gototopgototop
četvrtak, 24. maj 2018. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Dačić: „Strategija EU za Jadransko-jonski region pruža podstrek za saradnju i investicije u korist svih koji su u nju uključeni“
+ larger fontnormal font- Smaller font
Katanija 2Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sastanku Ministarskog saveta Jadransko-jonske inicijative (JJI) i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUJJR) koji se održava danas u Kataniji:








„Gospodine generalni sekretaru,
Uvaženi ministri,
Ekselencije,
Dame i gospodo,

Veliko mi je zadovoljstvo što smo se danas sastali u Kataniji i što smo u prilici da sumiramo naše zajedničke aktivnosti u proteklih godinu dana u Jadransko-jonskom regionu.
Zahvaljujem Republici Italiji na organizaciji sastanka Ministarskog saveta JJI u proširenom formatu, zajedno sa ministrima EUSAIR, čime se još jednom potvrđuje da Strategija predstavlja efikasan sinergijski mehanizam koji doprinosi boljoj saradnji zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU.

Republika Srbija očekuje da prave vrednosti naše regionalne saradnje, kroz makroregionalne strategije EU za Dunavski i Jadransko-jonski region, budu vidljive i dostupne svi građanima u regionu. U tom smislu, spremni smo da se od sada znatno više usredsredimo na konkretne projekte koji bi se ostvarivali kroz primenu Akcionog plana Strategije EU za Jadransko-jonski region.

Izveštaj Evropske komisije o primeni makroregionalnih strategija koji je objavljen u decembru 2016. godine, mišljenje Komiteta regiona iz 2017. godine i poslednja Rezolucija Evropskog parlamenta iz ove godine u dobroj meri su identifikovali neposredne izazove.

Prioriteti u sektorima saobraćaja i energetike moraju biti prilagođeni inicijativama koje su pokrenute i u sklopu drugih foruma („Berlinski proces", Višegradska grupa, Energetska zajednica i dr), kako bi ih dopunili, a ne stvorili percepciju nepotrebnog ponavljanja ili preklapanja.

Želim da ukažem na veoma značajne korake koji su postignuti od poslednjeg sastanka Ministarskog saveta Jadransko-jonske inicijative, korake koji su potvrdili efikasnost modela tesne saradnje država i Evropskom komisije u pravcu uspešne primene Strategije EU za Jadransko-jonski region:

• Uspešno je okončan novi krug sastanaka Tematskih upravljačkih grupa u okviru EUSAIR tokom 2017. i u prvoj polovini 2018. godine, čime su opravdana očekivanja Evropske komisije i svih aktera EUSAIR u pogledu uspostavljanja funkcionalnih upravljačkih struktura u okviru Strategije;
• U okviru Trans-nacionalnog programa ADRION, ugovorena su 34 projekta, od kojih u njih 13 učestvuju partneri iz Srbije. Na taj način državama koje učestvuju u primeni Strategije otvorena je mogućnost jasnog artikulisanja ideja kroz projekte od značaja za razvoj pojedinih država, ali i regiona u celini;

Uvereni smo da će Strategija EU za Jadransko-jonski region početi da pruža konkretan podstrek za saradnju i investicije na korist svih koji su u nju uključeni, ali i dati dodatno svoj puni doprinos miru i bezbednosti na čitavom našem području.

Želeo bih da vam ukažem na pozitivne rezultate koje je Republika Srbija ostvarila u prethodnoj godini. Uz projekciju rasta od preko 4%, moja zemlja beleži i treći uzastopni budzetski suficit, dok je javni dug smanjen na ispod 58%, što je, podsetiću vas, uslov predviđen Ugovorom u Mastrihtu. Stopa nezaposlenosti je smanjena sa gotovo 26 posto na današnjih 13, a nezaposlenost među mladima sa 51 na 33 procenta. Industrijska proizvodnja u januaru 2018. godine veća je za 10,6 odsto u odnosu na januar 2017. godine, a ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je porasla za 39,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Sa 450 miliona evra stranih direktnih investicija, samo u prva dva meseca 2018. godine, Srbija se sve sigurnije pozicionira visoko na različitim svetskim listama po sigurnosti ulaganja, konkurentnosti i jednostavnosti poslovanja.

U pružanju doprinosa jačanju regionalne saradnje, Republika Srbija posebnu pažnju pridaje aktivnostima u okviru tzv. ,,Berlinskog procesa". Srbija podržava primenu regionalnih projekata zajednički usaglašenih na prošlogodišnjem Samitu o zapadnom Balkanu u Trstu, posebno kada je reč o infrastrukturnim projektima, ulaganjima u mlade, kao i usaglašavanje eventualno novih zajedničkih projekata u drugim oblastima, koji bi doveli do boljitka života u regionu i pre formalnog članstva u EU.

Zalažemo se za usaglašavanje razvojnih politika i planova infrastrukturnog i energetskog povezivanja ovog dela Evrope sa Evropskom unijom, na način koji bi omogućio sinhronizovan i usaglašen pristup, kao i usvajanje dobre prakse do koje se došlo u okviru mnogobrojnih regionalnih inicijativa, kao i regionalnih struktura i organizacija. Verujemo da makro-regionalni pristup EU može doneti neposrednu ekspertsku i funkcionalnu finansijsku podršku, posebno značajnu za države koje se nalaze u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Politika proširenja EU, uvereni smo, predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata Unije ne samo u stabilizaciji regiona i pomoći postizanju ekonomskog prosperiteta, već i postizanje stabilnosti i bezbednosti Unije kao celine, što je nadam se, nedvojbeno potvrđeno još jedanput na nedavno okončanom Samitu u Sofiji, činjenicom da je punopravno članstvo u EU jedina strateška opcija za partnere na ZB. Srbija se pokazala kao ravnopravan i pouzdan partner EU u prethodnim godinama, i zadovoljni smo što je to prepoznato, imajući u vidu značajnu političku posvećenost koja je u to uložena.

Uprkos evidentnim izazovima sa kojima se EU na političkom i ekonomskom planu danas suočava, uvereni smo da je jasna perspektiva članstva u EU bila i ostala glavni pokretački faktor niza reformskih aktivnosti i pozitivnog razvoja u regionu. Republika Srbija, je posvećena procesu pristupanja u okviru kojeg je do sada otvorila dvanaest pregovaračkih poglavlja. Cilj nam je da otvorimo što više poglavlja za koja smo spremni u što kraćem vremenu, kako bi celokupan državni aparat mogao da bude usredsređen ka ključnom i jedinstvenom cilju – punopravnom članstvu u EU.

Nama, kao i ostalima na zapadnom Balkanu, od neprocenjive je važnosti da se proces integracija, koji je prvenstveno proces dugih i teških reformi, nastavi nesmetano, uz očekivanje da će nedvosmislena podrška i razumevanje dolaziti od svih članica EU. Napredak svakog od nas pojedinačno u procesu EU integracije ima pozitivan efekat i na ostale u regionu.

Upravo u cilju ubrzavanja Evropske integracije prepoznajemo i višestruki značaj Jadransko-jonske Strategije: unapređivanjem njene primene u praksi imamo priliku da blisko sarađujemo sa administracijama ostalih učesnica – država članica EU, kao i država kandidata i aspiranata. U isto vreme blisko sarađujemo sa Evropskom komisijom, koristeći mehanizam delegiranja naših stručnjaka u strukture EK – čime ne samo da saznajemo kako EK funkcioniše, već imamo i priliku da pokažemo kapacitete profesionalaca iz sopstvene državne uprave – čime Strategija za Srbiju ima još jednu dimenziju dodatne vrednosti.

Zahvaljujem našim kolegama i prijateljima iz Italije na odličnoj organizaciji Trećeg godišnjeg foruma o Strategiji EU za Jadransko-jonski region – rad i posvećenost koji su u to uloženi vidljivi su svuda oko nas. Našim prijateljima iz Crne Gore želim uspešno predsedavanje Jadransko-jonskom inicijativom u narednih godinu dana. Uveren sam da će u širem kontekstu ova dva, kao i naše predsedavanje 2019. godine, imati značajne efekte na uspešnu realizaciju aktivnosti i projekata u okviru Strategije EU za Jadransko-jonski region, čemu će u mnogome doprineti i saradnja predsedavajućih u „Trio formatu".

Hvala."