike, Srbija se i dalje rukovodi politikom vojne neutralnosti i doprinosa u podeli odgovornosti u suočavanju sa bezbednosnim izazovima. Posvećenost Srbije Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU potvrdili smo našom spremnošću da, u skladu sa sopstvenim mogućnostima, doprinesemo evropskim politikama u ovoj oblasti, nastavkom učešća u misijama i operacijama UN-a i EU. Srbija trenutno učestvuje u četiri misije EU i šest misija i operacija pod okriljem Ujedinjenih nacija sa ukupno 290 pripadnika Vojske Srbije, čime je u odnosu na broj stanovnika treći po redu kontributor u Evropi.
Odnosi sa NATO-om kroz Program Partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast spoljne i bezbednosne politike. Partnerskom saradnjom sa NATO-om se ni na koji način ne ugrožava pozicija vojne neutralnosti Srbije i mogu da izrazim svoje zadovoljstvo što naši NATO partneri takvu poziciju razumeju i poštuju. NATO misija KFOR ima poseban značaj za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Nažalost, bezbednosna situacija u Pokrajini zahteva nesmanjeno prisustvo KFOR-a i drago nam je što i brojne članice NATO-a prepoznaju ovaj problem. Takođe, izuzetno cenimo garancije NATO-a da snage bezbednosti kosovskih Albanaca naoružane dugim cevima, kako god da se te snage zovu ili se budu zvale, nemaju pristup severu Kosova i Metohije bez saglasnosti KFOR-a i predstavnika lokalnih srpskih zajednica.

Dame i gospodo,

Kao doprinos svetskoj baštini mira i antifašizma imao sam čast da u sedištu Ujedninjenih nacija u Njujorku u januaru prošle godine otvorim izložbu pod nazivom "Jasenovac – pravo na nezaborav", koja je organizovana u okviru projekta obeležavanja Međunarodnog dana Holokausta. Bila je to prva izložba u istoriji Ujedinjenih nacija posvećena stradanjima Srba u ovom ozloglašenom logoru i jedna od najvećih izložbi organizovanih u UN-u na temu Holokausta i genocida. Ona je dala skroman doprinos očuvanju univerzalnih vrednosti čovečanstva i globalnih napora UN u cilju sprečavanja pojave revizije i rehabilitacije neonacističkih i neofašističkih ideologija i isključivosti svih oblika diskriminacije i fanatizma.

U 2018. godini značajnu pažnju posvetili smo i jačanju naše konzularne mreže, pa je tako otvorena Konzularna kancelarija Generalnog konzulata Republike Srbije u Banjaluci, sa sedištem u Trebinju i Konzularna kancelarija Generalnog konzulata Republike Srbije u Mostaru sa sedištem u Drvaru. Preduzete su aktivnosti na proširenju mreže počasnih konzula Republike Srbije u inostranstvu, i to u onim državama gde je ustanovljen interes za unapređenje bilateralnih odnosa i efikasniju konzularnu zaštitu naših građana i pravnih lica. Sa nizom zemalja zaključeni su sporazumi o relaksaciji viznog režima, u cilju jačanja ekonomskih, kulturnih i turističkih veza, a u skladu sa normativom i standardima EU. Srpski pasoš je na listi pasoša sa kojima se najlakše putuje u svetu sa 37. mesta na kom se nalazio 2017. godine, skočio na 31. mesto u 2018. godini.

U planu je dalji razvoj konzularnih odnosa, širenje i modernizacija konzularne mreže i podizanje kvaliteta konzularnih usluga našim građanima u svetu.

Dragi prijatelji,

Na početku godine želim još jednom da vam se zahvalim na dosadašnjoj intenzivnoj saradnji i da vas pozovem da takvu saradnju ne samo održimo, već i da je još više unapredimo. Što se tiče ovog Ministarstva, mojih saradnika i mene lično, biće nam kao i do sada zadovoljstvo da ostanemo u stalnoj i plodnoj komunikaciji na dobrobit naših ukupnih odnosa. Želim vam dobro zdravlje i mnogo uspeha u radu u 2019. godini.

Hvala vam i živeli!"